Апел за помоћ

[Драгана Милошевић]

Irena Dimov: „Ljudi pokazuju neizmernu humanost, a naša Mina da je veliki borac!“

 

Malena Mina Rosić, sedmogodišnjakinja iz Negotina kojoj je pre nekoliko meseci dijagnostikovan tumor na moždanom stablu, nakon prve neophodne zračne terapije vratila se u svoj grad. Irena Dimov, majka Mine Rosić po prvi put javno govori o terapiji u Turskoj i o njihovom povratku u Negotin.

 

 

„Pre svega želim da izrazim veliku zahvalnost svim ljudima koji su pomogli našoj Mini. Ne mogu vam opisati rečima koliko sam zahvalna svakom na pomoći, jer da nije bilo ovoliko humanih ljudi Mina ne bi započela neophodnu terapiju. “ – zahvaljuje se majka Mine Rosić, Irena Dimov. 

 

„Ni sama nisam verovala da Negotin može biti toliko jedinstven. Ni sama nisam verovala da je moguće sakupiti toliku sumu novca. A onda... onda je usledio pozitivan šok... Jedinstvo i humanost na delu. Svi kao jedan za našu Minu...“ – drhtavim glasom izgovara svaku reč Irena.

 

Mina se sa porodicom vratila iz Istanbula i trenutno je čeka kraći boravak u Negotinu nakon završene zračne terapije u Turskoj. 

 

„Mina je dobro podnela ovaj neophodan režim ciljane zračne terapije. Sledi nam kontrola za nešto manje od četiri nedelje i vraćamo se za Istanbul. Onda će se odlučiti kako će teći dalji tretman hemoterapijom koja je nužna za dalje lečenje. Opet želim da dodam, da je zahvaljujući svim dobrim ljudima prvi deo lečenja započet najranije moguće, ali prava borba tek predstoji... Mina je bistro dete i Bogu hvala što je sarađivala i bila privržena principima lečenja. Pravi borac...“ – objašnjava Irena.

 

„Veru u Minino izlečenje daju nam svi ljudi koji su prionuli u pomoć oko sakupljanja novca neophodnog za izlečenje... Veruje Negotin, veruju svi ljudi koji su pomogli i koji pomažu i daju nam neophodnu podršku za ono što je bilo i ono što tek sledi. Ne mogu da opišem koliko nam svaki vid podrške znači jer nas to diže iznad situacije u kojoj se nalazimo, a naš zajednički cilj je da naša Mina ozdravi. Hvala ljudima u Negotinu i širom naše države što su pomagali i nastavljaju da pomažu. Hvala i ljudima iz inostranstva koji su uplaćivali novac za neše dete.“ – sa puno emocija nastavlja u jednom dahu priču za ES portal.

 

ES: Da li je Mina svesna celokupne situacije?

 

„Mina je delimično svesna svega što se dešava oko nje. Po povratku iz Turske, morali smo dobro da je pripremimo na to da se ne začudi ukoliko vidi svoj lik negde na kutijama i u gradu uopšte. Zna da joj svi pomažemo i da ljudi ulažu veru u njen oporavak. Najteže joj pada to što nema više sportskih aktivnosti koje je imala pre ove opake bolesti, pa razonodu traži u igračkam i knjigama za decu, ali ako Bog da biće i toga...“ – završava razgovor za ES portal Irena Dimov.

 

Kada smo završili razgovor poželeli smo im sreću i hrabrost u želji da se sakupi neophodan novac za nastavak lečenja i da se narednog puta vidimo sa nasmejanim licima čitave porodice predvođeni najlepšim osmehom malene Mine Rosić. Redakcija ES portala poklonila je Mini knjigu za decu „Prijateljstvo koje se nastavlja“ u želji da kada je bude pročitala ozdravi i krene u prvi razred sa prijateljem više. 

