Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Баба]

Жекс, дакле: Марија је у телу или не? 

 

Појма нема. Али није она једина. Ту су и остали свеци, Никола, овај онај. Сви су се јављали некијем свецима или простим људима. 

А знамо да нису сви вазнети са телом. Него тек само по неки. Онда дакле шта су та јављања, привиђења, прелест, фатаморгане, утваре или заиста јављања светих, не у сну но на јави.

 

Прост пример безбројна јављања Василија острошког а знамо да му је тело у намастиру Острогу.

[Баба]

Ја ипак не контам зашто вера у временске душе искључује веру у васкрсење?

 

Искрено мени би било сад кад размислим много лакше да чим умрем одмах васкрсавам са свима мојим ближњима које сам воло за живота него да чекам да и они помру прво па онда још пар иљада година. А опет с друге стране толико ме занима историја да бих воло и то да испратим.

[Milos Tijanic]

А кад буде Страшни суд, да ли ће се свим душама судити од једном или једна по једна, а колико ће онда чекати она последња? У том случају неко ће бити први, а неко последњи Или ће све бити успаване, и када дође ред на њих, бити пробуђене, а то ми није логично, јер други треба да виде како се коме суди.

Најлогичније ми је да то што сада доживљавамо као "чекање", неће постојати као такво.

[jermel]

Не можемо ми превише да говоримо о надвремеском кад смо сами временски... али је инспиративно...

Ево и ја нешто набрзака (за дневник):

 

Кроз Имнографију Црква јасно пева о Торжественој Цркви и Царству Небеском када говори о Светитељима а не о неком међу простору и полу заједници са Христом нити пева о њима као онима који чекају, ми чекамо а не они.

ево из прве руке:

"Ревност твоја и дела била су прикладна имену твоме, истоимена. Исповедајући твоју веру у Господа Христа као једину, наследила си Живот вечни, Параскево мученице, отуда нам изливаш исцелења и молиш се за душе наше

 

"Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо твоју часну успомену."

 

Ми смо сада и још не, али они су потпуно у САДА.

 

Иконографија Цркве такође представља светитеље прослављене у Царству... зар иконе не називамо прозорима Царства Небеског.

Икону Светитеља управо разликујемо од обичног портрета по томе што лик изображен на њој пребива у Светлости Васкрсења, Вечности ... Нема прозора који приказује међу Царство...

 

Е сад, где ја тај крајњи пролаз, последња врата ка Есхатону ка левој или деној страни Христа. Па у СМРТИ.

Кроз смрт су сви Светитељи прошли и лишивши се временског и из делимичног Пришећа ушли у потпуно. Нас нема у Есхатону и нисмо потпуно у  Сада, и само делимично га кушамо јер нам тек предстоји смрт. односно у Есхатону нисмо јер нисмо кроз смрт прошли...

 

Врата Царства Господ отвара прошавши кроз смрт... "Семе које падне на земљу мора да умре, да би родило род"

 

Ево Светог Игњатија Богоносца, овако одговара онима који покушавају да отклоне пред њим долазећу смрт:

"Опростите ми, браћо, немојте ме спречити да живим, немојте желети да умрем.", и наставља: "Онога који желе да буде Божији, немојте поклањати свету, нити га обмањујте вештаством (материјалним); оставите ме да примим чисту светлост. Када тамо стигнем - бићу човек (Еф 4,13), (3) Дозволите ми да будем подражавалац страдања Бога мога (1Кор 11,1;1 Сол 1,6).Ако ко има Њега у себи, нека схвати шта желим, и нека ми саосећа, знајући шта ме обузима" (Фил 1,23).

 

Ми чекамо, другим речима каснимо за оним који ЈЕСТЕ, они су дочекали (и прате историју, ко ми кад гледамо снимак утакмице од јуче и ако знамо које победник)

[Никола Ђоловић]

Веома освежавајуће Aво! Ако још уђеш у мој временски ум да сам се бавио твојим ванвременским текстом и свим коментарима од 3ч изјутра, онда, посматрајући сад излазак сунца, могу слободно да кажем да је ово леп почетак дана.

Не знам колико је у складу са твојим расуђивањем али сам и сам покушао давно да изведем нека недовршена расуђивања. Ако ништа више бар ми је Зоки Јелисавчић о неким стварима дао подршку у изложеном

О временском проблему…

[Zoran Đurović]

Веома освежавајуће Aво! Ако још уђеш у мој временски ум да сам се бавио твојим ванвременским текстом и свим коментарима од 3ч изјутра, онда, посматрајући сад излазак сунца, могу слободно да кажем да је ово леп почетак дана.

