Брак - заједница мушкарца и жене

[Јанко]

Samo je sa decom sve regulisano, inace drugo nista. Ako ne potpisu neki ugovor i sudski ga ne overe, kao da nisu ni

ziveli zajedno. Zena ( a ni muskarac) nema ni pravo nasledstva.

Evo kako zakon kaze:

Što se tiče naslednog prava, deca iz vanbračne zajednice imaju pravo da naslede umrlog roditelja, ali se partneri međusobno ne nasleđuju, takođe ne mogu naslediti ni penziju onog drugog, bez obzira na trajanje zajedničkog života. Objašnjenje za ovako regulisana prava vanbračnih partnera je zato što se kod nas vanbračne zajednice ne registruju, pa tek kada dođe do njihovog raskida se dokazuje da su postojale, da bi nastupile određene pravne posledice.

Nakon prestanka zajednice, partneri mogu da potpišu sporazum pred sudom, a ako ne dođe do dogovora, mogu da podignu tužbu za vršenje roditeljskog prava, izdržavanje dece i podelu imovine. Međutim do pravih teškoća se dolazi kod dokazivanja da li je postojala zajednica života, koliko je dugo trajala itd. Upravo zbog toga im je uskraćeno pravo na porodičnu penziju i pravo na nasleđivanje, jer bi vrlo lako dolazilo do zloupotreba.

I po zakonu je OK ako neki od 80 godina ozeni neku zensku od 20 koja nasledjuje njegovu penziju,

ali zena sa kojom je ziveo trideset godina ne moze da je dobije, jel zbog zloupotrebe:))

Морам признати да је данашњи свет погубљен.

Нећу брак! Ок. Не мораш. Е, али хоћу сва права која следују у браку.

Дакле, нећу обавезе али хоћу права. Па ова прича се овим младим нараштајима продаје од малих ногу кроз наглашена дечија права без јасне свести о обавези и одговорности. Зато је сасвим јасно зашто се касније мешају бабе и жабе.

Понављам, ако неко не жели да прихвати брак и брачне обавезе, зашто тражи брачна права? Па зато закон и познаје ту категорију, да пројавимо и преузмемо одговорност за другог...

П. С. Јустина, оно што си написала о заједничком "живљењу на пробу" пре брака нема везе ни са православљем ни са истином. Има везе са православним (не)поимањем љубави, и онога што проистиче из правилног схватања и живљења у љубави према Богу и човеку као његовој икони. Има везе са причом о покајању, жртви и праштању, о разуму и срцу. Не причам на памет, већ из реалног искуства. Ако се људи отворе једно према другом и упознају најлошије стране оног другог (а то је лако ако знамо за покајање и исповест), и схвате да могу са таквим другим крстоносно бити заједно до краја живота-не треба им ни дан заједничког живљења пре брака (понављам, не говорим напамет већ из личног искуства).

[Manastir Bradaca]

Monah odlazi u manastir iz ljubavi prema Bogu..ako ode iz nekog drugog razloga (karijera,neki licni interes i sl.) zivot u manastiru lako moze da mu se pretvori u pakao..mislim da je ista situacija i sa brakom.. 

[Vecana]

Monah odlazi u manastir iz ljubavi prema Bogu..ako ode iz nekog drugog razloga (karijera,neki licni interes i sl.) zivot u manastiru lako moze da mu se pretvori u pakao..mislim da je ista situacija i sa brakom.. 

 

Kratko i jasno. Bas lepo receno. 

[Natasa.]

Ne, zajednica bez ljubavi je mučenje :msn_stormy: :msn_stormy: :msn_stormy:

[ines]

da li bi ste stupili u brak bez ljubavi?

ne

[Trifke]

Monah odlazi u manastir iz ljubavi prema Bogu..ako ode iz nekog drugog razloga (karijera,neki licni interes i sl.) zivot u manastiru lako moze da mu se pretvori u pakao..mislim da je ista situacija i sa brakom.. 

Pa zavisi do coveka. To jeste tvoje iskustvo ali ima i drugih razlicitih.Znam puno monaha koji su dosli iz drugih razloga u manastir pa se oonda okrenuli Bogu. Ima i onih koji su iz ljubavi otisli pa napustili, ima onih koji lepo i zadovoljno zive u manastiru iako tu nisu iz ljubavi prema Bogu a ima i onih koji nesrecno tu zive iako su dosli iz ljubavi prema Bogu.

[@RADA]

Eto ja mislim da bih mogla

Ali pod uslovom da ga dooobro poznajem, da ima dobru dušu i da je to moja odluka a ne ona varijanta da me tetke nateraju na udaju.

Znam da je ovo pogrešan primer za ovu temu, desava mi se da cipele kad nadjem u nekoj radnji, i to one u koje se ne zaljubim na prvi pogled, i koje moram da kupim iz nekog opravdanog razloga, kasnije se ispostavi da su to najudobnije koje imam.

