Како заинтересовати младе за Цркву

[JESSY]

Када адолесцент одлази из Цркве

 

Молим верујуће маме и тате који воле своју децу да обрате пажњу на следећу чињеницу. По правилу, у извесном тренутку адолесцент одлази из Цркве.[1] У цркви му постаје досадно, непријатно, сувишно и незанимљиво. То се догађа са дететом у 11-12 години, понекад нешто мало касније.

Митрополит Антоније Сурошки узроке оваквог одласка види у следећем: "Мислим да један од проблема који се појављује пред адолесцентом јесте у томе што њега уче нечему док је још мали, а затим, када постане 10 или 15 година старији, наједном откривају да има и сумње и питања и неразумевања. Он је прерастао све оно чему су га учили у детињству, а у међувремену га ничему нисмо научили зато што нам ни на памет није падало да пратимо каква се питања у њему рађају, и да обраћамо пажњу на та питања, да се односимо према њима озбиљно, а не само да кажемо: 'Како можеш то да доводиш у питање?'... Често се догађа да, када нам одрасло дете поставља питање, ми на њега не одговарамо. Не одговарамо, нажалост, врло често не зато што смо непажљиви према њему, већ зато што немамо шта да одговоримо, јер и сами никада нисмо о томе размишљали.

Једном сам окупио родитеље и децу, адолесценте. Одрасли су очекивали да ћу обавити разговор, да ћу обраћати пажњу на децу, а родитељи ће само тако седети: јер они ионако све знају. А ја сам предложио деци: 'Ето, имате питања - поставите их својим родитељима и видећемо шта ће вам одговорити'. Родитељи ништа нису могли да одговоре. После тога реакција родитеља је била: 'Како сте могли тако с нама да поступите! Па ви сте нас постидели пред нашом децом!' Али од стране деце је уследила другачија реакција: 'Било је изврсно! Сада знамо да су наши родитељи исти као и ми!'".[2]

У том периоду који није нимало једноставан за адолесцента, периоду самосталног тражења, веома је важно подржати га, задржати топлу, домаћу атмосферу пуну разумевања, да, одлазећи из црквеног живота, не би био искључен из породице. У то сложено и веома важно време за формирање вредности он се не сме избацивати из породичног круга. Треба га на све могуће начине подржати у његовом самосталном животном трагању.

Многи савремени родитељи греше одступајући од овог правила. Треба показати сину или кћерци да су вољени, без обзира на то што су престали да иду у цркву и живе без молитве, без исповести и Причешћа. Важно је не изгубити душевни контакт с дететом, чак и ако оно сада нема тежњу према духовном. А ради тога (пазите, драге православне тате и маме!), морате да поднесете одређене жртве. Можда ће оно што ћу сада рећи некога шокирати, али не и оне који се боје да изгубе своју децу: они ће све што ћу рећи прихватити с пажњом.

Ако се вашем детету свиђа савремена музика, можете сести поред њега када је слуша и послушати је заједно с њим. Поразговарајте с њим отворено, искрено. Поштено признајте да сте ви човек старијег поколења, да сте васпитани на другачијим ритмовима, да се вама више свиђају песме са смисаоним садржајем, можда чак и не толико музика, колико текст. Отворите му своје срце, али не правите никакве критичке оцене онога што се њему свиђа. Замолите дете да вам објасни шта му је блиско управо у тој музици. Искрено (али обзирно) признајте му ако вам се та музика не свиђа, или реците детету да је, на пример, ево ова композиција чак врло занимљива. Прецизирајте зашто је детету важно слушање те музике ако је веома гласна. Односно, искрено сазнајте од свог детета у пубертету о свему, не покушавајте да га приведете правилном (с вашег гледишта) одговору по том питању.

