Лепо писаније и сродна сочињенија

[JESSY]

Бог се открива човеку као до сада непознати унутрашњи духовни живот. Чиста душа не осећа Бога као силу која долази споља, и не као силу која је потенцијално постојала у њој самој, већ као укључивање у потпуно другачије, ново битовање. Код људи са заробљеним срцем, који су постали заробљеници овога света постепено се заглушује, као да атрофира способност да прихвате таласе који долазе из вечности. У Библији постоје речи: Утолите и познајте да сам Ја Бог (Пс. 46, 10).     

То значи да човек мора умети да се искључи из свега световног, да се мишљу уздигне изнад земаљског, да тражи друго битовање ван граница материјалног и душевног света. Он мора да се очисти од његових представа и страсти да би осетио дах Божији. У човеку који је погружен у чулност Божији зов понекад изазива озлојеђеност. Њему се чини да вера жели да га лиши оних радости које даје само овдашње постојање, да вера заузврат за реалне осећаје и насладе (ма колико они кратко трајали и ма како лажни били) неће дати ништа осим обећања која се неће остварити. И зато се ови светољупци, они људи који су свим својим срцем везани за свет, обично према вери односе или са хладном равнодушношћу или са скривеном мржњом у срцу.

[Иван Ивковић]

Подвижништво није у многом исцрпљивању сопства него у васпитавању свог бића. Некоме је лакше мучити себе него да воли другог. То је обмана. Познање недостатка своје љубави је немоћ која смирује и са понора тог понижења, из ништавила, узноси се право према Богу.

 

http://blogs.wsj.com/moneybeat/2013/04/18/want-to-swim-against-the-tide-this-week-here-are-four-ideas/

Уподобљавање

[Иван Ивковић]

Драгоцена лекција о смирењу.

  On 15. 9. 2014. at 9:31, Иван Ивковић рече

Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) игумана манастира Подмаине на тему "Први корак".

манастир Подмаине 17.11.2013.

 

 

Ради се о привидном и истинском смирењу.

[JESSY]

Увек се управљај по својој савести са свом ревношћу и пажњом. Ипак, избегавај многобрижност која срцу не дозвољава да нађе мир. Многобрижљивост је болест палог човека, који покушава да сам уобличи своју судбину, па стога јури на све стране. То расејава мисли и не дозвољава им да се саберу, чак ни на сам предмет бриге. Прогнај те бриге, ради ревносно свој посао, посвети Богу сав свој труд и предај све у Његове руке. Не бацај се неумерено на посао, будући да је добро и корисно само оно што се чини са мером и по реду (преподобни Јефрем Сирин). Неумерен рад замагљује памет и охлађује срце. Учи се да све обављаш тако да се загреје твоје срце. Држи се тако код читања, код молитве, у послу, а такође и у општењу са људима. Нека ти образац буде Христово држање, и труди се да увек чиниш само добро. Тако ћеш на своме путу стицати све савршеније сопствено животно искуство, док најзад не постанеш обиталиште Божије.

 

свети Теофан Затворник

[Иван Ивковић]

@@JESSY, oво горе као да сам ја бирао...

 

Још нешто лепо и у истом Духу...

 

Беседа о Светом Сави

 

 

Наслов излагања јесте "Беседа о Светом Сави" али владика се овде дотиче многих тема (као и обично ), одлази доста у ширину и најзад све то сажима у нешто што бих укратко могао описати као благодатни импулс или преко нам потребну инфузију добре воље... Послушајте!

 

Још његових беседа: https://www.pouke.org/forum/topic/32657-предавања-епископа-атанасија-јевтића/.

[JESSY]

  On 22. 9. 2014. at 9:31, Иван Ивковић рече

oво горе као да сам ја бирао.

