Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

Мој коментар на тему 

Актуелни ставови расколничке јерархије у светлу предстојећих преговора између СПЦ и непризнате МПЦ

http://goo.gl/nXxO3P  (са насловне стране ПОУКЕ.ОРГ)

 

КОМЕНТАР:

 

Жалосни, арогантни и нимало охрабрујући ставови припадника тзв. МПЦ. У БЈР Македонији има много верника који не желе да живе у расколу и изолацији, али су изложени свакодневној пропаганди државе и њихове расколничке јерархије која ствара један национално-идолопоклонички менталитет. Резултат тог новог хибридног менталитета понајбоље се види у неопеваном кичерају који је направљен у центру Скопља. Дамир Никшић је можда понајбоље исмејао ово претварање центра Скопља у неукусну верзију балканског Лас Вегаса, па је сасвим с правом Скопље понело титулу кич-престонице Балкана. Ко воли Никшићев хумор може да погледа његове утиске из Скопља на 

 Ова предивна земља која на својој територији има задивљујућу уметничку и архитектонску традицију постала је жртва једне трагикомочне идеологије. Нажалост протести уметника и архиетаката који су покушали да се супротставе овом пројекту нису донели резултате.

 

Са оваквим ставовима расколничког митрополита Наума, кога се сећам из Григоријата када је свима причао да је Србин из Македоније, па се после "преумио", плашим се да нећемо далеко достићи. Ставови које је недавно изрекао показују и црквену и људску незрелост и најјачи су аргумент да они који наступају са таквим ставовима неће добити подршку ниједне канонске православне Цркве. Свима је познато како је Наум побегао из Григоријата да би канонски крајње сумњиво постављен за митрополита, све са циљем да једног дана постане Архиепископ. То је трагедија једног човека и оних које заводи на пут беспућа својих амбиција.

 

Као илустрацију са каквом се пропагандом манипулише православним верницима предлажем да погледате тзв. "Македонску молитву" која је мешавина квази-хришћанства и измишљене историје, са све са циљем паганизације несрећног народа.

 Овај trash се емитује на телевизији и обмањује младе генерације. 

 

Ипак се надам да ће се наћи и клирици и верници који ће се одлучније супротставити овој трагикомичној идеологији својих слепих вођа и вратити се  канонској Архиепископији Охридској, која још пролази своју Голготу на челу са Архиеп. Јованом, и кроз њу васцелој Православној Цркви на радост свих  православних. У противном, прихватање МПЦ каква јесте и то на штету канонске Архиепископије Охридске, која је толико пострадала од државе и расколника ради црквеног јединства, било би потпуно сумануто решење и колико знам нико разуман га не подржава.

 

Ово није само канонско питање већ је неодвојиво колико се један одметнути део наше Патријаршије може уопште вратити као целина на пут православља док год постоји спрега државне идеологије засноване на квази-историји и јерархије која зарад привилегија у тој држави подрива темеље хришћанске вере коју тврди да сведочи. 

[19горан80]

оче,како да се понашамо у суду...конкретно:опљачкан сам,несрећник је ухваћен,предмет крађе ми је враћен (додуше оштећен),у полицији су ми рекли да ћу бити позван на суђење и да морам да теретим тог човека јер му није први прекршај,а и да би њихов рад добио потврду...баш сам у дилеми...лично,не бих теретио човека (иако сам био љут,било ми је веома криво што је то урадио) али ... да не наводим сад цитате из јеванђеља,знате на шта мислим...

[Архимандрит Сава Јањић]

оче,како да се понашамо у суду...конкретно:опљачкан сам,несрећник је ухваћен,предмет крађе ми је враћен (додуше оштећен),у полицији су ми рекли да ћу бити позван на суђење и да морам да теретим тог човека јер му није први прекршај,а и да би њихов рад добио потврду...баш сам у дилеми...лично,не бих теретио човека (иако сам био љут,било ми је веома криво што је то урадио) али ... да не наводим сад цитате из јеванђеља,знате на шта мислим...

 

Када нам неко лично учини неправду имамо сведочанство у Еванђељу да би требало да опростимо. Можда би то деловало на тог човека. Уколико је неправда нанесена ближњем или општој имовини то је нешто друго и дужни смо да бранимо оно за шта смо одговорни. Лично нећете имати никакве користи од казне тог човека нити ћете поправити учињену вам материјалну штету, а важе човекољубље можда у њему пробуди покајање. Уколико суд одлучи да га гони по службеној дужности, то већ није у домену ваше одговорности.

