Брак - заједница мушкарца и жене

[Сефора]

Opet ostah bez odgovora.

[Milan Nikolic]

Opet ostah bez odgovora.

Отиди у манастир... Ма биће све добро. jahojao234

Једноставно, укида се рађање. Укида се могућност да до рађања дође, укидају се полови, укида се сексуалност - у смислу полног општење, наравно. Да не дужим...

Иначе тајна девичанства је од огромног значаја за догматско богословље. Постоји, дакле, чак и догматско објашњење, значи уводи се тријадологија, христологија, сотириологија..., појма и значаја девичанства.

Наравно у таквом сазнању много је лакше прихватити ту чињеницу, као логичко објашњење. Али ту чињеницу прихватају и они који не знају то логички да објасне, већ имају благодат познања на необјашњив начин, која се огледа у простој послушности, у простом сведочењу, а то мислим на монахе, смерне.. неки од њих не могу да објасне то у чему догматичари причају, али у потпуности то знају као доживљај, живот...

****

Сефора пази молим те како се обраћаш људима

[Сефора]

Opet ostah bez odgovora.

Отиди у манастир... Ма биће све добро. jahojao234

Једноставно, укида се рађање. Укида се могућност да до рађања дође, укидају се полови, укида се сексуалност - у смислу полног општење, наравно. Да не дужим...

Иначе тајна девичанства је од огромног значаја за догматско богословље. Постоји, дакле, чак и догматско објашњење, значи уводи се тријадологија, христологија, сотириологија..., појма и значаја девичанства.

Наравно у таквом сазнању много је лакше прихватити ту чињеницу, као логичко објашњење. Али ту чињеницу прихватају и они који не знају то логички да објасне, већ имају благодат познања на необјашњив начин, која се огледа у простој послушности, у простом сведочењу, а то мислим на монахе, смерне.. неки од њих не могу да објасне то у чему догматичари причају, али у потпуности то знају као доживљај, живот...

****

Сефора пази молим те како се обраћаш људима

хоћу

[Aquilius Cratus]

Једноставно, укида се рађање. Укида се могућност да до рађања дође, укидају се полови, укида се сексуалност - у смислу полног општење, наравно. Да не дужим...

Eros je sasvim nezavistan od mogucnosti, zelje potrebe za radjanjem, nezavistan je od mogucnosti

telesnog opstenja. On bez obzira na te faktore prozima nase bice.

Zbog toga ne vidim smisao poente sto tada nece biti polova i potrebe/mogucnosti za radjanjem kad

je opstenje kroz Eros nezavisno od tela. To je na nivou duha i pomisli i jos je intezivnije od telesnog.

[antoneta]

Dakle svi supružnici će zadržati svaki odnos ličnosti, ljubavi... ali jednostavno neće više biti polova, oni će se ukinuti, te neće više biti načina da se opšti seksualno, što znači da ćemo živati kao anđeli.

Ово сам отприлике хтела да питам... Дакле, задржаћемо љубавни однос према нашем супружнику, тј. имаћемо и тад однос љубавни који ће се разликовати од односа који ћемо имати са другима око нас? Невезано за полност, јасно је да таквог начина општења неће бити, бићемо анђели али ипак ћемо на крају и тад ми бити и остати као једно? Несливени у личностима али и нераздељиви... као и са Богом што ћемо бити...

Мислим, ја бих то највише волела , да увек будемо једно... и после овоземног живота... са избором нашег срца...

Али, ако је тако, у чему се онда огледа добро утврђено - У Царству Божијем неће се ни удавати ни женити? Кад ми наставимо да остајемо привезани за тог неког другог?

[Justin Waters]

Литургија је предукус Царства Божијег. Кроз Литургију се са осталима вернима спремамо да уђемо у зајединцу са Богом која ће се догодити по свеопштем васкрсењу.

На св.Литургији брачници се ни на који начиу не истичу међу безбрачницима, нити у току Литургије супружници изражвају посебан однос међу собом у односу на остатак евхаристијске заједнице. На евхаристијској служби сви су једно и сви свој живот Христу Богу предају.

Христос је фарисејима одговорио да по васкрсењу људи нити се жене нити удају, него су као ангели на небесима. Ово као "ангели" не треба схватити само као форуму, тј да ће људима изглед бити ангеоски јер ће бити укинута полност и неће бити рађања, него управо и понашање људи ће бити ангеоско тј сваки покрет који будемо чинили биће прослављање Бога и уживање у неописивој радости која је прозивод љубави која је једина остала пошто су вера и нада превазиђене.

Одговор покретачу ове теме на то питање какав је статус св.тајне брака у есхатону мислим да лежи у одговору на питање: "шта су два жишка светлости један спрам другим када су изложени сунчевој светлости? "

[ego]

Одговор покретачу ове теме на то питање какав је статус св.тајне брака у есхатону мислим да лежи у одговору на питање: "шта су два жишка светлости један спрам другим када су изложени сунчевој светлости? "

[antoneta]

Литургија је предукус Царства Божијег. Кроз Литургију се са осталима вернима спремамо да уђемо у зајединцу са Богом која ће се догодити по свеопштем васкрсењу.

