Депресија се лечи редовним литургијама

[Јелена011]

Auuuu sta sve necu procitati

Duhovno i dusevno su dva razlicita pojma.

Ispovedamo se kod duHovnika, u Crkvi resavamo svoje duhovne probleme i slicno, a za dusevne tu je cika doca.,kao sto kad nas boli zub ne idemo duhovniku i ne ispitujemo da li je generalno uzev uzrok zubolje greh, jer eto sve je onda greh jer u gresima rodi me mati moja-citaj cim smo rođeni, smrtni smo i gresni, al to veze nema,sa zadatom temom

Dok god mislimo da je lecenje duSevnih problema stvar VOLJE, mi samo stancujemo nove duSevne probleme.

Taj fazon- da tzelis sve bi ti se resilo, odluci i bice ti, je suludo opasan.

Ako je mogao jedan apostol pre 2000 god, mozemo i mi da shvatimo da to s voljom blage veze nema, da nismo automati u koje ubacis parametre i funkcije -greh1, greh2...grehn, nego smo slobodna bica tela, duha i duse koji se,medjusobno prozimaju, sadejstvuju i projavljuju u zajednici i sve to kao sistem spojenih sudova.

Tako reci -idi ispovedi se, odluci i kraj, je ponekad potpisati smrtnu presudu coveku i navesti ga na suicid. Jer ako to ne moze,nije dovoljno dobar ako nije dovoljno dobar cemu sve to, ako vec nisa nema smisla onda je patnja nepodnosljiva....

Mentalna i dusevna higijena su podjednako bitne kao i telesna, a tek u harmoniji tela, duse i duha mi se ostvarujemo kao licnosti i to ne samostalno nego povezani sa drugima

..

Toliko komplikovano da izjave poput sve si to istripovao su plod poluznanja i otaljavanja odnosa sa,drugim.

[Рапсоди]

Прочитај горњи текст, па реци - о каквом греху је реч код деце, беба, предшколске, школске?

У питању је свакако на неки начин  поремећена породица и нездрави породични односи.И наравно да ће дете поготово беба која и те како осећа, изразити неки облик поремећаја, кроз депресију или слично. Укратко ако се деци/бебама/ ускрати љубав /нежност/......наравно да је последица неки облик депресије  која се различито манифестује. Беба осећа и више него што можемо замислити.На свако нездраво окружење одреагује, депресијом или неким другим поремећајем. Треба  лечити УЗРОКЕ  а не последице ...........Превентива је најбољи лек .

[Arsenija]

... сутра је литургија, Јелена, за болесне, па дођи, а ако си здрава остани... са Богом...

Pomenite gresnu sestru Arseniju , a ja cu da pomenem sve vas , pa da nam se molitve sutra sretnu na Nebu . Zar to nije lepo ?

[Иван ♪♫]

Pomenite gresnu sestru Arseniju , a ja cu da pomenem sve vas , pa da nam se molitve sutra sretnu na Nebu . Zar to nije lepo ?

 

Дај име онда?  

[Arsenija]

Ako je molitva cista i od srca , ne brinite , znace Bog to da dekodira .

[Иван ♪♫]

Ako je molitva cista i od srca , ne brinite , znace Bog to da dekodira .

 

Знаће и ако није! А име ће помоћи да буде  

[Zvezdas]

Auuuu sta sve necu procitati

Duhovno i dusevno su dva razlicita pojma.

Ispovedamo se kod duHovnika, u Crkvi resavamo svoje duhovne probleme i slicno, a za dusevne tu je cika doca.,kao sto kad nas boli zub ne idemo duhovniku i ne ispitujemo da li je generalno uzev uzrok zubolje greh, jer eto sve je onda greh jer u gresima rodi me mati moja-citaj cim smo rođeni, smrtni smo i gresni, al to veze nema,sa zadatom temom

Dok god mislimo da je lecenje duSevnih problema stvar VOLJE, mi samo stancujemo nove duSevne probleme.

Taj fazon- da tzelis sve bi ti se resilo, odluci i bice ti, je suludo opasan.

Ako je mogao jedan apostol pre 2000 god, mozemo i mi da shvatimo da to s voljom blage veze nema, da nismo automati u koje ubacis parametre i funkcije -greh1, greh2...grehn, nego smo slobodna bica tela, duha i duse koji se,medjusobno prozimaju, sadejstvuju i projavljuju u zajednici i sve to kao sistem spojenih sudova.

Tako reci -idi ispovedi se, odluci i kraj, je ponekad potpisati smrtnu presudu coveku i navesti ga na suicid. Jer ako to ne moze,nije dovoljno dobar ako nije dovoljno dobar cemu sve to, ako vec nisa nema smisla onda je patnja nepodnosljiva....