Игуман ЕВМЕНИЈЕ

[Бели Раде]

 Приметио сам да има људи који са децом долазе сваке недеље у цркву, за које знам да су углавном разведени и у страшним проблемима и тд. да не износим неке друге незгодне ствари, дакле ти родитељи наравно у цркви и црквеном животу као и духовности коју су открили, проналазе вентил и утеху за своје проблеме и то је у реду, наравно јер што наш народ каже: ,, Без невоље, нема богомоље", жива истина, да се не лажемо, највише се продуховимо после тешких животних искушења...

 

 Као што већ рекох, доводе децу у цркву.

 Деца ко деца, не скривају осећања досаде осећај умора и неразумевања онога шта се ту ради и шта се то чита и пева. Али родитељи, а ту рачунам и бабе и деде, не одустају и затварају очи пред чињеницом да дете јадно и мало није још зрело за то за шта су они одједном запели и малтретирају децу да стоје мирно, да морају да слушају и тд.

 

 Међутим иза свега стоји, опет се враћам на горе речено, раскантана породица, која том детету треба да буде узор и пример хришћанског живота. А дете ако дакле у кући нема пример хришћанског живота, а у цркви управо о томе слуша, како оно да остане у Цркви, кад му ништа није јасно... ни зашто мама и тата не живе више зајдено, зашто деда псује бабу, зашто баба бије тату, зашто мене туку... и тд. а у цркви сви ко цвећке. 

 И наравно да долази до сукоба у глави детета и примећујем да се код неколико клинаца које родитељи доводе у цркву јавља страшан отпор у цркви и нимало добро понашање на улици, јер наравно ту децу знам и из виђења.

 

 

 Против сам да се дете од малих ногу третира свакодневним молитвама, јутрењима, вечерњим... сваконедељном литургијом и саслуживањем у олтару, јер то доводи до бумеранг ефекта. Наравно, треба их водити у цркву, али онолико колико могу да поднесу, а нарочито празницима праћемим прелепим обичајима.

 

 Деца пре свега треба да имају као узор родитеље који се воле, поштују, и изнад свега да су окрепљени Љубављу, а ево и

аминујем и цитирам горе наведену реченицу коју је написао марко_13 ,,.

[dvabu]

  On 2. 10. 2012. at 8:10, Дејан Бићанић рече

Šta odvodi tinejdžere, vaspitavane u ocrkovljenim porodicama, iz Crkve? Da li je za rascrkovljenje mladića i devojaka zaslužna kriza vere, neprihvatanje licemerja ili težnja k grehu? Na pitanja odgovara iguman Petar (Mešerinov).

HVALA BRATE ZA OVU TEMU!

[-Владимир-]

Можда зато што се погрешно упознају са Црквом, кроз неке обавезе, кроз начин понашања који мора да се поштује, у ствари кроз форму а не суштину. И одбацују форму никад не упознавши суштину. Мени нико никад није причао о Богу, и дуго сам сматрао да црква служи само за венчање и паљење свећа . Све сам открио сам и то прво кроз лик Исуса Христа па тек онда све остало .

[DYNABLASTER]

Ko god vozi limuzinu tipa Audi A6 taj jednostavno nema "vremena" da produhovljuje ljude, to je vrlo prosto, svi gresi i njihova uzrocno-posledicna povezanost su lako objasnjivi, to je kao matematika.

U tom Audiu ima tolko dugmica i svetlecih dzirlo stvari da covek jednostavno mora da bulji u njih i nema "vremena" za bilo sta drugo, a jedno se na drugo kalemi matematickom progresijom.

[Зосима]

Вратиће се та деца,кад буду зрели људи, важно да је семе посејано...

[Toma]

Istina, kada pogledam sa balkona naše Crkve Preobraženja, vidim tu
'rupu' - ponajmanje je ovih izmedju 12 i 24 godine.

Oko 12-te ih roditelji počinju pitati "Hoćeš sa nama u Crkvu ili ...",

jer tada su dovoljno odrasli da ostanu sami i da odluče.

A oko 22-24. godine ... tada je frka na faksu i Bog im treba!


Elem, tinejdžeri ne dolaze na Liturgiju jer je Liturgija za njih 'smor'.

(Imam 'insajdera' medju tinejdžerima!)