Не знам колико је у складу са твојим расуђивањем али сам и сам покушао давно да изведем нека недовршена расуђивања. Ако ништа више бар ми је Зоки Јелисавчић о неким стварима дао подршку у изложеном

О временском проблему…

Браво, Никола, јако леп текст. Препоручујем га за читање.

[Zoran Đurović]

Ава је, будући нелитургичар, са баба Милевом покушао једноставно да објасни проблем честица и постојања у Христу. Но, презентираћу вам зато нашег највећег живог литургичара, о. Владимира Вукашновића који писа на једном месту: 

У старијем слоју српских служабника не постоје посебне одредбе и упутства како, односно којим деловима агнеца, треба причешћивати верни народ. То видимо на примеру Златоустове службе, где по причешћу свештенослужитеља стоји:

„[Ђакон] целива свештеника у лице и говори му свештеник: Христос међу нама; ђакон: Јесте и биће. И потом сâм ђакон узевши у руке Свети Дискос и метлицу, сакупља све у Свету Чашу, са страхом и сваким опрезом како ништа од најситнијих не би пало или остало. Свештеник говори молитву благодарења за све што се збило: Благодарим Ти Владико Човекољупче, Добротворе душа наших (...) Тада свештену кашичицу ставља у Свету Чашу и покрива једним покровцем. Ову Свету Чашу узима ђакон и када му свештеник заповеди окреће се ка западу и показује онима [у цркви] и говори: Приступите! Свештеник је пре тога рекао: Са страхом Божијим и вером приступите!“

Из ове опширне рубрике да се видети да су сви делови агнеца као и честице које су приношене за свете, живе и упокојене чланове Цркве сједињаване са Светом Крвљу те да се потом одвијало причешћивање. Друга генерација српских служабника има другачију праксу. У њима се појављује рубрика ''О ломљењу Светог Агнеца'' која забрањује коришћење честица за причешћивање лаика и указује на то да се они имају причестити само од честица НИ и КА. Ова се рубрика иначе појавила као последица расправа о томе да ли се честице претварају у Тело Христово на Светој Литургији. Атанасије Јевтић у својим схолијама на Златоустову Литургију наводи мишљење Светог Симеона Солунског које са једне стране потврђује праксу сједињења свих честица и комада Светог Хлеба у Путиру а са друге показује као нетачну тврдњу да честице литургијског спомена остају стварност радикално другачија и страна телу и крви Христовој. Другим речима - онај ко се причести из било ког дела сједињеног путира причестио се Самим Христом Богом. То ће још опширније објаснити превевши у целини тај одломак из дела Светог Симеона и на живом ткиву његовог текста показати како га поједини тумачи погрешно читају и тенденциозно искривљују. 

[Ignjatije]

Самос е ти забављај а кад умреш прц, оно прво митарство: Што си ти Ава зезо нолку масу на форуму? Па онда друго питање: Како то да намах ниси васкрсо? Па треће питање: А какав си ти то болан АВА? Онда се ти јавиш и питаш: А какав си ти то демон који говори болан? А овај одговара: ИзБосне ба!

 

То мож'а и прође. Али оно најтеже митарство:

 

О, ђес ба пошо попе.. Ђе ти је брада попе, попе... Не мож ба без браде у Ешатон ући. Не...

 

 

Ваљда наше молитве помогну попу да прође то најтеже митарство....

[Макрина]

А кад буде Страшни суд, да ли ће се свим душама судити од једном или једна по једна, а колико ће онда чекати она последња? У том случају неко ће бити први, а неко последњи Или ће све бити успаване, и када дође ред на њих, бити пробуђене, а то ми није логично, јер други треба да виде како се коме суди.

Најлогичније ми је да то што сада доживљавамо као "чекање", неће постојати као такво.

Да,то чекам не подразумева чекање у ред,јасна ствар

"Ово је вера правоверних и будних. Њу тешко примају и држе заблудели умом и успавани мирисом земље. Они које је земља прошарала крастама и уцрнела калом овдашњице, не приклањају ухо своје обећању Божјем. А правоверни верују Божјој речи, и будно чекају испуњења. Њима се смучило од лажи лажљивих, и њима се досадило од кратких путања лажи. Зато су им мили постали дуги путови Свевишњега, и драге велике линије Истинитога. На дугом путу Он их одмара све новим и новим потврдама доброга краја. Највећи им је одмор реч Спаситеља и Вође, који је прошао цео њихов пут као човек, и дошао до краја, и видео крај, и објавио им радост велику.