Mentalna i dusevna higijena su podjednako bitne kao i telesna, a tek u harmoniji tela, duse i duha mi se ostvarujemo kao licnosti i to ne samostalno nego povezani sa drugima

..

Toliko komplikovano da izjave poput sve si to istripovao su plod poluznanja i otaljavanja odnosa sa,drugim.

Sjajan post...Kolko poznajem mladih ljudi koji se vrte u zacaranom krugu sa mentalnim poremecajem a uporno odbijaju pomoc lekara...vise puta je ovde napisano A mozda je Bozija promisao da budes izlecen pomocu lekova...sto naravno neznaci da se netreba ispovedat i ici na liturgiju...Ono sto je opasno sto u drustvu generalno vlada anatema prema psihijatrima...

[JESSY]

Misli svetih otaca koje je prikupio otac Justin Popović  pomoćiće vam da se  izborite sa depresijom i bezvoljnošću uz pomoć pravoslavne vere.

Kroz ovih 18 koraka uspostavite duhovnu i telesnu ravnotežu i izborite se sa negativnim mislima!

 

1. DUHOVNA RAVNOTEŽA

Postoji duhovni zakon promene našeg raspoloženja. Kada te obuzme žalost, nemoj joj se mnogo predavati. Seti se da će posle tuge doći radost. A kada si srećan, nemoj dopustiti ni da te to raspoloženje ponese, jer će žalost sigurno ponovo doći. Kao što se posle sunca nadviju tamni oblaci i padne kiša, tako biva i sa našom duhovnom ravnotežom, a uravnotežen čovek u svemu počinje da vidi Promisao Božiju.

2. POKAJANjE

Kada se Gospod povuče da bi iskušao dušu, On se vraća čim Ga prizovemo. Međutim, kada se On povlači radi kazne, onda se ne vraća brzo – sve dok duša ne shvati da je počinila greh, dok ne počne da se kaje i oplakuje svoje grehe.

3. NE SMEMO DOPUSTITI SEBI DA SE RASLABIMO

Kažeš da te je celog obuzela turobna neosetljivost i da si postao kao beslovesan – bez misli ili osećanja. Takve reči ponekad dolaze kao kazna, nakon što smo u mislima ili osećanjima naginjali zlu. Ponekad, pak, one dolaze kao pouka da bi nas naučile krotosti i navikle da od svojih moći ništa ne očekujemo, već da samo Boga čekamo. Takva iskustva podrivaju poverenje u sebe, jer kada se oslobodimo težine, znamo odakle pomoć stiže, i shvatamo na Koga u svemu treba da se oslonimo. To je stanje potištenosti, ali se ono mora izdržati sa mišlju da ne zaslužujemo ništa bolje. Ne postoji lek protiv takvog stanja, a oslobađanje od njega zavisi od volje Božije. Sve što možemo jeste da vapimo Gospodu: Neka bude volja Tvoja! Pomiluj me! Pomozi mi! Sebi nikako ne smemo dopustiti da raslabimo, budući da je to štetno i razorno.

Sveti Oci takvo stanje opisuju kao hlađenje ili suvost, i smatraju ga neizbežnim za svakoga ko se trudi da živi u skladu sa Božijom voljom, jer bez toga ubrzo postajemo drski.

 

4. LEK: VRAĆANjE U BLAGODATNO STANjE

U vreme sušnog perioda duše, trebalo bi da proverimo da li se u duši javilo kakvo osećanje sujete ili uobraženosti. Uočivši ga, treba da se pokajemo pred Gospodom i odlučimo da ubuduće budemo oprezniji. Lek protiv tuge je povratak blagodati. Budući da blagodat dolazi po volji Božijoj, sve što možemo činiti jeste da se molimo da nas On oslobodi od te suše i kamene neosetljivosti.

5. KROTOST

Šta je to što će najpre zadržati blagodat u duši? Krotost. Šta je to što je najpre odgoni? Gordost, visoko mišljenje o sebi, uzdanje u sebe. Blagodat nas napušta čim oseti zli zadah unutrašnje gordosti.

6.BEZ SAMOVOLjE ILI SAMOSAŽALjENjA

Kažeš da stalno padaš. Pa, tako će i biti, sve dok u tebi vladaju samovolja i samosažaljenje. To pokazuje da je u tvome srcu najvažnije “Ja”, a ne Gospod. To je greh samoljublja koji živi u nama, koji je uzrok svakoga greha, i čoveka čini grešnim, od glave do pete, sve dokle mu dopuštamo da obitava u našoj duši. A kada je celi čovek grešan, kako se blagodat može nastaniti u njemu? Ona neće doći, kao što ni pčela ne ide tamo gde ima dima. Čovekovu odluku da služi Gospodu čine dva veoma važna elementa: prvo, čovek se mora odreći sebe, drugo, mora ići za Hristom. Prvi elemenat zahteva napuštanje egoizma ili samoljublja, a, sledstveno tome, i neprihvatanje bilo kakve samovolje ili samosažaljenja, bilo u velikome ili malome.

