Како заинтересовати младе за Цркву

[sasluzitelj]

dakle dosao sam na ideju da iskustva u polju misionarenja i rada sa mladima pretocim u knjigu sta mislite o tome

[sasluzitelj]

MOZE PATEROS MOZE SVIDJA MI SE :smiley:

[karadjordje]

Crkva i mladi

13/03/2009 | VIA

Pred izbor ruskog patrijarha, tokom januara meseca, glavni kandidat, mitropolit smoljenski Kiril, koji je 1. februara izabran u istoriji pravoslavlja nezabeleženom  većinom, u više navrata je rekao, da bi umirio fundamentaliste i tradicionaliste, da on nije reformator. Nagle promene u istoriji ruske crkve, rekao je on, predstavljale su lomove, od od nekih od njih se crkva  do danas nije oporavila. Potvrdjivao je da neće menjati veru i predanje, što niko nije ni pomišljao. Hrišćanska vera  pravoslavlje se i nije menjala od poslednjeg vaseljenskog sabora pre trinaest vekova.

Medjutim da će patrijarh Kiril imati druga težišta u svom arhipastirskom delovanju, nego njegov prethodnik, moralo se pretpostaviti. Poznavanje  njegovog višedecenijskog rada to je nagoveštavalo. Vodio je spoljne poslove crkve, upoznao je ideje i delovanje svih značajnijih crkava sveta, zapažajući šta se od toga u Rusiji može primeniti. Kao mitropolit Smoljenska, a posebno Kalinjingrada, enklave na Baltiku, teritorijalno  odvojene od matice, zapažao je i saznavao o velikim problemima, posebno mladih. Oni nemaju dobro školovanje, ne nalaze potom posao, sve više koriste drogu i alkohol, nasilni su. Slabo odlaze u crkvu,  a medju onima koji  su vernici širi se i ekstremni  pogled na veru, netelorancija prema inovernima. Medju  novokrštenima, takozvanim neofitima, neretko vlada fanatizam. Drugima žele da nametnu i način oblačenja. Svega toga naravno ima i u celoj Rusiji, ali i u drugim pravoslavnim zemljama. Promene su toliko nagle da se mnogi ne snalaze.

Da mladi više ne pevaju, kao nekada ruske narodne pesme i balade, niti igraju Kazačok, već da odlaze u diskoteke, vole rok muziku i masovne koncerte, zapazio je deo crkve još pre podosta godina. Sam mitropolit Kiril, primao je rokere, interesovao se za njihove nastupe i sadržaj pesama,  uvek imao lepu reč i blagoslov za njih. Sledili su ga najbliži saradnici, episkoj jegorevski Mark i protojerej Vsevolod Čaplin, jedan od najuticajnijih klirika  u patrijaršijskoj strukturi. Takodje „sveruski djakon“ Andrej Kurajev, harizmatična ličnost ogromne energije i otvorenosti. Pred početak rok koncerata djakon se obraća mladima, njihovim rečnikom i temama, izazivajući strasno oduševljenje i aplauz. Svakako se to svima u crkvi nije svidelo. Konzervativnom delu posebno smeta Kurajev. Stalno mu spremaju spletke i intrige, no mitroplit Kiril ga je uvek zaštitio  od onih koji su hteli i na crkveni sud da ga predaju.

Ruska crkva je odavno zapazila da sa mladima, u koje ubraja one koji su stari izmedju 18 i 30 godina, treba na drugačiji način raditi, i s tim odmah početi. Osnovala je pre više godina  Sinodalno odeljenje, neku vrstu „ministarstva“, za „pastirski  rad sa mladima i njihovo duhovno-moralno vaspitanje“. Patrijaršija ima ukupno 16 raznih tela – odeljenja, komiteta i komisija., u kojima radi više stotina ljudi.  Organ za mlade vodi  ugledni arhiepiskop kostromsi Aleksandar. Svaka eparhija ima svoj „sektor“ za mlade, medjutim njihov rad je veoma različit, često nezadovoljavajući. Od dve stotina eparhija, u samo njih dvadesetak  rad sa mladima  je razvijen, na njihovu korist i zadovoljstvo, ali i same crkve i društva. Većinu arhijereja to ipak  ne interesuje. U celoj zemlji postoje vernički omladinski klubovi, bratstva, pokreti, studentske organizacije, skautska udruženja, pogotovo u brojnim velikim gradovima. Ne bave se političkim pitanjima, već temama koje ih svakodnevno dotiču. Pojedine parohije imaju svoje razvijene programe. U Moskovskoj eparhiji je rad sa mladim vernicima najraznovrsniji. Nekim organizacijama crkva je morala da oduzme blagoslov jer su počele da „zastranjuju“, stvaran je kult malih vodja koji su se bavili svim mogućim temama.