Moja baka se udala sa 16 godina za mog dedu, ali ne iz ljubavi i ne zato što je naterana već zato što su ona i deda bili drugari. Ostala je bez roditelja u tim godinama i tom odlukom nije pogresila. Zajedno su bili 48 godina u srećnom braku.

Danas u brak stupaju iz zaljubljenosti i strasti misleći da je to ljubav. Kad zaljubljenost izvetri (i kad se telo žene deformiše posle trudnoće ) i kad  počnu da se upoznaju onda u većini slučajeva  .

[LogosAgape]

Neverovatno da neko ozbiljan ovako iskrivljeno pojednostavljuje stvari.

 

Pomenuta samovažnost je manipulacijom usađena od strane društva pa iz toga 

sve proističe mnogo više nego od uslova života. Kako inače objasniti da su u

proslošti ti koji su po sopstvenim rečima teško živeli, bili zadovoljniji nego

danasnji zadovoljstvom opsednuti ljudi.

 

Tradicionalni model i danas daje (da se grubo izrazim) 

bolje rezultate po svim merilima.

[Srdasce]

Gledano, nikada kao covek, ne znas, sta moze da ti se dogodi.

 

Otkud bilo ko od nas, zna, sta moze sutra da ti se dogodi. Mozda sutra bude taj neko, ne dao Bog u takvim cipelkama.

 

To je zato, jer svi gledaju samo i isljucivo sebe.

 

Ako ste ikada u životu, doživeli, recimo, da dok ste u vezi s nekim, se razbolite, a kasnije se ucini sve, da samo izgleda, kao da Vas neko nije ostavio zbog toga, i jer nema ni volje, ni želje, da se bahće s Vama, jer svakako, Vi ćete to same... , svakako najbolje znati same, jel o sebi da se brinete i jako ste jake, i nece Vam trebati nicija pomoć da se prevaziđete, dok se uporedo sve oko Vas ruši kao kula od kartica, gde ostajete pritom i bez prijatelja, a uporedo gledate ono sta najvise volite opsala vec s nekim petim,  kao i bez podrške ljudi koji treba da su vam najbliži a krvni su vam rod, možda, onda se pitate i zapitate, čekaj, a što da on onda ostane, ili odakle meni onda pravo, da sam to očekivala od njega, prosto, samo kao od bica, za koje sma mislila da me je iksreno volelo. Mozda jeste a mozda i nije. Svakako, za sve je potrebno - dvoje.

 

A jesam i očekivala. I prosto mi jeste prirodno. Ako je veza, zajednica , sta god bilo. Ja tako kapiram stvari, i u vezi, i u dobru i u zlu.  I dugo mi je bilo teško. I dugo sam zbog toga paila. Osuđivala. I godinama kasnije se pitala, kako te recimo, smao kao coveka, koja je i u danima bolesti mislila na tebe, kako si, tebe nije briga za mene, kako sam ja. Sta radim, naprosto da li ziva sam, da li smao disem, jer znam da recimo nikoga ne zanima u toj sreci, kolika je moja mozda nesreca. Razumem i to.

 

Priznajem, dugo sam se nadala. Čekala. I mislila. Na svaki propusten poziv, pogresan sms ili ona automastka poruka od operatera , mislila da je taj dan. Ili an svako zvono, slucajno, da je to, kao jednom kada me je nenadano iznenadio. I kao tako bolestan covek, sam pokusala i pokusavala sve da ispravim i da popravim. Ali, nije vredelo.

 

A onda sam prestala da se nadam. Da ocekujem. Da mislim, da sve bice dobro.

 

Prihvatila, da to enkoga ne zanima, da ocito nikada i nije. I da nece.

 

I najvaznije od svega toga, sto je pomerilo moj oporavak na bolje i preokrenula ga u svemu tome, da je to ok Srdašce. da je to potpuno u redu. I ljudski. Da se uplaše. Da neće. da ih ne zanima. Da nisu voljni ili da samo ne žele. Da je to u redu, i da ti moraš da poštuješ i ispoštuješ svačiji izbor. 

 

To me je pomerilo u tom boljitku na bolje jos vise. To je prva stepenica bila, gde sma stvari pocela da razabriarm drugacije.

 

I da je nenbitan razlog, u globalu. Jer i kada Vas neko voli, ima u njemu nesto zasta za Vas brine kao i da ima u necemu zasto za Vas vise ne zeli da brine, pa taman i da sutra umirete, lupkam.

 

Onda sma dosla u fazu, da sma prestala da se ljutim. Da se pitam zasto i kako. U tome su mi prosle godine, pitajuci se i nadajuci se.

 

Jednog danas, sam sela sama s sobom i shvatila, da je hteo, dosao bi. da ga intzeresuje, zvao bi.

 

Prosto, ja ne verujem u ono, sta ljudi kazu, ali ti ne znas, kako je i sta je, da li jeste ili nije. Ja verujem u ono sta ti neko pokaze.

