Насиље у породици

[marija]

ZAŠTITA OD NASILJA U PORODICI

Nasilje u porodici, u smislu Porodičnog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasiljem u porodici smatra se naročito:

•  nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

•  izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

•  prisiljavanje na seksualni odnos;

•  navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;

•  ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

•  vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Članovima porodice smatraju se:

•  supružnici ili bivši supružnici;

•  deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;

•  lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;

•  vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;

•  lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom Dorodičnom domaćinstvu.

MERE ZAŠTITE

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici su:

•  izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

•  izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

•  zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;

•  zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;

•  zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.

PRODUŽAVANJE MERE ZAŠTITE

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

PRESTANAK MERE ZAŠTITE

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

POSTUPAK U SPORU ZA ZAŠTITU OD NASILJA U PORODICI

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

POKRETANJE POSTUPKA

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

NAROČITA HITNOST POSTUPKA

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

KOJA IMATE PRAVA I ŠTA Bl TREBALO DA URADITE

Imate pravo da prijavite policiji da ste bili izloženi nasilju. To možete uraditi sami ili nasiije može prijaviti neki član porodice, prijatelj ili komšija.

Možete se obratiti centru za socijalni rad na vašoj opštini.

Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije ili želite da se posavetujete, možete pozvati:

"Savetovalište protiv nasilja u porodici" na telefon: 0800-011-011 (besplatan poziv) ili 011/ 3291 - 440

"SOS Telefon": 011/33 47 007

[Guest Izida]

Lazarice,ucila sam ovo odavno.I bila na milion tribina.

Interesantno,moram kao pravnik da skrenem paznju.Na zastitu od nasilja u porodici,zakonodavac je obratio paznju i na tendencije naseg doba.Tj,

na ono sto danas mladi zovu neobavezan sex.Obratite paznju,"emotivnoj ili sexualnoj vezi",alternativno je postavljeno.Da vas ne davim pravnickim interpretacijama.

Moje dame,obratite paznju,ako s nekim upraznjavate neobavezan sex,a taj neko je nasilnik prema vama,imate pravo na zastitu od strane ovlascenih drzavnih organa.

[marija]

Izida post je stavljen zbog teme, ne sumnjam da ovo znaš, ali možda oni koji čitaju ne znaju,a to je ono što ih zanima :smiley:

[marija]

Ovo je poražavajuća vest..

Svaka četvrta žena doživela nasilje u porodici

18. jun 2009. | 15:11

Čitaj mi!

Test verzija. U saradnji FTN i firmom AlfaNum.

BEOGRAD - Svaka četvrta žena na Balkanu, u svojim partnerskim odnosima suočila se sa nasiljem u porodici i u proseku sedam odsto je bilo napadnuto ili im je prećeno vatrenim oružjem, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu.

Konferencija je organizovana povodom nedelje borbe protiv nasilja upotrebom vatrenog oružja koju je podržalo 85 zemalja širom sveta, a Jasmina Nikolić iz Viktomološkog društva Srbije rekla je da je ta kampanja posvećena skretanju pažnje javnosti od opasnosti koje upotreba vatrenog oružja može da izazove.

Prema njenim rečima, statistike pokazuju da žene tri puta češće stradaju nasilnom smrću ukoliko se oružje nalazi u kući, a da je izvršilac najčešće muž ili partner koji je ranije bio prijavljivan za nasilje u porodici.

Prema rečima Mirjane Dokmanović iz Viktimološkog društva Srbije, Zakon o oružju i municiji ima određene nedostatke i navela da fizičko, mentalno i psihičko zdravlje nisu uslov za dobijanje odobrenja, a lekarski pregled nije obavezan i zavisi samo od diskrecionog prava nadležnog organa, odnosno ako se posumnja u zdravstvenu sposobnost podnosioca zahteva.

