Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Кратос]

Zato sto razmisljas da je jedino postojanje ono u okviru prostor-vremena. A pored teologa i filozofi poput Kanta ce ti reci da to sto sada vidis pred ocima i cujes oko sebe nisu nista drugo do pojave  iza kojih se kriju transcedentne "stvari po sebi" a koje ne mozemo umom da spoznamo (valjda ne mozemo nikako po Kantu) jer smo tako nastelovani. Vidis pojave jer forme opozanja kao sto su vreme i prostor predstavljaju neku vrstu okvira, kutije u koju smestas saznanja dobijena iz sveta, a da ne znas kakav je taj svet zaista (pravi svet=stvari po sebi). Sto ce reci da stvari po sebi postoje i nisu veliko nista (mada mogu biti hipoteticki) bez obzira sto nemaju prosor-vreme. 

 

Nesto slicno sam video kod jednog ateiste sa kojima sa diskutovao kad je komentarisao to da Bog ne egzistira u prostoru i vremenu i da je van njega, a on kazo: Pa onda ni ne postoji. 

A i te stvari po sebi egzistiraju u prostor-vremenu i samo zbog čulne ograničenosti ih mi vidimo takve kakve jesu.Sunce ustvari nije žuto,nego je to ustvari frekvencija svetlosnih talasa koju tvoj mozak registruje kao takvu.I kao takva žuta postoji samo u tvojoj(našoj,ljudskoj svesti).Da bi recimo spoznao sunce po sebi morao bi da postaneš samo sunce da nestane korelacija subjekta i objekta.Inače vreme ne postoji.Vreme je ljudska tvorevina koju je osmislio čovek da bi pratio brzinu promene u svetu oko sebe i promene na samom sebi.Vreme je samo osećaj za trajanje.

[Дидим]

Види ми нисмо били у језгру планете и тешко да ћемо и бити тако да није још увек сигурно да неки врагови тамо не обитавају.

 

Такође нисмо ни били до далеких крајева космоса па не знамо ни да ли је у неком делу космоса неки рај.

А опет нико од светих није ни тврдио да су рај и пакао саставни део овог материјалног света.

 

Ово је ипак твоја претпоставка да рај и пакао због онога што тренутно знамо нису ту где је некад прост народ мислио да јесу.

Ипак из философије Аве Ђуке ми не можемо закључити где је пакао, а остаје нам да му верујемо да је рај у Есхатону.

Међутим то је тако тренутно.

А шта ако неким умним напорима неке следеће генерације некако превазиђу и временско просторне границе?

Па кажу до сад смо ево већ иљадама година уназад веровали по учењу чувеног и славног Аве Зорула да је рај у есхатону а ми данас допиремо својим машинама у есхатон и не нађосмо тамо никакве ни људе ни свеце ни богове. Него само крај временског континуума, који уједно брише и просторни континуум, те је есхатон заправо једно велико ништа( илити ништавило).

Срећом па нашим машинама можемо да идемо уназад кроз време и да населимо планету пре настанка људске историје како бисмо продужили да постојимо( гледо ја у СФ серији не сечам се како се зове, а није ни битно сад).

 

 

А, не, није моја претпоставка и ја немам везе с тим, кунем се. Није нико од светих и ту се нисам ограничио само на хришћанство, некако су претпоставке свих некада биле да "богови" обитавају на "небесима", а "демони" у "подземљу". Шеол и (х)ад се односе на подземље, али нисам то хтео да кажем. Само сам се осрврнуо на то да је језгро земље, па... некако премало за толики свет. Можда и није, не знам.

 

Више сам питао на каква се то небеса вазнео Христос. Ту нисам хтео да хулим или да јеретичим, ако кога вређа одмах повлачим питање. Али кад већ причамо о свему, средњовековни човек када је говорио "небо", мислио је на ваздушни небески бескрај. Савремени човек зна да небеса нису бескрај, већ је иза њих космос и тамо нема "горе" и "доле", "узнети се" и "низнети" јер су те категорије везане за земљину гравитацију. Можда у космосу и постоји (физички) рај на некој планети, да ли је онда то место где се сада налази Христос и да ли је то у супротности са тиме да на небесима седи с десне стране Оца? Друго питање не смем ни да појашњавам, оно везано за плућа, срце, пробавни систем и друге органе стварно ће испасти да провоцирам.

