Упокојење, појам смрти....

[JESSY]

https://www.pouke.org/forum/topic/26474-dilema-o-stanju-du%C5%A1e-posle-smrti/

[Medeski]

Braćo i sestre hvala na ovim linkovima, uzeću si vremena i tišine za to.

Evo ja sada nađoh i ovo, pa ko već nije čitao...

 

http://slavoslovije.files.wordpress.com/2009/12/jeromonah-serafim-rouz-dusa-poslije-smrti.pdf

[Драган Јашић]

Погледајте филм " Из смрти у живот " 

http://www.prijateljboziji.com/_Iz-smrti-u-zivot/19712

 

Требало би се баш замислити над овим поготово за велики број атеиста којих има подоста на нашем форуму а Бога ми иза све нас !

[Драгана.]

Помаже Бог! 

Већ дуже вријеме размишљам о овој теми. Живот је дар од Бога. Овоземаљским животом се спремамо за живот после смрти. Нашом смрћу се приближавамо Господу. Е сада, зашто многи људи сматрају смрт казном? Зар и то није дар, да би се ранији  срели са Господом? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Smrt je pobedjena Hristovim vaskrsenjem. Ja kad razmišljam o životu i smrti, obratim pažnju ne samo jednu stvar,da ako si u stalnoj zajednici sa Hristom onda je tebi život večnost, pa makar morali da prodjemo i telesnu smrt.

 

Krštenjem smo se ponovo rodili i to istinski rodili. Više nema smrti po blagodati Božjoj tako da ne mora da znači da si automatski posle smrti otišao Hristu. Hristu idu samo oni pravednici koji su u toku života bili neprestano u Bogu i Bog u njima.

 

Tako da samo telesna smrt ne mora da znači automatski i put prema Bogu, taj put ... se za života stvara.

[Arsenija]

  On 28. 4. 2014. at 12:37, србкиња рече

Помаже Бог! Већ дуже вријеме размишљам о овој теми. Живот је дар од Бога. Овоземаљским животом се спремамо за живот после смрти. Нашом смрћу се приближавамо Господу. Е сада, зашто многи људи сматрају смрт казном? Зар и то није дар, да би се ранији срели са Господом?

 

S obzirom na to da imaš 20 godina i da razmišljaš o smrti...  :.mislise. ... 

Mislim da je smrt precenjena.

Mi možemo Gospodu da se približavamo i za života,nije nam neophodna smrt da bismo okusili večnost.Ljudi se boje smrti,ne žele da priznaju starost,ako neko tvojih godina kaže čiki od 40 ili pedest da je star,on će najverovatnije to smatrati uvredom,jer on misli da je mlad....   ili ona,što je možda češći slučaj,zato o godinama ne raspravljati,ljudi se ozbiljno vredjaju iako su godine i starost nešto prirodno i lepo.

Najlepše je kad čovek ne razmišlja o borama.Živi sećno do kraja života.  Šalim se,ali to je neka realnost,svi bi da se botoksiraju,ali dobro,svako ima prava na to. Ja volim stare ljude,ponekad postanu toliko dementni i slatki,da im ni deca nisu ravna,ali neki vremenom postaju odraz svog unutrašnjeg bića...i zrače zlobom  i mrzovoljom...

Svi ćemo da umremo,samo je pitanje vremena,a pošto je Bog realnost,onda nas čeka Strašni sud,i to je zaista strašno,zato što nikada nismo spremni za to,ali i to se mora.Na nama je da sada damo sve od sebe da celim svojim srcem zavolimo Boga i bližnje....Citiraću....omiljeni mi citat koji u sebi nosi mudrost svih vremena.....

 

 

"Исповест, причест и ничег, не бој се. Исповест то је кључ за Царство Небеско. Запамти или не,ја сам ти рекао све." Схиархимандрит Стефан Каруљски

[Драгана.]

  On 28. 4. 2014. at 12:52, Arsenija рече

S obzirom na to da imaš 20 godina i da razmišljaš o smrti...  :.mislise. ... 

