Хуманитарна организација Срби за Србе - актуелне вести

[александар живаљев]

Породица коју је помогла ХО Срби за Србе

Porodična stvaraonica puna ljubavi: Pešići na NEVEROVATAN način prehranjuju petoro dece

• 18.07.2016. 20:55
• Autor: Miloš Ljuna

 

Supružnici Momčilo Pešić i Irena Panajotović Pešić iz Pirota uspeli su da svoj umetnički duh usmere u pravcu koji najviše raduje mališane – proizvode prelepe knjige, bebi posteljine, jastuke i garderobu i u svaku nesebično utkaju svoju dušu i ljubav. U tome im pomažu njihovi naslednici kojih je čak petoro.

Vesela sedmorka na okupu, Foto: Privatna arhiva

Nedavno je na svet došao i Simeon, pa tako porodica Pešić sada broji sedam članova. Pre njega dečji žagor i smeh dolazio je od Matije (11), Sergeja (10), Doroteje (9) i Amelije (6). Svi vredno pomažu mlađem bratu.

– Dečaci pomažu u poslu, a devojčice zabavljaju bebu, mada dečaci ponekad okače veš ili operu sudove, a da nam to i ne kažu. Beba je u kuću unela i neka nova pravila ponašanja (tiho pričanje, lagano hodanje po kući bez trčanja kao i razgovore kontrolisane jačine kako bi Simeon mogao neometano da spava) i to je sjajno – počeo je priču za „24 sata” Momčilo Pešić.

Irena i Momčilo se zadnjih 12 godina bave umetničkim radom kojeg sve vreme nastoje da učine primenjenim i praktičnim. Oduvek su se oboje bavili slikarstvom, ali njoj niko nije govorio da je odlična u tome, pa je to bio zadatak Momčila.

Foto: Privatna arhiva

U međuvremenu su fotografije svega što su kroz igru sa decom stvarali godinama ubacili na Fejsbuk stranicu koju su nazvali „Naša mala porodična stvaraonica” i to je bio početak priče koja još uvek traje.

– Počeli smo da primamo porudžbine od ljudi koji su želeli nešto što nigde nisu mogli da kupe i tada smo postavili sebi jedno pravilo: ako ćemo već da radimo po želji, onda će svako da dobije unikatan proizvod. Time smo sebi rad učinili uvek zanimljivim, a poručiocima obezbedili mogućnost da to što poruče neće imati niko drugi. Svaka porudžbina je posle toga bila izazov za sebe. Ljudi su poručivali portrete u olovci, ikone, novčanike, ukrasne jastuke, šatore, garderobu za dečje maskembale, bebi posteljine, a u poslednje vreme i sve popularnije pamučne knjige – priča Momčilo.

Posteljina za krevetac, Foto: Privatna arhiva

Sam rad na knjigama je krenuo porukom i porudžbinom jednog roditelja: „Možete li da napravite pamučnu knjigu za moju ćerku?”. Devojčica je bila slepa od rođenja, pa je samim tim to za njih bila velika odgovornost i izazov.

– Vrlo brzo smo shvatili da je pamučna knjiga, ili popularno zvana „Tiha knjiga”, jedan predivan način da se deci omogući sasvim zabavan način za razvijanje osnovne motorike ruku i vizuelnog opažanja. Od tog trenutka zaista smo svim srcem u tome, ali svakako da i dalje radimo bebi posteljine, kao i sve ostalo što neko poruči. Mi ispunjavamo želje i to je ono što je kod nas jedinstveno i privlačno. Osnovni materijal za izradu knjiga koji mi koristimo je pamučno platno i filc. Za jednu knjigu je potrebno u proseku dva dana, ali nekada knjigu završimo i za jedan dan, a nekada za 3-5 dana – istakao je naš sagovornik.

 

Koliko su njihove „Tihe knjige” popularne govori i podatak da porudžbine stižu sa svih strana sveta. Kako kažu, to ume da bude jako zabavno, naročito kada se koristi gugl-trenslejt u razgovoru sa ljudima koji ne znaju engleski. Ali na sve poruke, nažalost, ne stignu da odgovore.