Takođe je rečeno da nasilje u porodici nije uvršteno u listu krivičnih dela koja čine osnov za odbijanje davanja odobrenja za nabavku vatrenog oružja, kao i da Zakon ne predviđa obavezni "period čekanja" od dana dobijanja odobrenja za nabavku oružja do dana nabavke i da bi to moralo da bude obavezno.

Predstavnici Viktimološkog društva naveli su da su predložili izmene Zakona o oružju i municiji, a neke od njih se odnose na to da osuda za nasilje u porodici i izricanje mera zaštite, kao fizičko i psihičko zdravlje treba da budu predviđeni kao novi razlozi za neizdavanje, odnosno oduzimanje odobrenja za nabavku oružja.

Prof. dr Željko Nikač iz MUP-a Srbije naveo je da je prošle godine zabeležen trend smanjenja zaplene oružja na globalnom planu, a da statistike pokazuju da je te godine 175 lica u vatrenim okršajima zadobilo lake telesne povrede, a 50 je izgubilo život.

On je takođe dodao da je statistika pokazala da je nasilje pod upotrebom vatrenog oružja u opadanju, ali da postoji mogućnost da neka od tih dela nisu prijavljena, kao i to da nasilje u porodici nije dovoljno dobro prepoznato.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/drustvo/2009_06_18/vest_137564.jsp

[Guest Izida]

Znam,dusice,da je zbog teme.I zahvalna sam ti.Ja sam razmisljala da postavim i delove Zakona i Porodicnog i Krivicnog,ali rekoh da ne ispadne da

sam dosadna sa tim svojim pravima.

[marija]

Znam,dusice,da je zbog teme.I zahvalna sam ti.Ja sam razmisljala da postavim i delove Zakona i Porodicnog i Krivicnog,ali rekoh da ne ispadne da

sam dosadna sa tim svojim pravima.

treba ih postaviti Izida https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smiley.gif

zašto da ne iskoristiš znanje koje imaš i podeliš sa drugima 1312_womens

[Guest Izida]

Da opet ne dobijem packu da se gordim,i da sam sujetna. 1312_womens

[marija]

Niko ne može da zna šta bi učinio dok se ne nađe u datoj situaciji.

Svako od nas gleda stvari sa svog aspekta.

Ali iako je istina samo jedna, činjenica je da svaka strana vidi svoju istinu.

Suludo je da neko nekome pokuša pomoći ako nije obučen i kompetentan za to, ali je činjenica da će pojedine osobe stalno ići od jedne do druge osobe tražeći razumevanje za svoje patnje i boli a ne konkretnu pomoć.

Uvek postoji i druga strana priče

na kraju krajeva kada nekome želimo da pomognemo mi moramo znati, tj. oni koji pomažu obe strane priče.

Ponekad i sami roditelji  napasnici koriste svoju sopstvenu decu za obračun sa partnerom/partnerkom

Ali je činjenica da nisu samo žene ugrožene

Postoje i zlostavljanaj od starne žena, kako psiholoških tako emocionalnih pa ne retko i fizičkih.

tamo gde postoje deca šteta je najveća

Zlostavljani muškarac: laka ženska ruka

One biju i ubijaju zbog gubitka posla, promene mesta boravka, pod dejstvom droga i u pijanom stanju, a omiljeni psihički repertoar mučenja je da mu kažu da je glup, nesposoban i bezvredan, prete da će odvesti decu, oteti stan, zajedničku imovinu, ušteđevinu, a umeju da budu i patološki ljubomorne, pa osciliraju u raspoloženju, od samosažaljenja do eksplozije besa kada lome stvari po kući, nasrću na partnera i sebe povređuju da bi izazvale sažaljenje, strepnju, strah i kajanje kod žrtve

Tada je izbilo na videlo da ga žena bije, gubeći u nastupu besa kontrolu i lomeći o muževljevu glavu i leđa tanjire, stolice, lampe i sve čega se dohvati. U njihovom dvočlanom domaćinstvu pucali su šamari, a žrtva je bio on. Slomljeni čovek kroz suze je objašnjavao da ga žena tuče i zlostavlja godinama, da ga kontroliše i ne dozvoljava mu da viđa rodbinu, da mu ograničava kretanje i da bi već sto puta pobegao od kuće, ali ne može, jer mu uzima celu platu. Ovo je, naravno, njegova verzija. Njena verzija ostala je nepoznata, jer je odbila da razgovara sa novinarima.

