Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Što se tiče tog tela svetiteljevih....

 

Kažem, čitao sam, pipkao sam, mislio sam si...mislio sam valjda.... Kakvo je to telo u kojem se javlja svetitelj?

 

Materijalno, nama poznato?

 

Vaskrslo, već vanvremensko?

 

Otkud nama u umu opšte karakteristike tela koji neki zovu vaskrslo telo?

 

Bog se javi i sa njim svi svetitelji.. u Bogu možeš da vidiš ono što je nedeljivo, ali u materijalnom svetu govoriti o telu Svetoga vladike Nikolaja, koji pomeri autobus i spase čoveka ispod njega.... kako?

 

Vidimo li mi u Bogu baš dobro, dok ne dodje apsolut, odnosno dok mi nismo apsolutno u Bogu? Svetitelji se u Bogu zaista već prepoznaju, potpuno sa dušom svojom i telom svojim ali govoriti da mi poznajemo ta tela i njegove karakteristike? Kako?

 

Mislim, da je taj deo neodvajanja onoga što je neodeljivo i prepoznavanje duše i tela u Bogu, rezervisano samo za sveopšte vaskrsenje ili za pravednike koji su se već sada dovoljno približili bitisanju u samom Bogu.

 

Zanimljiv termin vaskrslo telo... Nisam siguran da to nije samo umovanje. Da li je Bogorodica trčala brzo kad je pritekla u pomoć onome kome se javila? Da li je Sveti Nikola zagrmeo baritonskim glasom i zaustavio talase, dok su se mornari spašavali tog momenta...

 

Ako je poenta jasna?

 

Dakel ne sporim da su u Bogu potpuni ali mi se spori da ih mi možemo videti u punoći vaskrslih tela.

[Zoran Đurović]

Što se tiče tog tela svetiteljevih....

 

Васкрсла тела су тела, материјална. Неки Оци су имали проблам са: Крв и месо неће наследити Царство... али, један од њих, Августин вели: материја ће бити основа тог тела. Тело је материјално, али преображено. Пропадљивост из њега ће се одстранити (управо оно временско!), а зваће се духовним јер ће бити на располагању нашег духа (личности, особе), а не да ће постати "духовно", етерично и невидљиво. То тело је као оно Исусово после васкрсење. Пролази кроз зидове, нестаје, опипљиво, једе. Христос се материјално јављао апостолима. И нестајао. Где је ишао? Кад су преломили хлеб, ученицу су га препознали а он је нестао. Јер је он био у том хлебу. Никаквим замишљањем духова и санђама ове библијске епизоде се не могу разумети. Васкрсење и прослављење, по Јовану је на крсту. У гробу, после полагања тела, нема ничега. Прича о вазнесењу је натегнута. Можда је настала због потребе за сведоцима... Изворни Марко нема вазнесења, оно се додаје од дописивача. Матеј не помиње вазнесење. Наравно, вазнесење је нужно, али га ја видим у оквиру васкрсења.

Него, Волим, примећујем да многи од вас не прихватате категорију ванвремености. Тако радећи, убацићете и Бога у историју, односно поробићете га историјом. Као да за Бога сви моменти бића нису једно, односно ванвремено? Као да есхатон "већ" не постоји. Као да га Бог нагађа, као ја, који ће бројеви да изађу на лото...     

[Volim_Sina_Bozjeg]

Него, Волим, примећујем да многи од вас не прихватате категорију ванвремености. Тако радећи, убацићете и Бога у историју, односно поробићете га историјом. Као да за Бога сви моменти бића нису једно, односно ванвремено? Као да есхатон "већ" не постоји. Као да га Бог нагађа, као ја, који ће бројеви да изађу на лото...

 

Ne ne oče, ja radim upravo suprotno. Kad govorim u Bogu, tek onda vidim kraj vremena, sve ostalo je istorija.  

 

Mnogima je dovoljno da poznaju samo ime Hristovo i već su vanvremenski, besmrtni ... i u dobru i u zlu. šiza friza.

 

Pa sam onda možda oprezniji, da ne kažem da delujem strašljivo kad govorim o večnosti.

 

Carstvo jeste u nama ali nije svakome sigurno, zicer što bi rekli.

