Како заинтересовати младе за Цркву

[sasluzitelj]

za pocetak zelim da pozdravim naseg dragog mladog kolegu Karadjordja i da mu pozelim uspeh u radu.

Interesuje me da li neko od vas ima iskustva u radu sa omladinom u misionarskom smislu i kako vam se cine njihova interesovanja, zelja za istinom, iskustva i td.

[alexandar91]

Bato odlicna tema...idea

[sasluzitelj]

Bato odlicna tema...kolo2

zar sumljas u rodjenog brata idea

[karadjordje]

Гранде Димитрије  0104_cheesy

[karadjordje]

Нека,нека,ти имаш искуства са младима па бисмо те радо саслишали  319.gif

[sasluzitelj]

ih pa nemam ja iskustva nikakva sve je to nista

[karadjordje]

Православље и млади у савременом

Аутор: Ђакон Мр Оливер Суботић, Број 915, Рубрика Хришћанство и савремени човек

...Учитељу благи! Какво добро да учиним да имам живот вечни? (Мт 19, 16) Пре нешто мање од два миленијума у Палестини је вођен један веома занимљив дијалог са огромним антрополошким и сотириолошким импликацијама. Тај дијалог је остао записан у Јеванђељу по Матеју (Мт 19, 16-22) и Марку (Мк 10, 17-22).

Извесни богати младић, чије име није остало забележено, привучен Христовом појавом, пришао је и упитао га : „Учитељу благи, шта да чиним да бих имао живот вечни?“. Вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран Мојсејевом закону, али му је срце ипак било привезано земаљским богатством. Ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјалним добрима, односа који води ка ропству, а не слободи којом нас је Христос ослободио (Гал. 5,1). Управо је наведени почетак овог дијалога веома интересантан, јер се поставља круцијално питање живота вечног, живота у правом смислу те речи - и то од стране једног младог човека.

Питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима, питајући се о смислу свега око себе често на један посебан начин. Некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је повезано са неузвраћеном љубављу која ломи срце у грудима, а у трећем је у вези са непојмљивим животним искушењима. Сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поставили, али нису у праву - постављају га самим начином живота, имплицитно. Питање не мора бити постављено експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима. Лутања у псеудореалност (попут наркоманије, алкохолизма и делинквенције) или пак унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом личношћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархопокретима, само су неки од делатних одговарања на имплицитно постављено питање живота и смрти.

Метафизичка жеђ

Откуд то да оваква питања, експлицитно или имплицитно, највише постављају управо млади људи? Поједностављен одговор бисмо могли да потражимо у пубертетским психофизичким променама, но оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира. Шта је то што младог човека чини толико специфичним, да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања“ (Достојевски). Ова питања постају све актуелнија у савременом добу у коме живимо, а које ава Јустин Поповић зове добом високе технике и прашумске етике, добом у којој човек све више тоне у трагични индивидуализам, иако сам себе покушава да убеди како са модерном технологијом иде ка све већем „прогресу“, који у крајњој инстанци ипак не разрешава проблем смрти, већ га само потискује у сферу заборава.

Постављајући ова питања себи и другима, млади људи, нажалост, често скрећу на разна беспућа. Дрога, промискуитет, алкохолизам, разни облици малолетне делинквенције... само су неки видови погрешно усмерене потраге за одговором. Познати француски православни теолог, наш савременик Оливије Клеман, каже да алкохоличари несвесно изражавају метафизичку жеђ, жеђ за вечним животом. Исто бисмо могли да кажемо и за наркомане, који такође желе да се вину у небеске висине, али, авај, једним потезом шприца. Пут који бирају ти људи је трагичан и води директно у смрт - и физиолошки и онтолошки.