Sredinom februara održan je redovni „Sretenjski susret pravoslavne ruske omladine“. Bilo je 400 učesnika iz 20 eparhija, predstavnika četrdesetak organizacija.  Da bi želeo da im se obrati i novi patrijarh Kiril, provede s njima nekoliko časova i odgovara na brojna pitanja, nisu se nadali.Reči koje im je uputio značile su im koliko iznenadjenje, toliko i snažno ohrabrenje. One su u ruskoj javnosti  shvaćene kao  segment tihih reformi koje patrijarh počinje da sprovodi.  Crkva hoće  u budućnost sa mladima na „prvoj liniji fronta“,  za napredak, moral, vrednosti, dobrobit otadžbine. Srednja i starija generacija se ne istiskuju niti zaboravljaju. Budite mi saveznici, ponovio je patrijarh više puta. Mladi su shvatili da je on njima ne samo poglavar već i blizak prijatelj koji ih potpuno razume, jednom rečju saveznik.

Proročki im je opisao sliku stanja, kako ga on vidi. Preko srca mladih ljudi vodi se borba izmedju Boga i djavola, svetlosti i tame. Delovanje medju njima  otežava posebnost savremene kulture, u kojoj ideja slobode opustošuje samu sebe. Istisnjuje se od misilaca, filosofa i političara  svest o grehu, mesto toga javlja se ideja  neograničene  slobode, dopuštenosti svega.. U centru čovekovog života treba da je i pokajanje, prema Bogu i okolini.  Rizik životnog pada i neostvarenja je velik, treba naći put dobrog života, služenja Bogu i bližnjem. Opasnost mladima preti i od obilja informacija (reč, slika, film), kojima se ne retko potstiču instikti. Crkva treba da potpomaže organizovanje i delovanje mladih i njihovih organizacija, s tim da ne nameće, već prihvata inicijative. Mladi pravoslavci zapazili su da se kod rimokatolika održavaju svetski dani verujuće omladine. Izrazili su želju da se slično priredjuje kako na ruskom nacionalnom, tako i na svepravoslavnom nivou.

[karadjordje]

Organizaciju SYNDESMOS (Svetski pokret pravoslavne omladine) osnovana je 1953. u Sevru (Francuska). U početku je održavala sabore na dve, potom na tri godine. Jedna od konferencija održana je i u Beogradu. Poslednji, 18. sabor,  u Atini, odložen je. Elan joj je poslednjih godina znatno  popustio. Za svetski dan pravoslavnih mladih 1992. je, s blagoslovom vaseljenskog patrijarha Vartolomeja,  odredjen praznik Sretenja, koji novokalendarci slave 2. a starokalendarci 15. februara.  U Rusiji se ovaj dan redovno obeležava, izmedju ostalog i sveruskim sretenjskim okupljanjem u Moskvi. Studenti bogoslovskih fakulteta su u prošlosti  takodje više saradjivali i razmenjivali posete. Vreme novih komunikacija i interneta kao da ih je udaljilo. Za  medjuhrišćanske susrete mladih, ili medjureligijske, kakvi su danas itekako poželjni, kao da se putevi tek traže, ali nikako nalaze.