U jednom broju slučajeva žena nasilnica vidi svog muškarca isključivo kao nepresušnu kasicu prasicu koja joj omogućava lagodan život, ali ima i obrnutih situacija gde je ona situirana i uživa u ponižavanju partnera. Žensko nasilje karakteriše zloupotreba žrtve, izazivanje osećanja manje vrednosti, manipulacija decom, novcem, kućom i zlostavljanje, kako psihičko tako i fizičko. Nije tačno da samo žene trpe i da i muškarci nisu žrtve porodičnog nasilja. One su samo malobrojnije i manje vidljive siledžije. Prema nekim istraživanjima u svetu, oko 40 odsto muškaraca je doživelo neki oblik maltretiranja, a skala je vrlo široka i kreće se od zanemarivanja, ponižavanja i vređanja da je glup, nesposoban i bezvredan, do zlostavljanja. U Srbiji, otprilike na svakih 200 žena, koje se jave nekom savetovalištu za bračne probleme, dolazi jedan muškarac koji se smatra ugroženim.

Želja za vladanjem i kontrola života žrtve, osobina je i "slabijeg pola". Ako muževi u većem broju koriste fizičku silu, supruge to rade suptilnije, ucenama i psihičkim torturama. Nasilnice ne određuje koeficijent inteligencije, stepen obrazovanja ili materijalni položaj, već potreba za dominacijom. Prema oceni stručnjaka, psihološko zlostavljanje ume da bude teže od fizičkog, jer je nevidljivo, deprimirajuće i izvor velikog broja frustracija i inhibicija.

http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=110:zlostavljani-mukarac-laka-enska-ruka&catid=36:drustvo&Itemid=56

[marija]

Piše: Indira Haračić-Nović, klinički psiholog

Slušajući ljude koji pričaju već stotu priču o tome kako su ih drugi prevarili, izmaltretirali, nanijeli im zlo, uvrijedili, podvalili…. nekako se spontano nameće pitanje kako to da su ovi ljudi stalno u nekim relacijama s drugima u kojima su uvijek oni napaćena, gubitnička strana. Kako to da neke žene imaju i trećeg muža nasilnika, koji je čista kopija prva dva. Te žene nisu nikakve budale, niti su išta gluplje od drugih žena ne-mučenica.

U ovoj priči nije riječ o stvarnim žrtvama uličnog nasilja ili dobro poznatog nam zlostavljanja ljudi u toku ratu gdje žrtve nisu imale nikakvog uticaja na situaciju, niti su po vlastitom izboru stupale u kontakte sa mučiteljima. Za psihologiju mučenika o kojima je riječ, karakteristična je izvjesna doza slobode i opredjeljenja, ma koliko to nesvjesno i indirektno bilo, u pravljenju kontakta sa ljudima koji bi mogli na ovaj ili onaj način naškoditi.

S druge strane, priča o našim mučenicima nipošto ne služi da se na bilo koji način opravdaju nasilnici, prevaranti, moralne hulje i siledžije. Nikakvo opravdanje za njihovo nasilništvo ne postoji u ozbiljnoj psihologiji koja ih proučava i dijagnosticira. Dodatna tragika sa ovim tipovima je u tome što su oni tako vješti da nađu strukture ličnosti “mučenika” koji će se veličanstveno uklopiti u njihov program maltretiranja drugih. Žvaku tipa “žrtva je to sama tražila” žvaču oni koji podržavaju nasilje, pa su prema tome saučesnici. Toliko o nasilnicima i njihovim asistentima.