[Иван Ивковић]

„Ви сте со земљи...Ви сте светлост света...“ (Матеј, 5: 13 - 14)

 

 

 

  On 22. 9. 2014. at 10:32, Олимп рече

ЖИВОТ ВАС ЧЕКА

Цео космос је у покрету. Све се креће. Промене су непрекидне. Размена енергије је нешто сасвим природно. Само код људи постоји застој. Баш тамо где треба да буде највише помагања и подршке - баш ту не ваља. Познато је да добра циркулација чини човека здравим. Тако је и у спољашњем свету. Ништа не сме да стоји:
Новац не сме да стоји. Ако имате вишак новца поклониоте га некоме коме заиста треба. Новац који стоји је само шарени папир без вредности и представља терет. Поклоните га, учинићете добро и себи и другоме. Љубав не сме да стоји, јер у супротном постајете депресивни и апатични. Туга не сме да стоји, јер ако стоји води у очај. Срећа не сме да стоји, јер ако се не подели претвара се у хистерију и раздражљивост. Заљубљеност не сме да стоји. Устајала заљубљеност постаје гордост. Бес води у деструкцију. Све што имате пустите да слободно тече из вас. Једно отиче, друго се улива. Човек је створен да буде Река, а не мочвара. Имајте на уму да кад сте отворени према Животу, нормално је да тада осећате Љубав према њему, али колико год ваша Љубав била интензивна, она ЉУБАВ којом вас Живот воли је вишеструко јача.
Такав је Живот.

 

Слободан Панић  - https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1511847182385859&id=1484088515161726&fref=nf

 

Још о соли...
https://www.pouke.org/forum/topic/35443-%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D1%9B%D0%B5%D1%88-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE/
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Revnost/Sveta-Revnost03.htm

[JESSY]

Ми у Цркви имамо руке Христове, уста Његова, и очи Његове, имамо такође и срце Његово божанско. Његове руке су обред Цркве, језик уста Христових је Јеванђеље Христово. Очи Његове су Свете Тајне кроз које Он гледа у наше душе. Његово срце је Божанствена литургија. Сви оци Цркве с усхићењем говоре о њој. Блажени Августин, свети отац Западне Цркве, овако кличе: "Твоја премудрост би могла да учини, могла би да створи за човека још дивније цвеће на пољима, али Твоју љубав си исцрпео до краја у Божанственој литургији". И ево зашто: у Литургији Христос даје Себе верницима - Тело Своје и Крв Своју животворну.

Свети Јован Златоуст каже да је Божанствена литургија велики и чудесни дар; анђели Божији, ако се то уопште може изразити на нашем људском језику, завиде нама, људима, којима је дарована срећа да кушају божанско Тело и Крв; они у миријадама слећу тамо где се приноси божанска Жртва, с трепетом предстоје пред светим престолом, покривајући лица и у славословљу прослављајући велику тајну која се ту збива. Ето шта Свети Оци кажу о Божанственој литургији, ето какво су они осећали страхопоштовање пред њом.

 

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК СЕРАФИМ ЗВЕЗДИНСКИ,

[Иван Ивковић]

  On 22. 7. 2014. at 21:01, JESSY рече

Онај ко жели да исправи себе, треба да позна себе; онај ко жели да позна себе, треба да испита себе; а онај који жели да испита себе, треба да уђе у себе, да подвргне разматрању све што тамо постоји, да би кроз то навикао да у себи разликује све добро и лоше и у складу са тим да ради на себи. Нека свако затвори своја спољашња чула, и нека управи око пажње унутра и погледа шта се налази тамо.

***

Расејаност ума, многобрижност и пристрашће нису сва наша невоља. Премда су оне унутрашњег својства, ипак пребивају на површини срца. Проникнимо, пак, дубље у ово срце и ослушнимо шта има тамо.

***

Поспешићу ваше разумевање поређењем: путник види у гори пећину чији је улаз прекривен травом, а унутра је мрак. Прислонивши уво, чује сиктање змија, рику и шкргут зуба дивљих звери. Ово је слика нашега срца. Да ли сте икада имали прилике да пратите његове покрете? Покушајте да то учините, макар и кратко време и запазите шта се тамо догађа. Десила вам се непријатност и расрдили сте се; сусрела вас је невоља и ражалостили сте се; непријатељ вас је срео и распламтели сте се осветољубивошћу; видели сте равног себи који је заузео више место и почињете да завидите; помислили сте о својим савршенствима и разболели сте се гордошћу и надменошћу А човекоугодништво, сујета, похота, сластољубље, лењост, мржња и остало једно за другим спопадају срце и то само за неколико минута. Све ово излази из срца и у срце се враћа.

***

Такво је срце човека које греши, ма ко он био. Супротност овоме је срце светитеља слободно од страсти, или украшавано бестрашћем. У средини стоје они који се боре са страстима и похотама под обележјем подвигоположника Господа и Његовог свеоружја.

 

Свети Теофан Затворник

https://www.pouke.org/forum/topic/34953-%D1%81%D0%B2-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%83%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D1%81/

[JESSY]

Умом не можемо сазнати чак ни то како је створено сунце. Уколико се помолимо Богу да нас научи како је створено сунце, у души ћемо чути јасан одговор: "Стеци смирење и дознаћеш не само како је сунце створено, већ ћеш познати и његовог Творца''.

Старац Силуан

[Иван Ивковић]

@@JESSY, па ти мени читаш мисли и исказујеш их боље него ја сам!

 

(Што би Арсенија рекла: "П.с. :ekstra: ")

[JESSY]

  On 25. 9. 2014. at 21:37, Иван Ивковић рече

па ти мени читаш мисли и исказујеш их боље него ја сам!

I can`t believe....

[Иван Ивковић]

  On 25. 9. 2014. at 21:40, JESSY рече

I can`t believe....

Веровала или не... Заиста сам "умовао" на ту тему само не могу да се сетим да ли данас или јуче.

 

[Иван Ивковић]

http://www.psalom.ru/shop/sort.php?cat=19&sort=id&desc=1

 

Псалми, употребљавани у богослужењима:

Јутрење: Почетак: 19, 20. Шестопсаламје: 3, 37, 62, 87, 102, 142. Пред каноном: 50. Хвалебни псалми: 148, 149, 150.
Часови: Први: 5, 89, 100. Трећи: 16, 24, 50. Шести: 53, 54, 90. Девети: 83, 84, 85.
Вечерње: Предначелни псалам: 103, “Блажен муж:” 1. На “Господи воззвах:” 140, 141, 129, 116. На крају вечерњег: 33.
Повечерје: 4, 6, 12, 69, 90, 142.
Пред причешћем: 22, 23, 115.
Литургија (изобразитељна): 102, 145.
Погребење: 118.

 

 

На сваку потребу:

о болујућем: 70,

благодарствени: 117,

на нову годину: 64,

путујућим: 120,

прозбени молебан: 142.

 

 

Псалми по садржају:

Благодарствени и хвалебни: 33, 65, 66, 91, 95, 96, 102, 103, 116, 145, 149, 150.
Прослављајући Бога: 8, 17, 92, 102, 103.
Поучни: 1, 40, 32, 45, 84, 89, 100, 111, 126.
Изливајући жалост: 3, 12, 16, 37, 54, 87, 141, 142.
Изражавајући наду на Бога: 53, 85, 90, 111, 120
Преклињући о заштити и помоћи: 3, 4, 24, 40, 54, 69, 142.
Покајни: 38, 50.
Изражавајући радост: 32, 83, 114.

[Иван Ивковић]

http://www.tebe-trazim.com/forum/viewtopic.php?f=55&t=2209&start=30

 

У склопу редовних духовних сусрета петком у Капели Свете Петке на Калемегдану, протојереј проф. др Љубивоје Стојановић је одржао пред великим бројем вјерника предавање на тему „Како вољети оне који нас не воле". У свом излагању прота Љубивоје је поручио да само одговорни оптимиста може да воли бескрајно, безусловно и безрезервно сваког човјека.

• Преузмите аудио датотеку

 

http://www.svetigora.com/node/10923