Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету

[Кратос]

Data nam je mogucnost da uzivamo u seksu, svima...moje licno misljenje  je da je blud, ukoliko nam taj uzitak postane prioritetan pa trcimo da zadovoljimo zelju ne birajuci nacin i sretstva. Pa normalno da cu uzivati u seksu sa svojim muzem, jer mi je dato da uzivam...tu nikakvog greha ja ne vidim. I jos nesto procitah da je neko napisao o razgovoru sa duhovnikom o seksu...? Seks sa bracnim partnerom je apsolutno licna intima i u zivotu mi ne bi palo na pamet da o tome razgovaram sa duhovnikom....

Mada, mozda neko za vreme posta ne moze da se suzdrzi pa zgresi, pa ispovedi taj greh....ali da neko o svom seksu prica sa duhovnikom, dobija od njega savete, ili sta ti ja znam sta.... to mi je bolesno....

[Орловић]

евсевије, архиепископ Могиљевски

Постоје код нас, браћо, такве везе које склапа и освећује Сам Бог и које, због тога, нема право да уништи никаква људска власт. Које су то везе? Оне које сачињавају и на које се ослања сав наш друштвени живот. То су најважније везе породичне, грађанске и црквене; за њих се може рећи: што је Бог саставио, човек да не растави. Која је веза на првом месту? Ван сваке сумње, супружничка.

Колико је важна веза међу супружницима види се из тога што ју је Бог створио још у Рају, те је Бог одредио и важан циљ те везе: И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу (1. Мојс. 1:27, 28).

Значи, у браку је корен сваког људског друштва, и благослов Божији, дат супружницима, обухвата цео људски род. Зато велика добробит проистиче од оних бракова који не губе благослов Божији, али и велико зло — од оних супружника који својом кривицом губе тај благослов, или пак склапају своје бракове без икаквог благослова — својевољно. Тако су лоши бракови, склопљени против воље Божије, увећали разврат у свету пре потопа и навукли страшни Божији гнев на цело човечанство.

Господ Исус Христос је показао важност брака не само на тај начин што је изволио да на браку у Кани Галилејској први пут покаже чудотворну моћ Своју, него и тиме што је у Цркви Својој открио за супружнике—Хришћане посебан извор благодати, уврстивши њихов брак међу Свете Своје Тајне. Тајна је ово, т.ј. тајна брака, велика; а ја говорим за Христа и за Цркву (Еф. 5:32), тако описује Апостол високи значај брака хришћанског. Велика је, каже, Тајна Брака, зато што је то приказ пресветог брака Христа са Црквом. Из тог високог поимања хришћанског брака проистичу све обавезе хришћанских супружника.

И, пре свега, зар Хришћани који ступају у брак нису дужни да се на прави начин припреме за тако важну и свету везу која се склапа за цео живот? Црква од оних који улазе у брак захтева извесну пунолетност — највише због тога да би они могли да схвате значај брака и важност оних обавеза које преузимају на себе уласком у брак. Црква такође захтева да будући супружници добро знају Закон Божији, да би кроз неко време могли да уче вери и побожности децу коју ће им даривати Бог. При томе се онима који су пунолетни даје слобода да пристану или не пристану на понуђени брак; забрањује се било каква принуда на брак, да би та веза била—брак из љубави, а не веза ропска. Уосталом, каква треба да буде љубав оних који ступају у брак? Не страствена и слепа која не размишља и не разуме значај брачне везе, него разборита, разумна, покорна вољи Божијој и заштићена страхом Божијим. Ако се младожења и млада тако добро припреме за Свету Тајну Брака, за њих ће угодно бити и извршавање оних важних обавеза које за собом повлачи ова веза коју освећује Црква.

Главне и заједничке обавезе хришћанских супружника су: љубав и верност ово су врлине које највише њихов брак приближавају браку Христа и Цркве. Нека љубав њихова буде чиста, без пристрасности према било каквој користи овоземаљској, љубав која је у сваком случају спремна да и душу да за свога сапутника; верност супружника треба да буде несаломива, непромењена до смрти, верност која је не само далека од дела, него и од мисли и осећања прељубничких. Нека супружници сматрају да једно другом припадају и да једно тело сачињавају— према Светом Писму: И биће двоје једно тело (1. Мојс. 2:24).

Тако нас учи и свети Апостол: Жена није господар од својега тела, него муж, тако и муж није господар од својега тсла, него жена (1 Кор. 7:4). У заједничке обавезе супружника спада такође њихова узајамна помоћ, коју Хришћани не треба да ограничавају само на свакодневне потребе, него треба да то прошире и на духовне потребе, т.ј. треба да помажу једно другом и на путу спасења, да учвршћују једно друго у вери и нади на Бога, да се моле не само једно за друго, него и једно са другим, те да и на тај начин формирају, у свом малом кругу, кућну цркву. Посебно је све то потребно онда када им Бог подари децу, потребно је, кажем, због тога да би се њихова деца продуховљавала кроз хришћанске врлине својих родитеља.

