Песнички покушаји форумаша

[Рапсоди]

пре 26 минута, Broken рече

Khm...khm...sve poričem. Plus to, nije isti tekst. Tamo ide "njenim mirisom te probudim" kod mene "Svojim mirisom te probudim".

 

 

1.'МОЈА ПЕСМА НАД ПЕСМАМА. 

5


1. Dođoh u vrt njegov              
kako je lep vrt njegov ,
berem zovu  njegovu  i majčinu dušicu

koja miriše na njega ,
jedem sat svoj i med ispijam sa 

usana njegovih 
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.

2. Ja spavam a duša  je moja budna;
eto glasa dragoga mojega, koji kaže:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna tvojih poljubaca
i kosa moja tragova od ruku tvojih.

3. Svukla sam haljinu svoju, 
rado ću je obući, jer dragi kuca 
Oprala sam noge svoje,
neću ih ukaljati da otvorim dragom.

4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a što je u meni ustrepta od njega,

dotače me ruka njegova 

iz misli mi ne izlazi.

5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje poteče miris jasmina
na bravu od vrata.

6. Otvorih dragom svome,
a dragi moj stajaše preda mnom  
Od miline njegova glasa

sve strune duše moje 

umilnu pesmu, zapevaše njemu. 

9. Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepša među ženama?
Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ?

10. Dragi je moj beo i rumen,
od zlatnih niti  duša je njegova stkana 
 

11. Glava mu je najbolje zlato,

   kosa mu je mekana i smeđa

     kao najfiniji somot;

12. Oči su mu čiste i nevine 
      kao u najdivnije srne 

    duša dragoga mog

    u pogledu se divnom čita .

13. Obrazi su mu kao raspucali cvetovi zove ,
kao cveće planinsko, sneno ,
usne su mu kao najmirisniji planinski cvet,
s njih kaplje najdivniji nektar;

14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obložena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnožju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.

16. Usta su mu medna  i divna

 i sav je ljubak. i mio 
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
Taka je radost vesele duše moje 
 

17. Kuda otide dragi tvoj, 
najlepša među ženama?
Kuda zamače dragi tvoj,
da ga tražimo s tobom?

Nema potrebe moje mile,

dragi moj je uvek uz mene,

u mislima mojim,

ne napušta me nikad.

 

И ја исто све поричем, плус није исти текст 

[Стаљиново унуче]

Он и ја

 

снагу ми дај да до јутра преживим Господе..
резон да имам макар на два штиха.....
немој да опет тропа будем,,,
О Господе...
дај ми макар илузију кад већ немам је....
Једни који си и ако ниси,за мене си...
подгини ,ваздигни , узидгини,ошини бичем ако треба али
дај наде бар илузију када већ снове немамо...
Једини..чије смо име већ потрошили
молим Ти се..
ја бедни који сам слагао и себе сам,,,,
ја проклети који је потомака сутра издао сам,.,,,
дај нам Једини,,,наде бар.,...
молим Ти се ја
јер нема нико од мене гори

ја сада
Миле Бајшев2017.

[Стаљиново унуче]

треба ми неко да са њиме зборим

треба ми

неко

да ми

на реч одговори речју

треба ми неко

да ми

на

пољубац одговори загрљајем

треба ми

неко

неко

ми треба

а то нисам ја

треба ми

свако сем мене

и свака сем ње

ми треба

Миле Бајшев2017.

[Стаљиново унуче]

дах и тице

 

морам да пишем
јер једино када пишем и дишем
тада и моје птице

моје тице,,,,

моје птице знате немају крила
оне не иду ка небу
оне имају корење

моје тице...

оне нису ваше
оне су моје
везане
крвљу за мој родни дом
за мој..не твој
усидрене
во војеки вјеков
Отаџбино тице ти дарујем моје
кореном за тебе Отаџбино везане

због тебе оне не лете...

тице моје корењем клете

тице моје крилима уклете

тице моје

само моје

никад Твоје

у јату запојте и опојте
тице моје риширтие корење до неба
корењем тице моје небо освојите

тице моје
запојте и опојте

тице моје.......

ја сада

Миле Бајшев2017.