Ne želim da sada i ovde objašnjavam teen generaciji šta je  

Božanstvena Liturgija (= KO je Božanstvena Liturgija!!!),

već da ostalima prdložim malo akcije.
Akcije pomoći teen generaciji da uraste u Crkvu.

A to su sitne, 'sitne' i krupne akcije požrtvovanja

nas matoraca - e da bi 'klinci' došli (ako nisu bili u veri, u Crkvi)

i/ili ostali deo Tela Hristovog.

Akcije tipa: na 'drugom delu' Litiurgije (alias Agape) 1 gitara (harmonika, udaraljke..)

i 10-tak odštampanih tekstova pesama.... Svetog Nikolaja, npr.
Ili filmska projekcija sa razgovorom o filmu nakon gledanja (Postoji
fondacija "Prijatelj Božiji" i njihova kolekcija filmova).
Ili uključivanje u neku od humanitarnih organizacija (VDS u Beogradu postoji.... radi...).

Ili čišćenje štroke po porti i oko nje (10-tak zašiljenih štapova, kesa na ruke

umesto rukavica...).
Ili akcija vezivanja trakica oko zvončića pred Vrbicu.

Ili da se svi posle Liturgije potrpaju u bus, tramvaj i odu u _____________ da bi tamo
bacali frizbi (i hvatali ga! Imam ćerku koja.... ima druge talente ali taj baš ...),
igrali badmington, pikado .... Može li se negde posle Večernje molitve
otići i napraviti logorska vatra (kontrolisanog gabarita) i/ili roštilj?
Ili posle Liturgije devojčice da obrišu prašinu sa Ikonostasa, pokupe paučinu
(na vozglas "Gore imajmo srca" - podignite pogled u vis, kašće

vam se samo!), a dečaci da brišu podove....
Može li se ponegde organizovati humanitarna prodaja kolača / slanih pita,

i pranje kola?
Da li je OK organizovati pri hramovima dobrovoljno davanje krvi, jer neki
od teen generacije imaju preko 18 godina i ... frka im je da to urade prvi put?

......................................................
Samo im nemojte organizovati predavanja gde će oni sedeti a neko

im govoriti! Ne sede li dovoljno u školi, kolima, kod kuće, za kompom?

Nemojte im organizovati ono što je VAMA zanimljivo, već se žrtvujte.

I nemojte im 'popovati' - bez da vas pitaju da im objašnjavate ....

razliku izmedju Malog vhoda i Velikog vhoda.
A i kada vas pitaju, koristitte njihov jezik (sleng) jer... zar nebi i

Nemcu, Ameru ... na njihovom jeziku govorili o Hristu Spasu,

Koji je CAR nad carevima - sve je 'razbio' Svojim neočekivanim vaskrsenjem!?

[draganzzz]

  On 8. 6. 2013. at 9:35, Toma рече

Istina, kada pogledam sa balkona naše Crkve Preobraženja, vidim tu

'rupu' - ponajmanje je ovih izmedju 12 i 24 godine.

Oko 12-te ih roditelji počinju pitati "Hoćeš sa nama u Crkvu ili ...",

jer tada su dovoljno odrasli da ostanu sami i da odluče.

A oko 22-24. godine ... tada je frka na faksu i Bog im treba!

Elem, tinejdžeri ne dolaze na Liturgiju jer je Liturgija za njih 'smor'.

(Imam 'insajdera' medju tinejdžerima!)

Ne želim da sada i ovde objašnjavam teen generaciji šta je  

Božanstvena Liturgija (= KO je Božanstvena Liturgija!!!),

već da ostalima prdložim malo akcije.

Akcije pomoći teen generaciji da uraste u Crkvu.

A to su sitne, 'sitne' i krupne akcije požrtvovanja

nas matoraca - e da bi 'klinci' došli (ako nisu bili u veri, u Crkvi)

i/ili ostali deo Tela Hristovog.

Akcije tipa: na 'drugom delu' Litiurgije (alias Agape) 1 gitara (harmonika, udaraljke..)

i 10-tak odštampanih tekstova pesama.... Svetog Nikolaja, npr.