Које су посебне обавезе мужа и које посебне обавезе жене? Оне произилазе из тог односа у који ставља реч Божија мужа према жени и жену према мужу. Јер је муж глава жени, каже Апостол (Еф. 5:23), а жена се назива телом ове главе. Као што глава управља телом, предвиђајући опасности за њега, штити га, тако и муж има власт да управља у кући, има обавезу да чува и штити жену своју; он треба да се првенствено брине о издржавању и њеном и целе породице. Управо тако наређује Апостол: Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја тела; јер који љуби своју жену, себе самога љуби. Јер нико не омрзну на своје тело, него га храни и греје, као и Господ Цркву (Еф. 5:28, 29).

Шта се каже за жену? Жене, слушајте своје мужеве као Господа... Но као што Црква слуша Христа, тако и жене своје мужеве у свему (Еф. 5:22, 24). Речено је такође: а жена да се боји својега мужа (Еф. 5:33). Каква се овде послушност подразумева, какав страх? Послушност из љубави и страх из љубави. Јер је таква послушност и страх Цркве према Христу, са чиме пореди Апостол и однос жене према мужу. Шта је то послушност и страх из љубави? Послушност у свему ономе што није у супротности са законом, што је добровољно, слободно и искрено; не мучан, ропски страх, него добродушан и пријатељски, т.ј. прибојавање и брижна обазривост да се нечим не повреди вољени и поштовани сапутник.

Уосталом, зар и муж није дужан да поштује жену? И њему прописује апостол Петар да одаје поштовање жени. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски сасуд (1. Петр. 3:7). О каквом се поштовању ради? Као помоћнице, као домаћице у кући, као мајке деце, а посебно, према речима истог тог Апостола, као и сунаследнице благодатног живота. У том погледу, т.ј. на путу спасења, потпуно су једнака права и предности и мужа и жене, како сведочи апостол Павле: нема мушкога ни женскога, јер сте ви сви једно у Христу Исусу (Гал. 3:28). Да ли жена са своје стране нема права да даје корисне савете мужу? Некада је Сам Бог заповедио Аврааму да послуша Сарин глас, када је она бранила част свог сина Исаака (1. Мојс. 21:12). Тако и хришћанска супруга — нека држи до части своје породице, а ако примети необазриве поступке мужа — нека се труди да га кротко упозорава на погрешке и да га разуверава. Уосталом, побожна жена може и треба да благотворно делује на мужа не толико речју, колико примером: да ако, пише апостол Петар, неки не вјерују речи, онда понашањем жене и без речи буду придобијени (1. Петр. 3:1).

Исти тај апостол Петар наређује хришћанским женама да се труде да се украсе не лепом одећом, него више понизношћу и стрпљивошћу: Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихог духа, што је пред Богом драгоцено (1. Петр. 3:34). Ето, то је истинска лепота која ни у старости неће увенути; ето, то су украси достојни сваког поштовања, који не само да нису губитак за породицу, него чине њено највеће богатство! Јер, честита жена, према речима цара Соломона, вреди више него бисер... ослања се на њу срце мужа њезина: и добитка неће недостајати (Прич. 31:10, 11).

Упитаћете: како треба гледати на живот ван брака, какав у наше време многи воде? Треба, браћо, разликовати чист, целомудрени живот и живот ванбрачни нечист, незаконит.

Први је украс Хришћанства, те се похваљује у речи Божијој; а други се осуђује и учењем Јеванђеља и природним законом, а бешчасти и име Хришћанина. Против толико нечасног живота је довољно навести следеће речи Апостола: Брак нека у свему буде частан и постеља брачна чиста, а блудницима и прељубочинцима судиће Бог (Јевр. 13:4).

[Јелена011]

Haha oj sto rece Zeljko kukavno srpstvo ugaseno...ovamo se brinemo da nas latini ne pokatolice, a vamo smo i od njih gori po pitanju seksa i uzivanja.

Kakvo crno pravoslavlje, ovo da je seks ok sano za pravljenje dece nema nikakve veze.

Moze postojati i blud u braku aman al sigurno se ne ogleda u kolicini odnosa dnevno nego u kakvoci.

Da li mi koristimo bracnog druga samo za sopstvene porive, kako mu pristupamo i slicno. To nema veze ni s pozama ni sa frekvencom al ako zena prilazi muzu samo da izvuce nesto svoje il muz zeni isto onda je taj odnos blud, cista racunica...pa makar u misionarskoj pozi samo utorkom i cetvrtkom van posta

[Кратос]

 Други ми треба као објект да бих ја био срећан и задовољан. 