7.NE PLAŠI SE BORBE

Ne plaši se borbe i nemoj bežati od nje. Tamo gde nema borbe, nema ni vrline. Tamo gde vera i ljubav nisu iskušani, nemoguće je biti siguran da li one uopšte postoje. Vera i ljubav se ogledaju i otkrivaju u nedaćama, to jest, u teškim i ozbiljnim okolnostima, kako u spoljašnjim, tako i unutrašnjim (za vreme bolesti, tuge ili lišavanja).

 

8.SA OČAJANjEM SE BORI SVEDOČANSTVOM PISMA GOSPODNjEG

Često se dešava da satana lukavo opšti sa tobom u srcu i kaže: “Seti se zla koje si počinio. Duša ti se ispuni bezakonjem, oboriše te mnogi strašni gresi.” Ne dopusti mu da te obmane ovim rečima i baci u očajanje, pod pogrešnim izgovorom da je u pitanju pokajanje.  Greh ima takvu moć da stalno razgovara sa dušom, kao čovek sa čovekom, predlažući joj tako grešno delo. Ti mu tada odgovori: “U Pismu Gospodnjem imam svedočanstvo: nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ (Jez. 33, 11). Smisao Njegovog silaska na zemlju beše da spase grešnike, da prosveti one koji se nalaze u tami i da mrtvima daruje život.”

9. OTVORIMO SVOJE SRCE BOGU

Kada zapadnemo u nevolju, očajanje ili beznadežnost, trebalo bi da činimo ono što je i David činio: da izlivamo svoja srca Bogu i da nevolju svoju pred Njim kazujemo. Tako se ispovedamo Bogu, Koji može premudro sve da uredi: da nam olakša nevolju, ako nam je to na korist, i sačuva nas od razorne i pogubne tuge.

10. NADA UVEK POSTOJI

Svakome koga tišti osećanje beznadežnosti i nemogućnosti da dostigne svetost, poručujemo sledeće: ako dostigne bestrašće, videće Hrista, ne samo u budućem veku, već ovde i sada sa silom i slavom velikom . Iako njegova duša, kao kod Sare, već dugo ne donosi nikakva ploda, još uvek, nasuprot svakom očekivanju, on može doneti sveti plod, te, poput nje, može reći: Bog mi učini smijeh. To znači da mi je Bog, posle mnogih godina žalosti i stradanja, podario veliku radost, pokazao Svoju blagu ljubav, koja će se obnoviti kao u orla mladost tvoja . Najpre ostarih u gresima i sramnim strastima, ali se sada ponovo rodih u svežoj i krepkoj mladosti. Telesne želje i gresi me ogrubeše i otežaše, ali sam sada omekšao. Bog, po milosti Svojoj, isceli moj um, te povrativši prirodnu jednostavnost, sada jasno mogu posmatrati ovozemaljske stvari. Moje telo, poput tela Nemana sirijskog, postade poput deteta, jer se oprah u Jordanu duhovnog znanja . Sada sam se, blagodaću Božijom, sabrao i oslobodio zmijinog lukavstva i raznovrsnih zlih pomisli, koje stekoh na neprirodan način.

 

11.BOG NAM ŠALjE TUGU RADI NAŠEGA SPASENjA

Zamisli da ti Gospod govori: “Na neko vreme te liših blagodatnog dara u kojem si očekivao da tvoj um nađe ispunjenje i tako pronađe mir. Da bi to postigao, dao sam ti neki drugi dar. Međutim, ti još uvek misliš na ono što je oduzeto, ne zapažajući šta ti je umesto toga dato. Zato si tužan, bolestan i padaš u uninije. Ipak, drago mi je što sam dopustio da te napadne duh tuge. Učinih to za tvoje dobro. Moj cilj nije da te uništim, već da te spasem, jer si ti Moj sin.”

12. HVALIMO SE U NEVOLjAMA, ZNAJUĆI DA NEVOLjA GRADI TRPLjENjE

Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. I ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.

13. OKRENIMO SE BOGU!

Čak su i svetitelji Božiji ponekad bivali ophrvani demonskim očajanjem i tugom. Šta tek, mi grešni, da očekujemo? Neprijatelj nas, avaj, često povređuje gnevom i poniženjem, a i srce često biva obuzeto teškim očajanjem! Neprekidno se moramo okretati Bogu i svakog trenutka biti sa Njim, da nas ne bi obuzeli greh i neprijateljska tuga. Pored toga, postoje i drugi načini udaljavanja od njih – široki put ovoga sveta. Ako se predaš ovozemaljskim uživanjima, tuga će te napustiti za kratko vreme, makar dok traju zadovoljstva. Međutim, zadovoljstva će ti, nakon što te porobe, postati neophodna, jer ćeš samo u njima pronalaziti utehu i radost. Ali, neka bi Gospod sačuvao svakog hrišćanina od takvog bekstva od demonske tuge! Bolje je ići uskim putem, strpljivo podnositi tugu i tražiti čestu pomoć i izbavljenje od Gospoda Isusa Hrista, Koji se uvek raduje onima koji se Njega radi trude oko svoga spasenja, nego ići širokim i prohodnim putem ovoga sveta i telesnim uživanjima zadobijati slobodu koja dolazi od duha tuge. Duhom tuge, neprijatelj je mnoge skrenuo sa uskog puta spasenja na široki, koji vodi uništenju.