Mislim da je smrt precenjena.

Mi možemo Gospodu da se približavamo i za života,nije nam neophodna smrt da bismo okusili večnost.Ljudi se boje smrti,ne žele da priznaju starost,ako neko tvojih godina kaže čiki od 40 ili pedest da je star,on će najverovatnije to smatrati uvredom,jer on misli da je mlad....   ili ona,što je možda češći slučaj,zato o godinama ne raspravljati,ljudi se ozbiljno vredjaju iako su godine i starost nešto prirodno i lepo.

Najlepše je kad čovek ne razmišlja o borama.Živi sećno do kraja života.  Šalim se,ali to je neka realnost,svi bi da se botoksiraju,ali dobro,svako ima prava na to. Ja volim stare ljude,ponekad postanu toliko dementni i slatki,da im ni deca nisu ravna,ali neki vremenom postaju odraz svog unutrašnjeg bića...i zrače zlobom  i mrzovoljom...

Svi ćemo da umremo,samo je pitanje vremena,a pošto je Bog realnost,onda nas čeka Strašni sud,i to je zaista strašno,zato što nikada nismo spremni za to,ali i to se mora.Na nama je da sada damo sve od sebe da celim svojim srcem zavolimo Boga i bližnje....Citiraću....omiljeni mi citat koji u sebi nosi mudrost svih vremena.....

 

 

"Исповест, причест и ничег, не бој се. Исповест то је кључ за Царство Небеско. Запамти или не,ја сам ти рекао све." Схиархимандрит Стефан Каруљски

Размишљам о томе са разлогом. Зар не може и неко млад да размишља о томе, а да то није из досаде или депресије? Но, небитно. Хвала на одговору

[Arsenija]

  On 28. 4. 2014. at 12:58, србкиња рече

Размишљам о томе са разлогом. Зар не може и неко млад да размишља о томе, а да то није из досаде или депресије? Но, небитно. Хвала на одговору

Nema na čemu.

Oprosti mi,ja mnogo volim da se šalim.

Svako može da razmišlja o smrti,naravno.Mladi ne razmišljaju  tako često o smrti,jer je ona daleko iz njihove perspektive,zdravi su snažni i žele da zgrabe život i da ga žive punim plućima.Da rade posao koji vole i za to se svakdnevno bore,da osnuju porodicu,da im deca porastu,da postanu bake i deke.....i da tako ispune svoju misiju na zemlji....  Ponekad se mlad čovek nadje u situaciji da izgubi voljenu osobu,to su situacije koje nas najviše pokreću na razmišljanje,bolest takodje....okruženje ,ljudi koji svakodno odlaze Bogu na istinu,novi životi koji dolaze na svet...sve to može da pokrene na razmišljanje o najdubljim temama....ali je depresija specifična u tom smislu da se o smrti razmišlja kao o rešenju problema ,traženju izlaza iz ovog života koji nam zadaje samo nove i nove rane...

Treba se radovati životu.Treba ustati opet i opet i stalno se približavati spasenju.Treba verovati da se u nama nešto dešava i jednog dana će čovek moći sve za šta nije mogao ni da pretpostavi.U nama se kriju neverovatni potencijali.Mi smo svi obdareni od Boga da živimo svoje živote.Da budemo pobednici,a ne kukavice.

[Никанорац]

[Никанорац]

  On 28. 4. 2014. at 12:37, србкиња рече

Е сада, зашто многи људи сматрају смрт казном?

 

 

Зато што немају веру.

 

Веру у Бога, веру у живот вечни.

[Маша Ж.]

  On 28. 4. 2014. at 12:37, србкиња рече

Помаже Бог! 

Већ дуже вријеме размишљам о овој теми. Живот је дар од Бога. Овоземаљским животом се спремамо за живот после смрти. Нашом смрћу се приближавамо Господу. Е сада, зашто многи људи сматрају смрт казном? Зар и то није дар, да би се ранији  срели са Господом? 

