Упокојење, појам смрти....

[dragisa]

"zivot posle smrti", "ustajanje iz mrtvih", "Vaskrsenje",... sve to, po mom uverenju, jesu termini koji opisuju obozenje zivog coveka, odnosno trenutak kada se "mrtav" covek sjedinjuje sa (korporativnom) Licnoscu Sina Bozijeg i time prelazi iz "smrti" u Zivot.

 

u opisu Hristovog Vaskrsenja, za koje se intrigantno kaze da ga "nemogase" odma prepoznati, uvek se kaze da je Hristos Vaskrsao telom ili "u telu", taj deo, cini mi se, se olako i pojednistavljeno prelazi i shvata.

smatram da upravo on govori o tom Vaskrsenju korporativne Licnosti ali u nasim telima dakle "u telu" razlicitih pojedinca, telu pojedinacnih osoba, a upravo zbog svoje korporativnosti. upravo na to se nadovezuje teolosko objasnjenje da mi kao crkva, dakle kao skup pojedinaca, cinimo to "vaskrslo telo hristovo" prisutno ovde i sada, i da je Hristos prisutan i sada sa nama (a i u vekove vekova)

 

otacka misao razlikuje istinito bogoslovlje od laznog bogoslovlja malte ne samo na osnovu jednog kriterijumu: da li je Hristos Vaskrsao  telom (dosao u telu), ili ne. ko got propoveda da Hristos nije Vaskrsao telom taj nije u Istini i "nije od Boga". dakle ko got nije imao to iskustvo sjedinjenja, "dolaska", "Vaskrsenja" Hristovog "telom" taj nemoze nista istinito reci. zato Apostol govori "ne zivim vise ja nego Hristos u meni"

 

sta se desava posle realne smrti, to ne znamo, ali verujem da sjedinjeni sa "Onim koga smrt ne mogase drzati" idemo upoznati "pripravljeno" nam mesto i vecno biti sa Njim i u Njemu kao izvoru svakog Zivota. sva ostala naglabanja o tome kako to tamo izgleda su pod broj jedan u startu promasena jer mase osnovni cilj (obozenje) a pod dva ciste fantazije jer oni koji su imali to iskustvo obozenja pricali su samo o jednom, o Hristu Vaskrslom. a ne o tome kako je tamo i dal ima ili nema lonca sa smolom koja kuva....

[Ignjatije]

  On 24. 3. 2013. at 17:10, Πρόκλος ὁ Διάδοχος рече

Колико сам само пута у свом животу прочитао сва четири Јеванђеља, готово их научивши напамет, и при сваком од читања сам се чудио овоме:   како да нико од апостола, мироносица и људи који су видели и срели и сретали током 3 пуне године Исуса Христа, а пре његовог вазнесења Оцу, нигде не поставља Христу питање: има ли живота после смрти и какав је?! Ако је неког требало питати и ако је неко знао одговор, то је Христос. А он о томе ћути...за мене је ово највећи парадокс Светог Писма и хришћанства.

 

Хмммммм. Због тога сам једно време имао секташки став о стању мртвих. Веровао сам да су упокојени у стању сна без икакве свести.

 

Мећутим, то је највероватније велика тајна која нам из само Богу знаних разлога није откривена. Још мање верујем у вечни огањ који нас вечно сагорева. 

[draganzzz]

Nije losa knjiga psihologa Rejmonda Mudija koju jos odavno preporucuje prof.Vladeta Jerotic.
"Život posle života"

 

[Odahviing]

E a imam ja jedno pitanje, zamisli da umreš tako što upadneš u crnu rupu, šta bi se desilo (hipotetički, nagađajmo) mislim iz crne rupe ništa ne može pobeći, kako bi duša koja "izkoči" () iz tela prilikom smrti uspela da "iskoči" i iz crne rupe i ode tamo gde treba.

 

I još nešto znate šta bi bilo cool, nakon smrti ta duša da jednostavno izađe iz tela kao oblik enegrgije (jeste gledali koji SF film ili seriju) znate one oblike života najviši stadijum evlucije, tehnički ne bi imali masu mogili bi da razvijemo brzinu C mogli bi da idemo gde hoćemo, mada za mene bi i C bila mala brzina šta bi sve u tom slučaju sve hteo da obiđem

[DankaM]

Sama smrt je velika tajna, a taman ono što se dešava posle smrti; mada je čudno govoriti o "posle smrti", pošto mislim da fizički zakoni i vreme tada dobijaju drugačije značenje.