– Jako je teško odgovarati svima, najpre zbog činjenice da dnevno primimo, kako na mejl, tako i na stranici, preko 200 poruka koje je nemoguće sve ni otvoriti. Ali, i pored toga, ljudi su zaista divni i puni razumevanja, pa čak i pristaju na spisak čekanja koji je već sada do avgusta sledeće godine. Svi nam žele zdravlje i ljubav, i zaista je jako malo onih "nestrpljivih" koji bi da se za njih radi odmah. Mi svima koji ne mogu da čekaju preporučujemo druge stranice koje se takođe bave izradom sičnih proizvoda. Trudimo se da ispoštujemo datume koji su im bitni, ali i kada to ne uspemo zaista nam niko ne zamera, jer je naša svakodnevica toliko transparentna da je svima jasno i u kolikim smo obavezama oko kuće i dece – objasnila nam je Irena Pešić.

Ipak, nije sve išlo kako su planirali zbog zdravstvenih problema njenog supruga. Zahvaljujući pomoći našeg čoveka iz Amerike uspeli su da prebrode i tu poteškoću.

– Sa zdravstvenim problemima mog supruga sa venama suočavali smo se svakog dana. Zahvaljujući jednom predivnom čoveku iz Amerike, Aleksandru Krsmanoviću, uspeo je nedavno i da se operiše. Aleksandar je jedan od osnivača humanitarne organizacije „Srbi za Srbe”, ali je mimo organizacije pokrenuo akciju prikupljanja para za operaciju mog supruga i za samo mesec dana uspeo da prikupi neophodna sredstva za hitnu ablaciju vena najsavremenijom tehnologijom na klinici Dr. Dragić u Beogradu. Mi nemamo reči kojima možemo da mu se zahvalimo, ali on zna šta je učinio za nas i našu decu kojoj je zdrav otac zaista neophodan. Takođe bismo hteli da se zahvalimo i Verskom Dobrotvornom Starateljstvu na pomoći oko smeštaja posle operacije, na velikodušnom iznenađenju i na poklonima koje su poslali kao dobrodošlicu za rođenje malom Simeonu – sa zahvalnošću je istakla Irena.

A kako je sve krenulo? Njih dvoje su se vremenom sa slikanja po drvetu i platnu prebacili na oslikavanje zidova u kući, što je prvom sinu Matiji bilo jako zanimljivo. Tako su krenuli sa umetničkim molerajem.

– Ja sam rođen u Boru, ali mi je majka iz Pirota. Otac mi je preminuo davne 1992. godine, a kako sam nekako srcem uvek bio bliže rodbini sa mamine strane, došao sam u Pirot odakle je i Irena. Kako smo uvećavali porodicu, shvatili smo da rad u drugim kućama oduzima previše vremena u našoj, pa smo malo drugačije organizovali život. Ja sam nakon zatvaranja kasarne u Pirotu gde sam radio dve godine i pritom završio obuku za vojnog boničara u Novom Sadu, posao bolničara nastavio da radim i privatno, ali smo uporedo sa time krenuli i da šijemo. Kroz igru sa decom mogli smo da stvaramo lepu i bajkovitu garderobu. To nam je iste godine obezbedilo saradnju sa pozorištem u Pirotu na predstavi „Škola za manekene” za koju smo šili maske i delove garderobe glumcima. Tada smo shvatili da je za šivaćom mašinom sve moguće – prepričava Momčilo.

Tata Momčilo i najmlađi naslednik Simeon, Foto: Privatna arhiva

Kući u kojoj žive potrebna je adaptacija, pa tako uz sve poslove koje završavaju i vreme koje moraju da posvete deci, oni i renoviraju porodični dom.

– Pre dve godine smo imali problem sa podzemnim vodama koje su poplavile kompletno prizemlje kada smo ustanovili da u nijednoj sobi na prizemlju, osim u kuhinji, nema betonskog poda. Pomoć u materijalu za renoviranje prostorija na prizemlju, koje je moj suprug, u to vreme sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i ranama po nogama, sam renovirao za 4 meseca, došla je od organizacije „Srbi za Srbe” koja je takođe pomogla i rad „Naše male porodične stvaraonice” kupovinom mašina koje u tom trenutku nismo imali, a svakako nismo mogli ni da priuštimo. Teško je zahvaliti se ljudima na velikoj pomoći, jednostavno ponekad nema načina, ali oni znaju koliko su velika njihova dela – rekla nam je mama pet divnih mališana.