Свети Макарије Египатски, један од ретких којима је Црква поред имена ставила епитет Велики, детаљно је у својим аскетским списима разложио проблем страсти, које је представио као извитоперене енергије у човеку (за детаљан увид прочитати докторску дисертацију оца Јустина Поповића). Управо тим енергијама обилује млада душа, која интуитивно тражи осмишљавање свог живота. У случају да те енергије бивају погрешно усмерене, претварају се у страсти, због чега Црква свакој страсти противставља супротну врлину, односно правилно усмерену енергију човековог бића. Да је из стања погрешно усмерених енергија могуће пронаћи пут до Христа, сведоче вековни примери људи који су обиловали силним енергијама, али које су вољним радњама биле извитоперене. Најбољи пример је Марија Египћанка, која је од највеће блуднице свог времена преумљењем (метанојом) у Христу дошла до светитељског венца и вечне успомене у сећању Цркве (посвећена јој је и једна седмица Часног поста). Не морамо ићи далеко у прошлост, јер и међу нашим савременицима можемо наћи доста примера људи који су из стања промашеног усмерења Богом дарованих природних енергија, преумљењем и преусмеравањем дошли до правог циља (животна прича оца Серафима Роуза је један од карактеристичних примера).

Помоћи младим људима

Млади никада неће престати да несвесно постављају питања живота вечног и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи да утоле на погрешним изворима, где се човек може само отровати и ништа више. Често се дешава  да  одговор траже у вишим вредностима, статусним симболима, у новцу, али и то бива привремено, бар за сваког ко иоле дубље размишља. Једини који може угасити метафизичку жеђ за  вечним животом јесте Онај који је за себе посведочио да је Извор живота вечног - Господ Исус Христос.

Занимљиво је да је Владика Николај Велимировић омладину увек сврставао у прве редове Христових следбеника, говорећи да су они одувек били међу најбројнијим и највернијим хришћанима међу Србима. Ово управо зато што су млади одувек највише трагали за животом, а Христос је одувек и за сва времена био, јесте и биће извор живота. С тим у вези на нама, људима који припадамо Цркви и јесмо део Тела Христовог, лежи огромна одговорност према младим људима који нам долазе подстакнути ко зна чиме. Одговорност у смислу да покрете њихове душе који се само испољавају у телесним радњама морамо научити да схватамо на прави начин. Најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“. Такве придике он чује са свих страна, али бунтовног какав јесте, само га терају у даљу изолацију. Младом човеку је потребно отварати нове видике, давати му дубински смисао сваког питања које  можда и несвесно поставља, а не шаблонизирати овосветским методама. Нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити плодом (богати младић из приче са почетка текста је на крају ипак одустао, и поред речи Господњих које су дирале директно у срце), али ће резултата у некој мери сигурно бити. Најзад, човек гледа на лице, а Бог на срце. Никада не знамо ко, есхатолошки гледано, стоји пред нама - можда будући Светитељ.

Бог свима нама у свакодневном животу шаље обичне младе људе са пробуђеним духом, које често не разумемо, те или их фарисејски осуђујемо, или, пак, немамо „овај пут“ времена за разговор. Најгоре од свега је што, после тако хладног пријема, они или дигну руке од свега, или аутентичан вид духовности потраже у сектама, о чему доста добро и психоаналитички аргументовано пише наш уважени академик Владета Јеротић. А ако неодговорно будемо поступили, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (Књига пророка Језекиља 3, 18).

Живот у Цркви   

На који то начин Православна црква кроз живот у Христу нуди директан и делатан одговор на ова питања? Не само чињеницом да све што је створено има свој почетак и свој крај, и да све што је створено, може пронаћи истински живот само у заједници са Нествореним. Хришћански Бог није Деус абсцогнитус, апстрактна философска поставка, већ Бог живи и истинити који на себе узима све што је људско (чак и плаче, по речима аве Јустина) - узима све осим греха. Он уништава грех да би човеку дао живот вечни. Таквог је Бога жедна душа младог човека (Псал. 63).