На крајевима кратких лажљивих путова увек је аждаја; увек она древна змија, која је прародитеља рода нашег сурвала из Раја. А на крају дугог пута истине чека Цар и Родитељ, Утешитељ и Васкрситељ. То радује правоверне и будне. И они деле радост своју са браћом својом, сапутницима својим, са децом Цара Великога.

Ово је ваша вера, христоносци, вера правоверних и будних предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, до краја пута, до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. На Суду Христовоме, у Дан Велики, они неће бити уцвељени, но примиће живот и назваће се благословеним.

Чекање. Устајање. Облачење."

Свети Владика Николај Велимировић

Вера образованих људи

Тумачење Символа вере

[Volim_Sina_Bozjeg]

1. Исус је говорио: Ко не једе тело моје... што је изазвало саблазни као код тебе, али је он на то саблажњавање одговорио: Хоћете ли и ви да одете? Теби је питање упућено. Ја сам одговорио. Једем га.

Mog Boga mogu i da pojedem a on ostane Bog

 

Razbibriga:) 

[Кратос]

Ako je Bogorodica vazneta u telu zašto se na ikoni prikazuje da Hristos prima samo njen duh(dušu) a telo ostaje?

 

[Deja Vu]

Nadam se da ta nebeska birokratija oko ulaska u raj i pakao nije kao srpska da dugo cekam u redovima i da me nece vratiti sa saltera uz obrazlozenje da mi treba jos neki papir. 

[Кратос]

Hteo sam reci da je nemoguce da dusa prebiva u vecnosti, jer kad bi tako bilo onda ne bi tu "cekala" vaskrsenje, jer u vecnosti ne mozes i nemas sta da cekas Zato dusa posle smrti moze jedino da postoji u tvorevini, ali ne i van nje u smislu da ide kod Boga koji prebiva u vecnosti. Kad bi isla, onda bi usla u vecnost, zbog cega se vracamo na prvi red ovog mog pisanja. 

 

 Da li Otac onda čeka u večnosti da mu se sve kroz Sina pokori? Kako kaže Apostol Pavle sada ne vidimo da mu je sve pokoreno nego će tek da bude.Ne razumem što je nemoguće da duša čeka u večnosti kao nadvremenskoj dimenziji vaskrsenje svoga tela?Ustalom u bibliji piše da se Duh vraća Bogu koji ga dade a Bog valjda prebiva u večnosti.

[Zoran Đurović]

О, роде неверни и курварски! Докле ћу вас трпети?! Тројица су Златоустих: 1) Јован Златоусти, 2) Владика Николај, Нови Златоусти, 3) Ава Зоран, прозван Нови Нови Златоусти! ))

Има један сајт, Светосавље, и становити о. Љуба који воли с времена на време да се осврне на заблуделог Аву. У суштини вели: Није зао тај ава, али је мало шунтав, књиге га извеле из памети. - Коментарисао је и овај пост. Сада бих му одговорио у Христу...

 

Сви они који се куну у СВЕТОГ ВЛАДИКУ НИКОЛАЈА, урадили би добро када би га мало и читали. То би и о. Љуба могао да уради, а не само да качи на сајту Николајеве текстове. Наиме, управо тамо има један Николајев: РЕХАБИЛИТАЦИЈА ТЕЛА, где вели: Кад би се онима, који славе св. Ђорђа, показало иструлело тело овога хришћанскога јунака, и кад би се они на неки начин могли несумњиво убедити, да од њиховога патрона у овој пространој васиони нигде ништа није остало, до неколико иструлелих костију, тада би се мучно нашао од хиљаде један који би продужио да слави овога свеца. Зашто слави толики свет св. Ђорђа? Да ли зато, што је он убио аждају и - што после своје смрти исто толико постоји, колико и пре свога рођења? Никада. Пре ће бити, да га свет слави зато, што је убио аждају и што због тога и сад живи и бди над онима, који му приносе жртве и молитве; и то живи не слабијим животом од живота земаљскога, но интензивнијим, моћнијим, светлијим, срећнијим, и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског...

Кад би се пак онима, који славе св. Ђорђа, рекло, да је сем иструлелих костију још нешто преостало од њиховог свеца, наиме дух, који је без и ван сваког тела, без и ван сваке форме, сумњиво је, да ли би се која четвртина свечевих поштовалаца решила, да продужи своје свечарство. Јер мисао о једном бесформном духу њима је са свим страна: у телу замишљају они свога свеца, у телу га мисле, у телу сликају и изрезују. 

   

[Zoran Đurović]

 Ustalom u bibliji piše da se Duh vraća Bogu koji ga dade a Bog valjda prebiva u večnosti.

Где? дај цитат.