Jump to content

У манастир уместо у парохијски храм?

Оцени ову тему


Препоручена порука

наша (православног хришћанина) главна одлика требала би да буде умереност,у свему па тако и у овоме...наиме,сви знамо да је манастир рај на земљи,непрестана молитва,за многе необјашњиви мир,место где је хлеб и со много укуснији него најобилнији оброк у граду...ја покушавам да будем свуда,где год могу...монаштво је понекад жељно дружења са мирјанима али не толико да се наруши манастирски поредак,лична послушања и молитва,а опет необично би било да наши парохијски храмови буду празни...умереност...слава Богу што имамо могућност да присуствујемо богослужењу у великом броју храмова (манастирских и парохијских)... литургија је иста свуда али човек није исти свуда

Tačno, sve je do čoveka. Tako da se i hleb u nasem domu moze jesti isto kao i onaj hleb iz manastira , ako čovek u sebi održava mir. A za mir je čoveku bitno da ga želi, traži, pa će ga pridobiti ma gde on bio. Nezavisno služio Liurgiju naš paroh ili iguman. Ali - umerenost jeste ključ i ne sme se desiti da odlazak i učestvovanja u manastirskom bogosluženju bude učestalije od onog u našoj parohiji. Jer mi pre pripadamo našoj parohiji, i načinu života koji je u njoj; negoli monaškoj... Jer mi nismo monasi. Kažem, umereno je sve u redu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 46
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Po meni, to ne bi trebalo da iskljucuje jedno drugo. U posetu manastiru idem kada osetim potrebu za tom blagoslovenom tisinom, mirom, da napunim baterije. 

Ne vidim niti jedan razlog zasto bih preskakala crkvu i odlazila na bogosluzenja u manastir...

Tačno, ali neko to radi.... Veliki broj ljudi. Volim i ja da nekad odem u manastir, ali nisam monah da stalno tamo odlazim...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

@@19горан80,

Ja se slazem sa Vama gotovo u svemu sto ste izneli. 

 

Mislim da je upravo podvig to sto dolazite u vasu parohijsku crkvu i ako vam se to ponekad ne dopada, ljudi su ovakvi i onakvi... ali su nasi. Zato moramo da budemo naoruzani strpljenjem i ljubavlju. U suprotnom ce biti koliko bude nas, toliko ce biti i crkava. To nikako nije svojstveno parvoslavnim hriscanima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tačno, ali neko to radi.... 

Ne bih da budem bezobrazna :stadaradim: , ali to me podseca na onu narodnu izreku..." Traziti 'leba preko pogace"...a i na onu " kojoj ovci svoje runo smeta, tu nema ni ovce ni runa" .  Vera se nosi u srcu i ako se tu ne pronadje dzabe da se ide bilo gde, a ko li je pak pronadje, moze i na livadi da se moli...

Covek samo srcem dobro vidi, sustina se ocima ne moze sagledati.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jer mi pre pripadamo našoj parohiji, i načinu života koji je u njoj; negoli monaškoj... Jer mi nismo monasi. Kažem, umereno je sve u redu.

 

Тачно тако. Мада нажалост пре у сусрет изађу у манастиру када су у питању читање молитве за здравље или када је потребан  разговор под притиском великог терета (искушења) , у парохији се тад нема времена да се саслуша мирјанин. 

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно тако. Мада нажалост пре у сусрет изађу у манастиру када су у питању читање молитве за здравље или када је потребан  разговор под притиском великог терета (искушења) , у парохији се тад нема времена да се саслуша мирјанин. 

То су већ унутрашње парохијске ствари... Ако свешеник и не може под теретом обавеза одмах да учини наведено, касније може... Наравно, зависи и од свештеника. Морамо имати у виду да је и свештеник породични човек, са мноштвом обавеза, па не може одмах све постићи. Али, кажем то је све зависи од свештеника до свештеника. На крају крајева, то исто зависи и од монаха до монаха...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно тако. Мада нажалост пре у сусрет изађу у манастиру када су у питању читање молитве за здравље или када је потребан  разговор под притиском великог терета (искушења) , у парохији се тад нема времена да се саслуша мирјанин. 

upravo to....i kada se ima ''malo'' vremena, ne dobijes ono sto ti je potrebno....

све зависи од свештеника до свештеника.
tacno....

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То су већ унутрашње парохијске ствари... Ако свешеник и не може под теретом обавеза одмах да учини наведено, касније може... Наравно, зависи и од свештеника. Морамо имати у виду да је и свештеник породични човек, са мноштвом обавеза, па не може одмах све постићи. Али, кажем то је све зависи од свештеника до свештеника. На крају крајева, то исто зависи и од монаха до монаха...

Mali offtopic na ovo. Cesto cujem da bi episkopi trebali da se zene. Kad svestenici nemaju od porodice vremena za parohiju, kako bi tek episkopi imali vremena i za porodicu i za eparhijske obaveze.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Епископи су се до не знам

ког века женили па су онда баш због разлога посвећености почели да се бирају искључиво из монашких редова. Тако сам бар ја читао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У манастир идем кад ми треба мало мира и духовно окрепљење и да одморим мозак. А у парохијској Цркви радим тако да знам и мрачније ствари свештенства.

citat.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У манастир идем кад ми треба мало мира и духовно окрепљење и да одморим мозак. А у парохијској Цркви радим тако да знам и мрачније ствари свештенства.

Jel ovo neki cinični ili iskreni odgovor?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Niko ne "propisuje" gde ko treba da ide na bogosluženje, ali je pojam lokalne crkve vezan za ljude koji tu obitavaju, koji su i mimo vremena bogosluzenja u zajednici... E sad. Tako bi trebalo da bude, ali uglavnom nije. To je problem. Crkvu svodimo na vreme bogosluzenja, kao da ona ne postoji kad Liturgija prodje. U tome je problem, sto mi zajednicu vidimo kao te trenutke dok se pricescujemo, pa mozemo reci .vidimo je poprilicno nejasno. Svako dodje da se pricesti "za svoj cef". Ljudi se ne znaju, ne postuju, ne ispomazu... Pitanje o tome gde ici na Liturgiju nije toliko problem kanonskog prava, ni problem grube, nekad juridicke podele na parohije... Problem je nedostatk zajednistva. Pa zalud i da se pricescujemo u parohijskom hramu, ako od zajednistva nema ni z.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хех, има људи код мене, петнаест година ти клима главом у храму а не зна како се зовеш нит је икад свратио у дом на кафу после службе мада је позван као и сви. Е сад није неки проблем ако се неко снебива годину две, типа нов је , не зна никог и тако то, ал ја причам буквално о десетини година. Тај је изгледа нашао ,,свој мир" у цркви ко Миља Вујановић (где ми она само паде на памет?)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најискренији. 

i ja delim tvoje mišljenje...

Господи возвах к Тебе, услиши мя. Да исправится молитва моя,яко кадило пред Тобою,водеяние руку моею,жертва вечерняя.Услиши мя, Господи.

post-4388-0-42760500-1422739834_zps9d7da834.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...