Ili filmska projekcija sa razgovorom o filmu nakon gledanja (Postoji

fondacija "Prijatelj Božiji" i njihova kolekcija filmova).

Ili uključivanje u neku od humanitarnih organizacija (VDS u Beogradu postoji.... radi...).

Ili čišćenje štroke po porti i oko nje (10-tak zašiljenih štapova, kesa na ruke

umesto rukavica...).

Ili akcija vezivanja trakica oko zvončića pred Vrbicu.

Ili da se svi posle Liturgije potrpaju u bus, tramvaj i odu u _____________ da bi tamo

bacali frizbi (i hvatali ga! Imam ćerku koja.... ima druge talente ali taj baš ...),

igrali badmington, pikado .... Može li se negde posle Večernje molitve

otići i napraviti logorska vatra (kontrolisanog gabarita) i/ili roštilj?

Ili posle Liturgije devojčice da obrišu prašinu sa Ikonostasa, pokupe paučinu

(na vozglas "Gore imajmo srca" - podignite pogled u vis, kašće

vam se samo!), a dečaci da brišu podove....

Može li se ponegde organizovati humanitarna prodaja kolača / slanih pita,

i pranje kola?

Da li je OK organizovati pri hramovima dobrovoljno davanje krvi, jer neki

od teen generacije imaju preko 18 godina i ... frka im je da to urade prvi put?

......................................................

Samo im nemojte organizovati predavanja gde će oni sedeti a neko

im govoriti! Ne sede li dovoljno u školi, kolima, kod kuće, za kompom?

Nemojte im organizovati ono što je VAMA zanimljivo, već se žrtvujte.

I nemojte im 'popovati' - bez da vas pitaju da im objašnjavate ....

razliku izmedju Malog vhoda i Velikog vhoda.

A i kada vas pitaju, koristitte njihov jezik (sleng) jer... zar nebi i

Nemcu, Ameru ... na njihovom jeziku govorili o Hristu Spasu,

Koji je CAR nad carevima - sve je 'razbio' Svojim neočekivanim vaskrsenjem!?

 

 

Batali, tako nesto su uradili katolici na zapadu pa su stvorili jos gori efekat i otpadiju od crkve.

 

A imas i onaj kontra slucaj sa onim amerikancima sto su kolektivno presli u pravoslavlje,

 

upravo videvsi rigidnost i nepopustljivost u stavovima na ekumenskim skupovima,

 

ozbiljnost i nekakvu mistiku Liturgije, pojanje,

 

kao i nista od tih gore-navedenih protestantskih performanasa posle sluzbi,

 

sve sa gitarama, frizbijem i logorskom vatrom na kojoj se pece rostilj...itd. .smesko.

[Midrash]

  On 8. 6. 2013. at 10:43, draganzzz рече

Batali, tako nesto su uradili katolici na zapadu pa su stvorili jos gori efekat i otpadiju od crkve.

 

A imas i onaj kontra slucaj sa onim amerikancima sto su kolektivno presli u pravoslavlje,

 

upravo videvsi rigidnost i nepopustljivost u stavovima na ekumenskim skupovima,

 

ozbiljnost i nekakvu mistiku Liturgije, pojanje,

 

kao i nista od tih gore-navedenih protestantskih performanasa posle sluzbi,

 

sve sa gitarama, frizbijem i logorskom vatrom na kojoj se pece rostilj...itd. .smesko.