 

14. ODGOVOR MONAHU KOGA MUČI DUH TUGE

Iz tvoga pisma vidim da te je porobio duh tuge. To je ozbiljna strast, protiv koje se hrišćani koji žele da se spasu, moraju žestoko boriti. Ona napada čak i one koji imaju sve što im je potrebno i utešavaju se na razne načine. Koliko li tek onda napada one koji žive u samoći? Preporučujem ti sledeći način borbe:

1. Prisiljavaj se na molitvu i svako dobro delo, bez obzira što ono možda nije u skladu sa tvojim sklonostima. Kao što čovek lenjog konja bičem tera da hoda i kaska, tako i mi treba da primoravamo sebe na dobra dela i molitvu. Bog, videći tvoj trud i dela, razgoreće tvoju revnost. Sama navika podstiče revnost i privlači nas molitvi i dobrim delima. Stekni ovu naviku, i ona će te privesti molitvi i dobrim delima.

2. Revnost se stiče različitim zanimanjima, to jeste, menjanjem poslušanja. Najpre se moli, zatim se bavi rukodeljem, čitanjem, razmišljaj o svome duhovnom stanju, o večnom spasenju, itd. Ako te savlada tuga, izađi iz sobe i, šetajući, razmišljaj o Hristu, uzdigni um Bogu i moli se. Tako ćete tuga napustiti.

3. Sećanje na smrt, koje ti iznenada prođe kroz um, misao na suđenje Hristu, o večnim mukama i večnoj svetlosti, odagnavaju tugu. Razmišljaj o tome.

4. Moli se i uzdiši, moleći Samoga Boga da ti daruje revnost, jer bez Njega ništa ne možemo učiniti. Ako se pridržavaš ovih uputstava, veruj mi, malo po malo, steći ćeš revnost. Bog od nas traži trud i dobra dela. Potrudi se, jer je On obećao pomoć onima koji se trude. On pomaže onima koji revnuju, a ne onima koji se odmaraju i spavaju. Satana samo čeka našu propast. Ne treba ni da spavamo, već da stojimo uspravno i borimo se protiv tako strašnog neprijatelja. To se postiže molitvom, čitanjem i svakim dobrim delom, tako da, kad nas neprijatelj poseti, ne može pronaći svoje mesto.

Ne prihvataj đavola i on će otići od tebe. Nijednog čoveka demon ne napada tako lako kao onoga koji živi u nemarnosti i lenjosti. Takav čovek je više nego plodno tle za demona. Neprekidno imaj to na umu i moli se i za mene grešnog. Traži spasenje u Hristu.

15. SKRUŠENO SRCE

Ako bi me upitao za razlog tuge i sličnih stanja koja su sami predukus pakla, odgovorio bih ti da si to upravo ti, jer se nisi potrudio da pronađeš lek protiv njih. Postoji samo jedan lek i samo u njemu čovek može pronaći neposrednu utehu svojoj duši. Sigurno se pitaš koji je to lek. Pa, lek je skrušeno srce. Bez njega niko ne može uništiti prepreku zla, već samo videti kako ono trijumfuje nad njim.

 

16. TRPLjENjE

Strpljivo podnošenje nevolja uništava očajanje, koje razara dušu. Ono uči dušu da treba da se uteši, a ne da postane žalosna pred mnogim bitkama i stradanjima.

17. SEĆANjE NA BOGA

Ako se čovek stalno seća Boga, on će se radovati. I psalmopojac David kaže: setih se Boga, i obradovah se. Jer, kada se um uzveseli sećanjem na Boga, on zaboravlja na muke ovoga sveta, polaže nadu na Njega i više nije ni zabrinut, niti uznemiren.

18. DUŠEVNI MIR

Čovek, pogotovo radi duševnog mira, mora da izbegava tugu i da se trudi da bude radosnog, a ne tužnog duha. Kako premudri Sirah kaže: Tuga je mnoge pogubila, i u njoj nema ničega dobrog.

[JESSY]

SAVLADAJTE DEPRESIJU UZ POMOĆ PRAVOSLAVLJA (II deo): Misli svetih otaca protiv čamotinje i bezvoljnosti

 Misli svetih otaca protiv tuge i depresije:

1. PREVAZIĆI UNINIJE (OČAJANJE, ČAMOTINJU)

 

Prestani da pretpostavljaš! Počni da razmišljaš!

