#Избори2016 - Пратите уживо са Плутоном

[Ћириличар]

21 minutes ago, Плутон рече

Све је то лепо, само што је немогуће и никад се нигде у историји није десило.

Енглески парламентаризам се тако развио ( за пар стотина година додуше, али развио се, полако и постепено ). Скандинавске земље су вијековима вршиле транзицију од ратничких ка мирним државама ( задња је то урадила Шведска, када је након пораза од стране Петра Великог одлучила да се одрекне претензија на Финску, коју је изгубила, и окренула се себи ).

Сад, не могу се присјетити више ниједне мирне псотепене дугорочне системске промјене које су дошле изнутра, од унутрашње иницијативе. Све ми на памет падају сада промјене са страним утицајем или притиском ( оне одрживе и корисне промјене ), попут модернизације Јапана под диктатом САД-а ( како за вријеме Меиџи ресторације, тако и након Другог свјетског рата ), успона Западне Њемачке и развоје њене демократије, промјене система широм Европе 100 година након Наполеонових ратова и идеја које је посијала Француска револуција... Све је то било насилно или под страним притиском. Ријетки су примјери да се нација сама промијенила системски набоље, без туђег утицаја ( код нас чак имаш примјере како су други гушили наше либералне и прогресивне идеје, почев од укидања Сретењског устава па наовамо ).

Живимо у свијету стотину разичитих утицаја који могупромијенити нешто у нас. Хебига. Системска промјена у Србији је могућа једино ако довољно појединаца схвати шта нам је у интересу свима. Зато је Радуловић добар, да буде зро у мору пијеска тих малих утицаја на свијест људи. Не мора он бити одлчуући фактор, али је битно да сада у Скупштини труби на сав глас о томе и да указује на грешке у систему. Ако једног човјека научи, од њега доста.

[Џуманџи]

25 minutes ago, RYLAH рече

Једино тако се постиже напредак.

Па, није, треба деловати и споља и изнутра. Заиста нисам испратила како је протекла нпр. политика једног детета у Кини и чега је све ту било, али, где би били да нису тако урадили? http://www.independent.co.uk/news/uk/home-news/man-sells-british-fresh-air-to-wealthy-chinese-elite-for-80-a-jar-a6857461.html 

Нити је све у систему, нити у организованим појединцима, барем ми се чини.

Едит: слажем се и са Плутоном и са тобом (политичарка права ), баш зато што се нема времена.

Едит 2: јес' да је реч о корупцији и да опет улетех безвезе, али морала сам да кажем да се слажем.

[Ћириличар]

Управо сада, Џуманџи рече

Нити је све у систему, нити у организованим појединцима, барем ми се чини.

Све је у кадровима, што рече товариш Џугашвили

[Џуманџи]

6 minutes ago, Ћириличар рече

Све је у кадровима, што рече товариш Џугашвили

Шути, болан, рокнуће нас, ја се већ покајала.

[Плутон]

50 minutes ago, RYLAH рече

Управо супротно: једино се тако и дешавало. У историји не постоји пример да се систем демонтирао изнутра, без спољних притисака. Постоје само примери да су делови система, у покушају да преживе, наизглед размонтирали систем, али би се брзо испоставило као превара. Као код нас, рецимо или у бившем СССР на многим местима.

Није случајно што је демократија направљена баш у Атини, као што није случајно да је после пропасти Римског царства требало да прође неколико векова да се бивша варварска племена цивилизују и дођу до стадијума на ком је Рим био вековима пре тога. Није случајно ни што су права у Европи (социјалистичке тенденције) у пуном заживела тек под притиском спољног фактора - комунистичке пропаганде. Напредак у радничким правима је почео тек кад су људи почели да штрајукују и траже своја права, до тад су у Енглеској и САД радила и деца, и смене су трајале по 17 сати, и тешки услови рада без заштите, итд. А једном кад су се људи навикли да имају права и да се боре за та права, онда су им се права и повећавала. Само што су били свесни и да та борба може да им однесе и животе и егзистенцију - само је у једном штрајку у Карнегијевој фабрици побијено и рањено неколико десетина људи. О поломљеним костима и штрајкбрејкерима да не причамо.

Једино тако се постиже напредак.

Рекох, све је то лепо, само што нема никакве везе са тим каква ће нам бити економија и да ли ћемо имати, рецимо, цензуру у медијима. Није случајно што је демократија настала у Атини, као што није случајно ни то која група људи је ту демократију створила.

