У манастир уместо у парохијски храм?

[.............]

У манастир идем кад ми треба мало мира и духовно окрепљење и да одморим мозак. А у парохијској Цркви радим тако да знам и мрачније ствари свештенства.

Па по овоме ми сводимо богослужење на "духовну оазу", идемо да одморимо мозак и напунимо батерије. Идемо за свој ћеф, па је свеједно хоћемо ли се трудити да будемо део заједнице. Идемо да слушамо лепо појање и утонемо у мир, који је у парохијском храму немогућ јер су попови пуно грешни. Мени лично не смета какве све мрачне тајне имају свештеници, сигурно нисам дошао на Литургију због њих. Не кажем, утиче веома како ће се према нама понашати и свештеници и народ, али то је проблем наше ( свих нас!) немогућности да остваримо праву заједницу. Решење сигурно није "бег" у манастир. Ето, ту су тобож "духовнији" и "православнији". Питам се је ли Христос  у синагоги или храму стајао поред добрих или лоших људи и свештеника  (учитеља) и да ли Му је то заиста било важно. Свако добро.

[Milan023]

сигурно нисам дошао на Литургију због њих.

Ни ја не идем на Литургију због свештеника, идем због себе, а и имам (за мене лично) велики благослов да помажем свештенику у Олтару,  али кад свакодневно у Цркви проведеш минимум 6 сати, буде мало превише а и свега се нагледаш. 

[Драгана Милошевић]

Ајој! Идем на Литургију да сретнем самог Христа. Шта мене брига какав је Његов слуга, ако му је дао дар свештенодејства!

[Paradoksologija]

Meni u parohiji nedostaje najbazičnije zajedništvo - ono, popiti kafu zajedno posle liturgije, ja ću da kuvam i perem šoljice, nije problem.

 

To sam imala i u "najprozaičnijim" mirjanskim parohijama u kojima sam obitavala, ali i u svim manastirima u kojima sam bila (a nema ih mnogo, nisam u manastirskom fazonu).

 

Moguće je da neki to traže. Neki idu organizovano busevima pa se usout druže, pa se i tamo druže, pa posede malo zajedno.

 

Opet, nisam manastirski tip. Ali mi baš fali da samo popijem s nekim kafu posle liturgije.

[feeble]

Хех, има људи код мене, петнаест година ти клима главом у храму а не зна како се зовеш нит је икад свратио у дом на кафу после службе мада је позван као и сви. Е сад није неки проблем ако се неко снебива годину две, типа нов је , не зна никог и тако то, ал ја причам буквално о десетини година. Тај је изгледа нашао ,,свој мир" у цркви ко Миља Вујановић (где ми она само паде на памет?)

Kod nas je uglavnom ovakva situacija otkad je izgradjena crkva i sluzi se liturgija (nesto vise od 20 godina). Vecina ljudi se ne zna ili samo klimne glavom, nema parohijski dom da se druzi i popije kafica. Tako da ova prica o parohijskoj zajednici meni ne znaci mnogo kad ce mi isto biti da odem u manastir ili neku drugu crkvu. Jos izvan parohije ima ljudi sa kojima se bolje poznajem nego kod mene u parohiji...

[Paradoksologija]

Kod nas je uglavnom ovakva situacija otkad je izgradjena crkva i sluzi se liturgija (nesto vise od 20 godina). Vecina ljudi se ne zna ili samo klimne glavom, nema parohijski dom da se druzi i popije kafica. Tako da ova prica o parohijskoj zajednici meni ne znaci mnogo kad ce mi isto biti da odem u manastir ili neku drugu crkvu. Jos izvan parohije ima ljudi sa kojima se bolje poznajem nego kod mene u parohiji...

 

E, to.

 

Mi imamo parohijski dom al' ubij me ako znam čemu služi. Ne mo'š često nikog tamo naći. Kamo li da tamo odemo posle liturgije.

 

Svi hrišćani koje znam su iz nekih prethodnih parohija.

[Зосима]

Мислим да је та учмала атмосфера у цркви на служби и после ње,само одраз невиђеног бедака и мрака,државе у коме овај народ живи...

Коме је сад до кафе ?

[Paradoksologija]

Мислим да је та учмала атмосфера у цркви на служби и после ње,само одраз невиђеног бедака и мрака,државе у коме овај народ живи...

Коме је сад до кафе ?

 

To traje decenijama.

 

Ja i dalje držim čas... ovaj, ja i dalje pijem kafu!

[Зосима]

To traje decenijama.

 

Ja i dalje držim čas... ovaj, ja i dalje pijem kafu!

Е веруј ми , ако ишта волим ,то је јутарња кафа, а сад ухватим себе како одма после службе запалим кући, и сам натанане кафица- пљугица...

Још сам ја у једној сасвим доброј црквеној заједници,где имам доста пријатеља где је атмосфера ок, али су и овде укинули кафу већ неко време,али и док је била,знао сам да запалим...

[.............]

Мислим да је та учмала атмосфера у цркви на служби и после ње,само одраз невиђеног бедака и мрака,државе у коме овај народ живи...

Коме је сад до кафе ?

Па баш зато Где би требало да буде оптимизма ако не у цркви?

[.............]

Е веруј ми , ако ишта волим ,то је јутарња кафа, а сад ухватим себе како одма после службе запалим кући, и сам натанане кафица- пљугица...

Још сам ја у једној сасвим доброј црквеној заједници,где имам доста пријатеља где је атмосфера ок, али су и овде укинули кафу већ неко време,али и док је била,знао сам да запалим...

Иста ствар код мене, некад. То је проблем, нема човек елана, нема воље да се отвори другоме, што због чемера друштва, што због много, много ствари који иду уз то... У суштини, црквени а и живот у целости запао је у сивило.

[Зосима]

Па баш зато Где би требало да буде оптимизма ако не у цркви?

Па то стоји,да нема мало те вере,угасили би га...

 

Него извини,који си ти сад,и то модератор са само 100 порука?

[Guest]

Него извини,који си ти сад,и то модератор са само 100 порука?

Off topic

 

Напредан момак  

[Зоран Николин]

Што се тиче ове теме мислим да ту не може бити рецепата за понашање. Знам пар манастира где људи често одлазе на литургије

а при томе су, да тако кажем, лојални чланови својих парохија. Важно је да су ствари постављене на здравим темељима. Ако је све

уреду између парохија и манастира треба да постоји хармонија а не ривалство и међусобно омаловажавање.

[feeble]

A ja znam neke kojima je manastir postao parohija. I nisu u pitanju fanatici ili neofiti koji traze gurua. Npr. znam da ima ljudi koji iz Beograda i Novog Sada svaku nedelju dolaze na liturgiju u Kovilj. I to mi je malo cudno, ali ako je njima dobro onda je sve ok.