[Стаљиново унуче]

олуја у бурету

 

 

и тако наиђу таласи а ја се са њима борим као орахова љуска ношена Кошавом дуж Дунава...и тонем...тонем...
па ме нешто дигне на површину воденог огледала само на трен да бих видео да је неминовно да ћу потонути...
дајте вина да се удавим у њему а не у својој души....
и тонем и боли..
и пловим даље и пијем..и...
где сте?
сам сам у овој ноћи и тами
Боже дај ми нечије очи да буду светионик емотивном бродолимнику ...дај ми макар пусто оствро..наду ми дај...или громом ме...
Ти који си ме презрео сети се да и ја сам син Твој..
Боже мој

ја сада

Миле Бајшев 2017

[Стаљиново унуче]

Ja sam kralj budala i vrhovni vrač šašavih ljudi..
na mene deluju sve magije dobrih snova i lošeg vina..
kažu da je to opasno ....
a ja sam sklon rizicima,igrač na žici i ivici noža,

ponekad padnem,
al nekako se opet uhvatim za vazduh
pa ne tresnem

tako jako kao drugi

  ja 2011.

Mile Bajšev

[Стаљиново унуче]

Pismo Himeri, onoj koju sam stvorio od svojih želja.Onoj koju sam napravio od sopstvene hrabrosti,i onoj koju od sebe oslobađam ovoga trena. Rešila si da dokažeš da si ono što nisi, a ja znam da nisi on što misliš da jesi.Jednog dana ćeš se setiti,da ja nisam gedao fotografije,a ni slike koje pružaš o sebi,da znam kako izgleda i vatra i led tvojih osećaja, a i svaki milimetar tvoga tela ,realno kako izgleda...da znam šta je foto šop života učinio od tebe i dobro i loše..da , znam da znaš i ti to o meni isto,ipak smo mi delo jedno drugoga,tvorevine strasti,i krvi...bilo bi jako dobro da si se toga setila juče...ali nisi Čudno je to što sam napisao samo dva pisma u životu,jedno 1991.kada sam u vojsci bio,nisam ga ni posalo,u njemu sam opisao kako ne mogu da mi slome duh pojedinca i da me ukalupe u masu. I ovo sada...e pa ni ovo nemam kome da pošaljem..i zato ga pišem ovako javno ,svojoj imaginaciji,možda ga neki vetar odnese u zemlju snova,žudnji,i dimenziju sreće,možda ga tamo moja Himera pročita. A možda ni neće,nije bitno.Bitno je da su Himere imaginacija, i da snovi se materijalizuju samo u očima i srcima onih koji su dovoljno ludi da bol ljubavi ne odbace u strahu...snovi se ostavruju samo onima koji radije prisataju da ih nešto peče u gudima nego da se ljubavi odreknu...tražio sam te i lovio u sebi...nalazio sam te svuda ..u svakoj ćeliji sebe..ali te nisam sklopitio mogao..jer ti si se ostvarlila meni...ali ja tebi nisam..potraga za tobom dala mi je mene..našao sam se...hvala ti za to...e da dragi posmatraču ovog cirkusa od mog žvota...ovo nisu reči upućene njoj,ipak je ovo samo moj monolog u vežbanci života...a možda i jesu za nju ove nesređene rime.. Mile Bajšev 2012

[Стаљиново унуче]

јава

 

МИЛЕ БАЈШЕВ·УТОРАК, 10. ДЕЦЕМБАР 2019.·

ноћни шетачи одавно су у граду...по некој навици ...ја пратим њихов ход...они ме не примећују јер ја се упијам у њихове сенке како мастило у папир...они су поносни на своју знање ноћних знакова....и не схавтају да ту иза њихових леђа ..налази се ноћни ловац....гледам га....страх ме је... ако их улови да ће нестаи и њихових сенки ....по којима се ја крећем тако вешто као паук по мрежи.....да ли да му ја главе дођем?...или да вриснем и дам им сигнал да је ту??...да ли??...мрак одједном престаје....сенки нестаје и панично прстом огољеног мена,показују и вриште у страху...виде ме!!!...моју голу наказност намученог погледа....угашеног ока који живи само кроз њихов живот....и ја сам у страху показао зубе....заривам их у сопствено тело које мучећи ми душу неда јој да се покаже ....кидам месо са костију сопственог скелета...срце им показујем да га виде..ужас у њиховим крицима....пара ми и оно мало доброте које ми је разум сачувао...кидам се...крећем трчећи ....преко светла. до прве тмине би да стигнем...али они ме окружују ...излаза немам...плачем и покшавам да се сакупим...и одједном ....будим се