Ја сам још млађа од тебе, па и ја често размишљам на ову тему. :-D

Била сам на сахрани оца Радована Биговића, иза мене је стајала нека жена, чини ми се да га је познавала баш добро и рекла је: "Е да човек има мало више вере, па да га смрт обрадује."

Кад погледаш и јесте тако. Такође, гледала сам и неки филм о Светој Гори где један монах није желео да оде кући да се поздрави са својим оцем иако му је то била 'последња жеља'. Када га је водитељ питао зашто није отишао рекао је како није хтео да иде из манастира, јер му је ту лепо, а са оцем ће се свеједно срести у Царству Небеском.

Закључак: Маловерје народа 

Тако да мислим да никако није казна, а да ли је дар не знам баш. Ваљда зависи од тога како смо живели овде... :-)

[Иван Ивковић]

  On 28. 4. 2014. at 12:37, србкиња рече

Помаже Бог! 

Већ дуже вријеме размишљам о овој теми. Живот је дар од Бога. Овоземаљским животом се спремамо за живот после смрти. Нашом смрћу се приближавамо Господу. Е сада, зашто многи људи сматрају смрт казном? Зар и то није дар, да би се ранији  срели са Господом? 

Бог ти помогао.

Многи смрт сматрају (изричито) казном због непотпуног познавања проблематике. Колико сам ја успео да схватим смрт је природна и логична последица греха, тј. одвајања од Бога - даваоца живота. Биолошка смрт је последица пада људске природе а истинска смрт - смрт душе (=пакао, вечно пропадање) ће за неке наступити тек другим Христовим доласком. Можда ће ти ово лепо писаније добро доћи...

[Срђан Шијакињић]

смрт је не превише битна ствар за оне који имају тако јаку веру, која прелази у сигурност да је истина у оно у шта верују и којом могу да превазиђу нагонски, свеприсутни страх од смрти. за све остале, смрт је проблем, који различити људи различито решавају, од потпуног игносрисања до посвећивања религији, философији, уметности итсл... све у свему непријатна ствар за велику већину.

[Драгана.]

  On 29. 4. 2014. at 13:03, Иван ПТ рече

Бог ти помогао.

Многи смрт сматрају (изричито) казном због непотпуног познавања проблематике. Колико сам ја успео да схватим смрт је природна и логична последица греха, тј. одвајања од Бога - даваоца живота. Биолошка смрт је последица пада људске природе а смрт душе (=пакао, вечно пропадање), која ће за неке тек наступити у "пуноћи" другим Христовим доласком, последица је "хуле на Духа Светог". Можда ће ти ово лепо писаније добро доћи...

Слажем се, хвала

[Biky83]

  On 28. 4. 2014. at 12:50, Volim_Sina_Bozjeg рече

Smrt je pobedjena Hristovim vaskrsenjem. Ja kad razmišljam o životu i smrti, obratim pažnju ne samo jednu stvar,da ako si u stalnoj zajednici sa Hristom onda je tebi život večnost, pa makar morali da prodjemo i telesnu smrt.

 

Krštenjem smo se ponovo rodili i to istinski rodili. Više nema smrti po blagodati Božjoj tako da ne mora da znači da si automatski posle smrti otišao Hristu. Hristu idu samo oni pravednici koji su u toku života bili neprestano u Bogu i Bog u njima.

 

Tako da samo telesna smrt ne mora da znači automatski i put prema Bogu, taj put ... se za života stvara.

Meni tu druge stvari nisu jasne????

Svi stalno pricaju o posto, molitvi, pricescu, to jeste put ka Gospodu, ali ne molimo se svi isto i ne znamo svi isto. Sta cemo sa onim dobrim postenim ali neobrazovanim starim ljudima koji ne znaju sva pravila( ne znaju na koji nacin da se obrate Gospodu ), samo znaju da se prekrste.

Da li ce takvi ljudi uci u Bozje carstvo?