 

[Плутон]

Bilo ih je trojica al samo jedan od njih je bio i Sin čovečiji i Sin Božiji-Bogočovek. Ostala dvojica bejahu samo sinovi čovečiji.El možeš da mi navedeš nekog Svetog Oca koji kaže da je Bog umro na krstu.Ili neki citat iz NZ?

 

Гушиш тему, користи мало форумску претрагу, о овоме се већ говорило. Рекао сам на крсту, у једнини, мислећи на крст за који је Христос био прикуцан. На њему нису били Христос - Бог и Христос - човек, не можеш да вршиш такво раздвајање. Христос је једна личност.

[Дидим]

И да кад смо већ код тога Есхатона, тамо где нема времена, тамо нема ни простора, а тамо где се ништа не може простирати јасно је да нема ничега.

 

Како онда љуски ум може да замишља да се нешто створено може простирати, постојати тамо где време не тече?

 

Можемо, ако се не ради о бићима/објектима који су део нашег тродимензионог света, већ су вишедимензиони где наш цео простор и време делују као једно бескрајно "сада" и где се могу укључити, као што ми можемо отворити било коју страну књиге и видети шта тамо пише, а да је не читамо од почетка до краја, што би "дводимензионим" бићима која живе на папиру било немогуће, морали би да иду редом.

 

Ако је неко физичким телом у овом свету, такво стање "вечне садашњости" може искусити једино ако му је главна свест негде изван, као ми када играмо неку од ових савремених реалних игрица и управљамо ликом који се налази у неком свом свету у ком се слободно креће. Преко таквог лика можемо причати са другим "људима" у игрици, али њихова свест је у њиховим "телима" и никад не могу схватити нашег лика који делује као и они, али је заправо неко кога они не могу да појме ни да претпоставе. Наш лик не може да трајно умре, ако погине поново се створи, а разним "хаковима" га можемо учинити и бесмртним и нерањивим.

[Zoran Đurović]

Znači nevjerojatno našao sam potvrdu avine besede u Tarabićevim proročanstvima.

Ovo je senzacija ljudi moji. Pazite sad ovo:

"Видиш, мој куме Зарија", казиво је он, "чоек нема само једно своје обличје, него има два. Једно му ко одијело сашију људи каде се роди, а друго му даје сам Бог каде мре да би и посље живота овога јопет живијо. То друго обличје ти, куме, не видиш, а ја га неки пут видим, по прилици ко каде сам видијо мртвога Милоша. То ти је, куме, нако ко, каде лисната гора у свако прољеће јопет зазелени. Тако чоек јопет живне и када умре. Ондакар Бог њему дадне то друго обличје вјечно и лијепо. Kаде се сваки људски створ у то ново своје обличје заодене, он оде право у вјечност! Чоек и јесте род земље и воде, те исто ко и оне што зими замиру и леде се у прољеће јопет гргоље и протичу и цвјетају новијем цвијећем и травама."

 

Где ископа ове Тарабиће!?:::::))))))))))) Сјајно. Сада ми је јасно одакле владици Николају оно о глорификованом телу!

[Zoran Đurović]

Zato sto razmisljas da je jedino postojanje ono u okviru prostor-vremena. A pored teologa i filozofi poput Kanta ce ti reci da to sto sada vidis pred ocima i cujes oko sebe nisu nista drugo do pojave  iza kojih se kriju transcedentne "stvari po sebi" a koje ne mozemo umom da spoznamo (valjda ne mozemo nikako po Kantu) jer smo tako nastelovani. Vidis pojave jer forme opozanja kao sto su vreme i prostor predstavljaju neku vrstu okvira, kutije u koju smestas saznanja dobijena iz sveta, a da ne znas kakav je taj svet zaista (pravi svet=stvari po sebi). Sto ce reci da stvari po sebi postoje i nisu veliko nista (mada mogu biti hipoteticki) bez obzira sto nemaju prosor-vreme. 

 

Nesto slicno sam video kod jednog ateiste sa kojima sa diskutovao kad je komentarisao to da Bog ne egzistira u prostoru i vremenu i da je van njega, a on kazo: Pa onda ni ne postoji. 

10 са похвалом!