На св.Литургији брачници се ни на који начиу не истичу међу безбрачницима, нити у току Литургије супружници изражвају посебан однос међу собом у односу на остатак евхаристијске заједнице. На евхаристијској служби сви су једно и сви свој живот Христу Богу предају.

Христос је фарисејима одговорио да по васкрсењу људи нити се жене нити удају, него су као ангели на небесима. Ово као "ангели" не треба схватити само као форуму, тј да ће људима изглед бити ангеоски јер ће бити укинута полност и неће бити рађања, него управо и понашање људи ће бити ангеоско тј сваки покрет који будемо чинили биће прослављање Бога и уживање у неописивој радости која је прозивод љубави која је једина остала пошто су вера и нада превазиђене.

Одговор покретачу ове теме на то питање какав је статус св.тајне брака у есхатону мислим да лежи у одговору на питање: "шта су два жишка светлости један спрам другим када су изложени сунчевој светлости? "

Фино објашњење и конкретно  bleh, у контексту Литургије...

Чини ми се да ми је својевремено тако и објашњено... Како се ми на земљи учимо да волимо, да досегнемо макар и обрисе Божанске љубави ка другом у коме опет видимо Бога, (а ако то учинимо моћи ћемо да кажемо да заиста и Бога волимо), изграђујемо се као личности и како нам је управо све то најлакше чинити у заједници... (Што значи да нису само два пута (монаштво или брак) исправна, већ чак и живот у свету без ступања у брак може бити спасоносан, али је знатно, знатно теже изградити се ван присне заједнице каква је брак (или монаштво))

А у Есхатону... настављамо раст у вечнокрећућем стајању... без препознавања супружника као "бившег супружника" или понашања које ће то откривати, јер у Љубави нема неједнаког изливања њеног на друге, она се свима даје у пуноти, и ако смо ми научили да волимо Христовом љубављу тај други сада неће бити "већи" или претежнији од неког трећег... јер у љубави нема ни поређења, а све ће бити несагледивом Љубављу Божијом прожето и обасјано...

Да, то сам питала...

П.С. Сефора... ови подочњаци ме подсећају на тебе, хехее  

[Сефора]

Живот светих анђела заснива се на два расположења: на љубави према Богу и једног према другоме.

А шта су Небеса?

Где се налазе?

Имају ли неко одређено место?

Да ли су "тамо горе"?

И ова, као и друга питања која се односе на живот после смрти, треба поставити не из пуке радозналости, него ради тога да бисмо боље схватили учење Цркве о томе и да бисмо избегли збрку и пометњу !

[Justin Waters]

Литургија је предукус Царства Божијег. Кроз Литургију се са осталима вернима спремамо да уђемо у зајединцу са Богом која ће се догодити по свеопштем васкрсењу.

На св.Литургији брачници се ни на који начиу не истичу међу безбрачницима, нити у току Литургије супружници изражвају посебан однос међу собом у односу на остатак евхаристијске заједнице. На евхаристијској служби сви су једно и сви свој живот Христу Богу предају.

Христос је фарисејима одговорио да по васкрсењу људи нити се жене нити удају, него су као ангели на небесима. Ово као "ангели" не треба схватити само као форуму, тј да ће људима изглед бити ангеоски јер ће бити укинута полност и неће бити рађања, него управо и понашање људи ће бити ангеоско тј сваки покрет који будемо чинили биће прослављање Бога и уживање у неописивој радости која је прозивод љубави која је једина остала пошто су вера и нада превазиђене.

Одговор покретачу ове теме на то питање какав је статус св.тајне брака у есхатону мислим да лежи у одговору на питање: "шта су два жишка светлости један спрам другим када су изложени сунчевој светлости? "

Фино објашњење и конкретно  bleh, у контексту Литургије...

Чини ми се да ми је својевремено тако и објашњено... Како се ми на земљи учимо да волимо, да досегнемо макар и обрисе Божанске љубави ка другом у коме опет видимо Бога, (а ако то учинимо моћи ћемо да кажемо да заиста и Бога волимо), изграђујемо се као личности и како нам је управо све то најлакше чинити у заједници... (Што значи да нису само два пута (монаштво или брак) исправна, већ чак и живот у свету без ступања у брак може бити спасоносан, али је знатно, знатно теже изградити се ван присне заједнице каква је брак (или монаштво))

А у Есхатону... настављамо раст у вечнокрећућем стајању... без препознавања супружника као "бившег супружника" или понашања које ће то откривати, јер у Љубави нема неједнаког изливања њеног на друге, она се свима даје у пуноти, и ако смо ми научили да волимо Христовом љубављу тај други сада неће бити "већи" или претежнији од неког трећег... јер у љубави нема ни поређења, а све ће бити несагледивом Љубављу Божијом прожето и обасјано...

Да, то сам питала...

