Депресија се лечи редовним литургијама

[Deki992]

Koja nebuloza. Evo, ja sam ateista, ali nemam depresiju.

Pa nije receno da su ateisti depresivni vec da je ateizam sa hriscanske tacke gledista isto sto i depresija u smislu da je i jednom i drugom zajednicko to da se nema vere (u Boga)

[Volim_Sina_Bozjeg]

Muramasa mi verujemo da ce pre tebi Bog pomoci nego nama, jer tebi vise treba.

[Deki992]

Onda nije trebalo da stavi znak jednakosti između.

Ako je rec o veri (a rec je) ne moze ni biti drugacije nego jednako.

[Ненад Р.]

Не треба све генерално гледати , али често се дешава да атеисти сматрају да овај живот што живе на земљи једини и да је смрт коначна ствар .Они  имају велике  тежње да угоде себи за живота и не воде рачуна о неким другим стварима јер сматрају да све што пропусте у животу да је то пропуштено за навек . Када не успеју они западну у депресију за разлику од нас који смо верујући и који верујемо да заправо главна награда нам престоји после телесне  смрти . 

[drvce]

Sam si kriv, sam si pokvario raspoloženje i sebi i svima oko tebe. Ti si takav, tvoje misli zrače kroz tebe, ide mislena sila, svi prihvataju to što ti nosiš, zato kažu ljudi, pa bolje da mi nije ušao u kuću, donese mi žar i zapali mi kuću. Nikad raspoložen, nikad miran. Kako da zaustavimo misli koje ne valjaju? Jednostavnom promenom u dobre i prijatne misli!

Ovakav odvratan pogled ne dopusta mogucnost da covek trpi depresiju kao i svaku bolest i da mu ta bolest oduzima mogucnost za promenu misli u dobre i prijatne. Jos mu cini gore osudjujuci ga da je odgovoran za svoju nemoc promene misli.

[Ненад Р.]

Дрвце , то јесте мало оштрије написано  , али ако прочиташ пост до краја свати ћеш да  сасвим лепу поруку даје . Свако од нас се бори у себи и свако од нас треба да нађе начина да о свему позитивно мисли , а да одбаци негативне мисли .Готово све што човека снађе у животу , може да гледа и позитивно и негативно , зависи са које стране гледа и на који начин доживљава све то .

[drvce]

Дрвце , то јесте мало оштрије написано

Dobro je da nije tuplje. (Eto, pozitivno gledamo)

[Јанко]

Koja nebuloza. Evo, ja sam ateista, ali nemam depresiju.

Ти си бар учио таутологију и односе у скуповима. Ако је депресија исто што и атеизам не значи и да је атеизам исто што и депресија. Прво је подскуп другог јер је депресивно стање показатељ одсуства вере. Обрнуто не мора да важи, тј не мора човек упасти у депресију ако је атеиста, није сваки атеиста тај тип личности који се лако предаје депресивним мислима. Велика већина те мисли одбија и проналази циљ и испуњење у другим мислима и делима одбацујући ове прве као бескорисне па и штетне.

Дакле, овај текст је првенствено намењен за отрежњење онима који себе сматрају верујућима, а склони су депресовном начину размишљања. Владика им говори да суштински код таквих нити има праве вере, нити наде у Бога, нити онај који истински љуби(=воли) може бити депресиван.

[modran1458]

Лако је рећи овако или онако.То је велика борба и свакако је успјешнија уз молитву али и љекари су од Бога па стога не треба изоставити стручно лијечење и надзор.

[Anika]

Министарка здравља је пре неки дан причала о тим проблемима. И рекла је да се у Србији одваја 2% новца за лечење психијатријских болесника, док је у земљама у окружењу тај проценат знатно већи. Доста људи пуца, а нема нико да се побрине за њих...

[Deki992]

Доста људи пуца, а нема нико да се побрине за њих...

 

Nije sve tako crno.