 

Da bi život sa petoro dece bio finansijski održiv i funkcionalan zahteva veliku posvećenost porodici. Sve što se tiče želje za izlascima, druženjima, šopinzima, provodima i slično moralo je da utihne.

– Nama je sve to lako jer smo oboje porodične ličnosti. Mi uživamo u svom čudesnom malom svetu, koji stvaramo sami i svaki dan u našoj porodici je dan za sebe, uvek drugačiji i zanimljiv. Možda ponekad bude previše aktivnosti a premalo sna i odmora, ali nagrada za trud i napore je uvek velika. Koliko kroz zadovoljstvo postignutim radom, toliko i kroz divna kreativna iskustva koja delimo sa svojom decom. Mi to nismo imali sa svojim roditeljima – za zadovoljstvom su zaključili Pešići u razgovoru za „24 sata”.

 

[александар живаљев]

О, радосне вести, пјева Радио Земље Живих.

А ја гледам дневни извјештај Хуманитарне организације Срби за Србе, која врло ревносно дјелује широм свијета на скупљању средстава за угрожене вишечлане породице..

За ову годину био је постављен циљ да се прикупи 300 000 евра.

На дан 12.12.2016. већ је прикупљено и највећим дјелом искоришћено:

Прикупљено током 2016: 379.434 €   Циљ: 300.000 €
Укупно прикупљено донација од 2006: 1.739.713 €

 

Било би врло полезно, како за приложнике, тако, разумије се, за нашу сиромашнију браћу, посебно на Косову и Метохији и у Крајинама, да током Божићне акције заокруглимо ову суму.

Из личног искуства знам да приложницима преко рачуна "Срби за Србе" једном годишње шаљу на кућну адресу врло исцрпан извјештај о утрошку средстава, а ако нијесте у могућности да помогнете уплатом на рачун, ту је хуманитарни телефон у свим мрежама 7763.

 

Више информација на: srbizasrbe.org

[Данче*]

СТРАХОВИТА ПРИЧА КОЈА ЦЕПА СРЦE

Живе oдсечени од цивилизације у кући која има земљани под и чији се кров урушава . Немају воду, лекара, телевизију и живе од хуманитарне помоћи из народних кухиња, а о њима брине најмлађи члан породице – Александар, који је једина светла тачка породице.

Живот шесточлане породице Стојановић из села Стража на Косову и Метохији претворио се у прави хорор од 1999. године, када су готово читави њени чланови ментално оболели након НАТО агресије. До тада су Градимир и Бисерка живели потпуно нормално у свом селу надомак Гњилана, са своја четири сина, Игором (27), Милошем (26), Стефаном (25) и Александром (17), али после бомбардовања више ништа није било исто.

До дана данашњег су им услови толико погоршани да су испод сваке границе достојне човека…

Фото: Ђорђе Бојовић

Услед претрпљеног страха и траума током рата на Косову, оба родитеља су ментално оболела, а у још горе психичко стање дошли су њихови синови Милош и Игор (који су на слици).

Милош је тада имао 10, а Игор 9 година, а њихов живот је после тога претворен у пуко преживљавање у нехуманим условима, и то траје до данашњег дана.

Авиона, бомби, рафала из пушака… сећају се и данас и те слике код њих не могу да избледе. Нажалост, никада се неће сећати оних ствари којих се сви сећамо у свом животу – прве љубави, дружења са пријатељима, путовања, школовања, првог посла, брака, деце…

Свакодневица ове породице је језива, а у најтежем стању је Игор, који до пре неку годину готово да није устајао из кревета. Данас може мало да прошета у своја четири зида и једва да проговори коју реч.

Фото: Ђорђе Бојовић

ЖИВЕ У ТРОШНОЈ КУЋИ КОЈА ИМА ЗЕMЉАНИ ПОД И ПЛАФОН ПРЕД УРУШАВАЊЕМ!