[Макрина]

Mnogima je dovoljno da poznaju samo ime Hristovo i već su vanvremenski, besmrtni ... i u dobru i u zlu.

Браво  

Е то је већ аскеза и њени плодови се познају.

Чим човек ослушкује себе у границама својих мисли-готово а да би се човек издигао изнад граница светова,мора да "Види Бога као што Јесте."

То се једино постиже великим подвигом,пост,труд,молитва.

[Макрина]

Оче,сигурно да је скренула тема,али интелектуално узбуђење и спектакуларно надигравање(у позитивном смислу) не можеш да очекујеш овде.Мораћеш да организујеш неки симпосијум па удри до миле воље са високо еминентном братијом.Ако се то и деси,позови обавезно и Митрополита Месогеје Николу,бићеш ми благодаран док си жив а ако одем пре тебе са овог света,молићеш се и тад за мене,противно својим верским убеђењима хехехе....ово последње је шала,наравно.

[Макрина]

А што се тиче момента о Вазнесењу које се по теби десило у оквиру Васкрсење,интересује ме,да ли ти то двоје не одвајаш у временском периоду од 40 дана,како нас и Црква учи и хеортологија?

Да не помињем иконографију празника,ти то знаш боље од мене,будући да си и иконописац,

[Кратос]

 A Onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha. ⁶Dobre smo, dakle, volje jednako, jer znamo da putujemo u telu, daleko od Gospoda. ⁷ Jer po veri živimo, a ne po gledanju. ⁸ Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tela, i ići ka Gospodu.

 

 

Ako duša ,,spava,, i ne može da funkcioniše bez tela zašto Apostol Pavle kaže da mnogo voli otići iz tela?Zašto smo daleko od Gospoda kada u telu putujemo?

[Zoran Đurović]

То се једино постиже великим подвигом,пост,труд,молитва.

Није тачно. Разбојник улете у рај без ичег од тога што си набројала, а ја и ти треба да дрхтимо... 

Ти ове дисциплине схваташ у аскетском кључу. Но, Црква се у томе не исцрпљује. Као да заборављаш да смо залудне слуге... Има ли ишта лепше од радити а то држати за ништа? Прича о "блудном" сину... онај фини после би љубоморан. Научимо да је јарам Христов лак, тек тада ћемо се радовати у њему. Не очајавајмо у тешкоћама. Дајмо се њему као ономе који може да нас постави на ноге. Покајање није да кукамо што смо направили неку занемарљиву глупост, него у виђењу да у себи немамо бића. Зар ти није рекао: Ко изгуби душу своју? Зашто се не смирите у Господу? Нема живота у нама. Има само искре, заметак смо, како би и Јефрем рекао. Треба да растемо, а ако нас Христос као сунце не обасјава, неће бити живота у нама. Можда ћемо имати неко п'ретрајавање, али само као проклество, не као благодат.

Иштите најпре Царство небеско! Да ли то свакодневно тражиш? То је подвиг, јер остало које углавном прво тражимо, ће бити после додато.      

[Zoran Đurović]

...Митрополита Месогеје Николу,бићеш ми благодаран док си жив а ако одем пре тебе са овог света,молићеш се и тад за мене,противно својим верским убеђењима хехехе....ово последње је шала,наравно.

Николај је цар, што би рекли млади. А, види, он, као и ја се стално бавимо и дружимо са тим старцима. Ни њега ни мене ниједан није измршикао... А ваљда ћеш пре мене да одеш...:::::)))))) Шалим се, наравно, али ако си страрија, било би добро да је по реду - Тако се шалим и са мојом женом која је 6 месеци старија од мене. - Не замери на претходном одговору који је мало "тврђи"; не односи се на тебе, него мало да би се слаби назидали...

[Zoran Đurović]

А што се тиче момента о Вазнесењу које се по теби десило у оквиру Васкрсење,интересује ме,да ли ти то двоје не одвајаш у временском периоду од 40 дана,како нас и Црква учи и хеортологија?

Да не помињем иконографију празника,ти то знаш боље од мене,будући да си и иконописац,

Душо, не учи те Црква. Непристојне су такве формулације. Имплицирају као да ти знаш шта црква учи а ја не знам. Или нисам чуо? Толико обавештен нисам. То су симболички бројеви. Као кад се каже да је свет створен за 7 дана. Ти верујеш да је створен у 7 календарских дана? Ако не верујеш, зашто мени постављаш ово питање? Остави се детињарија.