Profil mučenika

Ljudi koji su mučenici po ličnom opredjeljenju, ma koliko nesvjesnom, su svuda oko nas, a u većoj ili manjoj mjeri u mnogima od nas. Najlakše ih prepoznajemo na “kuku-lele zabavama”. Moj je život tužna priča, Mene niko ne voli, Šta mi je ona kučka napravila… su omiljene njihove teme. Često svojom povredom, bolom i patnjom nastoje da privuku pažnju drugih i zato o tome govore glasno.

Paćeništvom se i lijepo mogu sakriti vlastiti grijesi. Mala djeca, suočena sa nadolazećom kritikom ili kaznom zbog nečeg lošeg što su uradili drugima, brzo nauče kako da se prikažu žrtvom, znajući da je ljudima teško kazniti nekog ko ima napaćeni izraz na licu.

Uz to, oni koji vole da kukaju i stalno se nešto jadaju ostavljaju utisak kao da više energije troše na opisivanje zlodjela počinjenog nad njima, nego što obraćaju pažnju na to kako bi se stvari mogle promijeniti pa da se oni izvuku iz te mizerije, jada i duševne patnje. Ako se upecate u igru i počnete sa “A, što ti ne bi …” i “Jesi li probala….”, pokušavajući da ukažete na moguće izlaze iz kukulele priče, oni će sve vaše prijedloge odbiti sa “Da, ali…” i “ Ma, probala sam, ali ne vrijedi…”. Oni su tako totalno nemoćni da bilo šta poprave, urade, izglade odnose sa komšijama, istinski pomognu da se promijeni ponašanje djeteta na koje se žale… pa da oni prestanu da s ogorčenjem pokazuju svijetu kolike su oni žrtve zle sudbine.

Mučenici znaju da postoji u svijetu mnogo ljudi koji vole da spašavaju žrtve. Biti spašen dokazuje da si bolji od ugnjetača, a biti spasilac znači pripadati posebnoj kategoriji uzvišenih duša. I to je tačno u slučaju spašavanja pravih žrtava. Ali, petljanje sa onima koji glume žrtve rijetko izađe na dobro. Oni hoće spasiteljevu pažnju i uho, a ne ruku koja bi ih izvadila iz mulja u koji su se uvalili. Spasilac obično napušta dramu sa gorkim okusom u ustima.

A, stvarno, zašto ovi ljudi stalno kukaju? Jedan od razloga je što ima nešto privlačno u ulozi žrtve-mučenika, i tako opojno za ego. Ljudi obraćaju pažnju na njih sa nekim posebnim respektom, kao što se gleda na sveca-mučenika. Kao i svi veliki mučenici i oni zaslužuju posebno uvažavanje i poštovanje zbog teškog ispaštanja kroz koje prolaze. Ovi ljude nemaju ništa protiv ni da budu žrtvena janjad, sve dok im ta uloga donosi simpatije drugih, kontrolu i moć.

Mučenici koji izigravaju žrtvenu janjad vole da se osjećaju specijalnim i vjeruju da imaju mnogo više kvaliteta nego druga, obična janjad. S ovim vjerovanjem je povezano i njihovo ubjeđenje da su oni bolji od ljudi koji ih maltretiraju. Zapravo, oni su čisti sveci u odnosu na grešnike koji ih zlostavljaju svojim nepoštenim i nefer ponašanjem prema njima. Njihov kompleks superiornosti može biti prikriven, a napuhana predstava o njihovim uzvišenim i časnim kvalitetima poznata samo njima. Upravo ih ova lažna superiornost čini narcisima: oni su potpuno ispravni i, zapravo, bolji od svijeta oko njih. Možda ih upravo zbog toga nepošteno tretiraju i žele da im napakoste?! Uz to, patnja žrtve je “dokaz” da su oni dobri, a oni koji ih muče su zli. Lažni mučenici rijetko preispituju svoju dobrotu, a niti se mnogo bave pitanjem svog ličnog učešća u tragediji u koju su se upleli.