Много пута сам причао о томе зашто швајцарска или америчка или нека друга економија нису добре јер су људи који живе у тим земљама добри, радни, поштени, да не кажем „колективно имају добру свест о економији“... Економија зависи од конкретних услова за њен развој, утицај културе је мали - чак, економија и мења културу. Имамо примере из друге половине прошлог века што се тиче држава на Западу (а и раније), или неких азијских држава крајем деведесетих и почетком 21. века. Нема ниједног случаја да је до већих плата довела „промена свести“.

Не можеш да кривиш човека који ради за 20000-30000 РСД (а већина у Србији ради за тај новац, укључујући и сиву зону, наравно) зато што се не бори за нека већа права и сл., кад постоји пола милиона људи који би га на тој позицији сутра заменили и пристали да истрпе све то што он данас трпи. Није то свест, то је нужда, практично преживљавање. Са тих 20000 има нешто, без њих је на улици. Као што нећемо ни у Кини нпр. моћи да видимо борбу за нека већа права све док се економија не развије довољно да то омогући. Професор који ради у некој школи у Србији не може да размишља (част изузецима) о томе како да унапреди начин предавања или да уведе нешто ново на час, јер размишља како ће да плати репрограм за комуналије, да купи нове патике детету или приушти одлазак код зубара. Нити држава то може да захтева од њега.

Нема сиромашне државе са добрим образовањем, са добрим правосуђем, са високим степеном грађанских слобода... Све то о правима важи до тренутка када бираш између права и хлеба на столу за породицу.

[Juanito]

7 minutes ago, Плутон рече

Није случајно што је демократија настала у Атини, као што није случајно ни то која група људи је ту демократију створила.

Ντοστα γιε μπιλο!

[Juanito]

8 minutes ago, Плутон рече

Много пута сам причао о томе зашто швајцарска или америчка или нека друга економија нису добре јер су људи који живе у тим земљама добри, радни, поштени, да не кажем „колективно имају добру свест о економији“... Економија зависи од конкретних услова за њен развој, утицај културе је мали - чак, економија и мења културу.

Знаш да се ту слажем с тобом јер моје лично искуство не подржава теорију о ”бољим” и ”лошијим” народима, али пази ово:

Цитат

 Моја мајка знала је да не волим Немце, и никад није одобравала то моје расположење. Једног дана пошли смо на колима у посету мојој млађој сестри, која је живела на неких петнајест миља даље од Идвора. На путу прођосмо кроз велико село Ечку, у коме су помешано живели немачки, румунски и српски сељаци. И ту је јасно падала у очи разлика у изгледу кућа, света и њиховом начину како крећу на своје свакодневне послове. Немачки сељаци су далеко одмакли и испред Румуна и Срба. Мајка ми скрете пажњу на то, али ја не одговорих ништа. У то прођосмо поред велике сеоске католичке цркве, која је личила на саборницу. Причали су ми да су је подигли немачки сељаци из Ечке, а мајка ми додаде: како је та црква пуна недељом и празницима, како је ту свештеник један врло учен и добар човек. Када смо прошли поред мале и неугледне српске православне цркве, мајка ће рећи: "Зар се ти не би постидео када би Свети Сава сишао поново на земљу, па, пошто би видео дивну немачку цркву, погледао на ову колебу која се зове православна црква? Али, и ако је тако мала, никад није пуна, сем када су венчања или се даје парастос каквом богаташу, па се очекују велике гозбе."

И опет ја не одговорих ништа. Нисам волео те "туђинске уљезе," како су неки звали немачке насељенике. То збуни мало моју мајку. Али баш тада поред нас изађоше две сељачке девојке. Носиле су воду са реке у сјајним бакарним котловима. Бакрачи су висили на крајевима обрамице, једне покраће витке мотке која је била згодно намештена на раменима младих водоноша, тако да је увек одржавала равнотежу између котла напред и котла за леђима. Напред је ишла једна плавуша са папучама на ногама. На њој је била проста загасито плава хаљина, па се на њеном младалачком стасу огледали наизменични делови ритмичних покрета. Ти покрети су тачно одговарали љуљању сјајних бакрених ведрица, које су се спуштале доле и дизале горе као двогуба шеталица на сату, савијајући гипко обрамицу на њеној тачци ослонца: на рамену лепе водоноше. И ако су котлови били напуњени до саме ивице, из њих се није пролила ни једна кап воде. То је постигнуто тиме што је водоноша савршено подешавала увијања свога тела према угибању обрамице. Девојка, обрамица и сјајни котлови дивно су пристајали једно другом. Потсећали су на складно струјање слатке жице на музичком инструменту. И оку је тај призор пријао и ја то приметих. Када чу тај неочекивани излив усхићења, мајка се умеша да опет напомене. "То ти је немачко дете; лепо је заиста. И срце и душа су јој у оном њеном послу. Али ти не смеш заборавити на своје обећање, ако те случај нанесе на такву лепу девојку у Берлину. Мораш се оженити само Американком ако желиш да останеш у Америци, а ја знам да ти то желиш."

