Данина мућкалица

[Ненад Р.]

  On 22. 10. 2014. at 20:48, Дани рече

1 кг свињског меса од врата, са масноћом

200 гр меснате свеже сланине

4 -5 главица крупног црног лука

10 печених, ољуштених и исецканих паприка

500 гр очишћеног парадајза, а може и флашираног из зимнице,

2 главице белог лука

2 -3 суве паприке

по укусу соли, љуте папричице и вегете

1,5 дцл уља

 

Припрема

1.Месо посути вегетом, исећи на дебље шницле, па на средње крупне коцке

2.Испећи на роштиљу, најбоље је ако се направе ражњићи, па месо после печења скине са штапића. Парчиче можете обмотати сланином или сланину посебно испеци и касније додати у поврће.

3.У међувремену исецкати ситно црни лук и утрљати у њега 2 кашике соли, како би изгубио љутину.

4.Динстати га на уљу док се сасвим не истопи, непрестано мешајући, уз додавање топле воде.

5.Кад је лук упржен, додати сечене паприке и парадајз, и сецкани бели лук.

6.Динстати док не испари течност

7.Додати месо, налити са мало воде и крчкати док се поврће не претвори у компактну масу

8.Зачинити, заљутити по укусу.

 

Бон апетит!

Хвала Дани , све ми иде вода на уста , а и све ме нешто котка да и сада одем да " њушим " нешто по фрижидеру. :good2:

[Фидер]

  On 22. 10. 2014. at 20:48, Дани рече

1 кг свињског меса од врата, са масноћом

200 гр меснате свеже сланине

4 -5 главица крупног црног лука

10 печених, ољуштених и исецканих паприка

500 гр очишћеног парадајза, а може и флашираног из зимнице,

2 главице белог лука

2 -3 суве паприке

по укусу соли, љуте папричице и вегете

1,5 дцл уља

 

Припрема

1.Месо посути вегетом, исећи на дебље шницле, па на средње крупне коцке

2.Испећи на роштиљу, најбоље је ако се направе ражњићи, па месо после печења скине са штапића. Парчиче можете обмотати сланином или сланину посебно испеци и касније додати у поврће.

3.У међувремену исецкати ситно црни лук и утрљати у њега 2 кашике соли, како би изгубио љутину.

4.Динстати га на уљу док се сасвим не истопи, непрестано мешајући, уз додавање топле воде.

5.Кад је лук упржен, додати сечене паприке и парадајз, и сецкани бели лук.

6.Динстати док не испари течност

7.Додати месо, налити са мало воде и крчкати док се поврће не претвори у компактну масу

8.Зачинити, заљутити по укусу.

 

Бон апетит!

 

А кад је дегустација?

Само једном у животу сам јео мућкалицу и то јако давно,    о Фидеру несрећо... Да ниси отворила тему са оваквим насловом не би се сетио још 100 година (значи живећу минимум 132   ). Чим наиђем негде мораћу да је наручим  ​ 

[Данче*]

 

 

"Свако има неког кога нема" - тако је говорио човек-лав, намргођен и љут сав. Био је храбар, право мушко, звао се Душко, а презивао Радовић. Годинама се оглашавао са врха Београђанке у емисији "Београде, добро јутро", којом је будио успаване савести и замрле наде, којом је будио човека у људима. Ти његови бисери, које је сипао сваког јутра са 23. спрата Београђанке, ни до данас нису изгубили сјај.

 

[Драшко]

 

Го пратиле дедо вo планина,
мечките да го изедат.
Бреј, бреј, лош дедо, бре.

[Данче*]

  On 23. 10. 2014. at 7:30, Драшко рече

Го пратиле дедо вo планина, мечките да го изедат. Бреј, бреј, лош дедо, бре.

 

Ауу Драле,где се сети ове песме,свака част!? :good2:

 

 

[Данче*]

  On 23. 10. 2014. at 7:19, Фидер рече

А кад је дегустација?

 

Само полако без журбе, долази зима дуга и хладна а биће и дегустације.