Нажалост, млади данас о Цркви најчешће имају погрешне представе, често под секуларним медијским утицајем, разумевајући је као некакву институцију или пак део националног блага и историје. Данас је из тог разлога, поред формалне школске веронауке, потребна посебна катихизација младих која би им делатно представила заједницу верујућих људи, сабраних у име Христово. Самим тим ће  бити јасно да Хришћанство није пука философија или пак „једно од...“ учења, већ управо ЖИВОТ, односно нов начин живота у Васкрслом Господу. За разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, Црква их позива да окусе Живот. Јер, иако наведене друштвене акције помажу у неким аспектима, оне ипак не дају одговор на питање живота и смрти. Ту такође лежи велико искушење, јер околина од хришћанских мисионара често тражи да се поведу за методиком друштвених институција, ради краткотрајног добитка који би у крајњој инстанци резултовао управо погрешном, институционализованом представом о Цркви. Такав проблем имају, рецимо, римокатолици који у институционалном смислу одлично функционишу, али управо због тога и бивају третирани као институција.

Тај нови живот се не може ни математички доказати, нити се рекламира на билбордима, већ се искуствено доживљава, и то кроз литургијску заједницу верујућих. А да бисмо ми, који живимо животом Цркве и дишемо литургијским плућима, младим људима пренели доживљај живота у Христу, потребно је да се сетимо почетка Јовановог Јеванђеља, односно сусрета апостола Филипа и Натанаила. Када Филип усхићено каже да су срели Господа о коме су предсказивали сви старозаветни пророци, Натанаило као да се мало нећка, па је сумњичав... То Филип увиђа и не креће у бескрајне дискусије и апологије, већ укратко каже „Дођи и види!“. Исто тако и ова прича о животу у Христу може да се настави у недоглед, али нико никада није жеђ утолио тако што је чуо причу о извору, већ тако што је пио са њега (Откр. 21, 6). И док цело друштво покушава да младе људе обликује споља, намећући им разне забране, ми као свесни и одговорни хришћани треба да будемо достојни свог призвања и да им указујемо на преображај изнутра. То ће бити део нашег труда, а на Господу је да га благослови.

[alexandar91]

nego ajde da pocnemo nesto konkretno..dajem prednost starijima. 319.gif

[shalom777]

Pozdrav za Marka(e ko je danas sve moderator,c,c,c,.... 0110_hahaha 0110_hahaha 319.gif), mislim da bi trebali da pozovemo Violetu,Zeljana,Allu&co, pa da subotom na ovom pdf-u odrzavamo ''omladinske sastanke.'' 0104_cheesy 0104_cheesy

Salu na stranu. Kako misionariti medju mladima?

Po meni, internet je,danas, izuzetno sredstvo preko kojega mozemo siriti Radosnu vijest, medju mladima. Toliko foruma(religijski pdf-ovi su vrlo posjeceni,ako ne i najposjeceniji!), lako se sklapaju poznanstva- kroz dobar nastup, stabilu i odmjerenu diskusiju i prijateljski odnos, imamo odlicnu priliku da objasnjavamo mladima sta je Jevandjelje, Hristos i Crkva.

Ovako, offline, :smiley: po meni, pravi nacin za  misionarenje  je putem literature. Hvala Bogu, ''laganijih'' pravoslavnih stiva imamo dosta.(Ja sam,npr, ucinio poslednji korak-''odlucio'' se za Pravoslavlje, kroz djela divnog Aleksandra Smemana, posebno citajuci : ''Za zivot svijeta'')

Neka laganija apologijska stiva, te knjige za svakodnevni zivot, pravi su nacin da se kod mladih razvije zelja da saznaju vise o hriscanstvu.

Vrhunac svega, po meni, jeste upoznati ih sa Svetom liturgijom. Detaljno.(I za to postoje fine knjizice-prirucnici.) I na kraju, odesti ih na Liturgiju, da vide Nebo na Zemlji.

Hristos medju nama.

Pozdrav

[alexandar91]

Evo iz mog ugla i ja da nesto odgovorim na ovu temu,posto imam tu cast da budem mlad u starom vremenu,starih ljudi,i sve vise starih i ispijenih kontura...