U svakom slučaju, naše predstave o raju i paklu kao večitom blaženstvu ili mučenju i bolu prosto predstavljaju neki nastavak našeg poimanja sveta. Jednostavno, toliko smo ukorenjeni u telu da možemo da razmišljamo samo u smislu gratifikacije/ne-gratifikacije, što je maltene neki način prestave sveta kada se tek rodimo, i kada nam je opet sve nepoznato. Mislim da iz naše "uvremenjene" perspektive ne možemo pojmiti nikakvu "egzistenciju" mimo ove na zemlji.

A što se tiče pakla, napravite paralelu sa osećanjem koje imamo prilikom intenzivnog tugovanja... Teško, nepodnošljivo, okrenuto u sebe postojanje, a jedino gde vidiš druge je da su oni srećni, a ti ne, i da između vas postoji jedan zjapeći ponor kojem se niko ne usuđuje približiti; jedino što drži čoveka da ne poludi jeste misao o kraju tih muka, znanje da je to što je vremenito, da je i konačno.

 

Zamislite samo ako nema te svesti o ograničenosti muka, a nemaš mogućnost ni psihičkog sloma i bekstva iz realnosti, već svakom ćelijom možeš da osetiš to beznađe... A i ovo je samo aproksimacija, da kažem da smo se za jedan stepen izdigli iznad telesnog; inače verujem da je i ovo još jedno obajšnjenje bliže ljudima. 

 

Inače, zanimljivo je da je velikoj većini ljudi zanimljviji opis i ideja pakla, raj nekako uvek bude pomalo nedorečen

I sam Danteov pakao, na koji me podseća opis monahinje Evpraksije, kao i priča o mitarstvima, je "življe" opisan nego raj i nebeski Jerusalim...

[Бојан Сарачевић]

Ја сам сада поверовао у причу из моцартовог клипа, по њој се све уклапа, нема недоречености, а и најтеже пада нама људима,што је готово сигуран знак да је ако није потпуни погодак, онда јако близу њега.

 

[grigorije22]

A sta cemo da radimo ako su ateisti u pravu i nema nicega?

[Ignjatije]

  On 25. 3. 2013. at 11:37, grigorije22 рече

A sta cemo da radimo ako su ateisti u pravu i nema nicega?

 

У том случају нико ништа неће ни моћи да ради. Вечно ништа. Остварење будистичког сна.

 

 

Сва срећа па нису у праву. Исус им је задао коначни ударац и дао наду целом свету.

[JESSY]

[verum est in beer]

  On 25. 3. 2013. at 14:02, JESSY рече

 

Па ово значи да је и у рају пакао, по цео дан седимо и једемо

Ако је храна Бог, значи да и они у паклу желе да се "нахране" Богом, али на жалост не знају праву "технику". Значи да ипак желе Бога. Има доста оваквих виђења раја и пакла, али не знам по ком извору имају овакво мишљење. Ако Црква нема јединствено мишљење и учење о рају и паклу онда су по мени сва мишљења узалудна. Да треба да се зна, сигурно би било објављено. Занимљиво ми је да није било уопште студија на ову тему где се Црква бави само овим питањем и да се ни на једном Сабору није донело неко учење о томе, а свима нама је то будуће обитавалиште. 

[Бојан Сарачевић]

 

 

То је принцип дугих кашика. "Лонг спунс". http://en.wikipedia.org/wiki/Allegory_of_the_long_spoons

[Јаков.]

Mislim da Rimska crkva ima mnogo širu teologiju, kada se radi o onom svetu. Oni imaju čak i takav deo teologije, koji se zove demonologija, u kojoj su do tančina opisani demoni koji obitavaju na onom svetu. 