 

 

Dakle, prava borba tek počinje. Neophodno je sakupiti oko 54.000 evra za hemoterapiju, trenutno je sakupljeno nešto više od polovine potrebnih sredstava, a na nama je da nastavimo da pomažemo u prikupljanju istog. Pokažimo da MINA NIJE SAMA! Nastavimo sa humanitarnim delima! Uspeli smo kada je bilo potrebno prikupljanje novca za zračnu terapiju... Možemo i sad! 

 

 

MINA NISI SAMA!

http://eastside.rs/index.php/drustvo/1261-irena-dimov-ljudi-pokazuju-neizmernu-humanost-a-nasa-mina-da-je-veliki-borac

[Дијана.]

SRBIJO, POMOZI OVOM ANĐELU: Miloša razdire tumor, a nema šta da jede! 

 

Miloš je imao prvu operaciju 13. oktobra 2004. godine na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju na VMA u Beogradu, kada mu je odstranjen tumor sa jedne strane vilice

Teška situacija u kojoj se nalazi osamnaestogodišnji Miloš Stojanović kojem je pre desetak godina urađena komplikovana operacija tumora vilice, i dalje ne prolazi. Njegovo stanje je sve gore, a očajni roditelji mole sve dobre ljude za pomoć!

IMAO TRI OPERACIJE I PRETI MU ULICA: Ukoliko uskoro ne plate kiriju, Miloš i njegovi roditelji neće imati gde da spavaju!

– Ponekad se zapitam da li uopšte postoji razlog da nastavljam ovaj život. Živimo u bedi i ne mogu da pomognem sopstvenom sinu. Ponekad mislim da nemam razlog da živim jer ovo više nije život. Mnogo nam je teško, nemamo svoj dom, 20 godina smo podstanari. Miloš nema druga ni drugaricu, tako da sam mu ja i majka i sestra i drugarica. Ne jede 80% hrane tako da nam trpi gladan, a novca nemamo da kupimo svaki dan meso. Sad nam je preko potrebno da skupimonovac da ga pošaljemo u Ribarsku banju bar na 10 dana, mada bi trebalo da ostane tamo ceo mesec. Ipak, nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da skupimo bar 60.000 dinara, ako je moguće, a o troškovima za ceo mesec ne smemo ni da se nadamo. Oni bi iznosili oko 1.000 evra – priča Jasmina, Miloševa majka.

Ovaj učenik trećeg razreda Tehničke škole “15. maj” iz Prokuplja, kojem svakog trenutka može da se vrati bolest i njegovi roditelji Jasmina i Goran Stojanović i dalje se bore za krov nad glavom. Za sada još uvek žive u jednosobnom, iznajmljenom stanu u Prokuplju. Novca više nemaju, jer je nedavno i Goran ostao bez posla, te su odlučili još jednom da se obrate za pomoć putem medija i apeluju na sve dobre i humane ljude da im pomognu.

– Muž je ostao bez posla, pravio je podloge za picu kod privatnika. Radite i mučite se, na kraju kada zatražite parče hleba, daju vam otkaz. Tako je to jer im se može. Od socijalnog primamo 10.000 dinara, a dažbine plaćamo 15.000 dinara. Nemamo odakle da platimo kiriju kada on ne radi više. Svakog trenutka može da se desi da ostanemo na ulici sa bolesnim detetom - ističe Jasmina Stojanović, i dodaje:

– Ako ništa drugo, ovde bar imamo normalne uslove za život, a to nam je preko potrebno zbog Miloševog stanja. No, to nam nije jedini problem. Plače mi se dok pričam ovo. Sin nam je bolestan, imao je tri operacije do sada. Pre godinu dana otkriven je tumor i na drugoj strani vilice – uz jecaj govori Jasmina.

Miloš je imao prvu operaciju 13. oktobra 2004. godine na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju na VMA u Beogradu, kada mu je odstranjen tumor sa jedne strane vilice. Od tada, pa sve do 2013. godine, Miloš je redovno posećivao kliniku zbog neophodnih kontrola, kada mu je u martu iste godine, otkriven tumor i na drugoj strani vilice. Polovinom aprila, primljen je u bolnicu, ali ubrzo je vraćen kući. Nakon mesec dana, 20. maja, operisan je uz lokalnu anesteziju.