Ko bi rekao, ali kukulele mučenici vole kontrolu i moć nad drugima. Oni se lako prebace u ulogu onih koji sebi daju pravo da kažnjavaju druge. Kad se skine sloj Jadan ja… stiže se do slojeva ljutnje. Ova podzemna ljutnja hrani želju za osvetom. Ali, oni su sveci a ne ratnici, i nikakvi direktni napadi bijesa i vađenje sablji ne dolazi u obzir. To bi im narušilo ugled koji imaju kao moralno ispravni, časni i neagresivnih ljudi. Uostalo, ni jedan pravi svetac, bez obzira na religijski okvir iz kojeg dolazi, ne sanja o osveti. Inače, ne bi bio svetac. Zato će naš mučenik upakovati svoj osvetnički poriv u jadanje i svojom patnjom zagorčati život i tako se osvetiti onima koji ga kinje. Muž ili komšinica koja je nasekirala mučenicu će izgledati “moralno loše” u očima svijeta i osjetiće se krivom. Na koljenima će moliti mučenika za oprost i promijeniće se nabolje. Mučenik će likovati kao pobjednik u ovoj ratnoj igri, a uz to će i dobiti ono što mu treba. Tako se ozvučenom patnjom u formi glasnog jadanja i žalopojki kontroliše svijet oko sebe. Problem je jedino u tome što su oni mnogim ljudima dosadili svojim kukulekanjem, pa su oni prestali obraćati pažnju. Ponekad se mučenik stvarno razboli i razvije teške simptome depresije ili kakve druge bolesti, ali navikla okolina ne haje, smatrajući i ozbiljne mentalne probleme tek novom kiticom žalopojki.

Izlaz iz mizerije

Istinsku patnju nije lako izbjeći u životu. Život povremeno može biti gadan, a grozne stvari se dešavaju i najdivnijim ljudima koji takvu zlu sudbinu ničim nisu zaslužili. Stvarna patnja proizilazi iz stvarnih bolnih događaja. Da bi prebolovala, žrtva mora da boluje. To je prirodan proces koji vodi ka izlječenju rane. Ali, nema izlječenja kod lažnih mučenika koji traže sažaljenje, specijalnu pažnju ili žele da kažnjavaju svojom mukom mučitelja. Oni sami sebi povrjeđuju rane i javno puštaju krv. Patiće zbog nečeg što se nedavno desilo, onda će se sjetiti kako su prema njima nekorektno postupali u djetinjstvu, i zaključiće da je cijeli njihov život tužna priča i da za njih sreće nema. Niti će je ikad biti. I tako će ostati mučenici do kraja života. Ako hoće.

Ako pitate ljude koji žive život u nepotrebnoj mizeriji i sasvim suvišnoj patnji zašto ne izađu iz tog bijednog stanja, svi do jednog će vam reći da to nije u njihovoj moći i da oni nemaju nikakvu kontrolu nad tim svojim stanjem u duši. Da se voljom može zaustaviti takvo po svemu vještačko i neautentično emocionalno stanje, to njima nikad ne bi palo na pamet.

Ako bi, ipak, neko htio da proba, evo nekoliko smjernica za izlazak iz mučeništva.

Sigurnost je na prvom mjestu. Ovi ljudi su nesvjesno skloni izlaganju situacijama koje će ih još više povrijediti i time produbiti njihov mučenički status. Zato je briga za vlastitu sigurnost i istinska želja da se sebe zaštiti prvi korak ka izlazu iz ove drame.