Породица Стојановић преживљава захваљујући помоћи Епархије Рашко-призренске и органзиације ”Мајка девет Југовића”, који им сваког дана доносе оброке из оближње народне кухиње. Осим тога имају две краве и неколико коза, а о њима брине најмлађи члан породице, 17-годишњи Александар, који представља једину светлу тачку породице. Управо он, уз помоћ добрих људи, брине о болесној браћи и родитељима.

Суморни призор, који најбоље дочаравају фотографије, употпуњује потпуно неусловна кућа у којој живе. Тачније то су три собице у којима је под земљани, а плафон пред урушавањем. Додатан проблем представља то што цео тај део села нема воду, него је доносе километрима до својих кућа. Нема лекара, продавнице, ТВ канала на српском језику… Ипак, ни то није највећи проблем за ове људе, већ то што су заборављени и препуштени самима себи у својој муци, где је сав терет на леђима 17-годишњег Александра.

ПОКРЕНУТА ЈЕ ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА ЗА ПОМОЋ СТОЈАНОВИЋИМА, КАКО БИ ЖИВЕЛИ У УСЛОВИМА ДОСТОЈНИХ ЧОВЕКА!

Породица Стојановић је тек у неколико наврата добила скромну помоћ, коју им је доделила Хуманитарна организација Срби за Србе. Обезбеђени су им кревети, сто, столице, фрижидер… Иста организација их је недавно посетила, а тада су у кући били само Игор и Милош, који су у тешком психичком стању. Они једва и да проговарају, а детаље о породици организацији је ближе објаснила протиница Светлана, која води народне кухиње и фарме коза на Косову, која им свакодневно помаже.

Након што су на лицу места увидели катастрофалну ситуацију у којој породица Стојановић живи, одсечена од цивилизације, Срби за Србе су покренули велику хуманитарну акцију како би до Божића прикупили 20.000 евра за изградњу нове куће, да би породица могла да живи бар у пристојним условима. Други део акције представљаће утицај на општину да се доведе вода до њихове куће.

Фото: Ђорђе Бојовић

КАКО МОЖЕ ДА СЕ ПОМОГНЕ?

За изградњу новог породичног дома за Стојановиће потребно је уплатити донацију са назнаком “за Стојановиће” на неки од рачуна Хуманитарне организације Срби за Србе.

Из Србије је то могуће учинити слањем поруке на број 7763 чиме се донира 100 динара или уплатом на динарски рачун 160-279491-71.

Из иностранства се може уплатити преко Паy Пал адреса  Pay Pal адреса [email protected] i [email protected], kao i kroz ovu donatorsku platformu: srbizasrbe.net/donacije.

Детаљније информације о акцији и о рачунима за помоћ, пошто је организација Срби за Србе регистрована у чак 9 земаља у свету, можете потражити на сајту srbizasrbe.org.

Организација наглашава да ће све донације бити јавно евидентиране на њиховом сајту, а након завршетка акције биће објављене фотографије нове куће заједно са скенираним рачунима за набављену помоћ.

Хуманитарна организација Срби за Србе постоји већ 11 година и до сада је са прикупљених 1.700.000 евра помогла више од 1.600 вишечланих породица на Балкану. Помозимо да и Стојановићи добију кров над главом!

 

Izvor

[александар живаљев]

ДИВНЕ ВИЈЕСТИ ИЗ ХУМАНИТАРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИ ЗА СРБЕ

На дан 31.12.2016., постигнут је овај резултат у календарској години:

Прикупљено током 2016: 435.022 €   Циљ: 300.000 €
Укупно прикупљено донација од 2006: 1.795.301 €

 

Значи, постављени циљ је надмашен за готово 50%. Томе доприноси предан, финасијски поштен, алтернативним медијима добро организован и на терену дјелотворан рад ове организације за помоћ вишедјетним породицама, која дјелује са благословом Свјатејшег Патријарха, о чему говоре и слиједећи подаци:

