Jump to content

Може ли се веровати у Бога и имати поверења у теорију еволуције


Дејан

Препоручена порука

@@Justin Waters,

 

Пре ће бити да цела творевина ,,уздише и тугује'' и да као таква не може бити ,,добра''. Је л' ти кажеш да је некоме добро када тугује?

 

Смрт је у суштини деоба суштине. Ми још не знамо природу твари и начин њене суштинске деобе.

 

Постоји област теологије где можемо о томе говорити. Међутим, многи свети су чак бежали од те приче - од приче о логосима твари.

 

Јако опасна тема. Боље је за већину да се позабави доступнијим стварима. Форум је мрка капа за ту причу.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Justin Waters,

 

Пре ће бити да цела творевина ,,уздише и тугује'' и да као таква не може бити ,,добра''. Је л' ти кажеш да је некоме добро када тугује?

 

Смрт је у суштини деоба суштине. Ми још не знамо природу твари и начин њене суштинске деобе.

 

Постоји област теологије где можемо о томе говорити. Међутим, многи свети су чак бежали од те приче - од приче о логосима твари.

 

Јако опасна тема. Боље је за већину да се позабави доступнијим стварима. Форум је мрка капа за ту причу.

 

Pokusao sam da guglam sta su to logosi tvari, i nadjoh samo tri razlicita sajta, od toga jedan su pouke, i druga dva imaju imaju jedan te isti pasus u kome se pominju logosi tvari u kontekstu platonizma. Dakle ti logosi tvari su nekakav animizam, vjerovanje da nematerijalne stvari imaju dusu- logos. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто не бисмо прочитали пар књига популарне науке? Наравно да теби изгледа као надуван неко ко говори о вишеслојним, инфлаторним, бранским, цикличним, квантним, холограмским, симулираним... мултиверзумима. :)

значи није трава! ебга.

књиге! ког аутора предлажеш?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A kako da bude Adamovog izbora ako je cela tvorevina od starta netrulezna?

Тако лепо што је Бог поставио тај избор пред Адама. Рекао му је да да ће умрети (постати трулежан, пропадљив) уколико злоупотреби слободу коју има.

Мислим да је Писмо јасно, а Црква тако учи, да трулежа није било пре ''пада'', тако да, у теолошком смислу, расправа око тога баш и нема неког смисла.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако лепо што је Бог поставио тај избор пред Адама. Рекао му је да да ће умрети (постати трулежан, пропадљив) уколико злоупотреби слободу коју има.

Besmislica. Da bi neko imaoslobodan izbor izmedju prinosanja i ne prinosanja tvorevina, a Adam kao prvosvestenik je birao izmedju ta dva, on mora biti stavljen pred jos ne prinetu tvorevinu. Sto ce reci jos u propadljivom stanju. Nij Adamov izbor bio oko toga sta ce se njemu desiti nego hoce li ili nece ispuniti svoje naznacenje prvosvestenika tvorevine. A da bi taj izbor zaista bio slobodan izbor mora se krenuti od truleznosti.

 

 

Мислим да је Писмо јасно, а Црква тако учи, да трулежа није било пре ''пада'', тако да, у теолошком смислу, расправа око тога баш и нема неког смисла.

Kad neko usvoji ovaj tvoj nacin promisljanja o stvarima onda je svaka rasprava oko manje vise bilo cega besmislena.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Justin Waters,

 

Постоји воља Божија о творевини, која је преточена у кретање, тј. у постојање те творевине. Божија воља о творевини је вечна, али творевина није вечна (односно није претпостојећа).

 

Зато су Максим Исповедник и остали теолози са даром учења о логосима твари, објаснили поделу воље Божије на ону која још није била остварена и на ону која се остварила. Та подела је једина подела која творевину штити од заблуде о претпостојању творевине.

 

Даље, воља Божија је поистовећена са логосима твари, док једини начин постојања творевине јесте вољом Божијом, тј. динамичким, вођеним, устројавањем Сведржитеља. Суштина твари јесу логоси твари.

 

Максим Исповедник указује на могућност ,,разбијања'' таквог логоса твари - непослушношћу од стране твари, тј. од слободних, боголиких бића, људи. Дакле, твар, као воља Божија, могла се -првобитно- кретати динамиком и развојем мноштва облика твари али не принципом данашње смрти.

 

Смрт је пропадљивост у такозваном палом стању. Пад означава кретање насупрот вољи Божијој, у смеру небића као једине супротности Богу.

 

Појам кретања, у овој анализи, сведен је на два смера, ка Богу и удаљењу од Бога. Прво је кретање пре пада, док је друго после пада.