[Milan Nikolic]

Оче Саво, чини ми се да православни морају да се сачувају од друге крајности у Филиоквеу. Мислим да се налазимо на самој ивици.

 

У покушају да одрже идентитет Светога Духа у непосредној узрокованости од Оца, православни су тиме исправно дали Светоме Духу ,,равночасност'' са Сином, међутим увукла се заблуда да Свети Дух происходи искључиво кроз природу Сина, тако да у том происхођењу кроз Сина нема никакве улоге ипостас Сина. Син се поистоветио са природом и природа се назвала Сином.

 

Да би сачували јединствену узрочност у једном Оцу, православни су у тој доброј намери учинили несмотреност. Довели су у питање сам појам ипостаси тиме што су ипостас у тројичном постојању ограничили на ипостас Оца.

 

Заиста, као да је Отац пре Сина и Светога Духа. Без обзира што се у вези овога налази изговор у јединству суштине.

 

Узмимо Паламу и његово учење о предлозима ,,од'' и ,,кроз''. Микоња Кнежевић је објаснио да и Палама чак допушта да на нивоу тријадологије о вечној Тројици Свети Дух исходи од Сина, међутим као и за предлог ,,кроз'' за такво исхођење дао је ограничење на ,,природу Сина''.

 

Такозвано ,,етиолошко неутрализовање'' (=одузимање узрочности) у вечном исхођењу Светога Духа од Сина, по речима Кнежевића, Палама је потврдио ,,опаском да предлог ,од' може да значи само да се извирање Духа од Сина одвија из природе Сина, која је иста као и природа Оца, а не нипошто и из саме ипостаси Сина''.

 

Мислим да тиме чинимо простор погрешном схватању да је Дух Свети складиштен, ако не експлицитно у суштини Оца, онда у оваквом тумачењу то бива у суштини Сина. Док говоримо о исхођењу Светога Духа из ипостаси Оца, дошли смо до опасности да Духа разумемо као некога ко чини деобу у ипостаси Оца, јер док говоримо да ипостас Оца даје ипостас Сина, као да у вечном произлажењу има неко место у ипостаси Оца где нема ипостаси Сина а има ипостаси Духа.

 

А то је потпуно неистинито и неприхватљиво. Наш проблем је заиста критичан, а то је проблем деобе унутар ипостаси Оца.

 

Наша обавеза је да објаснимо посредовање Сина у исхођењу Светога Духа од Оца, посредовање које укључује ипостас Сина, тако да Син нема улогу узрочности Светога Духа. Једина потреба је у томе да улогу узрочности нема ни Син ни Свети Дух, и да избегнемо опасност сасвим озбиљне друге крајности по којој су улоге узрока и посредовања изједначене, па због тога било какву улогу у происхођењу ограничавамо на једну ипостас - Оца.

 

То је, како изгледа, схватио Зизјулас. Дао је објашњење и указао на то да Син свакако мора имати посредничку улогу у исхођењу Светога Духа, тако да та улога нема смисао узрока.

 

Мислим да православни треба да причају о томе. То питање је толико принципијелно да мора бити све више актуелно.

[Zoran Đurović]

Оче Саво, чини ми се да православни морају да се сачувају од друге крајности у Филиоквеу. Мислим да се налазимо на самој ивици.

 

У покушају да одрже идентитет Светога Духа у непосредној узрокованости од Оца, православни су тиме исправно дали Светоме Духу ,,равночасност'' са Сином, међутим увукла се заблуда да Свети Дух происходи искључиво кроз природу Сина, тако да у том происхођењу кроз Сина нема никакве улоге ипостас Сина. Син се поистоветио са природом и природа се назвала Сином...

 

Мислим да православни треба да причају о томе. То питање је толико принципијелно да мора бити све више актуелно.

Док не кренеш да помињеш Максима и логосе, твој дискурс ми делује сувисло. Ово је интересантно, само мора да се избегне Дух као узрок Сина. То је хереза, односно недопустиво. Николаја си погрешно разумео. Нема код њега никакве тезе о рађању Сина од Духа на божанском нивоу.