 

KC pokušava na mnogo načina da uključi mlade u Crkvu ali - nije rešenje u Crkvi i u crkvi - to da li ćemo im organizovati programe i štatijaznam...to je jedna polugica koja može da privuče ali ne previše ljudi. Osnovno je da im se da značaj, da ono što rade ima težinu i važnost - ali, i to je samo još jedna polugica. Ništa od toga ne vredi ako su roditelji religiozni a ne verni. Uče decu ritualima, tradicionalnim obavezama, a klinci ne vide baš neku povezanost sa životom, i zato ih ne interesuje. Mi imamo problem, zaista, sa time što smo liturgiju, da tako kažem, izolovali od svega drugog, pa je ostala jedina. ALi, liturgija bez sadržaja, bez vere i znanja ostaje samo spoljni znak, predstava, bez obzira što je sveta Tajna i deluje po sebi. I ove kritike na račun Crkve što se pojačavaju svih ovih godina dolaze odatle što praktično Crkva usmerava vernike da samo ispunjavaju formu, a sadržaj je na poslednjem mestu, ako ga uopšte i ima. 

[Toma]

  On 8. 6. 2013. at 10:43, draganzzz рече

Batali, tako nesto su uradili katolici na zapadu pa su stvorili jos gori efekat i otpadiju od crkve.

 

A imas i onaj kontra slucaj sa onim amerikancima sto su kolektivno presli u pravoslavlje,

 

upravo videvsi rigidnost i nepopustljivost u stavovima na ekumenskim skupovima,

 

ozbiljnost i nekakvu mistiku Liturgije, pojanje,

 

kao i nista od tih gore-navedenih protestantskih performanasa posle sluzbi,

 

sve sa gitarama, frizbijem i logorskom vatrom na kojoj se pece rostilj...itd. .smesko.

 

Брате Драгане, немој ми замерити што ћу ти договорити.

Ако поново погледаш шта сам написао видећеш да сам ја

ћале једне тинејџерке, те због тога не могу да баталим.

 

Баш ме брига да ли моји предлози нису успели код Римокатолика,

или личе на протестантске идеје - ја немам избор.

Тачније, горе је могућа (и недовршена) листа мојих

избора да моја ћерка буде и остане део Тела Христовог.

 

А ако волим њу, волим и њене пријатеље, те се и због њих трудим.

А ако волим њу и њих, онда марим и за децу осталих, па се и због

њих молитвено и делатно трудим. Немам неке капацитете

(нит свирам, нир цртам иконе....) ама ... "Немам сребра ни злата,

али што имам то дајем" (парафраза св. Апостола Петра).

Нешто од горенаписаног ја (тачније и искреније - МИ у Цркви) и радимо.

А Бог - благосиља, коли(ц)ко видимо....

 

Помињеш мистицизам - оним клинцима које привуче и у Цркви

задржи наш Богом-дани мистицизам ја и не нудим горенаписано.

Оне тинејџере који певају у нашем хору ја и не помињем.

Ту су, ту смо и - "добро нам је овде бити"!

 

И још нешто, сачувај ме Боже да нудим измене у Божанственој

Литургији и ставовима према инославним.

Али то и није тема - тема је како се жртвовати за тинејџере.

 

[Sara"]

ne treba se žrtvovati za tinejdžere nego prekinuti sa  jedno pričamo,drugo pojemo treće radimo  praksom u crkvi

 

meni matoroj smeta to isto što i tim tinejdžerima

 

liturgija ne bi trebalo da bude kulturno umetnički program

 divne besede koje se recituju treba da budu stvarnost a ne poezija

 

i uostalom što reče sveti otac  Tako udešavaj svoj život da on može da poučava bez reči više od reči.

 

i vernicima i kliru puna usta ljubavi a na delu. . .

to vredja razum svakog čoveka,ne samo tinejdžera.

 

 

svako bi rado bio deo zajednice u kojoj se propagira ljubav rečju i delom

[Toma]

  On 9. 6. 2013. at 12:12, Sara" рече

ne treba se žrtvovati za tinejdžere nego prekinuti sa  jedno pričamo,drugo pojemo treće radimo  praksom u crkvi

 

meni matoroj smeta to isto što i tim tinejdžerima

 

liturgija ne bi trebalo da bude kulturno umetnički program

 divne besede koje se recituju treba da budu stvarnost a ne poezija

 

i uostalom što reče sveti otac  Tako udešavaj svoj život da on može da poučava bez reči više od reči.