 

[JESSY]

„Дубоки страх депресивне личности – то је страх од изолације, усамљености, страх бити остављен.

Важно је разликовати депресију као болест и депресивну личност. За депресивне личности блискост – значи заштићеност, зато су они склонији од других ка зависности од партнера/партнерке. Било која дистанца, удаљавање или растављање од партнера таквим људима причињава страдање. Може се рећи, да депресивне личности стреме да побегну од себе и свог постојања (битисања) у другог човека, стреме да се потпуно растворе у партнеру. Депресивна личност чини другог човека својим сапутником или сама постаје тихи, безропотни сапутник (пратилац) свог партнера. При било каквом типу зависних односа, они требују обећања – па нека су и лажљива – никада их не остављати: «ти си ми нужан, зато што те ја волим» и «ја тебе волим зато што си ми потребан».

Депресивне личности идеализују човека с којим стреме да се зближе, игноришући тамне стране карактера вољеног човека, склони су свепраштању. Они избегавају спорове, конфликте, поступају тако, «како хоће вољени/вољена», и уопште имају о другима боље мишљење него што је то на самом делу реално.

Људи с депресивношћу подчињавају свој живот требовањима људи који их окружују, притом се одричући од сопствених жеља из страха од губитка односа и касније усамљености. Депресивна личност је склона да заузме ишчекујућу позицију, и као разултат, бивају разочарани у односима с другим људима, тако што њихове наде, да ће људи који их окружују испуњавати њихове жеље и потребе, често не бивају оправдане.

Људи с депресивношћу, из жеље да се осећају у безопасности, свагда желе да умање психолошку дистанцу која их удаљује од партнера. Они стреме психолошком сливању с партнером. У таквим односима принцип «Главно је то – што ти хоћеш» је узведен до апсолута.

Да би достигли безметежну срећу, депресивне личности се придржавају идеала самоодрицања, самоотверженија, скромности. Но, дубоко у души, они не верују у могућност да ће њихова потреба, волети и бити вољен, било када бити реализована. Они осећају тешкоћу у томе да одреде своје потребе у већ сложеној ситуацију, да заштите своје интересе и да чврсто заступају своју позицију.

Често се социјална фобија развија управо код депресивних личности, зато при терапији од социофобије неретко прописују антидепресиве.“

 

https://poznajsebe.wordpress.com/author/poznajsebe/

[JESSY]

Радуј се Господу сва земљо! Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући… Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом. Славите Га и благосиљајте име Његово.” (Псалам 100)

Усамљеност. Депресија. Нерасположење. Неуспех. Обесхрабрење. Губитак и болест.

Шта чините, када овакве речи карактеришу ваше тренутне животне околности? Како ћете изаћи из мрачне емотивне рупе у којој сте сада, где се осећате побеђено и сасвим раслабљено?

Бог ти је понудио одговор на такве животне околности и како да ватреном брзином промениш своје животне околности. Какав је то одговор Бог дао? Па, то је веома једноставан, али темељни одговор. То је….захвалност и величање. У захвалном срцу које велича Бога лежи невероватна снага.

ОБЕСХРАБРЕНИ ЉУДИ

Када су људи обесхрабрени и емотивно поражени, последња ствар која им пада на памет и коју би чинили јесте захвалност и величање Бога. За природан земаљски ум, сасвим је смешно и сулудо захваљивати се Богу и величати Га када нам све у животу иде наопако. Али истина је да се Бог настањује у захваљивању и величањима Његове деце. (”Свети, који живиш у похвалама Израиљевим.” Псалам 22,3)

Исказујући захвалност Богу, без обзира на околности, јесте исказивање велике вере и поверења у Бога. А вера удовољава Господа.