2. ODMOR KOJI OKREPLjUJE

Često se dešava da, kad nam je srce ispunjeno tugom, takve pomisli možemo odagnati napuštanjem kelije i započinjanjem bezazlenog i mirnog razgovora sa nekim iskusnim i vrlinskim čovekom. Zatim, ojačani i okrepljeni, možemo se sa većom revnošću vratiti našim bogougodnim borbama.

3. POKAJANjE KAO ODGOVOR

U vreme oluje i uzburkavanja strasti, trudi se da ne padneš u uninije i očajanje, već pribegni samo-prekorevanju, krotosti i pokajanju. Bogu je draži skrušeni grešnik koji se kaje, od nepokajanog i gordog pravednika, koji misli da se opravda pravednošću.

 

4. SILA TRPLjENjA

Trpi i istrpi sve! Svaku tugu, svako breme, uvredu, klevetu, a najviše se plaši očajanja. To je najteži greh.

Postoje dva puta. Jedan je put samoprekorevanja i krotosti. Drugi, samoopravdanja i žalosti. Prvi je istinski put duhovne žalosti i pokajanja, koji vodi spasenju i krotosti. Drugi je put gordosti i samoopravdavanja. U tom slučaju ti niko ne može pomoći – ni moje molitve, ni anđeli nebeski – već samo milost Gospodnja. A, i da to nije Gospoda radi, vodilo bi u propast!

Bez obzira na iskušenje ili čovekov pad, mora se ustati, ne tugovati i početi iznova. Neophodan je trud za trudom. Potrebna je nevidljiva borba. Samo mužestvena borba biva ovenčana. Mora postojati rat, žalost sa iskrenim pokajanjem i čvrstom nadom.

Naoružaj se, započni rat i Gospod će ti dati sve ostalo.

Jedan brat je pao u greh bluda nakon čega je gorko plakao i, iz sveg srca, se pokajao. To se ponovilo sedam puta. On se kajao, borio, nije dopuštao sebi da padne u očajanje, i greh mu je bio oprošten. Njegovom starcu je otkriveno da je zbog pokajanja i borbe ovaj brat ovenčan nebeskim vencima.

Stoga, iznad svega čuvaj mir u srcu. Sve predaj Gospodu, u potpunosti se predaj Njemu. On je sve i sve je Njega radi.

 5. NEPOKOLEBLjIVA HRABROST

Čovek mora biti strog prema sebi, a blag prema drugima. Čoveka napadaju nečiste pomisli, a kada one nestanu, čamotinja, očajanje (uninije) i slične strasti obuzimaju njegovo srce. I tako to biva: smenjuju se takvi periodi, i to sve radi našega spasenja.

Potrebno je usavršiti se u krotosti. Nemoguće je hoditi stazom duhovnog života ne razlikujući iskušenja, jer ni Gospod ne šalje čoveku iskušenja koja prevazilaze njegove moći. Najpre treba da se “poklonimo Krstu”, a potom da “proslavimo i veličamo Njegovo Vaskrsenje”. I tako je to u čovekovom životu – prvo patnja, pa radost.

U vreme žalosti i očajanja neophodno je imati strpljenje i hrabro srce, jer kada iščezne svaka nada da će biti bolje, tada stiže nebeska pomoć. U tom trenutku je potrebna ispovest. Ti samo ne gubi veru, jer, kao što se telo očisti posle tople kupke, tako će se i tvoja duša, blagodaću i milosrđem Božijim, očistiti od greha.

 

6. NASRTAJI GORDOSTI I OČAJANjA

Pišeš da si ponekad toliko raslabljen da polako postaješ kukavica, a nekad padaš i u očajanje. Znaj da postoje dve osnovne zamke neprijatelja: napasti čoveka gordošću i sujetom, ili kukavičlukom i očajanjem. Sveti Jovan Lestvičnik piše da se jedan iskusni asketa protiv ovih zamki borio oružjem samoga neprijatelja. Kada bi ga doveli do očajanja, on bi rekao sebi i svojim neprijateljima: “Kako to da si me do nedavno hvalio i u meni podsticao gordost?” Tako se odbranio od ove zle spletke. Ako bi neprijatelj promenio taktiku, pa počeo da hvali podvižnika, stvarajući plodno tlo gordosti i sujete, starac bi tada odgovarao: “Kako to da si me nedavno doveo do očajanja? To je samo po sebi protivrečno.” Tako se ovaj asketa, uz pomoć Božiju, odbranio od ovih zamki oružjem samoga neprijatelja, koristeći ga u pravo vreme

7. DEPRESIJA JE ISTO ŠTO I ATEIZAM

Ako patiš zbog gubitka i štete, i ne pronalaziš mesto na kome bi odmorio svoju zabrinutu glavu, vera tvoja će te zaštititi od mračnih pomisli i briga, i neprekidno će ti govoriti da je sve što je izmaklo iz tvojih ruku, palo u ruke tvoga Oca, Svedržitelja.