Децембар 2006. године = 385 € - 18 донатора
Децембар 2007. године = 210 € - 4 донатора
Децембар 2008. године = 1.683 € - 46 донатора
Децембар 2009. године = 6.208 € - 93 донатора
Децембар 2010. године = 12.272 € - 115 донатора
Децембар 2011. године = 13.044 € - 254 донаторa
Децембар 2012. године = 15.287 € - 255 донатора
Децембар 2013. године = 17.405 € - 365 донатора
Децембар 2014. године = 39.282 € - 634 донатора
Децембар 2015. године = 41.325 € - 721 донатор

Децембар 2016. године = 64.848 € - 961 донатор

 

У току је БОЖИЋНА АКЦИЈА ЧИЈИ ЈЕ ЦИЉ ДА СЕ СКУПИ 50 000 евра за малишане од Косова до Крајине http://www.srbizasrbe.org/index.php?option=com_content&task=view&id=3398&Itemid=73

Сви, чак и они који приложе једном годишње одређену суму, добијају детаљан финасијски извјештај о томе како ју је организација искористила.

 

 

[александар живаљев]

Прва „Тројка из блока" у Канади

11 04 2017

Канада је отворила шесту сезону Тројке из блока! 1. априла у Бурлингтону одржан је први турнир у брзом шутирању тројки у 2017. години, уједно и први турнир у Канади! Велика мисија јединственог светског спортско-хуманитарног спектакла почела је шесту сезону величанствено – 103 шутера, преко 300 гостију и прикупљених 15.499 долара! На крилима канадског успеха настављамо у нове победе широм света! Прошле године отворили смо врата Црне Горе, Швајцарске, Немачке и Аустрије, а ове године отворена су велика врата велике Канаде! Наши Срби са далеког северноамеричког континента већ годинама брину о угроженим породицама широм Балкана и шаљу значајну помоћ. Тројка из блока дошла је као круна вишегодишњег пожртвованог добротворног рада огранка Хуманитарне организације Срби за Србе у Канади. Велико интересовање за први турнир у овој земљи, нашло је одговор у великој помоћи за једанаесточлану породицу Миловановић из Лознице! Овој дивној породици која има деветоро деце, а која живи у великим проблемима, почели смо да помажемо прошле године кроз Тројку из блока у Тршићу и уз помоћ Хуманитарног дербија навијача одржаног у Лозници. Велики проблеми ове породице пробудили су дух братољубља и доброчинства у много добрих људи, а сада је и Канада показала да брине о њима! Највише аплауза било је за најмлађе тројкаше Спортско-рекреативни центар Хабер био је премали да прими све заинтересоване који су желели да подрже премијерну канадску Тројку из блока. Отац Јован Марјанац поздравио је дивни скуп и благословио напоре Срба у расејању, који свим срцем помажу угрожене породице у отаџбини. Отац Јован и ђакон Радован Кодић очитали су молитву и са поуком да је доброчинство милије Богу од свега другог, турнир је званично почео! Водитељи програма били су изузетно шармантни и духовити Јован Бркић и Даниел Озимковић, а диџеј Невен Вујиновић (диџеј Екстра) размрдао је наше тројкаше, и својом музиком их позвао на наставак дружења у Кафеу Скаут. Велика подршка – Делије Онтарио Тројка из блока подигла је Онтарио на ноге! Велики број поносних спонзора укључио се у овај пројекат, и свима им од срца захваљујемо у име најмлађих Миловановића! Наши поносни спонзори били су: ReSource Group Canada, Sobotec Ltd., Bibico Electric, Resource Recycling, Smithwood Construction, AC Tesla, Radisson Manufacturing, Delta B Electric, Gala Bakery, Tino Brelak Mortgage Broker, Velez Constructors Inc., Etno Bar & Grill, Mortgage Specialist Miloš Dolibić, RPR Enironmental Inc, Mike Brkovich, Herceg Networks, INetTV, Fancy Kafana, Sportska škola Junak, Brian Mitchell, Slobodan Bobi Vuković, Scout Cafe, Golden Flame, Natasha Chase Creative (Photo & Video), Vesti, RTS in Canada и Toronto Novine. Значајна помоћ стигла је и од техничких спонзора који су обезбедили воду, сокове и храну за волонтере и организаторе. Наш поносни медијски спонзор РТС направио је сјајан прилог о Тројци из блока у Бурлингтону, који можете погледати ОВДЕ (од шестог минута креће репортажа о турниру): Најбољи шутери у Канади били су Игор Трбојевић, који је освојио златну медаљу и пехар Тројка из блока, Марио Чаушевић, са заслуженим сребром, и бронзани Младен Јокић! Честитамо шампионима, и честитамо свим људима доброг срца који су помогли да добијемо истинске победнике канадске Тројке – деветоро малих Миловановића! Сребро, бронза и злато из Канаде Успех премијере никога није оставио равнодушним, па се већ праве планови за нове турнире и нова добротворна окупљања која ће променити животе социјално угрожених породица широм Балкана на боље! Спортска школа Јунак Будите и ви део ТРОЈКЕ ИЗ БЛОКА! Учесници и организатори турнира Тројка из блока у Канади

