Бежање на село да би се побегло од суровог капитализма, у коме се само ради

[Juanito]

Ове глупости може да избегне само неко коме је рад везан искључиво за интернет.

 

За сада. Начуо сам да ће од ове године кренути и то да ”регулишу”.

[Ненад Р.]

Pa to mozes i u gradu ako se potrudis.

На селу је лепше , чистији ваздух , мања бука , гужва , боље се спава , уместо сирена и буке мотора слушаш песму птица.

[Млађони]

Pa ne,nisi shvatio. Prvo i tih 1500 eura su ogromne pare za 90 posto Srbije,tako je jednostavno.

 

Ali ono sto htedoh reci...ok ti si ulozio te pare (koje nisu male) ali da li si ajvar proizvodio da tako kazem "legalno" placajuci prvo tehnologa,onda placajuci sertifikat,da li si slao u laboratoriju proizvod,da li si registrovao delatnost... da to sve uradis ne bi bio na nuli,nego u minusu.

 

 

 

Nema tu nista ilegalno, ja sam poljoprivredno gazidinstvo i kao takvo poslujem.

Kada krenem da poslujem kao firma, tada cu placati ostale troskove.

 

1500 evra nisu ogromne pare za zpocinjanje posla. I za 90 % Srbije.

 

Nemoj da se lazemo jesmo bedni ali nismo toliko da je 1500 evra za zapocinjanje posla "velika para" . Medjutim niko nece da rizikuje, da se odrekne neceg i ulozi te pre.

[Натан]

                                                                      Из града у село

 

Код нас Срба је све црнобело. Или је у граду све супер, лаган живот, све на дохват руке а на селу је блато и нема посла. Или је на селу мир и тишина, рај Божији а у граду је гужва, смрад и глад. Ниједно од тога није истина.

 

 

Ја сам рођен у граду, одрастао на селу радећи све послове на њиви и око стоке, онда отишао да студирам у граду, 7 година живео у Атини, сад сам у Београду. С обзиром да ми мој IT посао омогућава да могу да га радим са било којег места, могу опуштено да се преселим на село и да уз минималне трошкове радим све ово што сада радим у граду, негде у природи лагано радим на свом рачунару. Али немам где. Миграција из града у село није једноставна као ни она из села у град. Нема више фабрика у граду у којима вас чека радно место а поготово не за људе без одговарајућих квалификација. Нема ни за људе са факултетом, а камоли за земљораднике.

 

 

Исто тако и за село вам требају одговарајуће квалификације. А и машине. Макар нека фреза са основним прикључцима. Не можете да замислите колико људи у граду нема појма како изгеда парадајз или краставац пре него што заврши у гајби. За људе у граду храна расте и настаје у супермаркету и не занима их ништа друго. Најбитнији предмет који бисмо морали имати у основним школама, домаћинство, је одавно избачен. Људи не би смели да знају ништа о храни нити да размишљају о тој теми баш зато да би мултикомпаније могле да им продају свакакво ђубре. Нпр. месо крава које се хране другим самлевеним мртвим кравама а не травом. И после откуд толики људи оболели од рака!?

 

Но да се вратим на тему. Ја имам изводљив план повратка на село на којем ћу да живим од овог истог посла којим се сад бавим и добро зарађујем и живео сам преко 10 година на селу и опет сам прилично забринут око целе ствари. Неке ствари треба да се рашчисте одмах:

 

 

1. Ако нисте сами, да ли и ваша породица жели исто што и ви. Деца се лако навикну на природу јер им мозгови још увек нису превише напуњени глупостима. Куце, маце, коке, ово оно. Са брачним партнером већ иде мало теже. Ако иједан члан породице почне са причом "боље нам је било у граду, зашто смо дошли овде" највероватније ће цела ствар да пропадне.

 

2. Да ли имате новац за куповину плаца од бар 40 ари земље и сређивање куће у којој бисте живели?

 

3. Да ли имате од чега да живите у првих 6 месеци кад ћете само да радите а прихода, а ни приноса, нема нигде?

 

4. Да ли знате да обавите основне поправке на кући, да ли се разумете у основне радње у врту и на њиви? За ово имате обиље литературе које треба да проуче не само они који долазе из града на село већ и они који целог живота живе на селу јер већина сељака данас доста ствари ради потпуно погрешно. Моји родитељи нпр. Ево мој предлог две јако добре PDF књиге МОЈ БИО ВРТ и ГАЈЕЊЕ ПОВРЋА С ЉУБАВЉУ

 

5. Да ли имате доброг комшију спремног да вам помогне? Ово је најбитнија ствар у свему јер кад западнете у проблеме најпре ће вам помоћи комшија а најмање књиге и блогови.

