Данина мућкалица

[Дуња]

-Много самујеш и дуго ћутиш сине мој,

затрављен си сновима, изморен путевима духа.

Лик ти је погнут и лице бледо,

дубоко спуштене веђе и глас као шкрипа тамничких врата.

Изиђи у летњи дан, сине мој! Шта си видео?

-Видео сам да је земља јака и небо вечно,

а човек слаб и кратковек.

Видео сам да је љубав кратка, а глад вечна.

Видео сам да се овај живот састоји у неправилној смени греха и несреће.

Да живети значи слагати варку на варку.

-Хоћеш ли да усниш, сине мој?

-Не, оче, идем да живим.

                                                                            Андрић, EX PONTO (епилог)

[JESSY]

"....od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobeći ne moze. Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime. Već se uvek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine... I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena. A kad se pogledamo u ogledalo... vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi... blistavih... slanih..."

Desanka Maksimovic

 

[Снежана]

[Данче*]

@@Снежана,

 

Pjesma iz serije Moj brat Aleksa.

I opet mi duša sve o tebi sanja
I kida mi srce i za tobom gine.

Što te nema , što te nema , što te nema

Bog zna gdje si sada i da l' živiš jošte!
Ali dragi spomen negdanje milošte
Kao mlado sunce svu mi dušu moju grije

I ja snova cujem zveket tvojih grivna,
Po licu me tice tvoja kosa divna,
Dok mjesec kroz vrbu cisto srebro lije.

Što te nema, što te nema, što te nema...

 

8086.gif

[Данче*]

Лако је онима који не воле себе, њима није проблем да остану поред оних који не воле њих....д.м.

 

[Данче*]

Он је перфектан. Његов живот је у савршеном складу са светом, јер тако друштво налаже. Завршио је школу на време, нашао уредан посао, уредну девојку,води здрав живот са вером у Бога. Милосрдан је, никада се не жали, он нема снове јер снови нису реални. Нема посебне жеље, јер бити посебан смета систему. Не говори пуно, јер људи који пуно говоре увек кажу нешто што не би смели. Није да он има нешто да каже што не би смео, али зашто да се истиче. Боље је у маси, боље са масом. У једном облику, једној боји, једној идеји. Он је перфектан. Читавих дванаест сати колико је будан, па и пошто изрецитује оче наш и заспи у моменту. Када заспи, тамо негде у четрнаестом сату једног дана и његовог постојања сањаће да је неко други. Да има своје жеље, своје мишљење, Бога каквог он замишља, посао којим је желео да се бави, и девојку о којој на јави не мисли никада. Следећег јутра тачно у шест, отвориће очи и пре него што обуче свој костим перфектног,схватиће да постоје два паралелна света.Један у коме је и други у коме би желео да буде.

Али то је већ жеља.. а жеље су бесмислице, зар не ?

Д.М.

 

[Вук самотњак]

Савршено !

[Данче*]

Не занима ме како зарађујеш за живот.
Желим знати за чиме чезнеш и усуђујеш ли се сањати о испуњењу жеље свога срца.
Не занима ме колико ти је година.
Желим знати јеси ли спреман направити будалу од себе због љубави, због снова, због пустоловине која се зове Живот.
Не занима ме који планети су у опреци с твојим Месецом.
Желим знати јеси ли дотакнуо средиште своје туге, јесу ли те животне издаје отвориле или си се скврчио, затворио због страха од нове боли!
Желим знати можеш ли седети с боли, мојом или својом властитом, не помакнувши се да је застреш или умањиш или излечиш. Желим знати можеш ли боравити уз радост, моју или своју властиту; можеш ли се предати дивљем плесу и допустити да те занос прожме све до вршака прстију, не опомињући нас да будемо опрезни, да будемо реални, да не заборавимо своја људска ограничења.
Не занима ме је ли прича коју ми причаш истинита.
Желим знати јеси ли у стању разочарати другога како би остао веран себи; можеш ли поднети оптужбе о издаји и не издати властиту душу.
Желим знати можеш ли бити веран и стога достојан поверења.
Желим знати можеш ли видети Лепоту чак и ако је нема свакога дана, и можеш ли напајати свој живот Божјом присутношћу.
Желим знати умеш ли живети с поразом, својим и мојим, па ипак стати на обалу језера и довикнути сребрном Месецу: „Да!“
Не занима ме где живиш и колико новаца имаш.
Желим знати можеш ли након ноћи проведене у боли и очајању устати, измучен, с умором у костима, и обавити све оно што је потребно за децу.
Не занима ме ко си, ни како си дошао овамо.
Желим знати хоћеш ли стати са мном у средиште ватре и не устукнути.
Не занима ме где, ни шта, ни са ким си учио.
Желим знати шта те подупире изнутра, кад свега осталог нестане.
Желим знати можеш ли бити сам са собом и волиш ли уистину своје друштво у пустим тренуцима.

-надахнуто Сањачем с планине Ориах,
индијански поглавица, 1994

[JESSY]

[Данче*]

[Данче*]

Посматрам из таксија, док стојимо на црвеном светлу. Једна жена у бунди, једна млада жена, добро натапирана и нашминкана, дакле једна „госпођа“, шамара свог дечака од три-четири године, дланом, па надланицом. Па опет дланом, па надланицом, немилосрдно. Прстење на њеној руци блесне. Не чујем дечаков глас и не знам да ли плаче. Али се осећам лично угроженим, осећам се лично повређеним, јер ми се чини да бих имао право да изиђем из кола и да тој госпођи у бунди кажем неку реч, да заштитим то дете, макар било њено и стопут. Овако се осећам као ухваћен у деликту нон ассистенце ауџ персоннес ен дангер (не притицања у помоћ лицима у опасности). Не само због законских консеквенци. (Постоји ли у нас таква ставка, такав параграф у закону?) Та сцена траје прилично дуго, а пролазници постају законски и морални саучесници тог нон ассистенце. Господо и госпође, ово је Година детета. Знате ли шта то значи? Не знате. Не знам ни ја. Продаваће се маркице и разгледнице, приређиваће се циркуске представе, чувени ће уметници приказивати своје нумере одричући се хонорара у корист Детета. У сваком случају, госпођо, немојте да шамарате то ваше несрећно дете. Ви га, госпођо, понижавате, пред публиком. Ви ме, госпођо, претварате у саучесника у злочину.

 

- Данило Киш, одломак из књиге "Складиште"

http://www.brakiporodica.org/img/glavna_slika_deca.jpg

 

Пс.Маме чувајте своју дечицу и волите их...Срећан празник Детињци!♥

[Данче*]

Ево шта радимо,волимо се и мрзимо из ината.Инат је џокер који увек пали.Оправдава,неоправдано,лаже већ слагано и руши већ срушено,одавно.Калуп за ово зло је мудро искован,запечен притајеним гневом,који лако превари слабог човека, убедивши га да је то заправо љубав.И онда по неком неписаном правилу ,које се просто само намеће,гура нас, да у име љубави учинимо оно што никада не би.Једног сасвим обичног јутра,када маска већ срасте са лицем,једино огледало у коме ћеш себи бити леп,биће "искривљено огледало".

Маске су створене за балове а живот није бал.... Д.М.

[Данче*]

Моје скровиште није место, него одређени људи...Д.М.

 

 

[Данче*]

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/14216_271014423094247_8362875490649440937_n.jpg?oh=852da26e35b2fe744cfabaff3e4288be&oe=55396322&__gda__=1429298633_766778696a1c21c6b6e046d3872c976b

[JESSY]