[Zoran Đurović]

Можемо, ако се не ради о бићима/објектима који су део нашег тродимензионог света, већ су вишедимензиони где наш цео простор и време делују као једно бескрајно "сада" и где се могу укључити, као што ми можемо отворити било коју страну књиге и видети шта тамо пише, а да је не читамо од почетка до краја, што би "дводимензионим" бићима која живе на папиру било немогуће, морали би да иду редом.

 

Пуанкаре и Рајхенбах

[коЖељ њацИ]

Можемо, ако се не ради о бићима/објектима који су део нашег тродимензионог света, већ су вишедимензиони где наш цео простор и време делују као једно бескрајно "сада"

 

Ја говорим о материјалном свету. Какав је духовни свет и који су тамо закони физике заиста не знам нити имам научних података о томе.

У материјалном свету важе ова правила, где нема времена нема ни простора, јер да би тачка прешла путању од А до Б потребно је време, односно кретање, а време и простор су димензије овога света без којих овај свет не би постојао.

 

"У почетку створи Бог Небо и Земљу а земља беше пуста и празна". Дакле кад Бог покреће време, пустоћа и празнина су првобитно стање јер пре тога није било времена па се ништа није могло ни простирати.Тек покретањем времена је могућа креација простора. 

Зато Бог ствара прво време - "У почетку".

Значи сам Бог као услов постојања створења и њиховог простора даје време. И мада је Он ван времена његова креација није.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja recimo nisam siguran, da bi Bog dopustio, da stvoreni ni iz šta, dakle iz nebića prevedeni u biće, mogu svojom slobodnom voljom, vratiti se u nebiće.

 

Taj materijalni svet ima i volju Tvorca, Stvoritelja, koji ne proizvodi radi lične koristi i koji ne ume razmišljati na "kineski način trgovine".

 

On jeste večan i kad bi recimo čovek umeo stvarao bi nešto što bi bilo večno recimo u njegovom đžjepu.

 

Eshaton, ili vanvreme, je razumevanje i smisao, otkud iz koje ljubavi mi sada ovde delimo "prostor", koji ustvari, našim verovanjem, nadom, umovanjem i registrovanjem, to nije, već je to Neko, koga zovemo Hristos Isus, Bog svega stvorenog i koji nas poziva da u Njemu Živimo.

 

Nekad pišemo iz perspektive palog čoveka, pa smo naviknuti da Bog preko nas stvara a ponekad pomislimo da smo i Bogočoveci, pa pomišljamo, da Bog kroz nas stvara i poželimo da menjamo svet, naravno tada već potpuno zaboravljamo da je svet upravo taj Bogočovek, koji dolazi zbog te naše pogrešne "ljubavi" prema Ocu Nebeskom i vraća nas Istini Koji Jeste.

 

Budući da govorimo o Bogu kao eshatonu a ne o prostoru, jer pozvani smo, da u Njemu živimo a ne u Njegovom akvaparku, nama oni koji idu ka nebiću neće smetati.

 

Dakle, da je Bog hteo da skloni zlo on bi ga već sklonio ali premudri Bog sve što želi jeste da od nas samih skloni naše sopstveno zlo, kako u Duhu tako i u Telu.

 

Ako ste ovde naišli na neku vrstu večnosti, onda moram da priznam da je to Bog bio u pitanju i oni čoveci bića koji su u Njemu. Zamislite pitanje čoveku, koji se nalazi u Bogu, da li je čovek besmrtan po blagodati ili nije? Bilo bi suvišno pitanje i to u Bogu ne postoji.

 

Ako sada krenemo da pričamo o prirodi čoveka, nisam je zaboravio sve vreme ovog pisanja ali sam jasno dao do znanja, da je sva vera u Isusa Hrista ustvari vera koja u Bogu došlog ćoveka (prizvan je bio) čini sigurnim da je po blagodati Boga prevazišao svoju prirodu. Eto tada i duša odlazi u raj.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sama priroda čoveka, bez blagodati Boga i živog odnosa sa Njim, je suva, suvoparna i može se posmatrati kao neka vrsta gubitka života.

