Вишедетне породице

[Џуманџи]

пре 34 минута, Justin Waters рече

Dobra mama ,

? Шта ово уопште значи?

[Juanito]

пре 26 минута, Џуманџи рече

? Шта ово уопште значи?

Значи да је згодна. Добро изгледа.

[Џуманџи]

пре 35 минута, Juanito рече

Значи да је згодна. Добро изгледа.

Ааа, а зато ниједан од вас двојице није "лајковао" чланак.  

[Natasa.]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Zato ja generalno svima govorima da je najbolje postati roditelj kad imaš 20,

Da si to odradio sa 20 kukao bi za mladošću provedenu u pelenama i zezanjem. Nikad čovek zadovoljan.

пре 2 часа, Justin Waters рече

jer imati malu djecu je stvarno traćenje vremena

Otkud ovo?

[Natasa.]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Ja sam prvo dobio sa 34 i još jedno sa 36, i to je kaput, nemam snage za više. 

Ma i dosta, puna kapa 

[Justin Waters]

1 hour ago, Natasa. рече

Da si to odradio sa 20 kukao bi za mladošću provedenu u pelenama i zezanjem. Nikad čovek zadovoljan.

Pa kako kome. Ja ne pamtim 20-te ni počemu uzbudljivom i nikad ne bih premotao vrijeme da mogu. Što starim to mi je život slađi. 

1 hour ago, Natasa. рече

Otkud ovo?

 Odgajti djecu je stresno, i moraš se mnogo toga odreći kako bi prošao s njima kroz taj period odrastanja. Možda sam se malo nespretno izrazio, pa upotrebio riječ "traćenje", možda bi približnije bilo "gnjavaža" ali htjeo sam objasniti kad čovjek već mora proći to dok su djeca mala, bolje je da se iscjedi dok ima najviše energije i napona a još uvijek je mentalno nezreo i neiskusan čovjek, a kad dođe malo poznije doba onda čovjek trpi manje stresta i sasvim sigurno bolje uživa u potpunosti života kako na ličnom planu, tako i sa porodicom. To prvenstveno mislim za one koji bi voljeli puno djece. Što raniji start to bolje za sve. Mada nije loše ni ako neko počne sa 20-et nekom pa ima dvoje recimo i dok dođe do 40 i neke, djeca su već odrasla. 

[Natasa.]

On 2.4.2018. at 20:26, Justin Waters рече

20-et

Ima to svojih prednosti itekako, ali ti treba i odgoj za to. Danas dvadesetogodišnjaci ne znaju gde je levo, a kamoli da odgaje dete. Obično kome se omakne, uvali žgepče babi i dedi. Da li bi ti bio sposoban sa 20 da gajiš decu, zrelo i odgovorno? Ja ne znam kako bih se tad snašla, to mi je bila misaona imenica.

[Снежана]

пре 2 минута, Natasa. рече

Ima to svojih prednosti itekako, ali ti treba i odgoj za to. Danas dvadesetogodišnjaci ne znaju gde je levo, a kamoli da odgaje dete. Obično kome se omakne, uvali žgepče babi i dedi. Da li bi ti bio sposoban sa 20 da gajiš decu, zrelo i odgovorno? Ja ne znam kako bih se tad snašla, to mi je bila misaona imenica.

ја сам направила велику разлику у годинама између деце, сина сам у 23. родила у сред рата, у економски једној од најгорих година у Србији `93.  ћерку у 34. када смо већину стваи прегрмели и стабилизовали се донекле, и без обзира на све, лакше ми јебило са сином, можда зато што сам такав тип, скочиш и пливаш, прилагођаваш се...

[Natasa.]

пре 3 минута, Снежана рече

скочиш и пливаш

To i jeste odlika ranih dvadesetih-skočiš i plivaš. Ja zbog svog stanja ne bih tad ni održala trudnoću, a ne bi ni znali šta mi je jer se testovi na trombofiliju rade od skoro. Samo bih gubila decu, traumirala se i možda odustala...otkud znam. Tako se tešim barem . Mada nisam ni osetila potrebu u tim godinama da imam dete, iako ima prednosti.

[Снежана]

пре 3 минута, Natasa. рече

Mada nisam ni osetila potrebu u tim godinama da imam dete

ово је велика заблуда, доста жена нема уграђен тај "мајчински инстинкт", ја нисам имала осећај док бебац није оживео у стомаку, а нарочито када сам га први пут видела и држала у наручју.

[Снежана]

1 hour ago, Natasa. рече

Danas dvadesetogodišnjaci ne znaju gde je levo, a kamoli da odgaje dete. Obično kome se omakne, uvali žgepče babi i dedi. Da li bi ti bio sposoban sa 20 da gajiš decu, zrelo i odgovorno?

кад сам први пут водила Аћима у град аутобусом (Аћим је пас прим.аут), Страхиња који има 24. ме је 5678пута звао да ме пита , да ли се истраумирао у аутобусу, да ли је пишкио, какио, плашили се гужве у Кнез Михаиловој... кажем ја њему: сине, ово је пас,тебе сам од месец дана на прву контролу носила у носиљци аутобусом на 56 степени,носиљку сам држала код шофера на табли (хвала Слоби), како би ме смарао тек да ти дете чувам.

[Justin Waters]

пре 31 минута, Natasa. рече

Ima to svojih prednosti itekako, ali ti treba i odgoj za to. Danas dvadesetogodišnjaci ne znaju gde je levo, a kamoli da odgaje dete. Obično kome se omakne, uvali žgepče babi i dedi. Da li bi ti bio sposoban sa 20 da gajiš decu, zrelo i odgovorno? Ja ne znam kako bih se tad snašla, to mi je bila misaona imenica.

To je sasvim tačno. Ne može svako da postane roditelj sa 20, ali onaj ko u 20-toj već ima na mislima mogućnost roditeljstva, ne treba da se razmišlja ni sekunda nego da cijepa, i da ne razmišlja o nekoj potrebi za provodom, jer provod će doći kasnije i biće neuporedivo bolji i sadržajniji nego u mladim godinama.

[Natasa.]

пре 6 минута, Justin Waters рече

provod

Nije samo provod u pitanju, školovanje i finansije su isto bitan faktor, kao i izbor partnera. Danas je retkost da se sretnu dve mlade osobe i da oboje žele dete rano...osim ako se ne omakne, posle se snalaze. Rodilo se, valja ga ljuljati .

[JESSY]

 

Šta sve čujete kad imate višečlanu porodicu?

“To je peto? Jao, to je tako divno!”

Ovako obično započne konverzacija sa ljudima. Ali po pravilu, kad imate troje i više dece, ovde se ne zaustavlja.

Da, imamo petoro dece.

Danas, kad se većina opredeljuje da ih ima jedno ili dvoje (ili nijedno), jeste neuobičajeno kad se pojavite negde sa njih toliko.

Za ovih nekoliko godina, priznajem, pomalo sam oguglala na sva ta pitanja.

Na većinu odgovaram po inerciji, sad već šablonskim odgovorima.

Na neke ne znam šta da kažem, ni dan danas, jer osobe koje vas to pitaju prelaze sve granice, ne poštujući tvoju privatnost.

I verujem da je ovo pomalo novčić sa dve strane: ako nemate višečlanu porodicu možda vam bude čudno sve ovo što pišem; a ako je imate, sve već znate i sami.

photo by: Robert Getel

“Je l’ to sve sa istim mužem?”

Ekvivalentno onome “To sve sa istom ženom?” koje dobija moj muž, ovo pitanje nam veoma često postavljaju. Čak i pre par dana na prijemu u porodilište, dva doktora i nekoliko sestara su mi postavili isto.

Doduše, jedna doktorka se izvinila za isto, uz obrazloženje da se oni nagledaju i naslušaju svašta i da je jako retko da su višečlane porodice potpuno i biološke.

Slažem se da je danas sve manje porodica koje se održe, a o tome da rađanje dece neće pomoći da se održe ne želim ni da trošim reči.

Ali nekako je tužno ta pretpostavka da samo tako i zato neko može da ima toliko dece, zar ne?

“Jeste li baš planirali toliko?”

Ovo pitanje sadrži u sebi dva pitanja – da li su deca planirana ili se desila i da li ovim stajete sa rađanjem nove.

Ja, priznajem, još kod ovog pitanja objašnjavam. Ne znam ni sama zašto.

Volela bih nekako da prenesem poruku da, da, ima nas koji jesmo oduvek želeli više dece i koji se osećaju srećnim što su uspeli to i da ostvare.

“Lepo je to, bez obzira da li je planirano ili se, eto, desilo.”

Neki ne pitaju direktno, pošto to nije, jel’ te, kulturno, ali nam često provlače ovakve komentare.

Mada verujem (i znam) da ima još uvek osoba koje u današnjem veku ne koriste ili ne poznaju kontracepciju, ne verujem da bi se neko i opredelio da tek tako rađa petoro jer se “eto, desilo”.

Čak je i moj višegodišnji doktor kad sam došla da potvrdi poslednju trudnoću rekao “Zdrava, trudnoća, uredan plod. Eto. Pa vi vidite šta ćete.” gde mi je trebalo više minuta da shvatim šta mi poručuje. Jedva ga uverih da je planirano i željeno.

photo by: Robert Getel

“Ja se tebi divim. Sa sa mojih dvoje (ili bilo koja cifra) ne mogu da izađem na kraj, a ti ih imaš pet.”

