Данина мућкалица

[Данче*]

Када једном будеш погледао очи моје знам да ћеш видети сву дубину печали и сву тежину под којом посрћем, видећеш и сву снагу и сву радост са којом увек наново устајем, видећеш и страх што зенице ми шири јер неко чита моје добро сакривене тајне, и знај да тада моја нога стаје на пут на коме никад није била где ни живот ни смрт ни друга каква ствар раставити ме неће од љубави живе која на мене гледа...

[Данче*]

Негде си у топлом, збринут и сигуран. Стављам руке у џепове и одлазим полако. Кажу да ће ноћас први снег...Д.М.

 

[JESSY]

[Данче*]

Нису све мреже сачињене да упаднеш у клопку.

Неке су разапете,само да би ублажиле твој стрмоглави пад...Д.М.

 

 

 

[Данче*]

Ко зна да ли би дете икада имало љубави према мајци, када не би осетило љубав мајке према себи.
-Владика Николај Велимировић

 

 

 

Пс:Срећан празник – МАТЕРИЦЕ свим мајкама,садашњим,или онима које ће то тек постати,духовним мајкама,и свима онима које и туђе дете гледају с љубављу нек су живе,здраве,срећне,благословене и дуговечне! ♥

[Данче*]

Од снова се не живи, али се уз њих лакше преживљава...*д.м.*

 

[Данче*]

O пролазу...

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/10653884_579675655471582_1013732091645820856_n.jpg?oh=d5737dae2cffabfd89a21ccc97c42da3&oe=54FD0DF3&__gda__=1430678859_cec8492996c50de2eb396b16d5fda80c

[Данче*]

Не трудите се да остварите све замишљене жеље, допустите понешто и чаролији да уради за вас..

Сретна вам  2015 год.

*д.м*

 

Живели!!! 

[JESSY]

Нема потребе да се бавите трњем. Немојте да се замарате изгонећи зло из себе. Христос хоће да се не бавимо страстима и ђаволом, противником нашим. Усмерите воду, што ће рећи сву снагу своје душе, ка цвећу, па ћете се радовати његовој лепоти, мирисима, свежини.
Старац Порфирије Кавсокаливит

[Данче*]

Није у мојим рукама некакав кантар, па да одлучујем ко је у праву, а ко не. Нико ме за то није одредио. Неспособан сам да одредим и за себе самог, кад сам то исправан, а када не. Било би лакше погледати у некакву књигу па донети одлуку по некаквом закону. Ја сам преширок да бих стао на иједну страну. Превише сам окоштао за даље калупе. Мале ме борбе чине слабим, водим само ратове огромних (с)размера, убијајући домаће издајнике у самом себи. Побеђујући самог себе и избегавајући сачекуше несвесног дела, који ми се прикрада с леђа у данима кад сам слаб на обично и простоту.

Не питај ме, таман сам се укопао.

 

Ратко Петровић

[Данче*]

И тако.. такне неко, нешто у теби. И незнајући шта је додирнуо настави својим путем, а ти останеш збуњен над самим собом, и са оним блесавим питањем , које се просто само поставља....Шта би било, кад би било?

*д.м*

[JESSY]

Ništa nikada ne počinje.

Ne postoji nikakav prvi trenutak; nikakva pojedinačna reč iz koje, ili mesto iz koga,
proističe ova ili bilo koja druga priča.

Uvek nailazimo na niti koje možemo slediti do neke ranije priče, kao i do priča koje
njoj prethode; međutim, činiće nam se da veze postaju sve oskudnije dok glas
pripovedača zamire, jer svako će doba želeti da priča bude ispričana kao da je njegova
vlastita tvorevina.

Tako paganin biva posvećen, tragično postaje smešno; veliki ljubavnici se razneže,
a demoni se pretvaraju u igračke na navijanje.

Ništa nije postojano.

Lađica plovi tamo-amo, činjenica i mašta, um i stvar utkani u ustrojstva kojima samo
ovo može biti zajedničko; da je negde između njih skriven filigran koji će vremenom
prerasti u neki svet.

'Ništa nije postojano'
Clive Barker

[JESSY]

 

Spiram te sa koze,

Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

Pero Zubac

[Данче*]

Срећан Бадњи дан!

 

 

https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10888741_764976100261379_4756006908920210176_n.jpg?oh=e715a90a960a29cc3156c393d338db6c&oe=55448778

[Снежана]

Badnje veče

 

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljas.

I vecno sanjas,
svetom putujes bez putovanja
a Badnje vece dolazi.

Mogla si mi bas
i reci neke reci nagle.
Oci su mi, znas,
pune one iste magle.

Al' suprotnost susta,
sad u meni tuga koren pusta
a badnje vece prolazi.

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone - slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas,
sasvim slucajno - Badnje je.

U poslednji cas,
kao uvek na to vece,
gospodja do nas
unucima kolac pece.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje vece prolazi...

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone
- slusam to.

Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno -
Badnje je..