 

Тражити анализу постојања физичких закона пре пада није могућно, из разлога препреке садржане у самој физици палог стања. Зато је неумесно причати о креационистичким анализама библијског стварања, било код шестодневаца било код еволуфилиста.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Besmislica. Da bi neko imaoslobodan izbor izmedju prinosanja i ne prinosanja tvorevina, a Adam kao prvosvestenik je birao izmedju ta dva, on mora biti stavljen pred jos ne prinetu tvorevinu. Sto ce reci jos u propadljivom stanju. Nij Adamov izbor bio oko toga sta ce se njemu desiti nego hoce li ili nece ispuniti svoje naznacenje prvosvestenika tvorevine. A da bi taj izbor zaista bio slobodan izbor mora se krenuti od truleznosti.

Не мора да се крене од трулежности, и није се кренуло.

Осим ако теологију и еволуцију не смандрљаш у исти лонац, зачиниш разним фантазијама, и добијеш нешто тако неукусно. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не мора да се крене од трулежности, и није се кренуло.

Осим ако теологију и еволуцију не смандрљаш у исти лонац, зачиниш разним фантазијама, и добијеш нешто тако неукусно. 

 

 Naravno da mora inace je ceo koncept besmislen, barem sto se tice slobode, ljubavi i tih prica. Ako sloboda nije bitna onda moze sta hoces.

 

 NOMA obezbedjuje da NEMA smadrljavanja u isti lonac a elementarna logika diktira da nema niti jedan jedini razlog da oba jela iz razlicitih posuda ne bi mogla biti deo istog menija.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Nij Adamov izbor bio oko toga sta ce se njemu desiti nego hoce li ili nece ispuniti svoje naznacenje prvosvestenika tvorevine.

 

Да ли онда из оваквог тумачења следи да се пад догодио зато што Ева није 'тела да буде попадија? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли онда из оваквог тумачења следи да се пад догодио зато што Ева није 'тела да буде попадија? :)

 

 Ne nego zato sto Adam nije hteo biti pop sa prepodobnim ispunjavanjem bracne obaveze nego pop pink pravoslavac. :)



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако лепо што је Бог поставио тај избор пред Адама. Рекао му је да да ће умрети (постати трулежан, пропадљив) уколико злоупотреби слободу коју има.

Мислим да је Писмо јасно, а Црква тако учи, да трулежа није било пре ''пада'', тако да, у теолошком смислу, расправа око тога баш и нема неког смисла.

To neki Patristicki tekstovi negiraju postojanje smrti u rajskom vrtu. I to je apsolutno tacno jer je Eden praslika Eshatona. Posto u Eshatonu nece da bude smrti, nije je bilo ni u Edenu. No treba znati da rajski vrt nije ceo svet. Tamo lepo pise I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i ondje namjesti čovjeka, kojega stvori. Dakle jevrejska rec Gan potice od glagola Ganon, da zastiti. Posto se djavo nasao u vrtu nije sluzio za duhovnu zastitu. Najverovatnije zastita od spoljnjeg sveta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Aquilius Cratus,

 

Бесмислица је принетост Богу условити непропадљивошћу, или непропадљивост принетошћу Богу. Да ли си видео принетог непропадљивог демона Богу?

 

Непропадљивост је свакако гарантована у коначном Царству. Међутим, кретање ка томе није условљено пропадљивошћу.

 

Постојала је могућност. Божија воља о творевини има карактер неодређених исхода, иако је свака могућност одређена као могућност.

 

Учење светих јесте да би Царство било и без остварења могућности пада. За нашу дебату не треба ништа друго до дефинисати пад кроз учење о логосима твари.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Aquilius Cratus,

 

Бесмислица је принетост Богу условити непропадљивошћу, или непропадљивост принетошћу Богу. Да ли си видео принетог непропадљивог демона Богу?

 

Непропадљивост је свакако гарантована у коначном Царству. Међутим, кретање ка томе није условљено пропадљивошћу.

 

Постојала је могућност. Божија воља о творевини има карактер неодређених исхода, иако је свака могућност одређена као могућност.

 

Учење светих јесте да би Царство било и без остварења могућности пада. За нашу дебату не треба ништа друго до дефинисати пад кроз учење о логосима твари.

 

 

Ako nema slobode onda naravno da nije uslovljeno bilo sta. Bice kako Ja kazem i ti Adame neces moci nista da uradis. Dok ako imas hoces prineti iili neces prineti koncept da bi u tom konceptuy bilo slobode moras krenuti od neprinetosti.

 

Demoni odnosno andjeli nemaju isto naznacenje kao covek. Oni su u odnosu na coveka nekompletni i nemaju sta da traze u prici o prinosenju tovrevine.

 

To je buduce carstvo nesto sasvim drugo od pocetka priziva ka tom carstvu. Porediti te dve okolnosti je takodje besmisleno.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...