Vera te štiti u bolesti i od bolesti, u teškoćama i od teškoća, u tami i od tame, u očajanju i od očajanja, u usamljenosti i od usamljenosti, u smrti i od smrti. Vera te štiti i brani čak i od smrti. Zaista, čak i od smrti, a ateisti ne znaju čak ni da postoji odbrana od smrti… Svaka smrt je mrtva, a ateizam je živa smrt. Vera tvoja brani te i čuva od ove žive smrti.

 8. ZA MIRAN ŽIVOT

Braćo moja, čvrsto stojte u pravoslavnoj veri Hristovoj! Čuvajte nerasejanost uma; imajte čistotu duše i tela; klonite se zlih želja; ukrasite se skrušenom mudrošću; ne zaboravljajte na gostoljublje; nikada ne izbegavajte zajedničke obroke za trpezom; bežite od ljudske slave; ne tražite privremenu počast; ni u čemu se ne suprotstavljajte svome nadređenom; neprekidno se vežbajte u vrlinama; bežite od alkohola kao od otrova; svakog časa se trezveno molite Bogu. Ako budete živeli po ovim savetima, onda će vam Gospod naš Isus Hristos darovati večne blagoslove i Carstvo Nebesko.

9. ČUVANjE OD DUHA OČAJANjA

Moraš se češće krstiti, jer te to čuva poput katanca na vratima. Spasavajte se i branite silom Časnoga i Životvornoga Krsta.

Demon sedi na levom, a Anđeo čuvar na desnom ramenu.

Svaki čovek ima svoje knjige – u jednu se zapisuju gresi, a u drugu dobra dela.

Ako nas neko podstakne da povredimo ili ožalostimo stare, bolesne ili sumašedše, ne očajavajmo, već, nasuprot tome, pomozimo im. Bolesnima moramo pomoći svim snagama i oprostiti im šta god oni rekli ili uradili.

Svaki dom bi trebalo da ima jednu sobu koja je, poput kapele, okrenuta na istok. U nju bi trebalo staviti jedan sto – oltar Božiji za molitvu, sa kojeg ne bi trebalo ni jesti ni piti.

10. HRABRO SE BORI

U vreme iskušenja ne napuštaj svoju keliju, izmišljajući razne izgovore, već sedi i trpi. Hrabro se suočavaj sa svim protivnicima, osobito sa demonom uninija, koji je zaista najteži od svih, ali koji, najviše od svih, dušu čini iskusnom. Ukoliko izbegneš borbu, tvoj um će ostati neiskusan, plašljiv i lako će se u bekstvu okretati.

11. MOLITVA JE LEK

Molitva je lek protiv tuge i uninija. 12. SUZE I MOLITVE BOGU

Kada pokušavamo da uznesemo srdačne molitve Bogu i u tome ne uspevamo, jer nas obuzima tama, navlažimo obraze suzama i zatražimo od Boga da razveje borbenu tamu i unese svetlost u dušu.

13. ČEKAJ SVETLOST MILOSTI BOŽIJE

Poput sunčevih zraka, koje ponekad prekriju tamni oblaci, duša biva ispunjena tamom i, na neko vreme, lišena duhovne utehe. Tada je svetlost milosti Božije pomračena oblacima strasti koji se nadvijaju nad dušom. U tebi više nema radosti, a um se sve više pomračuje. U takvim situacijama ne razmišljaj mnogo, već trpi. Čitaj, primoravaj se na molitvu i čekaj pomoć. Ona će stići i pre nego je uočiš. Isto kao što sunčani zraci spasavaju zemlju od tamnih oblaka, tako i molitva može da uništi i rasprši oblake duševnih strasti i da osvetli um svetlošću utehe i radosti.

14. ISUSOVA MOLITVA

Odagnaj neprijatelje Isusovim Imenom, jer, ni na nebu ni na zemlji, nema moćnijeg oružja protiv njih.