Sa 12 godina Milošu je sa 12 godina utvrđen nedostatak kalicijuma, zbog čega su njegove kosti šuplje i lako lomljive. Pre četiri godine urađena mu je višečasovna operacija desnog kolena koja je rezultirala postavljanjem metalnog ojačanja, a nakon koje Miloš više nije bio u stanju normalno da obavlja fiziološke potrebe.

Miloševi roditelji su očajni.

 

SRBIJO, PROBUDI SE! SPASIMO JEDAN MLADI ŽIVOT! 

Žiro-račun za pomoć Milošu Stojanoviću:

Agricole banka
330-4700100324934-62
Za uplate iz inostranstva
Instructions for customer transfers EUR correspodent is:
AGRIFPP-Credit Agricole Paris
Acc. With Institution: 57A
MEBARS22
CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad
Beneficiary: 59:
IBAN RS35330473020129756036
Milos Stojanović
Donja Konjuša BB
Serbia

(Telegraf.rs)

http://www.telegraf.rs/vesti/1665175-srbijo-pomozi-ovom-andjelu-milosa-razdire-tumor-a-nema-sta-da-jede

[GeniusAtWork]

Humanitarna fondacija Novi Beograd sakuplja sredstva za lečenje male Dine Nešić. Dina sada ima šest godina, a od rođenja pati od cerebralne paralize. Ona još uvek ne može da hoda niti da govori. Samostalno ne obavlja nijednu funkciju. Maloj Dini vidno prija kada je okružena decom i odraslima koji su prema njoj prijateljski raspoloženi. Sa njima komunicira najčešće očima. Oduševljava se loptama i crtaćem Sunđer Bob. Lekari su Dini preporučili operaciju kako bi se njeno stanje popravilo. Potrebno je više operacija i fizikalne terapije zašta je potrebno izdvojiti više od 900.000 dinara , a porodica nije u mogućnosti da sakupi novac. Molimo sve ljude dobre volje da nam izađu u susret.

 

Da pomogneš Dini upiši 54 i pošalji SMS na 3030! Cena poruke je samo sto dinara. Dini takođe možeš pomoći i uplatom preko platnih kartica na linku e-dinate ili uplatom novca na devizni ili dinarski račun.

 

Vaše malo je Dini sve!

 

LINK

[JESSY]

Помозимо дечаку Немањи Пешићу да оздрави!

21.07.2015.

Пре пет година једна наизглед безазлена повреда у потпуности је промeнила живот породици Пешић. Осмогодишњи дечак Немања, возећи бицикл и нагло закочивши ударио је стомаком у гувернал и изгубио ваздух. Након испитивања откривена је циста на панкреасу. Почело је лечење и дечак је оперисан уз бројне компликације. Али, новим ултразвучним прегледом лекари проналазе још једну цисту са друге стране панкреаса, затим дечак губи вид, па запада у кому и прогнозе лекара су да неће преживети. Након 5 година Немања је у коми, а како му можемо помоћи рећи ће нам вероучитељ Ненад Вујић.

 

 Број жиро рачуна за болесно дете Немању Пешића

Динарски жиро рачун отворен у банци Intesa 908-16001-87 рачун бр. 51-102-0009071/1, док је девизни рачун такође отворен у поменутој банци и гласи: RS35160513020124965036, на име Немања Пешић.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/39/15/07/21.07.15.nenad_vujic_apel_pomoci_decaku_nemanji_pesicu.mp3

[Kaludjerovic Sreten]

potrebna pomoc

 