Pripisati sebi otpisane moći je dodatna najvažnija stvar. Kad kažete ovim ljudima da oni imaju donekle kontrolu nad situacijom, oni to dožive kao da ste im rekli da imaju kontrolu nad tim hoće li danas kiša ili neće. "Možda ipak možeš nešto učiniti da izbjegneš da ti se ponovo desi povreda ili poniženje sa tom osobom?" “Ama baš ništa ja tu ne mogu”, je pogrešan odgovor. Razgledanje uokolo kako bi se prepoznala neka otpisana vještina, pamet ili znanje i time sebi pojačala lična moć, je važan korak u ozdravljivanju.

Prestati kukati je za mučenika isto toliko teško kao i narkomanu koji odluči da se skine s heroina. Ali nema ništa bez toga, jer je ukidanje kuknjave način da se mučenička pozicija konačno učini mučeniku neprivlačnom, odvratnom i da je on onda odbaci. Mnogi od ovih ljudi će ostati u nezavidnom životnom položaju sve dok mogu da kukaju, žale se i time skreću pažnju na sebe. Čak i kad odluče da vježbaju i probaju samo sedam dana da ne izgovore glasno ništa šta liči na žalopojku, obično pokleknu već drugog dana jer im nesvjesno izleti ono “Jesil’ ti vidio ovih razbojnika…”, ili “ Jao što me nešto presjeca u leđima…”. To ne znači da ne trebaju da nastave sa treningom nekukanja. Ova vježba nosi sobom i izvjestan faktor iznenađenja. Na primjer, može se desiti da prijatelji ne prepoznaju mučenikov glas preko telefona, jer u njemu više nema onog dobro poznatog cvilećeg i zavijajućeg kukumavčenja.

Prestati kukati je naredba koju sebi moraju dati i oni koji ne kukaju naglas, nego tiho u sebi pate. Njihov unutrašnji glas koji ih sažaljeva i plače nad njima nije njihov prijatelj i samo ih zadržava u bijednom stanju. Objavljivanje rata samosažaljenju je odlučan korak ka vađenju iz duševne mizerije.

Promjena sistema vjerovanja je isto toliko važna stvar. Mnogi mučenice vjeruju da je njihov život bio, sada je i biće tužna priča. I, što je još tužnija priča, vjeruju da je sve to sudbinom ili Bogom dato i nepromjenljivo. Uz to neki misle da takvu sudbinu možda i zaslužuju zbog ko zna kojih grijehova… Nema suštinske promjene bez promjene ovog tragično pogrešnog vjerovanja.

Valja i sebi postaviti pitanje da li stvarno želimo ulogu mučenika kojeg ljudi sažaljevaju zbog njegovih stalnih patnji i nezadovoljstava, i šta stvarno imamo od toga čak i da ljudi shvate kroz koje muke i boli mi prolazimo.

Vježbanje poštenja prema sebi i drugima je takođe neophodno ukoliko želimo prestati živjeti život iz mučaljivih priča. Koliko smo mi živi mučenici iz komšiluka stvarno bezgrešni sveci? Proćeprkamo li ispod površine samoispravnosti možda ustanovimo da smo prilično doprinijeli ružnoj igri sukoba sa drugima. Nije li činjenica da je u našem balkanskom mentalitetu sasvim normalno biti stalno u konfliktu sa nekim? Sukobljavanje sa ljudima daje strastveni ton našem postojanju i bez frke sa drugima život mnogih od nas bi bio smrtno dosadan. Zato se naša vještina komuniciranja i previše često ogleda u tome koliko možemo napraviti verbalnih uboda nožem u srce sagovornika u toku desetominutnog “razgovora”. Uz to je sasvim ispravno i prihvatljivo zaviti sebe u celofan žrtve tuđeg bezobrazluka, i ni jedne sekunde ne postaviti pitanje o vlastitoj korektnosti.

Drugi, opet, prelaze u suprotnu krajnost i lažu sami sebe kako je sve u redu sa njihovim brakom ili odnosima sa prijateljima. Zato je priznati sebi da stvari smrde, ako smrde, važan korak u vađenju iz relacijskog smrada.