Овде пак има доста добрих момената... Комплименти.

О. Саво, извињавам се на узурпацији, али како је форум, а Милан се и код мене бавио сл. темама... 

[Milan Nikolic]

Док не кренеш да помињеш Максима и логосе, твој дискурс ми делује сувисло. Ово је интересантно, само мора да се избегне Дух као узрок Сина. То је хереза, односно недопустиво. Николаја си погрешно разумео. Нема код њега никакве тезе о рађању Сина од Духа на божанском нивоу.

Овде пак има доста добрих момената... Комплименти.

О. Саво, извињавам се на узурпацији, али како је форум, а Милан се и код мене бавио сл. темама... 

 

 

Наравно, нема узрока од стране Духа у рађању Сина. Отац је једини узрок како рађања Сина тако и исхођења Светога Духа.

 

Овде имамо неистражене области, да тако кажем. Јер исхођење Духа и рађање Сина, као и Биће Оца, јесу нешто истовремено, опет да тако кажем, а опет у томе има конкретни поредак Оца као узрока, Сина као посредника у исхођењу Светога Духа, док и Дух Свети има сопствену улогу у рађању Сина од Оца.

 

Улога Светога Духа, када је о овоме реч, поред тога што већ тврдимо да та улога нема смисао узрочности, односи се на ,,дејство'' од стране Светога Духа током исхођења од Оца према Сину који се рађа од Оца. Кажем, та област није истражена и изискује подробније слике.

 

Сматрам да је потребно то истражити као излаз из кризе поделе између богословља западне и источне Цркве. Дакле, без додатних и напредних искорака у теологији, мислим да нема начина да се међусобно усагласимо.

[Zoran Đurović]

Наравно, нема узрока од стране Духа у рађању Сина. Отац је једини узрок како рађања Сина тако и исхођења Светога Духа.

 

Овде имамо неистражене области, да тако кажем. Јер исхођење Духа и рађање Сина, као и Биће Оца, јесу нешто истовремено, опет да тако кажем, а опет у томе има конкретни поредак Оца као узрока, Сина као посредника у исхођењу Светога Духа, док и Дух Свети има сопствену улогу у рађању Сина од Оца.

 

Улога Светога Духа, када је о овоме реч, поред тога што већ тврдимо да та улога нема смисао узрочности, односи се на ,,дејство'' од стране Светога Духа током исхођења од Оца према Сину који се рађа од Оца. Кажем, та област није истражена и изискује подробније слике.

 

Сматрам да је потребно то истражити као излаз из кризе поделе између богословља западне и источне Цркве. Дакле, без додатних и напредних искорака у теологији, мислим да нема начина да се међусобно усагласимо.

Ма ми само око улоге првог, тј. око власти преговарамо. Ово је за залудне теологе или рају која нема шта да ради.

Са друге стране, ти претендујеш да се зна оно што и Кападочани су рекли да се заборави. Мислим на наше одреднице рађање или исхођење, а не само божанска природа или суштина. Дакле, мени то изгледа затворено поглавље, где се тражи само да се Трима лицима моли као Богу. А остало, о чему говоримо, су само наше илације, односно покушаји да нешто закључимо.

Нисам ја против интелектуалног истраживања, нити предлажем позив на "надумну тајну" кад се нађемо у небраном грожђу. Само упућујем на оно што је одувек било и ствар нашег истраживања и сам метод. Упутно је проичитати писмо св Василија Великог Аполинарију о Тројици. Јасно је да Василије Аполинарија види као ауторитета у тој области. Но, Василије ће после отићи даље. Напустиће и своје позиције.

Ми можемо да промишљамо о унутартројичним релацијама, али не и да те наше рефлексије узмемо за свршене. Ни у есхатону нећемо то разумети, односно потчинити Бога себи, а камо ли док смо у смртном телу.

Мени се допало то што си приметио да Дух "виси", односно да није релациониран у монархијској причи. Најлогичније је да и Син учествује у његовом происхођењу, јер је то по старој субординацијској теологији. Такође је лепо (барем мени, а то не значи да је похвала, него супротно), то када се допушта происхођење по природи или енергији. Паламин покушај преформулације Августиновске рефлексије пушта воду на све стране. Покрао је Августина, али није могао и да домисли ту причу. Веома су близу, али Августин увек мисли више стављајући акценат на особу. Код њега је покрет од три лица ка јединству. То он покушава да објасни и успостави јединицу. Код њега нема "то ен", чувено Плотиново и платоничко, јер би то ставило божанство само у Једног. Добро је Августин читао Плотина и укачио како је Други депотенциран у односу на Првог, односно да је на другом онтолошком нивоу.