Pa ja to rekoh na početku temu da to pre svega vidim kao blud.

[Adelaida]

Ljudi moji, kakve veze uzivanje u seksu sa svojim bracnim partnerom ima veze sa verom u Boga? Kakve veze ima sa postovanjem Boga? Kakve veze ima sa slavljenjem Boga? Neka mi neko objasni ( ali narodskim jezikom, da mogu da razumem, molicu lepo)

[Срђан Шијакињић]

Апсолутно. 

 

Људи моји, читајте Песму над песмама. То је православни однос између мушкарца и жене, укључујући и сексуалност. Буквално поезија, цела творевима игра и пева, и све је материјално, и има сока, и све буја, нема ништа неприродно, има и еротике, али прво и изнад свега љубав, чежња за другим, покрет душе ка другом. Отварање и потреба за другим човеком, за личним односом.

Без тога смо једни другима само инструменти за остварење сопствене самодовољности. Други ми треба као објект да бих ја био срећан и задовољан. 

Супер!

[Рапсоди]

Најбољи лек , по светим Оцима , јесте откривање својих греховних помосли на исповести и добијање савета од духовника/свештеника коме се исповедамо.После покајања и исповести непомјеник губи силу уплива на нашу душу и одступа.

[Adelaida]

Znaci svi mozemo opusteno da uzivamo u seksu sa svojim bracnim drugom ( osim kada postimo) ? 

[Срђан Шијакињић]

.Али се ипак може пројавити објективизација о којој сам говорио

 

И мени се чини да може... Али са друге стране, једном је Хуан јако лепо и јасно причао на ову тему и рекао да је просто чињеница да је секс понекад само секс и да колико год волели ту особу, у тренутку самог вођења љубави, себичност се не може потпуно искључити...

 

Мислим да је то мало компликовано јер се своди на неки начин на питање да ли су моја и твоја плава боја исте... Тако и овде, како ко од нас тумачи разлоге због којих ради било шта, у овом случају зашто води љубав са неким. Сматрам да је најсигурније да се све тумачи у контексту целог односа -  ако иначе волимо ту особу, али озбиљно волимо, одговорно и трајно волимо (па чак и кад не осећамо баш да је волимо ), онда је сваки секс у реду, ако је не волимо онда ниједан није. Наравно, из православне перспективе.

[Срђан Шијакињић]

Znaci svi mozemo opusteno da uzivamo u seksu sa svojim bracnim drugom ( osim kada postimo) ? 

 

не видим зашто не би могло и у току поста, ако секс међу супружницима није ништа негативно Не знам да ли је већа штета радити то у посту или не водити љубав са мужем/женом у току више од пола године... И гледати у календар да ли смеш или не... Није то баш најздравије за однос Али то је само мој став, нисам ни теолог ни поп.

[Juanito]

Сматрам да је најсигурније да се све тумачи у контексту целог односа -  ако иначе волимо ту особу, али озбиљно волимо, одговорно и трајно волимо (па чак и кад не осећамо баш да је волимо ), онда је сваки секс у реду, ако је не волимо онда ниједан није. Наравно, из православне перспективе.

 

Зар православни нису позвани да воле све људе?   

[Срђан Шијакињић]

Зар православни нису позвани да воле две људе?   

Хаха право адвокатско питање

[Ronald]

Znaci svi mozemo opusteno da uzivamo u seksu sa svojim bracnim drugom ( osim kada postimo) ? 

Sta ti podrazumjevas pod ovim uzivamo? Kakva je to razlika u sexu kad se posti ili ne posti?

[Adelaida]

Sta ti podrazumjevas pod ovim uzivamo? Kakva je to razlika u sexu kad se posti ili ne posti?

To sto podrazumevam pod uzivanjem, ne bih ti mogla odgovoriti jer odgovor ne bi bio u duhu ovog foruma...a razlika izmedju seksa kad postis ili ne postis, je u tome sto sam mislila ,moze li se uopste i imati seks tokom posta...ili se smatra grehom ili kako vec...ne znam. Meni se sve cini da ono sto smeta je zapravo uzitak...Mada ja uopste ne mislim tako...ne razumem zasto ne bismo mogli i da uzivamo u zivotu i da budemo verujuci...sto da se mracimo...ko ce izmeriti veru nekoga ko propoveda da je zivot dolina placa i moju sto govorim radujmo se dok smo ovde, dok zivimo... 

[Кратос]

Sta ti podrazumjevas pod ovim uzivamo? Kakva je to razlika u sexu kad se posti ili ne posti?

U toku posta samo misionarska poza a van posta kama sutra