15.TRUDI SE DA SE NE SMUTIŠ

Ne dopusti da te neprijatelj poremeti, smuti i zbuni. Može li te ikakvo iskušenje ili stradanje zadesiti bez Božijeg dopuštenja? Ne može. Bog to dopušta zbog duševne koristi, ali nam demon to predstavlja u drugom svetlu, kao što je to davno učinio kada je izgnao našeg praoca iz rajskoga vrta. Međutim, mi zaboravljamo da nam Bog šalje iskušenja da bi nas očistio od svake nečistote, i tako zapadamo u nevolje i uninije. Ako želiš da se spaseš, ne veruj svojim pomislima, jer demoni u tebi seju seme zla i stvaraju lažne predstave. Ti zato nikada nikog ne osuđuj, već se uvek trudi da služiš bližnjem. Nikada ne misli zlo o nekome. Time i sam postaješ zao, budući da zao čovek misli zlo, a dobar čovek dobro. Kada pomisliš: “Oni za mene kažu…”, znaj da ti to neprijatelj šapuće na uho. Nikada ne sumnjaj, već sve istrpi sa radošću i osmehom, jer je velika nagrada za trpljenje. Što se tiče demona, ne veruj im, jer stvarnost nije onakva kakvom je oni predstavljaju. Njima je jedino stalo da pokušaju da te, na svaki mogući način, smute.

16. SVE ŠTO SE DEŠAVA, DEŠAVA SE RADI DOBRA

Kažeš da su te iskušenja iscrpila. Vozljubljeni brate, ne budi iscrpljen, jer te Bog nije napustio, niti će te napustiti. Znaj da je nemoguće promeniti reči, koje je Gospod uputio našem praocu Adamu: Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb . Kao što se zlato zagreva u peći, očišćuje se i postaje pogodno za izradu kraljevske krune, tako je i sa čovekom. Iz vatre stradanja se, ukoliko sa blagodarnošću istrpi, rađa carski sin. Stoga, veruj da sve što ti se dogodi, događa se radi tvoga dobra, da bi ti osiguralo smelost pred Bogom.

 

17. POMOĆ OD ANĐELA ČUVARA

U očajanju sam potezao i za svojim, uvek napunjenim, pištoljem, želeći da sebi oduzmem život. Ali, neki glas u srcu mi je rekao: “Ne očajavaj, već se uzdaj u milost Božiju. Bog je štedar i mnogomilostiv prema onima koji se kaju. Do posljednjeg trenutka ovoga života, ne smemo da očajavamo.”

Naravno, bio je to glas mog Anđela čuvara. Bacio sam pištolj i, ustuknuvši, pogledao na Raspeće našega Spasitelja. Suze, poput bujice, potekoše niz obraze. Pao sam ničice i ridao sve dok nisam u tom položaju i zaspao.

Probudio sam se. Bilo je jutro. Oko mene nije bilo ničega. Sve je bilo na svome mestu, a u mojoj duši takođe mir. “O, Gospode,” pomislio sam, “velika je milost Tvoja!” Sledećeg dana, primio sam Svete Tajne i potpuno se smirio.

18. MISLI SAMO NA GOSPODA

Kada neprijatelj ubaci očajanje u tvoje srce, pobuđujući u umu sećanje na prošle grehe, koje ne donose nikakvu nadu na oproštaj, ne odmeravaj vlastite zasluge i grehe. Misli samo na dela Gospoda našeg Isusa Hrista – samo ona donose spasenje. Takođe, ne zaboravljaj da se Majka Crkva, na svakoj Evharistiji, moli za sve grešnike.

 19. UVEK OČEKUJ IZNENADNE PROMENE

Budi hrabar! Kada ognjeni duh počne da slabi, treba da se, na svaki način, trudimo da ga, sa strahom i trepetom, obnovimo, priljubljujući se uz Gospoda, jer sve dolazi od Njega. Dugo nas mogu pritiskati uninije, dosada, duhovna i telesna težina. Međutim, ne smemo se obeshrabriti, već moramo čvrsto stajati i revnosno ispunjavati pravila kojeg smo se prihvatili. Nemoj misliti da će se duša brzo osloboditi privezanosti za greh, niti očekuj da će ona sačuvati jednaku toplinu i sladost. To se nikada ne dešava. Nasuprot tome, uvek očekuj iznenadne promene. Kada nastupe natmurenost i teskoba, shvati da si to istinski ti, onakav kakav jesi. Što se tiče duhovne sladosti, prihvati je kao nezasluženu nagradu.

 20. BOGOOSTAVLjENOST

Kada se Bog, iz vaspitnih razloga, povuče, nastupa neizmerna tuga, poniženje i čak izvesno očajanje duše. Bog to čini da bi obuzdao sklonost duše ka taštini i samoljublju, jer se srce odmah ispunjava strahom Božijim, suzama blagodarnosti i velikom čežnjom za tihovanjem. Međutim, kada se Bog potpuno povuče, duša biva ispunjena uninijem, neverjem, gnevom i gordošću. Mi, koji iskusismo obe vrste ostavljenosti, u oba slučaja Bogu treba da pristupimo na odgovarajući način. U prvom slučaju, treba da Mu, od sveg srca, zablagodarimo, shvatajući da On tako obuzdava našu plahovitost i, poput dobroga oca, poučava nas razlici između vrline i poroka. U drugom slučaju, treba da Mu ispovedimo svoje grehe, da Mu sa suzama zavapimo i da se, što je moguće više, odvojimo od sveta, da bi Ga, uz veliki trud, konačno podstakli da se ponovo, kao nekada, otkrije u našim srcima.

