Jump to content

Песнички покушаји форумаша

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ано минут дође да форумаш куша,

песником да буде што му иште душа.

Џаба иште душа када нема штофа,

залуд славу тражи, рима катастрофа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

 

Џаба иште душа када нема штофа,

залуд славу тражи, рима катастрофа.

Ђуро, ти то мени? :.mislise. :)

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Их, немој тако, штоф ти избија из сваке риме.
Мораћу погледати све постове из ове теме да видим јеси ли писао раније.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вибрирам

кроз пукотине признајем истине

оне нису у складу са оним "шта треба"

једино оне ме ослобађају

 

опростите ми што се не слажем са вама

ја морам да дишем свој ваздух

и своје снове

 

ја не могу "не"

ја могу само ...... да

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Мy prayer... 

 

I wish I could

 

I wish I could give more to the world

This magnificent place I would never be able to see

To this soul who listens and says nothing

to comfort, nor me, nor this day

 

I wish I could give much more than I give today

To lose myself in place where there’s no gravity

To fly in someone’s dreams

In order to make them believe,

They are worth every penny they have not to give.

 

Oh hail Lord, and Earth

My dreams and fears!

Hail You in front of

I would never be near

Not because You won’t let me close

Yet because I am afraid of what it might cause!

 

I know You understand this suffer

your comfort is my other way truth

And I know I will keep falling, until I learn

this purpose is greater

than those things I choose to do.

 

I need your grace,

and I need to face

With the light I am so afraid to see

And I believe there are miracles somewhere else,

Because I saw it, not because it has been

A part of me

 

The liberty You are giving me,

Sometimes make me be less free

I understand it sounds ridiculously  

but still,

Please, I don’t want to be me! 

Nor I, nor myself

So I beg You to come

Here in this liberty

To save me from how I am today

To make a better me.

 

Hail Lord and Earth! 

May my fears go away

please, make me true! 

 

by Nikola Popovic 

Приносим себе на жртву Теби; предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме молити се. Сам у мени моли се. Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дистанца

 

Са неким лепим размаком

од себе, угледах се

у ствари помислих

на себе али споља некако

и увидех љубав

 

боље речено приметих

да то како себе волим

у ствари није ка мени

него ка Христу

који је унутра

 

осим најважнијег -

како лепо решење

за све моје туге од

којих ћу да Га браним.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче наш

 

Оче наш на Небесима,

молим се Теби, Христу и Светима,

молим се за мир у души мојој,

дозволи да будем у милости Твојој.

 

Оче наш на Небесима,

не дозволи да тонем у својим гресима,

помози ми у свакодневним искушењима

и поведи ме на пут ка духовним узвишењима.

 

Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Измицање (Дистанца 2)

 

Видим како долази

Страшан јад

Увек једноставан -

Од картона

Немања

 

И како нећу моћи

Да издржим

 

Исклизнем у страну

брзо да се склоним

И успе

Само ноге ми

Се поквасе о плитку тугу

 

Вежбаћу ово

напуштање себе

Link to comment
Подели на овим сајтовима

мислим да дуго стојим у

месту без разлога

 

заборављам да сам

љубав изнела на трг

 

да је поделим, незграпна

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад ми с неба спадне

завеса сивила

и облаци кад спусте се,

на њих да станем –

душа биће срећна због болова

које је преживела

и плакаћу од среће

кад нови дан удахнем.

 

Кад ми се укаже опет

онај стари пут,

којим сам пошао давно –

храбро и дрско,

препознаћу мир одасвуд

и радошћу трепериће

моје срце људско.

 

Једном, знам,

доћи ће та нова твар

и знаћу да диван живот отпочиње.

Волео бих сад

да јој видим обрис бар,

па да промени моје срце,

срце животиње.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:aplauz: :good2:  ..Сјајна тема..А има и ооооооооодличних песмица.Зна ли неко  ко је од савремених духовника  рекао, и то  довољно озбиљно : ,,Да би човек био истинит хришћанин, мора да буде по мало и песник" ?..... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 12. 2014. at 8:07, Давор73 рече

:aplauz: :good2:  ..Сјајна тема..А има и ооооооооодличних песмица.Зна ли неко  ко је од савремених духовника  рекао, и то  довољно озбиљно : ,,Да би човек био истинит хришћанин, мора да буде по мало и песник" ?..... :)

Владика Николај Велимировић. Још додао да треба да ставимо свој живот у стихове. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Стојте, галије царске!

 

Стојте, галије царске!

Само још мало сачекајте,

Нека изгори и ово мало у грудима,

Да би срце пронашло свој пут.


Сачекајте само још мало,

да се пробудим, устанем

и погледам себи у очи.

Станите, молим вас!

Ту сам,

само сам немоћан да потрчим,

онако снажно како бих волео.

Превише снаге је отишло на неуморни дух

који је упорно хтео да се узвиси.

 

Стојте галије и децу ми не одводите!

Не без мене,

Ја морам поћи,

не смем да останем!

А и куд ћу сам,

како да погледам Бога у очи?!

Како Бога, а како Сина Његовог,

И шта бих му рекао -

Да сам изабрао смрт, за живот вечни?!

Па ја то себи не бих опростио.

 

Стани сило и почекај ме!

Само да устанем и дођем к себи!

Стани зоро, не излази још увек!

Само још мало, 

ништа више не тражим

Само да удахнем,

да станем и окренем се за својим селом.

 

Стани туго, не нападај ме сад!

Не сада, када храбар морам бити!

 

Стани жено, не плачи

Не стежи ми душу,

Кад ми је срце у грлу!

 

Немој оче,

немој ме ти тако гледати,

да си на мом месту исто би учинио!

 

Стани земљо и храни ми моје!

Храни оно што је твоје.

 

Станите, станите!

Ево ме, корачам, ево трчим,

Само да стигнем

Само да погледам њу,

Њу која ме је родила

и која душу испушта у себи.

Знам да не смем, али не могу другачије

Нека је, нека после плаче,

И ја ћу.

Сви ћемо.

 

Стојте, Галије царске,

Стојте, ево ме,

Ево ме, стигао сам.

И ближим се плаветнилу

Осећам ваздух у грудима.

Видим анђеле над људима

и оне црне који би некуд да их воде.

 

Још мало,

само још мало,

и ту сам.

А онда ћу спавати,

и ништа више неће бити важно.

 

Стојте! Ево ме!

Ево ме идем.

Знам,

време је дошло.

Зора је.

Плави се небо.

Спреман сам, идем.

 

Никола Поповић

 

У част свом српском роду и борцима! 

Приносим себе на жртву Теби; предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме молити се. Сам у мени моли се. Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...