Мислим да су све ове ствари већ промишљене, али да код неких православних теолога још нема свести о томе шта је Августин мислио говорећи о релацијама. Исто имамо у Кападокијаца. Не ваља те приче поистоветити са егзистенцијализмом или неким нашим виђењем, али нам, када их хладне главе промислимо, могу много помоћи. Овако пречесто бивају коришћене у домагошке сврхе...      

[Milan Nikolic]

О. Сава је вероватно сувише заузет ових дана:

 

09:00 - Расељени Срби из Ђаковице присуствују у манастиру Високи Дечани служби након чега би требало да посете родни град из којег су протерани 1999. године.

 

Неколико десетина Албанаца окупило се у такозваној Српској улици у Ђаковици протестујући због најављеног доласка групе расељених Срба из тог града, који треба да стигну око подне. Јаке снаге косовске полиције распоређене су дуж улица које воде према цркви Успења пресвете Богородице.

 

Албански демонстранти узвикују пароле "Не дамо Ђаковицу", "Ђаковица је наша", "Овде нема места Србији", називајући Србе погрдним именима. Међу демонстрантима је највише присталица Албанског покрета.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/srbija/20160106/1102301918/kosovo-djakovica-srbi.html

[Milan Nikolic]

О. Саво, у вези наше дебате о поретку у унутрашњем животу Свете Тројице, понудио сам један систематски осврт на запажања Микоње Кнежевића из учења светог Григорија Паламе. Молим вас, када будете имали времена, да га прегледате.

 

http://docdro.id/5Bz0AHV

[Кратос]

Samo da pozdravim o.Savu i da mu čestitam Božić i da Bog pomogne njemu i našoj stradalnoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji da izdrže sve muke i iskušenja.Neka dobri Bog čuva Srbina svog.

[Guest]

Оче Саво, Вама и Вашој братији свако добро од Господа уз најрадоснији поздрав

 

Христос се роди!

[Архимандрит Сава Јањић]

Опростите мало касним због обавеза око божићних богослужења.

 

Свим члановима форума, и онима који нас прате и читају желим срећне и благословене божићне празнике уз радосни поздрав

 

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ

 

Нека се Господ Христос заиста роди и у срцима нашим како бисмо један у другоме препознали своју вечну сабраћу и заволели једни друге оном љубављу којом нас је заволео Господ Спаситељ, нас ради рођени у пећини и положени у јаслама.

 

 

[Иван ♪♫]

Ваистину се роди! Придружујем се честиткама, и желим братији срећан Божић и молитву у миру, нека вас Господ чува и сачува тамо.

Срдачан поздрав!

Иван

[Иван Ивковић]

Помаже Бог оче Саво. Замолио бих Вас да нам кажете нешто о следећем:

пошто су човечије енергије падом разједињене (нпр. жеља, воља и разум) та разједињеност се мање или више препознаје свакодневно. Ипак она понекад постане толико очигледна да за последицу има упадљиво нарушавање односа - са самим собом, ближњима и Богом. Како се понети када препознамо такво стање код себе, а како код других? Рецимо, ако дође до примања (не и саглашавања) неке штетне помисли и она не одступа на дуже време... Која би средства осим сабране молитве било најбоље применити, нарочито људима у свету?

Како (по чему) препознати меру коју у ревности не бисмо смели да пређемо?

 

Захваљујем на пажњи и одговорима.

[Данче*]

Помаже Бог оче Саво. Христос се роди!

 

Замолила бих вас да ми одговорите, читам данас како сви честитају: "Христос се Крсти-Ваистину се Крсти!".

Први пут лично  чујем тај поздрав (знам за "Бог се јави- Ваистину се јави" поздрав на Богојављењу) и баш бих волела да знам да ли је исправно? Колико знам Крстовдан није празник, он представља, заправо, само навечерје Богојављења?

 

Хвала унапред. Свако добро од Господа!