Lepo ce pobediti svet rekao je Dostojevski,i postavlja se dalje pitanje sta je to lepo za mladog coveka koji zivi u danasnjem svetu?Evo da se osvrnemo na ono sto okruzuje mlade ljude poput mene,a to je kic,i sunt kultura,kultura zvezda i obozavanja,kultura lake zabave,modna kultura,a u danasnje vreme po svim statistikama ima najvise droge rasprostranje na celom svetu vise nego ikada,a najvise navucenih,su ono cvetovi mladosti,cvetovi zivota,ne samo to alkohol je zastupljen takodje...Na televizoru sta moze videti jedan cove a mlad,a da to moze njemu pomoci i otvoriti svest,necu pominjati abortuse,i sexualna opredeljenja...takoreci nista..E kad je stanje takvo kakvo jeste danas,..i tu Crkva ima veoma tezak zadatak..

Ono sto je bitno je to da je mlad covek slep duhovno,i da ne vidi put kojim treba ici..naravno njemu treba ljubav,hoce da zivi da voli..ima puno energije,ali to nije dovoljno da izadje na pravi put.Bitno je ponuditi mladom covek pravu mogucnost,treba da ima mogucnost odabira,i mogucnost pravog odabira...

Ali mene brinu ljudi koji misle da je religija zavodjenje,i koji ne zele apsolutno da zavire u tajne pravoslavlja....e to je ta slabost duha,i ucmalost...kad mozes da ispitujes svoja uzivanja,ispituj malo i svoje slabosti..ispituj sebe,ispituj Svetosavlje...ne,ne to je bauka i na tome se zavrsava..tako je kod vecine.. 319.gif

[alexandar91]

apsolutno se slazem sa tobom brate Borise,ali ja mislim da prvo misionarenje pocinje onda kada krenemo od sebe,pa kad sebe ispravimo,i kada u nama mlad covek vidi neki ideal,i vidi nas primer..pa pozeli biti kao i mi..E to je jako bitno,jer u danasnje vreme mnogo stvari se svodi na imitaciju,i to je apsolutno tacno..eto u ovom vremenu jednu losu osobinu imitacije,mozemo je iskoristiti na dobro zajednice,i mladih..Imitacija dolazi od posledice slabosti,i nekih ranih komplexa te covek zeli izaci iz svoje koze,i zeli biti neko drugi..stoga najradije ulazi u sredinu gde mu semoze uciniti da je neko,to je onda nerealna stvarnost..Ali u nasem primeru moze upoznati sebe i hriscansku etiku licnosti,kao i liturgijsku zajednicu koja je jako bitna za razvoj...

Oprostite mome neznanju..

Mir vam i ljubav od Gospoda..

[karadjordje]

Убија нас незнање...што вели митрополит Амфилохије.

Ми у Црној Гори имамо један проблем:свако све зна али нико ништа није читао.

[karadjordje]

А поготово Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић.Умни људи,визионари,чуда од интелигенције...бистри ка нафта.

[sasluzitelj]

Dakle misionarenje medju mladjima je jako kompleksna i veoma odgovorna rabota. KJer nasim djelanijem mi ih mozemo ili privesti ili otudjiti od Hrista. Trebasa njima nastupati pazljivo sa strpljenjem i svescu o velicanstvenosti misije, takodje potrebno je da mladi misionara dozive kao nej=koga svoga a ne tudjina i neophodno im je pokazati da ih volimo kao najrodjenije svoje i da shvate da mogu imati potpuno poverenje u nas i u ono sto govorimo

[sasluzitelj]

Dakle misionarenje medju mladjima je jako kompleksna i veoma odgovorna rabota. Jer nasim djelanijem mi ih mozemo ili privesti ili otudjiti od Hrista. Treba sa njima nastupati pazljivo sa strpljenjem i svescu o velicanstvenosti misije, takodje potrebno je da mladi misionara dozive kao ne :smiley:koga svoga a ne tudjina i neophodno im je pokazati da ih volimo kao najrodjenije svoje i da shvate da mogu imati potpuno poverenje u nas i u ono sto govorimo