[Данче*]

Једног је дана Светац имао прилику попричати с Богом те га упита: – Господе, било би ми задовољство знати како изгледају Пакао и Рај. Бог одведе свеца до двоје врата. Отвори једна од двоје врата и дозволи му да погледа унутра. На средини собе, стајао је велики округли СТО. На средини стола, налазила се велика посуда, с јако фином и миришљавом храном. Светац осети како му навире вода на уста. Особе које су седеле за столом биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа. Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашике с јако дугачким дршкама које су биле причвршчене на њихове руке. Сви су могли дохватити тањир с храном и узети мало, но како је дршка кашике била дужа од њихове руке, нису могли ставити храну у уста. Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи. Бог рече:- Управо си видео пакао. Бог и човек се упутише према другим вратима. Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је идентична претходној. Био је ту велики округли СТО, посуда препуна фине хране, која му је опет натерала воду на уста. Особе за столом су исто имале кашике дугих дршака, но овај су пут, особе биле добро нахрањене и срећне те су разговарале међусобно задовољно се смешкајући. Свети човек рече Богу:- Не разумем! – Једноставно је, одговори Бог, све зависи о једној вештини. Ови су научили хранити једни друге, док они други не мисле на ништа осим на себе саме.

 

[Фидер]

  On 23. 10. 2014. at 7:44, Дани рече

Само полако без журбе, долази зима дуга и хладна а биће и дегустације.

 

пожури зимо молим те, пожури зимо молим те, пожури зимо молим те 

[Богдан_]

Дани, ти си македонка колико видим, а?  Е, па онда Санаторијум:

[Данче*]

  On 23. 10. 2014. at 10:08, Богдан_ рече

Дани, ти си македонка колико видим, а?

 

Јесам. У то име..

 

  On 23. 10. 2014. at 10:08, Богдан_ рече

Е, па онда Санаторијум:

 

Одличан избор и хвала. :good2:

[JESSY]

[Данче*]

Над људским смехом од среће и кукњавом од несреће носи се један тајанствени осмех, што греје, а не пали. Тај осмех је савршено несличан осмеху циника и презирача, што леди.

Осмех мајке над раздраганим или болним дететом и осмех светитеља над моћним и слабим, личи на тај тајанствени, узвишени осмех.

Шта значи тај осмех ако не саучешће у радости радосних и тузи тужних?

Шта каже тај осмех ако не, да ће се претерана радост на земљи ускоро умерити жалошћу и да ће се претерана жалост на земљи ускоро умерити радошћу?

Мучно да две животиње на земљи јасније изражавају сумашедствије човека као мајмун и хијена. - Старај се, да се што више уздржаваш од лудачке гримасе мајмуна и лудачке хипохондрије хијене.

Сети се увек тајанственог и милокрвног осмеха сличног осмеху мајке и светитеља - осмеха што изражава нормалност, здравље, мудрост, милост и вечност. И вечност - јер смех и плач су пролазни, док је осмех трајан.

Владика Николај Велимировић

 

[Ненад Р.]

Осмех служи и да утешиш тужног човека и да му улијеш више оптимизма и да му бар мало улепшаш дан.

[Данче*]

... снимљена је 1918. године у Грделици, у тешким временима избеглиштва - а зрачи толико неке исконске лепоте и топлине.

 

http://img29.imageshack.us/img29/6840/grdelica1918g3632532df.jpg

 

ПЕЋИНА - Алекса Шантић

Преда мном пећина зинула ко нека
Грдна звер што нигде плена није срела,
Па би сада бесна прогутати хтела
Све. И гладна тако у заседи чека.

Улазим са лучем. Гле, ту једна жена,
Избеглица тмурна, сенка која блуди,
Полунага седи, раздрљених груди,
Крај убоге ватре. Сва бледа, стрвена,

На ме очи диже, и уз прса јаче
Мало дете стиска и дроњке му скупља;
Док над њим, дубоко, с огребима драче

Празне дојке висе као сузе двије…
Мрак. Са свода капље; смрт, с два ока шупља,
Ко да негде, мукло, о наковањ бије.

1913.

[Снежана]