 

Po jednom učenju o dušama mrtvih, koji je čisto rimski, kaže se da duša provede u onom svetu neko vreme, i da nakon (slagaću vas, ali mislim da se radi o periodu od 5 godina) nastupa stanje potpunog odsustva svesti o ovom našem svetu, kome je duša pripadala. Zaboravlja se svako od bližnjih i sl. Po meni potpuno pogrešno učenje, ali eto... toliko različitih tumačenja. 

Ja u nekim svojim razmišljanjima blizak sam tome da obitavanje na onom svetu je poput bašte. Gde su ljudi drveće i cveće. Njima je dovoljan samo boravak sam tamo, da bi ispunili sebe. Ne mora uopšte biti neke akcije, jer i u stanju mirovanja tamo, to je više nego bilo kakva aktivnost ovde na zemlji. 

Neprestana Božija blagodat, koja poput kiše na Zemlji, napija njihove duše i podstiče da rastu. 

 

.................

Ali u svemu ovome što smo pričali zanemarili smo jednu stvar. Raj i Pakao sada, i Raj i Pakao nakon drugog dolaska Gospodnjeg. Razlike?

[draganzzz]

  On 25. 3. 2013. at 16:50, Neverovatni Vlada рече

Mislim da Rimska crkva ima mnogo širu teologiju, kada se radi o onom svetu. Oni imaju čak i takav deo teologije, koji se zove demonologija, u kojoj su do tančina opisani demoni koji obitavaju na onom svetu. 

 

Po jednom učenju o dušama mrtvih, koji je čisto rimski, kaže se da duša provede u onom svetu neko vreme, i da nakon (slagaću vas, ali mislim da se radi o periodu od 5 godina) nastupa stanje potpunog odsustva svesti o ovom našem svetu, kome je duša pripadala. Zaboravlja se svako od bližnjih i sl. Po meni potpuno pogrešno učenje, ali eto... toliko različitih tumačenja. 

Ja u nekim svojim razmišljanjima blizak sam tome da obitavanje na onom svetu je poput bašte. Gde su ljudi drveće i cveće. Njima je dovoljan samo boravak sam tamo, da bi ispunili sebe. Ne mora uopšte biti neke akcije, jer i u stanju mirovanja tamo, to je više nego bilo kakva aktivnost ovde na zemlji. 

Neprestana Božija blagodat, koja poput kiše na Zemlji, napija njihove duše i podstiče da rastu. 

 

.................

Ali u svemu ovome što smo pričali zanemarili smo jednu stvar. Raj i Pakao sada, i Raj i Pakao nakon drugog dolaska Gospodnjeg. Razlike?

 

 

 

Izvini ja poceo ovaj tvoj tekst da citam kao Romska crkva .smesko.

[distancirana]

  On 24. 3. 2013. at 23:09, vetrenjaca рече

"Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nigde ni u čemu što biva pod suncem... Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada, ni mišljenja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koji ideš." Propovednik 9.5,6,10 ..Kako se ovo objasnjava? Znaci,nema odgovora.

[Лазар Нешић]

@,

 

Одговора би могло да буде, али да би се објаснило било које место Светог Писма, није довољно само узети цитат и тумачити.

Потребно је да се ураде извесне "предрадње" пре него што се приступи самом тумачењу.

 

Дакле, да би нашли одговор шта конкретни стих значи, морамо пре свега одговорити на неизбежна питања: ко пише? (дакле ко је писац књиге); када пише? (које историјско време, култура, светоназор, религија, итд); коме пише? (којој групи људи или којој личности је ова књига послата, итд); због чега пише? (шта је била његова намера када је писао књигу, шта га је испровоцирало, натерало, итд.).

 

Свакако, може се и без овога напред наведеног, али је то неозбиљно.

 

Углавном, ако ћу већ тумачити: рекао бих да је то једно јудејско виђење смрти (иако не у целини јудејско, јер и међу јудејима је било различитих теологија и есхатологија), а пошто је из књиге Проповедника, осећа се и јак јелински, па и староегипатски утицај. Дакле, хришћанство баш неће следити те путеве књиге Проповедника, иако се утицаји осећају. На крају бих рекао да писац књиге Проповедника смрт види са једне феноменолошке стране (умирање, заборав, гроб, нестајање, ништавило), остављајући тајну смрти до краја необразложивом.