 

6. Да ли сте свесни да ће вам већина пријатеља и родбине рећи да сте луди? Нико никоме ко је отишао са села у град није рекао да је будала. Нико то не жели ни да призна. Лако се иде низводно макар се ишло и у пропаст. За узводно треба челична воља. Колико воље стварно имате?

 

7. Чиме ћете да се бавите на селу осим рутинских ствари у врту? Ипак вам треба нешто што ће вам донети новац да платите рачуне за струју, деци књиге, одећу, неку основну механизацију итд. За неке знам да узгајају шампињоне, неки гаје чинчиле, неко прави козији сир и млеко, неко узгаја неке посебне сорте свиња итд. Све су ово уносни послови за које вам не треба много земље и улагања.

 

8. Да ли имате план Б који ћете да извадите из рукава кад све остало пропадне?

 

Причао ми је игуман манастира Ђурђеви Ступови да је неки наш човек из дијаспоре дошао на идеју да откупи цело једно напуштено село подно Сопоћана. Нашао је групу људи (8 породица) који су вољни да свако по једну кућу реновира у стилу српских традиционалних кућа и да ту живе. И све је било тако али после месец дана прва породица одлази, следећег месеца још једна и тако једна по једна све док нису сви напустили и сад је опет пусто.

 

 

Код мене људи кад виде да немам ТВ у кући гледају ме чудно а камоли кад им кажем да хоћу да се преселим на село. Још увек мисле да се шалим.

 

Имајте на уму и то да вам држава неће помоћи. Ми данас имамо парадокс да држава помаже људима да оду са села у град дајући субвенције за стамбене кредите за први стан а обрнуто ништа. Ни динара. Уз то упорно одбијају да донесу закон о задругама који би омогућио сељацима да се удружују и извозе без посредника да их деру. Политичарима некако одговара да се људи полугладни гурају у граду јер онда зависе од тих политичара и колико ће политичари да им дају. А људи гласају за оне који им дају нешто, неку цркавицу, било шта. Ако живиш на селу и имаш све што ти треба баш те брига и за изборе и за политичаре. Чак ни комерцијалне банке не дају никакве кредите за откуп напуштених имања. Толико о државној стратегији покретања села. А људи некако и даље гледају у владу да им нешто помогне. Нико нам неће помоћи. Алат у руке, раскрчите њиве, повећајте сточни фонд, удружите се и чекајте прилику. Арапи све чешће траже да откупе стоку, Руси сад траже воће и поврће, ствар почиње да се котрља, на нама је да ослушкујемо светске токове и прилагођавамо се.

 

 

Сви само причамо о повратку на село а слабо ко то реализује. Мој план знате. Волео бих да чујем и туђе планове и проблеме на које наилазе. А било би још боље да чујемо причу људи који су то већ урадили, како су урадили и како им је сад. Шта раде итд.

 

 

Искрено мислим да ће се све јако брзо окренути. Цена обрадиве земље ће нагло скочити јер ће и цена хране нагло скочити. Треба купити земљу док још можемо и пре него што је странци покупују. Живот у граду ће за многе ускоро бити пакао.

 

Ако сте све ово прочитали онда стварно имате јаку вољу.

 

 

Уздравље!

 

http://www.zdravasrbija.com/Zdrava%20Srbija/1881-Iz-grada-u-selo.php

[Juanito]

Да ли се неко сећа лутрије или сличног, из деведесетих, која се звала ”село-град”?

[Млађони]

Наравно да је скупа производња у Србији кад је држава тј. њене бирокртае све узела у своје руке и уместо да су све силне кредите које су подигли у наше име уложили у привреду и подизање њене конкурентности, они су распоредили по сопственим џеповима.

А субвенције деле Миодрагу Костићу и сличнима.

 

To si u pravu. Ali to se uvek i svakoj drzavi desava nemacka, svajcarska, srbija... nebitno...

 

Privreda najbolje alocira resurse, nema sta drzava i birokratija da dele bilo kakve kredite.

 

 

Глобализација је, најпростије речено, у овом економском и привредном смислу потпуни монопол мањине над ооогромном већином људи на планети.

То се дешава нашим произвођачима у покушају.

 

 

Globaalizacija ekonomski znaci razmenjivanje robe i usluga.

Monopol manjine postoji na sledecim trzistima - bankarstvo, nafta, hrana.