Очевидно ју је заплашила помисао да ће ово њено хвалисање Немаца прекренути моја расположења и сувише на другу страну. Друга водоноша била је нека незграпно накинђурена девојка, босонога. Путању није бирала, а по путањи остајао би траг од воде која се обилно изливала из њених бакарних котлова. "То ти је дивља Влајиња," приметиће моја мајка; "зна ти та играти коло као вила, али мрзи свој посао, и не мили јој се да носи воду. Таквих девојака никад нећеш наћи у Берлину. Немци не трпе свет који са љубављу не приступа својим свакодневним дужностима." Мајка ми је са дивљењем говорила о штедљивим, брижљивим и вредним немачким насељеницима у Банату. Сељацима у Идвору увек их је истицала као узор. А када је чула како ја хвалим Хелмхолца, а исповедих јој своју расну мржњу према Немцима, није жалила труда да би изнела своје моћне, необична убедљиве разлоге против тога душевног отрова. И њени напори били су крунисани дивним успехом.

Извор

 

[Плутон]

37 minutes ago, RYLAH рече

Половичне револуције не успевају, као што смо видели 2000. године.

Није ми јасно зашто у задње време има толико негативних ставова према том догађају - није Србија процветала након њега, али је хиљаду ствари боље.

Почев од тога што не убијају новинаре и што немамо мафијашке обрачуне усред бела дана у центру града па до тога што нисмо у сукобу са пола света.

[Плутон]

57 minutes ago, Ћириличар рече

Енглески парламентаризам се тако развио ( за пар стотина година додуше, али развио се, полако и постепено ). Скандинавске земље су вијековима вршиле транзицију од ратничких ка мирним државама ( задња је то урадила Шведска, када је након пораза од стране Петра Великог одлучила да се одрекне претензија на Финску, коју је изгубила, и окренула се себи ).

Сад, не могу се присјетити више ниједне мирне псотепене дугорочне системске промјене које су дошле изнутра, од унутрашње иницијативе. Све ми на памет падају сада промјене са страним утицајем или притиском ( оне одрживе и корисне промјене ), попут модернизације Јапана под диктатом САД-а ( како за вријеме Меиџи ресторације, тако и након Другог свјетског рата ), успона Западне Њемачке и развоје њене демократије, промјене система широм Европе 100 година након Наполеонових ратова и идеја које је посијала Француска револуција... Све је то било насилно или под страним притиском. Ријетки су примјери да се нација сама промијенила системски набоље, без туђег утицаја ( код нас чак имаш примјере како су други гушили наше либералне и прогресивне идеје, почев од укидања Сретењског устава па наовамо ).

Живимо у свијету стотину разичитих утицаја који могупромијенити нешто у нас. Хебига. Системска промјена у Србији је могућа једино ако довољно појединаца схвати шта нам је у интересу свима. Зато је Радуловић добар, да буде зро у мору пијеска тих малих утицаја на свијест људи. Не мора он бити одлчуући фактор, али је битно да сада у Скупштини труби на сав глас о томе и да указује на грешке у систему. Ако једног човјека научи, од њега доста.

Генерално се слажем са овим, баш зато и сматрам да је за промену система у Србији довољно да 50 или 100 способних људи дође у позицију да то учини. Што није лако, али је много лакше него пре 10 или 20 година (постоји разлог зашто реакцију попут ДЈБ имамо данас, а не рецимо 2005. или 1995.) јер је овај систем стигао до краја, у расулу је. И није прављен да траје, прављен је од данас до сутра, нешто ће га заменити.

Наш случај је катастрофалан, у европском окружењу екстремно, далеко смо од проблема са којима се сусрећу Енглези, Финци, Швајцарци...

[Плутон]

Ostavka Pavićevića na sve funkcije

[Плутон]

Eво колико је наш случај есктреман.

--

KRSTAN VUKOVIĆ VUČIĆU: Vama gladni odgovaraju jer samo tako možete da dobijete glas za 1.000 dinara

Krstan Vuković, mladić koji je bio zlostavljan u školi i osuđen zbog pokušaja ubistva u samoodbrani, napisao je otvoreno pismo premijeru Aleksandru Vučiću i na taj način izneo svoj stav o trenutnoj situaciji u Srbiji i o Vučićevoj vladavini.

[GeniusAtWork]

29 minutes ago, Плутон рече

Почев од тога што не убијају новинаре и што немамо мафијашке обрачуне усред бела дана у центру града па до тога што нисмо у сукобу са пола света.

Плус што не гинемо и немамо санкције на врату и инфлацију од милион % месечно. А о визама, празним рафовима и боновима за хлеба и да не причамо...