П.С. Сефора... ови подочњаци ме подсећају на тебе, хехее  

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво". Зачуђујуће је када се посебно нагласи, брак и девственост која се полаже заветом....За ово заиста не постоји никакво утемељење у Јеванђељу нити искуству Цркве. Када би само брак или девственост под видом монашког завета била спасоносна, шта ћемо са апостолом Павлом најпре који није полагао никакве завете, па онда са мноштвом ранохришћанских девественика, па онда Христа ради јуродивих, па све до болесних људи који из неког разлога не могу да остваре брак, а не монаше се такођер. Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Иначе мени се мало не допада тај израз "Изграђивати се као личност"....Немамо се ми шта изграђивати као личности, јер ми смо већ личности. Створени смо према образу Божијем, дакле налик смо Богу који је такођер Личност, па смо и ми тако личносни, и оно што је наш циљ није да изградимо личност, него до покажемо полодове које та личност може да чини. Ти плодови с управо граде највише у евхаристијској зајединици верних, дакле на Литургији и у свакодневном животу.

Још ми се чини да неко мислећи како је брак св.тајна да он на неки начин задржава своју суштину ако не форму и у есхатону, међутим и покајање је св.тајна, па мислим да неће бити потребно кајати се више, и јелеосвећене је св.тајна па неће бити потребе за овом освећењем јелеја је неће бити болесних...Ако ће једна св.тајна задржати то је онда св.тајна причешћа, али која ће променути форму, а задржати суштину. Тако да мислим да је то што говориш тачно, и већ си написала и раније одлично на овој теми, јер у Царству Божијем нема неједнаког изливања љубави, него је свака љубав исказана у ствари одговор на љубав Божанску која обасјава и прожима све у есхатону. Живот у есхатону није ништа друго него непрестано причешћивање гледањем неисказиве лепоте Бога и примањем Његових нестворених Божанскох енергија.

[Сефора]

У многим житијима Светих описује се како су људи са земље посматрали узлажење душа на Небеса. У житију св. Антонија Великог читамо: "А други пут Антоније сеђаше у гори и подигавши поглед виде како се неко узноси по ваздуху, а мноштво га са радошћу сусреће. Дивећи се томе и величајући тај сабор, он се стаде молити да му се открије значење виђеног. И одмах му се јави глас: "То је душа Амуна монаха нитријског, који до старости пребиваше у подвигу" (Житије св. Антонија).

Из ових примера већ можемо уочити три особености истинског хришћанског доживљаја Небеса.

То су: да се душа узноси на Небеса, да је прате Анђели, и да је дочекују житељи Небеса, чијим се обитељима она и придружује.

[Justin Waters]

Живот светих анђела заснива се на два расположења: на љубави према Богу и једног према другоме.

А шта су Небеса?

Где се налазе?

Имају ли неко одређено место?

Да ли су "тамо горе"?

И ова, као и друга питања која се односе на живот после смрти, треба поставити не из пуке радозналости, него ради тога да бисмо боље схватили учење Цркве о томе и да бисмо избегли збрку и пометњу !

Сефора ова питања не тичу се теме, као ни то горе што пишеш.

[Сефора]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

[Justin Waters]

Данас се често међу вернима чује: "Само су два пута спасоносна, брак или монаштво".

Најисправније је тврдити да су уствари два спасоносна пута дакле брак или девственост, не брак или монаштво.

Не девственост него монашки начин живљења ...

Девственост бре. Монаштва није било све до краја 3 века и св.Антонија Великог. Шта мислиш да су до тад сви хришћани били у браку?

[Никола Ђоловић]

Једноставно, укида се рађање. Укида се могућност да до рађања дође, укидају се полови, укида се сексуалност - у смислу полног општење, наравно. Да не дужим...

Eros je sasvim nezavistan od mogucnosti, zelje potrebe za radjanjem, nezavistan je od mogucnosti

telesnog opstenja. On bez obzira na te faktore prozima nase bice.

Zbog toga ne vidim smisao poente sto tada nece biti polova i potrebe/mogucnosti za radjanjem kad

je opstenje kroz Eros nezavisno od tela. To je na nivou duha i pomisli i jos je intezivnije od telesnog.

Gde je eros muskarca i zene usmeren na Liturgiji ako je Liturgija ikona Buduceg veka?

Eros je usmeren ka Bogu ali ne iz ugla polnosti. Na Liturgiji musko ne gleda ka zenskom i obratno vec ka sjedinjenju sa Hristom.

Polnost biva preobrazena ali nema vise muskog ni zenskog. Ostaje samo licnost, no ne i nedelatnost.

Ovde vidim sintezu misli koju izlazu @Aquilio i @Milan N.

Ostaje eros kao bogoceznjivost ali ne i kao zelja za produzenjem polnih opstenja u eshatonu.

Eros moze dakle da dobije novu formu i ulogu.

Sto bi rekao Zizjulas, neke sluzbe su za ovaj vek a neke se jos nisu pojavile jer ih tek ocekujemo.