Добронамерних ради: погребење и васкрсење, празан гроб морају да имају неки одговор. Јевреји су ишли на варијанту: украли га ученици. Ми пак верујемо у васкрсење; у његово јављање после тога. Колико је то било дана? То немамо појма. Гностици ће увести много више  од нас, јер су имали потребе за временом, да Христос може полако да поучи у детаље своје наследнике тајном знању. Зато је код њих то дуг период. Христос није могао да се узнесе на 36 дан. Шта би то значило? 40 је број који је препун симболичког значења, па је зато и уведен после у наше обреде за коначни парастос (наравно да има и 6 месеци, година итд., чуо сам и за то...).

Због чега ова два догађаја повезујем (гле, у древној цркви је постојало само Богојављење као празник, а онда се прикључио Божић уз њега, а сада је Божић главнији празник!) нећу сада појашњавати него позивам на ишчитавање текстова које сам написао. Чини ми се да овакви неспоразуми произилазе из површног читања.    

[Deja Vu]

Једење означава најприсније сједињење са ближњим.

 

Tacno, znaju tako devojke da kazu momcima: Ijao kako si sladak dodje mi da te pojedem.

 

Ili tetke kad dodju iz Nemacke i vide malo dete isto hoce da ga pojedu, pa onda mu ture u dzepic jedno 200-300 evra.

 

Nego imam dva ozbiljna pitanja i jednu konstataciju

 

 

него су сви свети „већ“ „тамо“.

 

 

Jesmo li onda i mi tamo? Mislim u Eshatonu, ako se vec sveti javljaju odatle. 

 

Временски Исус васкрсава пре нас,али је тај догађај ванвременски

 

 

To znaci da vaskrsli Hristos postoji oduvek i pre stvaranja sveta? 

 

Ко замишља време за душе, неће се наћи у бољој ситуацији од онога који говори да свеци интервенишу не са Неба него из Есхатона

 

Ne vidim zasto je problem da duse posle smrti budu u vremenu. Zapravo je veci problem da posle smrti budu u vecnosti. 

[Deja Vu]

Inace, na pitanja koja sam postavio Zoranu mogu svi da odgovore ako hoce da iznesu neko svoje razmisljanje, vidjenje, citiraju nekog svetitelja, teologa, svestenika itd. 

[Баба]

To znaci da vaskrsli Hristos postoji oduvek i pre stvaranja sveta?

 

Добро питање

[Zoran Đurović]

1. Tacno, znaju tako devojke da kazu momcima: Ijao kako si sladak dodje mi da te pojedem.

 

2. Jesmo li onda i mi tamo? Mislim u Eshatonu, ako se vec sveti javljaju odatle. 

 

3. To znaci da vaskrsli Hristos postoji oduvek i pre stvaranja sveta? 

 

4. Ne vidim zasto je problem da duse posle smrti budu u vremenu. Zapravo je veci problem da posle smrti budu u vecnosti. 

1. Исус је говорио: Ко не једе тело моје... што је изазвало саблазни као код тебе, али је он на то саблажњавање одговорио: Хоћете ли и ви да одете? Теби је питање упућено. Ја сам одговорио. Једем га.

2. Ти вероватно ниси, чим се питаш.

3. Да. Али је бесмислено убацити временску категорију како ти чиниш. Гностици су се тако питали: Шта је Бог радио пре него што је створио свет? Одговорио им је један владика, очигледно авинаст као ја: Правио је пакао за оне који постављају таква питања. Другим речима, не размишљајући покушаваш да убациш категорију времена у вечност.

4. Душа нема. Бесмислено је да буду у вечности. То сам јасно демонстрирао. Онда васкрсења не би било. Ти можеш да будеш добар платоничар, али не и хришћанин. - Неко мора душе да распореди у кутије. Није ти јасна статистика и прича о Михајлу? Негираш СВЕТО ПРЕДАЊЕ, да је Михајло тај који вага душе? Онда пада сва наша вера...

[Zoran Đurović]

Добро питање

Жекс, дакле: Марија је у телу или не?