Ali to nema veze sa globalizmom vec naprotiv - sa nacionalnim drzvama, velikim regulacijama po pitanju bankarstva hrane nafte.

STo ne postoji monopol u mobilnim telefonima, kompjuterima, autima?

[Grizzly Adams]

Ljudi u nekom smislu traze "izgubljeni raj". Zao mi je sto moram da saopstim lose vesti - necete ga naci na ovom svetu.

 

Zivot je sranje. Tezak, mora da se radi, nema odmora (bar za neko duze vreme), nema uzivanja u zuborenju potoka i cvrkutu ptica. Nisu u tome uzivali ni nasi stari koji su radili po 16 sati dnevno samo da se prehrane. Njima je bila muka od toga. Da bi se doslo do uzivanja, treba se dobro namuciti, godinama, mozda i decenijama, a onda vise nisi mlad pa i ne mozes da uzivas kako treba... Nema to veze sa selom/gradom. Namucices se na selu isto kao i u gradu.

 

A na kraju riknes. Ako si vernik, nadas se necemu boljem posle, ako nisi to je to.

[Млађони]

Да ли се неко сећа лутрије или сличног, из деведесетих, која се звала ”село-град”?

A da li ste svesni da je DRZAVNA LUTRIJA SRBIJE u  minusu? Udeficitu? Nije u suficitu.... gubitas je..

 

Dajte drzavi saharu.. dobicete nestasicu peska.

[feeble]

Zivot je sranje.

A na avataru porucujes nesto suprotno  

[Grizzly Adams]

A na avataru porucujes nesto suprotno

 

Dvostruka licnost.

 

Zivot jeste dobar i lep, ali je na ovom svetu tezak. Nije Diznilend...

[Дуња]

Ljudi u nekom smislu traze "izgubljeni raj".

 

Тачно. 

Зато некима увек делује да је боље тамо негде. Не зна да ти каже тачно где, али негде јесте.

Од сељака чујем како је добро у граду, слушали су приче, а град видели ономад, када су ишли у посету болесном рођаку; с друге стране се становници градова диве животу на селу и вазда теже да оду тамо у некој романтичарској визији, а никако да оду. 

Закључак: кожа тесна. 

[Juanito]

Закључак: кожа тесна. 

 

[Crveni Baron]

Ljudi u nekom smislu traze "izgubljeni raj". Zao mi je sto moram da saopstim lose vesti - necete ga naci na ovom svetu.

 

Zivot je sranje. Tezak, mora da se radi, nema odmora (bar za neko duze vreme), nema uzivanja u zuborenju potoka i cvrkutu ptica. Nisu u tome uzivali ni nasi stari koji su radili po 16 sati dnevno samo da se prehrane. Njima je bila muka od toga. Da bi se doslo do uzivanja, treba se dobro namuciti, godinama, mozda i decenijama, a onda vise nisi mlad pa i ne mozes da uzivas kako treba... Nema to veze sa selom/gradom. Namucices se na selu isto kao i u gradu.

 

 

 

Ne bih se slozio sa ovim. Zivot je prelep a rad i kreativnost su ukras zivota. Treba samo voleti rad i onda nema veceg uzitka u zivotu od rada.

To je ono - rad oslobadja ...

 

Naravno covek treba da pogodi posao kojim ce se baviti ..

 

Medjutim balkanci su generalno nauceni da ne cene i ne vole rad, vise vole siromastvo i poderane gace ..

[Млађони]

To je ono - rad oslobadja ...

 

joooj

 

Dao sam amin zbog toga sto se slazem sa ostatkom posta... medjutim... nadam se da je ova recenica slucajnost...i nadam se da ne znas gde je pisala...

[Grizzly Adams]

Ne bih se slozio sa ovim. Zivot je prelep a rad i kreativnost su ukras zivota. Treba samo voleti rad i onda nema veceg uzitka u zivotu od rada.

 

Zavisi sa kim pricas. Ako razgovaras sa osobom koja ima zdrav odnos prema zivotu, ima tu zivotnu radost i energiju itd. onda zivot jeste lep i rad jeste kreativnost. Sa druge strane, mnogi ljudi od zivota ocekuju da im se sve samo resi, da im neki "mama i tata" u raznim inkarnacijama obezbede med i mleko, onda ih treba podsetiti da treba f--- da odrastu i preuzmu odgovornost za svoj zivot. Sto jeste tesko i nekad nenormalno bolno, ali je ujedno lepo i kreativno.