Јер захваљивање Богу и величање, поручују нашем Господу; ”Оче, ја знам да си ти Цар створеног света и имаш контролу над свим постојећим. Знам да си добар и млостив. Знам да ме волиш. Да бих иксазао чин своје вере у Тебе, захваљујем ти и величам Те, чак и у највећим невољама и проблемима које проживљавам, јер ја верујем да ћеш све ове невоље саставити део по део мени на добробит и успех, баш онако како си и обећао”.

ПРОБАЈ И ВИДИ

Зато вас сада охрабрујем и подстичем да преузмете изазов и ставите Реч Божију на дело у свом животу. Сваког јутра, поднева и вечери захваљујте се Богу и Његовим судовима и величајте Га.

Кад то будете чинили, почећете осећати извесну емотивну промену у вашем унутрашњем стању, промену вашег унутрашњег емотивног става према проблемима и невољама које на вас наваљују. Јер Бог ће вам помоћи да склоните скамењени поглед са ваше мизерне ситуације на Свемогућег Спаситеља, који помера планине и раздваја мора. На Њега коме ништа није превише, нити немогуће.

Зато Га величајте, захваљујте Му се и благословите Његово име. Биће вам неописиво драго да то чините!

 

Прота Војислав Билбија

http://www.prijateljboziji.com

[Tumaralo.]

„Дубоки страх депресивне личности – то је страх од изолације, усамљености, страх бити остављен.

Важно је разликовати депресију као болест и депресивну личност. За депресивне личности блискост – значи заштићеност, зато су они склонији од других ка зависности од партнера/партнерке. Било која дистанца, удаљавање или растављање од партнера таквим људима причињава страдање. Може се рећи, да депресивне личности стреме да побегну од себе и свог постојања (битисања) у другог човека, стреме да се потпуно растворе у партнеру. Депресивна личност чини другог човека својим сапутником или сама постаје тихи, безропотни сапутник (пратилац) свог партнера. При било каквом типу зависних односа, они требују обећања – па нека су и лажљива – никада их не остављати: «ти си ми нужан, зато што те ја волим» и «ја тебе волим зато што си ми потребан».

Депресивне личности идеализују човека с којим стреме да се зближе, игноришући тамне стране карактера вољеног човека, склони су свепраштању. Они избегавају спорове, конфликте, поступају тако, «како хоће вољени/вољена», и уопште имају о другима боље мишљење него што је то на самом делу реално.

Људи с депресивношћу подчињавају свој живот требовањима људи који их окружују, притом се одричући од сопствених жеља из страха од губитка односа и касније усамљености. Депресивна личност је склона да заузме ишчекујућу позицију, и као разултат, бивају разочарани у односима с другим људима, тако што њихове наде, да ће људи који их окружују испуњавати њихове жеље и потребе, често не бивају оправдане.

Људи с депресивношћу, из жеље да се осећају у безопасности, свагда желе да умање психолошку дистанцу која их удаљује од партнера. Они стреме психолошком сливању с партнером. У таквим односима принцип «Главно је то – што ти хоћеш» је узведен до апсолута.

Да би достигли безметежну срећу, депресивне личности се придржавају идеала самоодрицања, самоотверженија, скромности. Но, дубоко у души, они не верују у могућност да ће њихова потреба, волети и бити вољен, било када бити реализована. Они осећају тешкоћу у томе да одреде своје потребе у већ сложеној ситуацију, да заштите своје интересе и да чврсто заступају своју позицију.

Често се социјална фобија развија управо код депресивних личности, зато при терапији од социофобије неретко прописују антидепресиве.“

 

https://poznajsebe.wordpress.com/author/poznajsebe/

 

Prema gore navedenom, ako se "partner" zameni Bogom dobijamo idealnog monaha.

[Снежана]

Moguce jeste da depresivan covek nikome ne veruje, moguce jeste i da ima snazan strah prema svemu i svacemu, moguce je takodje da mu je teze uraditi nesto nego sto bi zdravome coveku to bilo ali nemoguce je da ne veruje u ono u sta svi verujemo ziveci Liturgijski Zivot.

 

8086.gif