Draga braco i sestre, ulaskom ikone Svete Ksenije Petrogradske i citanjem Akatista moj zivot se promenio. Pisala sam, nije pomogla zahvalnosti radi. Ja sam Marija, majka gresna 2 dece, jedno godinu i 7 dana, 2 tri 4 dana pre Jovandana. Oka moja dva. Sa muzem, papirom vencani ne zivim vise. Nemam posao, struku da, nemam jos Srbijansko drzavljanstvo, Srpkinja iz CG sam. Po Bozjim zapovestima i blagoslovom istem pomoc za njih, meni da imam snage fizicki pomoci ih. BRACO I SESTRE PRAVOSLAVCI, potrebna mi je pomoc da ostanem sa svojom decom. Podstanar, za kiriju vise nemam, racune mogu pokriti ostatak od prevoda. Nasilje fizicko nek mu Bog oprosti. Zakonski razvedeni nismo. Oprostite sto pisem ovde, al moji ste, a Sveta Ksenija Akatist je sa mnom stalno, njena slika. Klecim na otecenim kolenima, pomozite mi. Ako neko od vas braco i sestre zna za kucu na cuvanje, pomoc starijoj osobi, odrzavanje, smestaj, molim vas, preklinjem, javite. Manja je u remenima, bila u gipsu, iako je dug put oporavka pred njom, mili Bog ce dati, bice dobro ona, Sve sto zelim je da se s decom skrasim, budem im majka, priustim sta treba. Preklinjem javite ako znate za neku pristojnu kucu smestaj. Presveta majko Bogorodice pomiluj me gresnu i pomozi mi. Pomozi da nadjem nacin, Boze nadji ga Ti, jedini znas..Sveta blazena mati Ksenija molim Te pomozi da ostanem skrasim se sa svojim pilicima. Istem da mi se pomogne.Preklinjem javite braco i sestre pravoslavci ako znate za kakav smestaj da ostanem sa svojom decom. Papiri ce biti gotovi. VAPIM JECAM i hrana manjka, Bogu verujem, organima sam se obracala, ne mogu, Marija majko Bozja ja bez njih one bez mene, da se razvlace s njima. Nije mi Bog slucajno podario dva andjela. PREKLINJEM VAS BRACO I SESTRE, ako mozete pomozite. Spomenite mene gresnu Mariju, moju Jovanu i Branku. Ukoliko ikako mozete, pomozite, sve sto istem je sa njima da ostanem, al nemam gde ni od cega. Nek bude Bozja volja.

 

 

https://m.facebook.com/marija.popovic.54738?fref=nf&refid=18&ref=m_notif&notif_t=group_activity

 

 

Marija Popovic

Molim klecim kumim vapim, javite u inbox (Boze oprosti sto ovako molim, majka sam, nemam 2. Nacin trenutno) ako ista znate, uputite, pomozite. Gospod ce dati resenje. Boze oprosti, lete dani, noci, ostacemo na..ne unam gde. Majka sam, hvala sto si mi ih podario. Molim Te pomozi da ostanem opstanem s njima. Posalji meni gresnoj nekog upomoc na Svetog Sisoja. Molim vas braco i sestre, javite, ako ista znate, cujete, pomozite da ostanemo opstanemo zajedno.

 

Marija Popovic

Svemoguci, pomozi mi, Presveta Bogorodice pomozi mi, klecim, molim. Na noge da stanem. Za decu me nije sramota sto molim, za sebe tolko da im valjam. Imam struku, ne zivim u iluziji, zanat, prevodilac, prof. Iskusenja. Boze, Presveta Bogorodice preklinjem za resenje,

 

Marija Popovic

Braco, sestre, spomenite. Boze oprosti, Sveta Ksenijo JER SI DOBROVOLJNO SIROMASTVO radi Hrista prihvatila. One mili Boze imati moraju. Braco, sestre, icim ako mozete pomoci, osnovnim zivotnim namernicama, pelenama, javite se u inbox, pozovite, dodjite. Borim se, stojim, postojim, Bog milostivi zna zasta se bori gresna majka Mariija. Boze, Presveta Bogorocie, Blazena Ksenija, molitvenice za duse nase, pomozi, ljudima, ovozemaljskom svetu poruci, necu gresna ja kako da pomognu, kopejka nije potrebna. Majka deci. Deca majki. Molim te presveta Bogorodice, Boze, Ti najbolje znas..Istem za decu, ja mogu. i oprosti nam dugove nase, kao sto i mi oprastamo duznicima svojijem, jer je Tvoje carstvo i sila i slava vavijek.AMIN+++