Rimokatolička crkva, iako u svom vatikanskom centru ima desetine organa – kongregacija, saveta, komisija, ureda – nijedan nije posebno nadležan za mlade. Njima se bavi pododbor Papski savet za laike. Svake treće godine organizuje drugde u svetu „Svetski dan mladih“. Poslednji je bio u Sidneju u jesen 2008. sa više stotina hiljada učesnika. Tri godine ranije bio je u Kelnu, novi papa Venedikt Šesnaesti je tada dočekan  od mladih sa izuzetnom pažnjom i nadom. To je u medjuvremenu splaslo, mlada generacija ga sve manje razume i prihvata jer je ono što misle da u crkvi treba menjati samo učvršćuje, pogotovo u oblasti etike. Kasnije papine poruke sa rečima: Crkva ima poverenje u vas, dragi mladi prijatelji, budite sveti, budite misionari, vi ste dragocena potpora i nada crkve, još nije naišla na  od Rima očekivani  odgovor.

Rad crkve kod nas sa mladima kao da je u povoju. Ne postoji neko posebno crkveno telo za njih, sabori im gotovo ne posvećuju pažnju. Deo pravoslavne  omladine okuplja se u nekoliko destina organizacija koje se više bave društvenim, državnim i nacionalnim, nego omladinskim temama. Saopštenja i povelje „Sabora srpske omladine“ i „Srpske mreže“  (2007. i 2008) govore o Atisarijevom planu, UN, Bosni, ustavu Crne Gore, elektronskim ličnim kartama, potom globalizaci, Kosovu, sudjenju  Kardžiću i drugim. Bavljenje pitanjima mladih izgleda da je ostavljeno za sledeće godine.

Ruskoj verujućoj omladini patrijarh Kiril  je dao podstrek da se više angažuju. Smatraju da će to dobro doći celokupnom pravoslavlju. Sigurno će, misle, neki impuls dospeti do drugih prostora i centara, Beograda, Sofije, Bukurešta. Izmedju gereneracija je potrebna ravnoteža i poverenje,  a ne vladanje jednih drugima. Iskustvo i znanje starijih je isto tako važno kao elan i znatiželja mladih. Patrijarh  Kiril im je ponudio iskreno savezništvo. Oni ga prihvataju.

Živica Tucić

(Pečat, 13.3.09)

[PD]

klapklap dada

[sasluzitelj]

zaista sve vise sam uveren da mladima treba istinu posvedociti upravo na nacin na koji je oni mogu doziveti i shvatiti, ne bezati od modernih tehnologija, ne gusiti pricom o poslednjim vremenima, dati nade, pobubuti ih na veru i sto je najvaznije pokazati ljubavi

[karadjordje]

Тешко да данас међу младима може одмах прође љубав.Да би неко могао да мисионари међу младима потребно је да буде духовно и интелектуално јак и млад човјек ће на то да обрати пажњу док му љубав у почетку неће бити битна.

[sasluzitelj]

naravno mozemo doci zajedno

[shalom777]

Pa onda da produzite za Kotor, po dogovoru? Konsultovao sam se za datum, sve je ok.

[karadjordje]

Е па одлично  :cheesy2:

[чтец Филип]

Видео запис предвиђен за младе

http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/?p=9656

:smiley:

[karadjordje]

Свака част Ћофи легендо  confused 319.gif

[karadjordje]

Ихаааааааа,па овај снимак има ја мислим 20 година и више...не могу да вјерујем кад сам видио владику Атанасија,одушевио сам се  319.gif

А Филипе,ако БОГ да па се икад будемо видјели имаш вечеру за овај филм  confused

[чтец Филип]

??????????,?? ???? ?????? ??? ?? ?????? 20 ?????? ? ????...?? ???? ?? ???????? ??? ??? ????? ??????? ?????????,???????? ??? ??  319.gif

? ??????,??? ??? ?? ?? ?? ???? ?????? ??????? ???? ?????? ?? ???? ????  confused

319.gif 319.gif 319.gif 0202_238 0202_238 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0203_cool 0203_cool :cheesy2: :cheesy2: 319.gif 0102_laugh 0102_laugh 0442_feel 0442_feel dada 0104_cheesy :smiley:

[shalom777]

Hvala brate za ovaj video. Super je. :smiley: