Команданти ваздухопловства од 1912. па до наших дана...

[Милан Ракић]

Генерал-пуковник СПАСОЈЕ СМИЉАНИЋ 

пилот

(1999 - 2001)

Спасоје Смиљанић је рођен 1947. године, у селу Кућани, крај Нове Вароши. Потиче из породице Смиљанића познате по војничкој и свештеничкој традицији. Основну школу је завршио у родном месту, а потом је школовање наставио у ПШ ВВА, односно  Ваздухопловној гимназији као ученик у другој класе те средњошколске установе нашег РВ. Након успешно завршеног школовања, 1964. године постаје питомац 19. класе ВВА, коју је завршио 1967. године. Тада је произведен у чин потпоручника авијације и добио летачко звање пилота.

После ВВА обављао је дужност пилота ловца на МиГ-21, командира аавијацијског одељења, Команданта ловачке авијацијске ескадриле, помоћника команданта ловачког пука за летачке послове и начелника штаба ловачког авијацијског пука у Приштини. 

Завршио је КША РВ и ПВО са одличним успехом као први у рангу. Такође је са одличним успехом завршио и КШШО РВ и ПВО 1987. године. 

Од 1992-1994. године обављао је дужност Начелника одељења за оперативне послове у Управи РВ и ПВО ГШ ВЈ и начелника Центра за специјалистичку обуку у ЦВШ ВЈ. Од децембра месеца 1994. године до септембра месеца 1996. године у Команди РВ и ПВО обављао је дужност начелника Органа за оперативне послове и обуку (уједно и замнеика НШ Команде РВ и ПВО). У времену од септембра 1996. године до децембра месеца 1998. године обавља дужност начелника Прве управе ГШВЈ (уједно и заменик помоћника НГШ ВЈ за ОШП).

Први је ваздухопловни официр на дужности начелника Прве управе ГШ ВЈ.

Са те дужности децембра 1998. године постављен је за команданта РВ и ПВО од 1. јануара 1999. године до 30. јула 2001. године.  

Командовао је РВ и ПВО за време рата 1999. године. 

У чин генерал-мајора унапређен је 1994. године, у чин генерал-потпуковника 1998. године, а чин генерал-пуковника 1999. године.

Службовао је у местима: Скопље (1967-1971); Приштина (1971-1986) и Београд (1986-2001).

Одликован је ОВЗСМ, ОНАСЗ, ОВЗЗМ, ОНАЗЗ, ОРЗ 1. степена, а добитник је и  Велике плакете ЈНА, Бронзане и Сребрна плакете РВ и ПВО.

Носилац је Златног пилотског знака и звања Инструктора летења.

Пензионисан је 2001. године. Живи у Београду.

[Милан Ракић]

Генерал-пуковник БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ 

пилот

(2001 - 2002) 

Бранислав Петровић је рођен 27. маја 1947. године у Рашкој. Припремну школу ВВА у Мостару завршио је као ученик 2. класе 1962. године. ВВА је завршио као питомац 19. класе, 31. августа 1967. године у Земунику код Задра и постао пилот РВ и ПВО.

После ВВА одабран је за наставника летења и летачку каријеру започиње у 105. лбап (ш) у Земунику код Задра. Убрзо одлази на преобуку за пилота суперсоничних авиона на аеородром Батајница. Био је наставник летења на ловачком авиону Миг-21, а по увођењу у наоружање и Миг-29. Обављао је дужност командира авијацијског одељења, референта у летачком органу команде 204. лап, командира ловачке ескадриле, начелника штаба и заменика команданта 204. лап, команданта 204. лап. Завршио је КША РВ и ПВО 1979. године и Командно-штабну школу оператике 1990. године.

Био је командант ваздухопловног корпуса, командант корпуса ПВО и вида РВ и ПВО. Обављао је и дужност помоћника начелника ГШ ВЈ за РВ и ПВО, саветника начелника ГШ ВЈ и начелника Управе авијације у сектору РВ и ПВО ГШ ВЈ и заменика НГШ ВЈ за РВ и ПВО.

За успешно руковођење и командовање јединицама и за савесно извршавање свих задатака био је једном ванредно и једном преверемено унапређен у виши чин.

Одликован је Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом Народне армије са сребрном звездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом НА за златном звездом, Орденом ВЈ  2. степена и Орденом Југословенске заставе 2. степена. Носилац звања Инструктора летења и Златног пилотског знака. Добитник је награде “22. децембар” највишег признања у ЈНА за врхунске резултате у руковођењу и комадновању.

У чин генерал-мајора унапређен је 1994. године, у чин генерал-поптпуковника унапређен је 31.12.1998. године, а у чин генерал пуковника 2002. године. Успешно је командовао јединицама Корпуса ПВО у одбрани од НАТО агресије 1999. године. Генерала Петровића је запало буде последњи на челу вида РВ и ПВО и Команде РВ и ПВО 28. фебруара 2002. године. 

Пензионисан је 01. јула 2003. године. Преминуо 17. новембра 2010. године у Београду. 

[Милан Ракић]

Генерал-мајор ВЛАДИМИР СТАРЧЕВИЋ

пилот

(2002 - 2005)  

Владимир Старчевић је рођен 09. августа 1949. године у месту Љубић, код Чачка, Србија. Завршио је Ваздухопловну војну гимназију у Мостару као ученик 4. класе 1967. године. Ваздухопловну војну академију у Земунику код Задра завршио је 1970. године као један од најбољих у 21. класи, добио чин потпоручника и летачко звање пилота.

После ВВА завршио је Курс наставника летења и остао на служби у 105. лбап (ш) у Земунику код Задра.

Обављао је дужност пилота наставника летења, командира авијацијског одељења, заменика командира авијацијске ескадриле, вршиоца дужности командира авијацијске ескадриле. Одлази у КША РВ и ПВО и по завршетку остаје за наставника тактике ваздухопловства.  Био је наставник тактике у Центру високих војних школа РВ и ПВО и начелник катедре тактике и оператике у Центру Високих војних школа РВ и ПВО. Потом је начелник органа за оперативне послове у команди Ваздухопловног корпуса, а потом и начелник органа за оперативне послове у Команди РВ и ПВО.

Од 2002. године, након гашења вида, односно стратегијске групације РВ и ПВО, постаје командант Ваздухопловног корпуса, који обједињава све јединице и саставе РВ и ПВО. 

Завршио је КША РВ и ПВО и Школу оператике РВ и ПВО. 

Одликован је Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрним мачевима, Орденом за војне заслуге са златним мачевима и Ордена витешког мача. 

Службовао је у гарнизону Задар и Београд.

Активна војна служба престала му је 31. марта 2005. у чину генерал-мајора са дужности команданта ВаК.

После пензионисања са породицом живи у Београду.

[Милан Ракић]

Генерал-мајор ВЛАДАН МАРЈАНОВИЋ

пилот

(2005 - 2006)

Владан Марјановић је рођен у селу Доброселица код Чајетине. Ваздухопловну војну гимназију (ВВГ) у Мостару је завршио у осмој класи. Ваздухопловну војну академију (ВВА) у Задру, је завршио 1975. године у 25. класи. Затим је у Титограду био на борбеној обуци целе класе до 1976. године у 172. лбап,  на аеродрому Голубовци. Остао је у Титограду, где је обављао више дужности, од наставника летења до команданта авијацијске бригаде (абр).

Као командир 239. лбае (172.лбап), учествовао је у увођењу у употребу авиона Г-4 (Н-62) “Супер Галеб“ (1986–1988). Командно-штабну академију РВ и ПВО похађа у Београду, коју је завршио 1990. године у 39. класи. Дужност Команданта 172. лбап примио је 1992., а 1994. године формирао је 172. авијацијску бригаду (абр), са шест ескадрила (4 лбае и 2 хеликоптерске).   

Генералштабну школу завршио је 1995. године, премештен је у Команду РВ И ПВО, 1996. године, на дужност Начелника одељења авијације, а потом је био; помоћник начелника оперативног органа КРВ и ПВО, начелник оперативног органа ваздухопловног Копуса (ВАК), те начелника Управе авијације у Сектору РВ и ПВО Генералштаба. 

Средином 2000. постављен је за Начелника штаба ВАК-а, а 25. фебуара 2005. године је поново формирао Команду ваздухопловних снага и против ваздухопловне одбране (ВС и ПВО) и постављен за команданта. Војничку каријеру је завршио на тој дужности 19. 01. 2006. године када је пензионисан у чину генерал-мајора авијације. Након војничке каријере, од половине 2006. године до септембра 2007. године обављао је дужност Саветника генеалног директора Директората цивилног ваздухопловства Србије и Црне Горе у Беораду.

Више од 15 година је био укључен у обуку пилота и студената-пилота. Остварио је највиши степен оспособљености за летење (дању, ноћу  и без спољње видљивости) и налетео око 2000 сати на седам типова школских и борбених авиона.

Носилац је Златног пилотског знака, највишег стручног признања војног пилота. Током активне службе, превремено је унапређен у чин капетана прве класе, пет пута одликован и девет пута награђен. Активно се бавио и бави спортом.  

Ожењен је, троје деце, са породицом живи у Подгорици. 

[Милан Ракић]

Република Србија

 

Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана

Команданти

Драган Катанић

Ранко Живак

Душко Жарковић

 

[Милан Ракић]

Генерал-потпуковник ДРАГАН КАТАНИЋ 

пилот

(2006 - 2009)

 

 

Драган Катанић је рођен 14. јануара 1956. године у Чачку. Завршио је Ваздухопловну војну гимназију у Мостару као ученик 11. класе, а потом и ВВА као питомац 28. класе. У чин потпоручника унапређен је по завршетку ВВА 1979. године.

 

Обављао је дужност пилота, а потом и командира 3. авијацијског одељења у 124. лае 204. лап. Одлази у ВОЦ Батајница на дужност пробног пилота, а убрзо је командир 1.ао у ескадрили за испитивање авиона у лету ВОЦ-а, и командир исте ескадриле. 

 

Следећа дужност је начелник Сектора за експлоатацију и испитивање у лету, уједно и заменик начелника ВОЦ-а. Потом прелази на дужности у Управу авијације Сектора РВ и ПВО у ГШ ВЈ/СЦГ. Ту је начелник Одсека за план, развој и опремање НВО. Са те дужност постављен је 2006. године за команданта Ваздухопловства и ПВО Војске Србије.

 

Ожењен је  и има двоје деце. Са породицом живи у Београду.

У чин поручника унапређен је 1980. године, а у чин капетана 1983. године, капетан прве класе је од 1987. године, а мајор је 1990. године. У чин потпуковника је унапређен 1994. године. Генералштабну академију завршио је 1996. године. У чин пуковника унапређен је 1998. године. Школу националне одбране завршио је 2002. године. У чин генерала-мајора 2006, године. У чин генерал-потпуковника унапређен је пред пензионисање 2009. године.

 

Пензионисан је 14. јула 2009. године. 

 

Ангажован је у Директорату ваздухопловства на дужности управника Пилотске академије у Вршцу.

 

[Милан Ракић]

генерал-мајор РАНКО ЖИВАК

пилот

(2009 - 2018)

Ранко Живак је рођен 25. новембра 1964. године у Коњицу. Ваздухопловну војну гимназију у Мостару завршио је 1983. године. Ваздухопловну војну академију завршио је 1987. године. Командно-штабно усавршавање завршио је 2002, а Генералштабну школу (ШНО) 2008. године. 

 

На дужности помоћника за подршку Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије био је од 14. јула 2008. године.

Обављао је дужности: пилот, 1987-1991; командир 1. авијацијског одељења и наставник летења, 1991-1998. године; опитни пилот у ВОЦ-у, 1998-2002. године;  начелник сектора у Ваздухопловном опитном центру, 2002-2006. године; начелник Ваздухопловног опитног центра, 2006. године; начелник одсека у Управи за планирање и развој ГШ ВС 2006-2008. године; помоћник команданта за подршку у Здруженој оперативној команди 2008-2009. године. 

У чин бригадног генерала унапређен је 2009. године, а у чин генерал-мајора авијације 2011. године.

Ожењен, двоје деце. Живи у Београду.

[Милан Ракић]

бригадни генерал ДУШКО ЖАРКОВИЋ 

без летачког звања

(2018 - )

Душко Жарковић је рођен 26. јануара 1968. године у Бенковцу. Општу средњу војну школу је завршио 1986. године, Војну академију - смер АРЈ ПВО, 1990. године, а Генералштабну школу и Генералштабно усавршавање 1999. године, односно 2006. године.

 

Обављао је низ дужности. Од командира вода у самоходној ракетној батерији, Команданта 250. ракетне бригаде, Помоћника команданта РВ и ПВО за операције, Начелника штаба Команде РВ и ПВО и Заменика Команданта РВ и ПВО.

 

За свој рад је више пута похваљиван и награђиван.

 

У чин бригадног генерала је унапређен 2012. године.