 

Marija Popovic

Braco,, sestre, molim vas pomozite mi ako ikako mozete, Boze, Presveta Majko Bozja, 'samo'majka da ostanem, opstanem sa svojim pilicima. Ispastamo grijehe, milost Bozja. Smiluj se Gospode, kakogod (ovozemaljski sve papiroloski imam, mogu slikati) Porucuje Otac kod kog se ispovedam da spavam, skupljam snagu. Kako?Kazi mi Gospode, kako. Na rukama mrva koja je u remenima, posle gipsa, moze gristi mene. Trebala bi hodati i mrezica joj treba. Nemam Boze, nemam Ti znas. Trenutno sem od kuce ne mogu raditi, malenoj ko vazduh trebam, njoj pogotovu. Sklapam kapke, grizem usne, molim vas pomozite mi da pomignem deci svojoj. Oce nas.. Boze, pomozi da doceakm jutro da bih je uzela u ruke. Kazi mi Boze kakogod mi kazi kako da ne mislim, da ne brinem, kada je tako kako pisem. Nisi mi Boze zalud podario dva andjela. Pomozi meni gresnoj Gospode. Braco, sestre..citate, ako Boze oprosti, pomiluj mene gresnu mozete, pomozite. Na razne nacine, Tu sam, stojim, postojim, fala Bogu. Bog VAM pomagao braco i sestre.

 

Marija Popovic

Presveta Bogorodice, pomozi mi, Sveta Ksenijo, Bogorodice smilujte se na mene gresnu, pomozote da ostanem, opstanem sa svojoj decom. Dodjite, uverite se braco, sestre, pomozite ako mozete. Spomenite moju deci i mene. Ti Majko Bozja Marijo znas sta je majka, majke koje ste tu, znate, postojim Bogu hvala. Dodjite, pomozite mi. Nek Bude Bozja volja.

 

Marija Popovic

Zastupnice hriscana nepostidna, moliteljice ka Tvorcu vekovjecna, ne prezri molotvene vapaje gresnika, no pohitaj, Preblaga, na pomoc nama koji Te s vjerom prizivamo, priteci na molitvu i pozuri na umoljenje, neumorno zastupajuci one koji Te stuju, Bogorodice.

[Данче*]

Спасимо живот нашој сестри Жељки!

Православие.Ru.

[GeniusAtWork]

Sa fejsbuk stranice Anonimusa Srbije:

 

*** SRBIJO, SMILUJ SE I POMOZI OVOM DEČAKU! ***

 

Celu noć plačem - ja od bolova, a roditelji jer ne mogu da mi pomognu, kaže Despot Lazić (8), koji boluje od neizlečive bolesti kože poznate u medicini kao deca leptiri.

 

Despot, heroj: Željan sam da trčim, da pojurim za loptom niz ulicu

 

Despotu najteže pada to što majka ne može da ga pomazi. Tamo gde bi mati milovala svoje čedo - tamo su kraste i žive rane.

 

- Da vi možda, čiko, niste čuli kad će izmisliti lek za ovu moju bolest? Ne mogu više ovako da živim! Ovo nije život - učtivo je mališan onomad zapitkivao predstavnike „Blic fondacije“ što dođoše u Bajinu Baštu.

 

Laže svako ko ne prizna da pri prvom susretu sa Despotom nije pustio suzu. Ako ne pred njim, onda kasnije kad dete ne vidi. I jedan pogled između dva treptaja dovoljan je čoveku da sagleda dečakove jade.

 

Prošle zime dobio je sepsu, pa je drugo polugodište prvog razreda završio u svoja četiri zida.

 

- Učiteljica je dolazila i pokazivala mi slova i zadatke. A ja bih više voleo da sedim u učionici sa drugarima - pričao nam je Despot i naglasio da bi voleo da ima Partizanov dres.

 

Despota od rođenja prati bulozna epidermoliza, teška, retka i neizlečiva bolest kože u medicini poznata kao deca leptiri.