 

i vernicima i kliru puna usta ljubavi a na delu. . .

to vredja razum svakog čoveka,ne samo tinejdžera.

 

 

svako bi rado bio deo zajednice u kojoj se propagira ljubav rečju i delom

 

Jedan od vidova žrtvovanja jeste i odustajanje od greha.

Ti si pametno nabrojala nekoliko....

 

Znaš, ja sam napisao šta ja radim, treba da radim (a ne radim)

i želi da radim - zbog jedne tinejdžerke i ostalih njenih vršnjaka.

Nisam pisao šta drugi treba da rade, jer svako od nas ima Boga

(i Bog ima nas, i hvala Mu!) da mu / joj kaže šta treba da menja kod sebe.

 

Lično verujem da je ponajbolji 'lakmus papir' ljubavi - požrtrvovanje.

Muka je to, znam ali ... "Na muci se poznaju junaci" ali i junci.

Sve što radimo, sebi radimo, pa makar to bilo spakovano

i u 'plašt' žrtvovanja za nekoga.

 

Eto, pade mi na pamet - može mlada devojka uzeti na sebe da ... 7 puta

godišnje ona (uz pomoć mame, ujne, zaove, jetrve...) priprema

Prosforu i da to bude njen prinos. Mogu li teen klinci pomagati tokom

velikuh praznika - Božića, Vaskrsa, Preobraženja i svega što im prethodi

i sleduje, i da i to bude njihov talenat nezakopan u zemlju?

[Sara"]

forma je i tako prenaglašena

treba tu suštinu malo ostvariti

mislim da mladima iskrenost najviše imponuje

ako sveštenik(a i vernik)  propoveda o ljubavi neka tu ljubav i pokaže

pokažimo zaintresovanost jedni za druge

 

ono što ja vidim u crkvi je preveliki broj onih opsednutih svojim spasenjem na jedan izopačen način

podozrivi su jedni prema drugima i samo se plaše da ne "uprljaju" svoju dušu nekakvim "novotarijama" ,žigovima zveri i sličnim glupostima

 

 

mlad čovek ,pa još ako je inteligenttan (a samim tim skeptičan) ne trpi foliranje i šta ga veže za jednu isfoliranu zajednicu?

 

ne verujem da bi pored kulturnoumetničkog ,dodatak sportskog ili kulinarskog programa pomogao

[Toma]

Imaš pravo (=slobodu u Hristu) da ne veruješ.

 

Ja verujem da sve što se radi na slavu Božiju... od Gospoda dolazi

i ka Njemu se vraća.

Svako svoje telanete, Bogom-dane, prinosi Hristu Spasu.
Nečiji darovi su kulturni a nečiji umetnički. OK.

Nečiji 'čak' i kulturnoumetnički.

 

Posledice 'kulinarskog programa' i ti pokadkad konzumiraš, uzimanjem u sebe
Tela Hristovog (ex hleba, zamešenog, 'poraslog', ispečenog ... izmoljenog!).

 

Zašto sve ono što teenageri mogu da rade - radi neko drugi?

 

Kažeš da mladima - iskrenosti nedostaje.
Slažem se sa tobom.

Jako, jako se slažem sa tobom!

 

Kažeš da ti vidiš: "preveliki broj onih opsednutih svojim spasenjem na jedan izopačen način

podozrivi su jedni prema drugima i samo se plaše da ne "uprljaju" svoju dušu

nekakvim "novotarijama" ,žigovima zveri i sličnim glupostima".

I ja ih vidim (imam i naočare da 'bolje vidim');  vidim i one druge (sa drugačijim gresima) a i kod ovih
gorepomenutih, vidim kod nas u Crkvi - promene na bolje (čitaj: Preobražaj).

Radi tog preobražaja u Crkvu i idem sa "verom, strahom i pobožnošću", kako-kad.

I radi tog preobražaja (od Duha Svetog je to!) pokušavam(o) da (i) teenagere dovedemo, zadržimo....

[Sara"]

doći će oni sami kad vide taj preobražaj