ја сада2012

[Milica Bajic]

Obožavam ovu temu

[Стаљиново унуче]

нетологија

 

одлази циркус из света електрна и фотона..
чудесним дугметом што личи на офф...
гасе се светла а пале се снови...
лаку ноћ публико и остали жбири...
лаку ноћ љубљене и барабе звезде....
лаку ноћ воајери и уцвале лепотице...
лаку ноћ филозофи неписмених слова..
лаку ноћ државници без сопственог стана ...
лаку ноћ копиранти песника боема...
лаку ноћ лопови реченица мудрих...
лаку ноћ и теби мој драги ја
шизофрениче исањане јаве

[Стаљиново унуче]

Циклично

 

 

И тако по ко зна који пут
иста мета исто одстојање....
исток запад север југ...
и опет у круг у круг у круг....
лева десна лева десна....
тесно нам га скроји нане...
на тешком месту бити постојати
дал смо више вредни?? ..
дал дал дал...
ма у круг у круг у круг...
дуг је ово моменат
да би га живео кратким резовима живота....
загризи пуним устима у сутра
и заборави да постојимо од јуче...
и све се то сведе на мало морген..
једном..некада...
а шта сада????
Миле Бајшев

[Стаљиново унуче]

Роб си јер си роб

Не студент није запалио жито

а ватру није украо Прометеј

Ватру дарова онај ко је роди

не желевши да постане газдом

него милошћу твораца да помилује род

по лику својим а вољу слободе

дарова нама свет и сунце

а свако ко лучоношу следи

и даље је само обичан роб

 

Роб је онај ко није слободан

Роб си ти који за лучоношом трчиш

Роб си јер у себи осећај слободе тражиш

Роб си јер се бојиш за живот свој

Роб си јер си роб

 

 

Роб нема народ

Роб нема жену

Роб нема децу

Роб има газду

Роб има страх

Роб си јер си роб

 

Роб си јер си црв

Роб си јер у теби нема живота

Роб си јер свака ћелија твога

Робског бића плаче у страху од смрти

Роб си јер сањаш моћ

Роб си јер си сам

Роб си јер се бојиш самоће

Роб си јер желиш да умреш

Роб си јер немаш срца да дигнеш мач

Роб си јер си слуга

Роб си јер си роб

 

Роб ти знаш да јеси

Роб ти би волео да ниси

Роб ти не можш да не будеш

Роб ти рођен си

Роб си јер си роб

 

 

 

ја 14. 05.2009

[Стаљиново унуче]

Parafraza

 

МИЛЕ БАЈШЕВ·УТОРАК, 24. ДЕЦЕМБАР 2019.·1 МИНУТ

šta bi dao da napišeš poemu???
da rečima razbiješ tišinu duše
da prekineš duše suše
da kišom slova okupaš nebo
šta bi dao?

e da,
a od svih suša najgore je duše suša
tad ni srce neće da te sluša
e da,
šta bi dao da napišeš poemu?

 

ja onomad

Миле Бајшев

[Стаљиново унуче]

Овај нет ми понекада делује ко пролазана улица,,,знате оне улице у великим градовим препуне људи? ..У тим улицама сви само пролазе и гледају у излоге ..нико са никим не прича и нико никога не примећује.....ја обично седнем у неку башту неког локала..најбоље кад је то она права биртија...у њима пронађеш увек неког кога је живот одавно поразио али он и даље поносно стоји за шанком и нема тог броја заврнутих тура због ког би он одустао да ти прича о своме животу...и да те пита о твом...да волим такве кафане...из њих можеш гледати као прави воајер живота...све ове који пролазе а не схватају да живот тече покрај њих ...и да је сасвим свеједно дал они гледају оне пластичне лутке у излозима или оне гледају њих...исто је то ...е онда се појави у тој маси понеки осмех..и ја га приметим...ови што пролазе ..не они га видети неће...на њихову жалост

 

Миле Бајшев

[Smaragdni kamičak]

Cherry lips won't kiss me, poisonous are their sweet hidden charms.
In the alley of my bleeding skin, no other could bequeath their wounded arms.