 

Čelo, obrazi, nos, uši, grudi, stomak, leđa, ruke, noge, tabani - svaki deo tela prekriven je plikovima, modricama, otvorenim ranama. Koža mu zbog nedostatka proteina enzim 7 spada na sam dodir.

 

- Oka nisam sklopio. Celu noć me je peklo i svrbelo. Rane se lepe za pidžamu, čaršave, to užasno boli. Plakali smo svi! Ja od bolova, mama, tata i brat zato što nisu mogli da mi pomognu. Tako iz noći u noć - žalio nam se Despot.

 

Lazići žive na periferiji Bajine Bašte. Majka Sofija niti je zaposlena niti joj 24-satno bdenje nad sinom dozvoljava da se bilo gde makne iz kuće. Otac Aleksandar je auto-mehaničar bez stalnog posla. Zaradi za neku crkavicu, ali premalo je to, Despotu je za lečenje potrebno minimum 2.000 evra mesečno.

 

Samo jedan list zavoja koji privija na rane košta 100 evra. Osam tih listova plaća mu država, a njemu je potrebno barem 30 svakog meseca.

 

- Sve četvoro spavamo u jednoj sobi koja zbog loše izolacije smrdi na buđ, a iz zidova izbija vlaga, a to je opasno za mog batu - prenosi Boris (13), Despotov brat.

 

Prokleta bolest... Ne dozvoljava dečaku ni da jede... Plikovi bukte i u očima, ustima, jednjaku...

 

- Ne smem da okusim ni trunku mesa, ni krišku hleba. Jedem samo kašastu hranu. Jednom sam pojeo keks i posle toga nedelju dana nisam ništa mogao da okusim. Kad pukne plik u oku, ne vidim ništa po deset dana. Boli me kad žvaćem i gutam. Željan sam da trčim sa bratom i drugarima, da pojurim za loptom niz ulicu, ali ne smem, ne mogu.

 

Tabani su mi zarasli u kraste. Kupanje najteže podnosim. To su strašne muke, a u kadu moram svaki drugi dan da bi se rane isprale - jada se naš heroj, nekako gordo, kao ranjeni junak, pokušava da predstavi svoju tugu, da ne izazove sažaljenje.

 

Slabašni tanani prstići, savijeni uz dlan, počeli su jedan uz drugi da srastaju. Ipak, uz pomoć roditelja popeo se na bicikl... Kao lane na ledu, pažljivo da ne padne, dogegao se do pseće kućice i mazio njegovu Cilku. Hoće duša detinja, ali ne da bolest. Morao je da predahne.

 

KAKO DA DONIRATE:

 

ADRESA: SOFIJA LAZIĆ (Despotova mama), Radničkog Bataljona 2 - Naselje Lug, 31250 Bajina Bašta / Kontakt telefon: 064/10 53 516

(Ove podatke možete koristiti i za slanje novca preko Western Union-a iz inostranstva)

 

BLIC FONDACIJA PRIKUPLJA SREDSTVA ZA DESPOTA:

Sredstva se prikupljaju preko “Blic Fondacije”, i to uplatom na tekući račun ili slanjem SMS: " " (samo ukucajte razmak ili space, tj. prazno mesto u poruci) na humanitarni broj 2552.

 

Dinarski račun:

2750010221949709 90 - rsd
Societe Generale Srbija, Beograd

 

Devizni račun:

10221949711 84 – eur
PAYMENT INSTRUCTIONS - EUR.pdf

10221949717 66 – usd
PAYMENT INSTRUCTIONS - USD.pdf

10221949724 45 - chf
PAYMENT INSTRUCTIONS - CHF.pdf

Societe Generale Srbija, Beograd

 

[Џуманџи]

Gospode...

[Arsenija]

Gospode...

...pomiluj.

Deca leptiri...

[PACTKO]

Моја мала братаница!

 

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/za-operaciju-nikoline-ristic-227.700-dinara_628002.html

 

Николини је у наредне две до три недеље неопходно извршити операцију тумора вилице у Штутгарту. Болест јој је дијагностификована пре три године и после неколико операција и хемотерапије се повукла. Међутим, почетком прошле године лекари су констатовали да се тумор поново појавио и од тада почиње нова борба за живот ове девојчице.

 

 

Све оне који су јуче били спречени да дођу на Штранд и учествују у хуманитарној акцији подсећамо на број рачуна на који могу да уплате помоћ. Рачун је отворен у Ерсте банци:

За Николину Ристић у хуманитарне сврхе, бр. 908-34001-19 модел 97, а позив на број 178704478260.

[JESSY]

Volim da čitam pred spavanje, ali mi često bude teško jer nemamo za večeru, i zato moram gladna rano da zaspim - kaže Anastasija Đoković (10).

Nemaju za hranu: Sve manje imaju i za parče hleba

Sedmočlana porodica Đoković iz Kraljeva živi u trošnoj i vlažnoj kući od 20 kvadrata u naselju Kovači. Supružnici Rajica i Marijana i deca Anastasija, Mihajlo (4), Anđela (14), Đorđe (11) i Jovan (6) češće su gladni nego siti.
 

Nemaju drugove
 

- Maštam da imam svoju sobu i krevet. Nas troje spavamo na jednom kauču. Volela bih da mogu svaki dan da se okupam, i da ne budem gladna. Nemam ništa od onog što imaju moji vršnjaci - priča Anđela, dok joj se glas utišava a suze počinju jedna drugu da stižu.

 

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

Omogućimo deci iz porodice Grbić zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

 

Plačući, Anđela nam je otkrila da nema drugove, jer je u školi izbegavaju zato što je siromašna. 

Da imamo bar paštetu...

 

Mališani su svesni da njihovi roditelji ne mogu da im kupe sladoled, izvedu ih u grad ili da im kupe patike.

- Najviše volim da jedem paštetu i hleb, kada imamo. Ništa više od toga nam ne treba za doručak. Čak ni jogurt. Imamo mleko od naše kozice. Mama kaže da je zdravo - ispričao nam je Jovan, budući predškolac.

 

- Prozivaju me da primam socijalnu pomoć i da je moj otac bez ruke. Tužna sam zbog toga i mnogo mi je teško, jer znam da mene, braću i sestre otac i majka mnogo vole, i da bi sve učinili za nas. Ali, nemaju novca - iskrena je Anđela.

 

• Anastasija je završila treći razred i ima sve petice, pregršt pohvala i nagrada sa takmičenja, ali sa gladnim stomakom se ne može mnogo, pa čak i ako je vredna i talentovana.

Moja deca su diskriminisana

Vredni: Pomažu roditeljima u svim kućnim poslovima

- Čim počneš da primaš pomoć od Centra za socijalni rad, deca odmah postaju obeležena i diskriminisana. Moja deca mi svakog dana pričaju šta im se dešava u školi. Nama je samo cilj da od njih napravimo dobru decu, a ne narkomane i huligane - kaže majka Marijana.

 

- Volim da obnovim gradivo pred spavanje, ali mi često bude teško jer nismo večerali, i zato idemo mnogo ranije na spavanje. Volela bih da sa braćom i sestrom odem u bioskop. Da kupimo kokice i sok, i svi zajedno uživamo - kaže ova devojčica. 

Anastasija je Vukovac

Đorđe kaže da mu nedostaje kompjuter.
 

- Voleo bih da imam kompjuter, da mogu da gledam filmove, jer želim da postanem glumac. Sa glumačkom sekcijom u školi sam već nastupao - priča najstariji Đorđe.
 

Otac ostao bez ruke

 

Đokovići žive u kući u kojoj je vlaga u svakom ćošku. Kupaju se tako što se posipaju vodom zagrejanom na šporetu. Imaju samo tri kauča. Meso u obrocima mesecima ne vide, a sve manje imaju i za parče hleba. Odeću i obuću majka Marijana pere ručno, samo na vodu, jer nema novca za deterdžent...
 

