Zašto religija nije istinita?

[Аурор]

на ову тему

 

 

Noted

[Grizzly Adams]

@Juan,

 

Наравно да су њихови савети прожети културом и нормама њиховог времена, то је неизбежно и није нужно негативно. Само мислим да можемо релативно лако да њихове речи "пропустимо кроз филтер" и издвојимо оно што је заиста битно. Слично оној примедби да је Џеферсон имао робове... Мислим, ОК - јесте, имао је робове. Али то не мења ствар у вези идеја индивидуалне слободе за које се борио. Нећу њих да одбацим због тога.

 

Колико знам, апостол није ни рекао да "мастурбатори" неће ући у Царство, то је погрешан превод који се изгледа некоме толико свиђа да се упорно понавља... Али то не мења суштину приче, тачно је да има свакаквих нелогичности ако покушамо да све ставимо "под конац". Али не можемо да занемаримо да су то били обични, живи људи, који су исто као и ми правили грешке, некад били неопрезни, субјективни, пристрасни, мењали мишљења итд. Не можемо очекивати да они буду савршени. Не можемо очекивати чак ни да буду "нормални", јер је већина живела у нека ненормална времена. Када би узео да читаш о њима и све било супер, без икакве мрље - па то би био доказ да је све измишљено. Ја кад сам се први пут срео са хришћанством, та несавршеност је управо била ствар која ме уверила да је истинито. Јер видиш ту реалан живот онакав какав јесте, какви су људи - несавршен, прљав, понекад и кваран... Да је било другачије не би никад прихватио да је аутентично. То ти је ко да упознаш женску која је скроз савршена, нема ни једну ману - одмах знаш да ту нешто дебело није у реду. (П.С. да ми сестре не замере - важи и обрнуто...)

 

А нема потребе да објашњаваш, бар мени. Ти радиш исправну ствар. Нема никакве сврхе да себе лажеш и мучиш ако сматраш да нешто једноставно није како треба. У таквој ситуацији исправно је променити оно што мислиш да не ваља.

[Дуња]

Ап. Павле каже "свима сам био све да како год неке спасем".

 

Paradoks je u tome da poznajem hriscane koji upravo misle da su slika apostola Pavla iz citata u odredjenim situacijama, a istovremeno samaraju svoje bliznje koji cine neko dobro delo tekstom: "Sta si ti - budala!" ili "Sta izigravas - majka Maru!"

 

Ево интересантног одломка:

 

4. Међутим, шта ако неко каже: "[Рецимо] да ме брат ожалости и ја, испитавши себе, нађем да му нисам дао никаквог повода. Како ја [у том случају] могу себе да укоравам?" Заиста, ако неко себе испита са страхом Божијим, наћи ће да је свакако дао повод, било делом, било речју, било изразом [лица]. Може бити, као што каже, да му у том тренутку није дао никаквог повода, али га је зато свакако некад раније ожалостио или у тој или у другој ствари, или је, пак, ожалостио другог брата, и сада је дужан да због тога пострада, а често и за неки други грех. Због тога, ако неко, као што сам рекао, тачно испита своју савест, увек ће себе видети кривим.

 

 

Ovaj odlomak znam i zaista jeste interesantan jer najupecatljiviji (a najupecatljiviji je jer je sokantan) deo govori o tome kako treba da negujemo osecaj krivice cak i kada nismo zgresili, odnosno da je pozeljno da se pravedan covek svojim mislima uporno samokaznjava. Bilo bi zanimljivo uporediti ovo sa Jeroticevom tvrdnjom da se radjamo sa osecajem krivice. Strasna stvar, razarajuca za covekovu licnost. Jos kada je upije neko ko je po slabosti svojoj sklon samoprekorevanju i bespotrebnom unizavanju - moze biti veoma mucno, a ne i poucno.

 

Izvinjavam se za ono "upinje", mozda zvuci grubo, imala sam na umu trud, a ne upinjanje.

[Џуманџи]

Sto se tice Pavlovih reci... Smatram da ne misli najbukvalnije da nece naslediti Carstvo u buducem veku, vec da sada, ovde teze nasledjujemo (ostvarujemo Carstvo u sebi) ako smo rastrojeni i rastrzani strastima. Sto i jeste tako. I jeste bezveze osecaj kad se pricescujemo, a da nema iskre Vaskrsenja, nove tvari.

Ovo je sa moje strane skroz laicki, izvinjavam se sto upadam u raspravu.

[Дуња]

Ovo je sa moje strane skroz laicki, izvinjavam se sto upadam u raspravu.

 

Nigde ne upadas, ovo je forum.

[Grizzly Adams]

Само још нешто у вези претходног - верујем да мој Газда пуно више цени искреног неверника, него неискреног верника.

 

У ствари, оно што највише није волео кад је био на Земљи били су неискрени верници.

[Дуња]

 

5. Опет, често се неком чини да седи у миру и тишини. Међутим, ако му брат каже увредљиву реч, он се смућује и при томе мисли да се оправдано огорчује на њега, говорећи: "Да није дошао и говорио ми и смутио ме, ја не бих сагрешио". Али, то је смешно и неразумно. Зар је онај који му је то рекао у њега унео страст? Он му је само указао на страст [која постоји] у њему како би се покајао, уколико хоће. Такав је сличан поквареном хлебу који је споља чист. Међутим, његова буђавост се показује када га неко пресече. Тако је и тај седео у миру, како му се чинило, али је у себи имао страст, премда није ни знао. Брат му је рекао једну реч и у њему показао сакривену гњилост. И ако жели да буде помилован, нека се покаје, очисти, напредује и нека види да је још дужан да захвали брату који је био узрок такве његове користи.

 

Ovakva postavka mi se ne svidja, mada je poruka, naravno, jasna.

Ajd' onda da krenemo od toga - Zasto bi mu brat rekao uvredljivu rec? Nije pomenuto da je ovaj brat njemu nesto zgresio. A i da jeste zasto bi mu vracao uvredljivom reci? Opet maltene insistiranje na osecaju krivice.

 

Imam utisak da su ponekad neka dela nuzno nosioci odredjenih odgovora.

[Џуманџи]

Ne samo da nije voleo neiskrenu veru, nego Ga je upravo ta neiskrena vera i prikovala na krst. Nisu Ga raspeli ateisti, niti agnostici, vec prvosvestenici, knjizevnici i kvaziverujuci ljudi.

[Ненад Р.]

Мирославе , много зависи од самог  човека јер ако он неће да прихвати шта му саветујеш , ту си немоћан  , ма колико се трудиш да му помогнеш .

[Јанко]

Мирославе , много зависи од самог човека јер ако он неће да прихвати шта му саветујеш , ту си немоћан , ма колико се трудиш да му помогнеш .

Само да се надовежем: најгори савет који човек може да да је - нежељени савет.

[CecaV]

...   ako se ova tema polako privodi kraju,  ja bih da pitam:

  GDE i KADA se slavi AURORovo krštenje ?       možda ste već slavili al niste zvali na žurku ?

[Дуња]

Не, па није то посипање пепелом и самокажњавање. То је здрав однос према себи да би био бољи и исправљао се а не да би се лупао у груди "ајој јадан ја, крив сам". 

 

Ako onaj citirani deo ilustruje takoreci zdrav osecaj samoprekora kako bismo definisali nezdrav osecaj istog onda?

Gde je granica izmedju zdravog i nezdravog samoukorevanja tj. osecaja krivice?  

Ovo pitanje me zivo zanima.

[Ацо Конатар]

             ,,Ако неко изгуби веру у Бога, у накнаду му се даје глупост. А од свих глупости тешко да има веће од ове, да се неко назива хришћанином, а да иде и пабирчи бедне доказе Бога и бесмртног живота по другим верама и философијама. Ко не нађе злата код богаташа, како ће га наћи код сиромаха? Откровења бесмртнога живота, факта, докази, покази, реалне појаве духовнога света — све то не само да сачињава темељ вере хришћанске, него то сачињава и зидове, и спратове, и украсе, и сав намештај, и кров, и кубета величанственог здања вере хришћанске. Кроз сваку реч јеванђелску светли по један зрак из онога духовнога света, да и не говоримо о чудесним догађајима, и јеванђелским и појеванђелским, кроз сву историју цркве за 2000 година. Хришћанство је отворило широм капије онога света у тако великој мери, да њега не би требало готово ни звати религијом — због забуне, да се не би мешало са осталим верама и реалигијама — него Откровењем, Откровењем Божјим.''       Николај Жички

[Aquilius Cratus]

Stari dobri ZRU. Od istinitosti religije do Hitlera i masturbacije.

[Aquilius Cratus]

Ево како је C.S. Lewis образложио:   “For me the real evil of masturbation would be that it takes an appetite which, in lawful use, leads the individual out of himself to complete (and correct) his own personality in that of another (and finally in children and even grandchildren) and turns it back; sends the man back into the prison of himself, there to keep a harem of imaginary brides. And this harem, once admitted, works against his ever getting out and really uniting with a real woman. For the harem is always accessible, always subservient, calls for no sacrifices or adjustments, and can be endowed with erotic and psychological attractions which no woman can rival. Among those shadowy brides he is always adored, always the perfect lover; no demand is made on his unselfishness, no mortification ever imposed on his vanity. In the end, they become merely the medium through which he increasingly adores himself… After all, almost the main work of life is to come out of our selves, out of the little dark prison we are all born in. Masturbation is to be avoided as all things are to be avoided which retard this process. The danger is that of coming to love the prison."

 

 Ovo je gnosticko-paganska filozofija koja sa hriscanstvom nema ama bas nikakve veze. A da ironije bude vece svi oni praktikanti takvih filozofija su koristili masturbaciju kao jednu od alhemijskih tehnika za oslobadjanja iz zatvora.  Ne svi i nije to bila centralna stvar ali generalno seksualnost u obredima i meditativnim tehnikama, pa i masturbacija, je uvek igrala znacajnu ulogu medju onim sto beze iz zatvora.