Iz nekog razloga, stvara se ta fana da sa više dece mogu da funkcionišu samo neka super bića, živaca tvrdih ko čelik.

Nekad ne znam šta da kažem. Najčešće objašnjavam da mi je sa dvoje bio najteži period roditeljstva, al’ shvatila sam da nije bio problem u broju dece, no u meni kojoj je bilo teško da se prebaci sa režima “brinem i posvećujem se jednom detetu” na prihvatanje da sa dvoje ne možeš tako da funkcionišeš ili ćeš izgoreti.

Ali da sam dobila neke super moći u međuvremenu, nisam. Mada bih volela onu da nemam potrebu za snom.

Jednostavno, dinamika višečlanih porodica je drugačija i prilagodiš se tome.

Da sam još uvek kratkih živaca nekad i da znam da besnim, na žalost, tako je.

Da sam opuštenija u pristupu deci, tako je.

Sve su to plus i minus strane roditeljstva, koliko god dece da je u pitanju.

“Realno, teško da možeš svakome od njih da se posvetiš isto.”

Ne znam zašto se pretpostavlja da u višečlanim porodicama neko uvek trpi, neko je za nešto uskraćen.

Znam mnoštvo porodica sa jednim detetom koje balansiraju sa poslovima i obavezama i minimalno imaju vremena za svoje dete.

Tako i ovde, uz svoje obaveze, nekim danima imaš više, nekim danima manje vremena za decu.

Ali da sam za sve njih tu, naravno da jesam.

Oni su različiti, različite ličnosti, temperamenti, potrebe. Pa je pristup različit, ali nikako nije veći i manji.

“Je l’ to konačan broj?”

Jedini ispravan odgovor na ovo, tj. onaj gde ćete dobiti odobravanje je da kažete “da”. Jer će jedva dočekati da vam kažu “Da, i ne treba vam više.”

Sjajno je to kako druge osobe znaju šta je dobro za vas, a šta ne. Zar ne?

A umesto ovog pitanja, ide ono “Kad će šesto?”. Na koje, ako kažete da ga neće biti, ne prihvata se sa ozbiljnošću.

Sjajno kako drugi odlučuju za vas, zar ne?

“Oni su sigurno Nazareni kad imaju toliko dece.”

Istinit komentar jednog bračnog para na moru pre dve godine kad su videli nas sa, tada, njih četvoro.

Čak ih nije posebno interesovalo ni da li slučajno razumemo spski.

Al’ za mnoge odluka o imanju više/mnogo dece se povezuje sa religijskim aspektom, verovatno smatrajući da smo tako vaspitani i da odluke o imanju toliko dece ne možemo doneti sami, svesno i racionalno, ne vezano za religijske stavove.

photo by: Spoma Avramov

“Sigurno dobijate neku finansijsku pomoć za sve njih.”

Kulturan način da se zavuče nos u vaš novčanik.

Uvek je ta predrasuda da samo porodice iz magrinalizovanih sredina imaju toliko dece.

Kao i da se na to opredeljujete zbog neke finansijske stimulacije i dobiti.

Što je pogotovo popularno poslednjih meseci, sa najavama novih mera pomoći porodicama.

Ali nije tako. Možda će nekog iznenaditi, ali ima nas koji želimo toliko dece.

Ne zbog države, okoline, finansija i sličnog što se dovodi u vezu sa tim.

“Koliko ti pari obuće moraš da kupiš. Sve to košta.”

Ovo pitanje je u rangu onog gornjeg – da se vidi koliki ti je novčanik.

Da, moramo da kupimo nešto više pari obuće od onih koji imaju jedno ili dvoje dece.

Da, naravno da želimo da im priuštimo da imaju novo, da idu na ekskurzije, da idu na predstave, proslave…

Želim i sebi, pa kako ne bih detetu?

Više dece dok su mala olakšano je nasleđivanjem krevetića, kolica, neke odeće. Nije to ništa zanemarljivo.

I da, sa njihovim rastom povećavaju se potrebe, mešaju se i želje.

Ali nekako se razmišljam da je to ipak nešto što se tiče nas a ne i okoline.

Ipak su to naša deca, naša porodica, naše imanje i nemanje finansija.

Nećete ih drugi podizati već mi, zar ne?

 

https://mamaizmagareceklupe.com/sta-sve-cujete-kad-imate-viseclanu-porodicu/

[Natasa.]

пре 2 часа, JESSY рече

Zdrava, trudnoća, uredan plod. Eto. Pa vi vidite šta ćete

Prva trudnoća, meni dr kaže-Rana trudnoća, hoćeš ti da rodiš ovo? Valjda se nagledaju svega i svačega pa oguglaju.

Kad sam se udala, išla u opštinu da odradim papirologiju zbog promene prezimena, kad ona meni-je l to zbog razvoda??? Čekaj bre tek sam se udala, polako .