[Deja Vu]

A i te stvari po sebi egzistiraju u prostor-vremenu

 

Ne nego su prostor-vreme forme opazanja tj. kutije u koje smestamo saznanja, sto ce reci da stvari po sebi u njima ne egzistiraju, pa zato ne znamo sta su i kakve su stvari po sebi. Kada bi egzistirale u prostor-vremenu, onda bi pred ocima imali stvari po sebi a ne pojave, a sve sto mi vidimo su pojave. Sunce je zuto kao pojava. Za jednu bubasvabu Sunce je mozda zeleno i kockasto, ali i to je pojava. Kada naukom  i raznim instrumentima pocnemo da istrazujemo Sunce pa kazemo da emituje svetlost raznih talasnih duzina od kojih mi hvatamo samo zutu (iako ne hvatamo ali recimo), to naucno otkrice nije pronaslo stvar po sebi nego i dalje imamo veze sa pojavama, jer nauka se upravo njima i bavi. 

 

 

Inače vreme ne postoji... Vreme je samo osećaj za trajanje.

 

 

Po cika Bergsonu Da vreme nema postojanje, jer ko sto i pokojni patrijarh Pavle kaze: proslost je nesto sto je bilo pa ne postoji, buducnost treba doci pa ni ono ne postoji, sve sto imamo je sadasnjost koja pretvara buducnost u proslost. 

No to ne znaci da pojave oko tebe ne nastaju i nestaju, da se nesto ne desava sto ti primecujes pa onda u glavi spajas dve tacke od kojih je  jedna stvarna a druga samo tvoje secanje. To recimo neces sresti ako odes izvan naseg prostor-vremena i zagazis u vecnost, jer ces tada nas svet videti kao celinu istorije gde je svaka moguca tacka koja je nekada postojala i koja ce postojati na svom mestu. Tj. Bog ne vidi vreme kao liniju, vec kao tacku. Za njega se stvaranje sveta i njegov kraj desavaju u sadasnjosti, On to vidi kao nesto sto se desava istovremeno. Dan kada si ti rodjen i ovaj sad dan On vidi kao jedno kao sadasnjost, ali ti kao ta individualna tacka  to vidis drugacije jer se nalazite na suprotnim pozicijama. 

[Дидим]

Ја говорим о материјалном свету. Какав је духовни свет и који су тамо закони физике заиста не знам нити имам научних података о томе.

У материјалном свету важе ова правила, где нема времена нема ни простора, јер да би тачна прешла путању од А до Б потребно је време, односно кретање, а време и простор су димензије овога света без којих овај свет не би постојао.

 

"У почетку створи Бог Небо и Земљу а земља беше пуста и празна". Дакле кад Бог покреће време, пустоћа и празнина су првобитно стање јер пре тога није било времена па се ништа није могло ни простирати.Тек покретањем времена је могућа креација простора. 

Зато Бог ствара прво време - "У почетку".

Значи сам Бог као услов постојања створења и њиховог простора даје време. И мада је Он ван времена његова креација није.

 

И ја сам говорио о материјалном свету, али под "вишим димензијама" нисам подразумевао духовни свет, већ ово што кажу физичари да је наш материјални свет заправо 12-димензион или тако нешто, а да смо ми својим чулима ограничени на тродимензиони простор-време, као што би нпр. нацртани човек који оживи био ограничен на дводимензиони свет и не би му било јасно како то ми можемо да га видимо кад смо изван његовог дводимензионог света и он нас не види. У ствари, можда то и јесте духовни свет...

[Џуманџи]

Ako se zanemare Jefrem, Zoran i (be)smrtnost duse u (van)prostor-vremenu ( ) i onda mozemo pitati bez da offtopicimo: Gde su nebesa, a gde Carstvo?

[T'pol]

Nista mi nije Jasno u ovom tekstu. Nekako kao da pocne da prica, a ta prica nema ni smisao ni odgovor. Sigurno, nisam razumela

[Volim_Sina_Bozjeg]

1. "Као што нам Јеванђеље по Јовану вели да Исус на крсту васкрсава".

 

 Ćudno, ovo je o.Zoran rekao meni i ja sam ga potpuno razumeo a ti brate nisi.

 

Ti izbegavaš da razmišljaš i kraj priče.

 

Vaistinu izbegavaš da razmišljaš.

 

Rekao je i da je pogreben.

 

Filosofija kod tebe ne postoji, nigde je nemaš i onda kako zahtevaš od drugih da ih razumeš?