 

Verujem da ti je Bog dao usta, oči i ušti s razlogom. Da pokazes. Da iskazes.

 

Dugo sma bila "ljuta" na Nebo, sto sma to sve morala da spoznam. A dobro da me je "klepilo" sada, mislim ne sada kao sada, nego sada kao mladu osobu, pred kojom je jođ život, vreme , dok je još bilo i ima se  vremena da se "dozovem" i promenim svoj život. Da malo više obratim sada paznju na neke stvari u sebi, koje trebam da korigujem, kako sebe da čuvam i duševno i zdravstveno više, šta recimo sebi en smem nikada više da dopusutim ili an sta da usmerim se kada dolazim u dosir s ljudima, s kojima bih mozda mogla da ostvarim neku potencijalnu vezu.

 

Ja nisam u braku, nikada ni nisma bila u istom, ali sam neko ko ipak voli tradiciju iznad svega, uz puno postovanje svacije licnosti, stava i integriteta, uz sve slicnosti i razlicitosti.

 

Mada ni to nije garant nicega. Prosto, gledam kroz ljude, i njihova iskustva. Sve je to neka lutrija i sta ti zapadne. Fledate ljude koji se rude i anprosto kroz sve ostaju, jer se trude, jer zele to, jel imaju volje, zelje i brige, a gledam i ove koji na najmanji mig problema, neslaganja, hvataju maglu i tutanj. I ti više nisi taj/ta. Neko najbolja. I više željen/a.

 

Tako da...

 

Sve je to ipak "lutrija", pa sta ti Bog da.

 

[jassmina]

Dobro jutro mislim da smo svi ovde bar po dva puta to procitali

Ali lepo sto pomazes prijateljima

Mozes i da procitas knjige:"Da dvoje jedno budu" ili skracenu verziju "Jednom za ceo zivot" od Ilije Sugajeva

[Ključ]

Ajmo korak po korak

да младожења направи обазрив избор младе

 

Povecajmo tu mogucnost.

 

млада избор у вези младожење

 

Povecajmo i tu mogucnost.

 

I ovo je dosta za sada.

Sta znaci prvo , a sta drugo...

[JESSY]

 

Šta je ljubav?
Jednog dana Platon upita svog učitelja: “Šta je ljubav? Kako je mogu pronaći?”

Učitelj mu odgovori: “Ispred tebe je ogromno polje pšenice. Kreni naprijed ne okrećući se, i uberi samo jednu stabljiku. Ako pronađeš najljepšu stabljiku, onda si pronašao ljubav.”

Platon je krenuo naprijed i brzo se vratio praznih ruku, a da nije ubrao nijednu stabljiku. Učitelj ga upita: “Zašto nisi ubrao nijednu stabljiku?”

Platon mu na to odgovori: “Zato što sam mogao birati samo jednom, ali se nisam mogao vratiti nazad. Pronašao sam najljepšu stabljiku ali nisam znao da li ima još boljih ispred mene pa je nisam ubrao. Kako sam išao naprijed, uvidio sam da stabljike koje sam vidio nisu bile tako dobre kao prethodna, tako da na kraju nisam izabrao nijednu.”

Na to mu učitelj reče: “E to je ljubav.”

Šta je brak?
Drugi dan je Platon upitao učitelja: “Šta je brak? Kako ga mogu pronaći?”

Učitelj mu ovako odgovori: “Ispred tebe je bujna šuma. Kreni naprijed ne okrećući se, i obori samo jedno drvo. Ako nađeš najviše drvo, pronašao si brak.”

Platon je krenuo naprijed i nakon kraćeg vremena se vratio sa drvetom. Drvo nije bilo bujno niti je bilo visoko. To je bilo samo obično drvo.

Učitelj ga upita: “Zašto si oborio tako obično drvo?”

Platon odgovori: “Zbog mog prethodnog iskustva. Prehodao sam do pola šume. Ovaj put sam vidio drvo i osjetio da nije tako loše, pa sam ga posjekao i dovukao ga ovdje. Nisam htio propustiti priliku.”

Učitelj mu tada reče: “E ovo je brak.”

 

извор

[Natasa.]

Kako deprimirajuća priča :/, ovi gej antički Grci kad krenu da mudruju...

[Иван ♪♫]

исто су (требало би)

[Иван Ивковић]

Дошло ми је на памет да покренем сличну тему али нећу пошто може и ова да послужи. Лепо је то како нас светитељи саветују и то што многи имају жељу да ступе у хришћански брак . Волео бих да знам каква су искуства људи који су већ (мање или више успешно) остварили овај вид заједништва. Можемо ли добити неке предлоге, савете и слично, да знамо мало боље како то изгледа. Можда ће ваше речи неке подстаћи да се више потруди у проналажењу животног сапутника или сапутнице, можда ће некоме помоћи да схвати да има више склоности ка монашком животу.

Дакле, каква су ваша искуства?