Ipak, završni udarac nepotrebnom mučeništvu se može zadati samo ako se odlijepimo od našeg veličanstvenog “Ja, pa ja….”. Mnogi paćenici će vam satima pričati o tome šta njih boli, gdje ih probada, koliko im je teška situacija…. očajnički želeći držati vašu pažnju na njima, i ni jednom se iskreno ne upitati šta ima kod vas, ili boli li vas nešto. Prestati vrtiti svijet oko sebe, obratiti pažnju i pokazati interes za druge ljude i druge stvari, a ne samo za sebe, je našim mučenicima isto toliko teško koliko i prestati kukati.

Jest’ da je gadno i treba mnogo truda i odricanja, ali nagrada za one koji se skinu sa mučeništva je veličanstvena – sretan život.

http://www.zena21.com/arhiva/zena15/mucenici.htm

[Зоран]

Електронске наруквице за насилне мужеве

ПАРИЗ – Француска ће следеће године покренути експериментални пројекат стављања електронских наруквица насилним супрузима.

Наруквице би слале сигнал потенцијалној жртви о приближавању насилника, изјавила је државни секретар за породицу и солидарност Надин Морано.

„Имамо задатак да боље заштитимо жене”, рекла је она и подсетила да су прошле године насилни мужеви у Француској убили 156 жена, а да је од 2006. до 2008. године 330.000 било жртва породичног насиља.

Наруквица која није већа од ручног часовника повезана је са сателитским системом ГПС, а батерија се пуни покретима руке.

Жене насилника имаће малу кутију која ће звонити када се насилник приближи.

Наруквица ће коштати 9.000 евра, а за тај пројекат биће одобрено пет милиона евра, изјавила је државна секретарка.

Према њеним речима, француски судови ду пресудили 4.000 мера исељења насилним мужевима од 2006. до 2008. године.

Бета-АФП

[konstantin]

Dosadni su sa ovim narukvicama,,jos malo kako su krenuli i kad ides i u poljski ces morati nositi te narukvice..Na exitu su bile obavezne, trebale su biti na gey paradi, i skoro svi tkz nasilnicu u drustvu su potencijalni kandidati za njih,hmm..sta ce reci da nas polagano raslabljuju i privikavaju na elektronsko porobljavanje.I jednog dana dok nisi ni vsetan izglasaju da te narukvice vise nisu sigurne i eto ti ga cip. 0442_feel 0409_feel

[Guest Izida]

http://www.facebook.com/group.php?gid=57998439601

[konstantin]

Sad ce to da se resi zabranom navijaca

odjednom smo svi srecni i radosni, ovakvih vesti vise nece biti, jer ce biti gurnute pod tepih

[marija]

ZAUSTAVIMO ZLOSTAVLJANJE

Svake godine zivoti zena (i muskaraca) bivaju izmenjeni ili unisteni od strane neke osobe koja ih zlostavlja. Emotivni oziljci, fizicki oziljci, i unistenje koji su rezultat toga su ocigledni u drustvenim i kriminalnim statistikama. Zlostavljanje moze biti otvoreno, besramno i direktno u lice. Medjutim, zlostavljanje moze takodje biti suptilno i izokola. Ono moze da eksplodira na sceni ili da se postepeno uvuce u odnose. Iako su zene glavne zrtve zlostavljanja, muskarci takodje mogu biti zrtve zlostavljanja.

Jedan od prvih koraka resavanja problema zlostavljanja jeste njegovo prepoznavanje. Veoma cesto je tesko prepoznati ga, zato sto moze da se manifestuje u razlicitim oblicima. Evo kratkog pregleda razlicitih vrsta zlostavljanja:

EMOTIVNO ZLOSTAVLJANJE je koriscenje mentalnih strategija ili igranje necijim umom. Ovo podrazumeva stvari kao sto su ljutnja, agresivnost, ponizavanje, zastrasivanje, proganjanje, strah, moc i kontrola. Cilj je da se nanese emotivna steta drugoj osobi.