Ipak, treba da shvatimo da kada je neposredna borba između satane i duše u toku – govorim o borbi u slučaju kada nas Bog napusti da bi nas poučio – tada se blagodat, kao što sam već rekao, pomalo skriva, ali ona i dalje krepi dušu, tako da u očima njenih neprijatelja pobeda izgleda kao delo same duše.

 

http://www.opanak.rs/savladajte-depresiju-uz-pomoc-pravoslavlja-ii-deo-misli-svetih-otaca-protiv-camotinje-bezvoljnosti/

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 54 минута, JESSY рече

2. POKAJANjE

Džes. imali smo nedavno temu gde je otac duhovnik, koji je ranije valjda bio psihijatar dao odličan intervju a baš u vezi odnosa između duhovnika i korisnika psihijatrijskih usluga, gde je napomenuo, da se kod takvih pacijenata izbegava potsećanje na grešnost, već se ima primenjivati i hrabriti ih sa velikom milošću Božjom koja svaki greh oprašta, te se ih uvoditi u pričešćivanje na svakoj liturgiji sa minimum insistiranja na ispovest i naravno post...

Ako nađeš tu temu, ne bi bilo loše da taj intervju prebaciš i ovde.

[JESSY]

пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

ne bi bilo loše da taj intervju prebaciš i ovde.

 

[Bokisha]

пре 4 часа, JESSY рече

 

пропустих ово.....ал ето добро дође ово пребацивање....одличан текст

[ines]

...to je zaista jedno zastrašujuće stanje duše koje toliko snažno utiče na fizičko telo...Kaže se: depresija se leči redovitom liturgijom, ali treba uzeti u obzir da takva osoba ne može ponekad ustati iz kreveta,a ne da ode na liturgiju...to je zaista strašno i vrlo tužno ...čovek bi hteo da pomogne, ali evo, bez psihijatrijske pomoći i njihovih lekova, kako?

[JESSY]

Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш? (Пс. 42, 5) Наша главна борба се води против демона туге, који помрачује способност душе за духовно созерцање и удаљава је од сваке добре ствари. Када овај зли демон овлада душом и потпуно је помрачи, одвраћа нас од молитве, читања свештених књига, благости и саосећања са ближњим. Он улива сваку врсту мржње према обавезним делима послушања. Лишавајући душу сваког здравог расуђивања, раслабивши њену истрајност и постојаност, чини је безосећајном и парализованом, свезаном и окованом очајничким мислима. Уколико нам је циљ да водимо духовну борбу и да, уз Божију помоћ, поразимо демоне зла, требало би да на сваки начин чувамо срце од демона чамотиње. Као што мољац нагриза одећу, а црв дрво, тако и туга изједа човекову душу. Обузимајући душу, туга је испуњава горчином и немарношћу. Затим јој демон туге предлаже да би требало да се одвоји од осталих људи, јер су они узрок њене узнемирености. Он не допушта души да схвати да њена болест не долази споља, већ лежи унутра, скривена, и пројављује се само онда када искушења нападају душу. Човека повређују само узроци страсти које леже у њему самом. Из тог разлога Бог, Творац и Лекар наших душа, Који једини познаје све наше душевне ране, не говори нам да напустимо друштво ближњих, већ нам казује да у себи искоренимо узроке зла и признамо да се душевно здравље не постиже одвајањем од ближњих, већ властитим подвигом у друштву светих људи. Међутим, најпре се морамо изборити са демоном туге који душу доводи до очајања. Просто га морамо ишчупати из свога срца. Управо демон туге није Каину допустио да се покаје после братоубиства, ни Јуди после издајства свога Учитеља. Туга за нас може бити корисна само уколико доноси покајање због сопствених грехова. Зато блажени апостол и каже: Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје (2. Кор. 7, 10). Ова „жалост која је по Богу“ је помешана са радошћу, јер храни душу надом, проистеклом из покајања. То значи да нас она чини послушним, брзим на свако добро дело, приступачним, скрушеним, благим, уздржљивим и трпељивим у свакој муци или потресу који Бог допушта на нас. Поседовање оваквих квалитета показује да човек носи у себи плодове Духа Светога: љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброту, веру, уздржање (Гал. 5, 22). Насупрот томе, тугом, која није по Богу, спознајемо само плодове злог духа: равнодушност, нетрпељивост, гнев, мржњу, свадљивост, очајање, лењост у молитви. Стога, треба се клонити овог облика туге, исто као и блуда, среброљубља, гнева и осталих страсти. Оне се могу исцелити молитвом, уздањем у Бога, богомислијем и животом са благочестивим људима. (свети Јован Касијан, + 435, 

[JESSY]