Ocu Rajici Đokoviću je amputirana ruka kada se povredio u Rusiji, gde je otišao da fizikališe. Umesto s novcem, vratio se kući bez ruke. Prima invalidsku penziju od 4.800 dinara.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/584450/SRCE-ZA-DECU-Ovi-malisani-odlaze-gladni-na-spavanje

[Sanja Т.]

Не зна се где би човек пре помогао.Свака је прича тешка на свој начин... http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/587975/SRCE-ZA-DECU-Na-maturu-otisao-u-kosulji-pokojnog-oca

..........Upisao je srednju školu u Zrenjaninu, ali nije imao novca da ode i preda dokumenta za đački dom.

Zbog smeštaja u domu sada će morati da se prebaci u školu u Srpsku Crnju.

- Zimus sam u školu išao u letnjim patikama. Sva druga deca imala su čizme ili duboke cipele. Gledao sam u njihove noge dok su se moje smrzavale - iskren je Nemanja.

On živi sa majkom i četvoro braće i sestara u staroj i oronuloj seoskoj kući.

Otac im je umro pre godinu dana.

Majka Svetlana je tada bila u petom mesecu trudnoće. .....

..

[Ненад Р.]

Увек ће бити људи којима треба помоћ , и треба помоћи свако колико може. На крају , крајева , ипак је боље дати него примати .

[JESSY]

Апел за помоћ тешко болесном Алекси Коларевићу: О болу који урушава скелет и душу

15.09.2015.

Алекса Коларевић (43) из Мионице бори се од најранијег детињства са изузетно ретким и тешким обликом Калмановог синдрома, анатомске прераслости, и то не у висину, већ ка унутра. О урушавању скелета изнутра, боловима које подноси годинама, последицама дугогодишњег нелечења и истовременом, још потреснијем страдању душе, која утеху налази под сводом цркве, говори нам овај млади човек чији је живот угрожен јер су сви органи на удару. Зато је неопходан наставак терапијског лечења и свака помоћ је добродошла, а како помоћи погледајте и послушајте у наставку.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/15/02/02.02.15.apel_aleksa_kolarevic_protiv_kalmanaza_sajt.mp3

 

Динарски рачун за помоћ Алекси Коларевићу отворен је у Ерсте банци: 340-000 003 217 424 940

Детаљнију Алексину причу можете погледати на следећем линку:

 

(или уписати у претрживачу "Алекса против калмана"

Е-пошта: [email protected], а број телефона 0631707337

О својим мукама Алекса је написао обиман роман "Огледало" који никада није објављен због недостатка новчаних средстава.

Извор: 

Радио Слово Љубве

[JESSY]

Помозимо породицу Милисковић!

Уредништво Информативне службе Српске Православне Цркве, на препоруку надлежног свештеника, примило је молбу наше сестре Мирјане Милисковић, коју радо објављујемо и препоручујемо пажњи посетилаца наше интернет презентације

Зовем се Мирјана Милисковић. Рођена сам у Куманову 18. маја 1960 године. Удовица сам, без посла. Примам најминималнију пензију од које сама издржавам кћерку која је такође без посла. Обе смо лошег здравственог стања. Ја сам до данас прошла кроз многе клинике. Имала сам три операције. Немам жучну кесу, пола желуца, а прошле године сам оперисала бешику. Имам и бронхијалну астму од које болује и моја кћерка. Она има и обољење штитне жлезде. Због ових болести сужена јој је способност за обављање појединих послова. Кућа у којој живимо је стара и трошна. Кров је у веома лошем стању тако да и при минималним падавинама прокишњава. У кући се створила влага која знатно утиче на наше здравствено стање. Немамо средстава за пристојан живот. О реновирању крова не могу ни да помислим, јер немам финансијских, ни било којих других средстава. Зато се обраћам свим људима добре воље да нам помогну онолико колико могу да пребродимо у топлом зиму која долази.

Молимо људе добр воље да се нашој сестри Мирјани Милисковић (ул. Анђелка Чобановића 35, 11272 Добановци) јаве на број телефона 062/96-52-648.

 

http://www.spc.rs/sr