• FIZOČKO ZLOSTAVLJANJE podrazumeva koriscenje delova tela ili oruzja radi pretnje, kazne, dominiranja, sprecavanja, kontrolisanja ili povredjivanja druge osobe.

• SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE je koriscenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipulise, preti, povredjuje, kvari ili kontrolise druga osoba.

• DRUŠTVENO ZLOSTAVLJANJE podrazumeva druge oblike zlostavljanja radi dominiranja, manipulisanja ili kontrolisanja drustvenih odnosa neke osobe.

• FINANSIJSKA ZLOUPOTREBAje koriscenje novca ili drugih stvari povezanih sa finansijama radi dominiranja, pretnje ili kontrolisanja. Ovo se radi da bi se nanela steta drugoj osobi ili radi finansijskog iskoriscavanja te osobe.

• DUHOVNO ZLOSTAVLJANJE je kontrolisanje religioznih interesa ili obreda druge osobe. Duhovna steta moze biti naneta kritikovanjem religioznih ubedjenja neke osobe ili njihovo pogresno prikazivanje iz religioznih razloga.

Iako zlostavljanje moze biti razlicitih oblika, cesto su prisutni zajednicki elementi. Na primer, cesto je prisutna teznja da se okrivi zrtva zlostavljanja.Zeni ce savetnik ili prijatelji mozda reci da se „potcini” ili „da se vise moli za svoj brak.” Cesto se zene vracaju vezama u kojima su zlostavljane, ostavljajuci mnoge u cudu zbog toga. U ovom clanku cemo pokusati da pruzimo neke odgovore i pravu sliku ovih vaznih pitanja.

http://www.facebook.com/group.php?gid=57998439601#/group.php?gid=11678884943

[ВИЛМА]

СИноћ сам рекла да ћу отворити тему о насиљу о породици, а пошто сад видим да она већ постоји,надовезала бих се само. Овде је већ заиста доста речено о насиљу,шта је оно и како се испољава, а ја бих да продискутујемо о предрасудама везаним за насиље.

На почетку бих рекла да је насиље од 2002.г. кривично дело,по Породичном закону, и као такво се санкционише (раније се подводило под "ремећење јавног реда и мира").

Nasilje u porodici

Član 197.

(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje

kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje

ili spokojstvo drugog člana porodice.

(2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog člana, smatra

se naročito:

1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne

povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

3. prisiljavanje na seksualni odnos;

4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem

koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;

5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim

licima;

6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno

ponašanje.

(3) Članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju

se:

1. supružnici ili bivši supružnici;

2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u

tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;

3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom

domaćinstvu;

4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;

5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili

seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da

bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu

Ево мало статистике :

Према статистичким подацима Аутономног женског центра из 2003.г. основне карактеристике злостављаних жена у Србији :

- већина је стросне доби од 26. до 55. године живота

- 38,6 % жена је средњег образовног нивоа, 31,3 % високо образовано, 16,9 % има завршену основну школу

- свака четврта жена је незапослена

- 49,4 % жена жртава насиља је у браку, 19,3 % су разведене

- 90% жена има децу.

Према евиденцији Градског центра за социјални рад, жртве насиља у породици су :

- жене 77%, мушкарци 23 %

- починиоци насиља : мушкарци (82%), жене (18 %)

- сваки други насилник према женама је њихов партнер (54,2%), скоро петина су бивши партнери (17,7%)

- код 3 од 4 жртве мушког пола насилници су родитељи - они трпе насиље док су деца

- 79 % особа трпи више од једног облика насиља

- психичко насиље прати све друге облике насиља

- теже облике насиља врше мушкарци

- четири од пет жртава трпи насиље дуже од две године

- у сваком петом насиљу користи се оружје или оруђе

- троје од четворо деце присуствује породичном насиљу

- две трећине сродниак жртава насиља су и сами жртве насиља у породици.