[RYLAH]

45 minutes ago, Плутон рече

Нема ниједног случаја да је до већих плата довела „промена свести“.

У свим случајевима су "веће плате" дошле услед жестоке борбе радника за своја права. А та борба је дошла тек са променом свести.

46 minutes ago, Плутон рече

Нема сиромашне државе са добрим образовањем, са добрим правосуђем, са високим степеном грађанских слобода... Све то о правима важи до тренутка када бираш између права и хлеба на столу за породицу.

И управо зато и треба свести о својим правима, а то се гради постепено. Након борбе се граде и институције. Свакоме је много велика фрка док први пут не поднесе тужбу, а онда, кад на суду добије послодавца (не стално, али врло често), укапира да није имао чега бојати. После тога дође и његов колега, па још двоје или троје...

Али тај први корак је врло тежак, свакако, али без тог првог корака нема бољитка.

34 minutes ago, Плутон рече

Није ми јасно зашто у задње време има толико негативних ставова према том догађају - није Србија процветала након њега, али је хиљаду ствари боље.

Зато што је био још један у низу превара и пропуштених шанси. Зато што се испоставило да се радило о догађају који је био преживљавање постојећег система уз смену само десетак посто људи, али наставило се по старом. Да не причамо о пљачкама и бахаћењима најгоре врсте.

А не знам колико памтиш, али мафијашких обрачуна и свега осталог је било и четири или пет година након петог октобра двехиљадите, као што је било и поквареног судства, одсуства институционалног деловања, будала на свим могућим позицијама. Као што има и данас, само не у тој мери. Али за седамнаест година је нормално да неке ствари оду на боље у ситуацији кад нема ратова или санкција, али је пети октобар био још једна превара и пропуштена прилика, а много смо изгубили због тога.

[Плутон]

Управо сада, GeniusAtWork рече

Плус што не гинемо и немамо санкције на врату и инфлацију од милион % месечно. А о визама, празним рафовима и боновима за хлеба и да не причамо...

Гуд тајмс, гуд тајмс...

[Плутон]

31 minutes ago, RYLAH рече

У свим случајевима су "веће плате" дошле услед жестоке борбе радника за своја права. А та борба је дошла тек са променом свести.

Могу радници у Србији да се боре колико год хоће за већа права, али ако за веће плате нема новца, нема га и то је то, мора да се „направи“. Ако имаш 10 радних места и хиљаде и хиљаде незапослених који су спремни да то место попуне радећи у сивој зони за плату мању од минималца, то је то. Нема ту никакве свести, то је сфера нужде. У таквим случајевима је онај који се бори за права изузетак.

31 minutes ago, RYLAH рече

И управо зато и треба свести о својим правима, а то се гради постепено. Након борбе се граде и институције. Свакоме је много велика фрка док први пут не поднесе тужбу, а онда, кад на суду добије послодавца (не стално, али врло често), укапира да није имао чега бојати. После тога дође и његов колега, па још двоје или троје...

Али тај први корак је врло тежак, свакако, али без тог првог корака нема бољитка.

Није то увек тако. Много пута кад добије и не може да наплати оно што је „добио“ па ако је случај „локалнији“ прете му са разних страна итд. Мада се слажем с тобом, људи најчешће нису свесни да многа права могу да остваре.

31 minutes ago, RYLAH рече

Зато што је био још један у низу превара и пропуштених шанси. Зато што се испоставило да се радило о догађају који је био преживљавање постојећег система уз смену само десетак посто људи, али наставило се по старом. Да не причамо о пљачкама и бахаћењима најгоре врсте.

А не знам колико памтиш, али мафијашких обрачуна и свега осталог је било и четири или пет година након петог октобра двехиљадите, као што је било и поквареног судства, одсуства институционалног деловања, будала на свим могућим позицијама. Као што има и данас, само не у тој мери. Али за седамнаест година је нормално да неке ствари оду на боље у ситуацији кад нема ратова или санкција, али је пети октобар био још једна превара и пропуштена прилика, а много смо изгубили због тога.

Ту је више проблем са очекивањима, било је много оних који су имали превелика очекивања па су се разочарали. Прича тадашњег врха је била да је само довољно да „будемо за Европску унију“ и да ће онда све да процвета, да ће плате бити као у Немачкој итд. Већина у то није веровала, али у нешто од тога јесте.

Опет, без обзира на то што много ствари и даље не ваља, мислим да је тај догађај испунио своју основну функцију, иако није испунио нека генерална очекивања. И никако не бих желео да се вратим у време Милошевића, колико год (а што уопште није тајна  ) не могу да смислим ликове из ДС-а, ДСС-а итд.