 

[александар живаљев]

Васкршња акција помоћи у Крајини

31 05 2017

Крајем априла и средином маја месеца, Хуманитарна организација Срби за Србе спровла је нову Васкршњу акцију у Крајини,  у којој је помоћ стигла до деветнаест породица на подручју Далмације, Лике, Кордуна и Баније. Вредност испоручене помоћи износила је 16.900 €. Помоћ се огледала углавном у куповини средстава за рад, умножавању сточног фонда, као и у грађевинском материјалу за санацију или уређење животног простора. Јасеновац - Споменик жртвама настрадалим у II светском рату Срби за Србе у порти манастира Оћестово код Книна Списак испоручене помоћи за 19 породица је следећи: - четири кревета са душецима, прехрамбене намирнице, једне дечије патике - 5 коза и 5 јарића, два дечија кревета и орман - 8 оваца - 10 коза и 10 јарића и прехрамбене намирнице - грађевински материјал  (цемент, ламинат, вакуум стакла...) - половна фреза са тањирачом - 11 оваца - грађевински материјал (спољна изолација за кућу) - нова фреза - половна прикључна машиња за фрезирање воћњака и винограда Марина и Николина Стегњајић из Далмације - грађевински материјал за уређење дечијих соба - микро пекара за хлеб, блендер и намирнице - кухињски елементи - професионални тример и фрижидер - кухињски елементи, фрижидер и комбиновани шпорет плин/струја - крава - материјал за санацију крова куће - професионална моторна тестера - орман, дечији радни сто и два кревета са душецима за децу Петар, Анђела и Милош Ђекић са новим душецима за њихове кревете Посете породицама којима је испоручена помоћ започели смо на самој граници Лике и Далмације у Грачацу. Посећена је породица Предрага и Александре Ђекић који у доста великој, али несређеној и туђој кући живе са својих шесторо деце. Најстарија је Марија (22) која има одређених проблема у развоју, затим следе Наташа (17), Анастасија (13), Анђела (7), Петар (4) и најмлађи Милош (3). Заједничка фотографија са породицом Ђекић С обзиром да живе у кући у којој није решено имовинско питање, а у недостатку земље коју би обрађивали, главна помоћ се огледала у набавци четири кревета са душецима за децу, док је за преостали новац купљен пакет прехамбених намирница и један пар дечијих патика. Вредност испоручене помоћи износила је 1.000€. Александар и Стефан Ђекић са козама СЗС са породицом Ђекић Након тога долазимо и до села Граб које се налази недалеко од Грачаца. Ту смо посетили породицу Милана и Даре Ђекић који имају троје малолетне деце, синове Стефана (4) и Александра (3) и бебу Рајну (1). За њих смо обезбедили пет коза и пет јарића, као и два дечија кревета са душецима и један орман. Укупна вредност износила је 500€. Породици Новаковић обезбеђено је 8 оваца Трећа породица са подручја Лике коју обилазимо, била је породица Новаковић из села Велика Попина. Александар и Наташа (рођена Призренка) имају синове Михаила (6) и Петра (3). Овом младом брачном пару, обезбедили смо осам оваца у вредности од 750€. Михаило Новаковић помаже тати Александру око оваца Последња породица коју смо посетили тог дана је породица Ђукић коју чине родитељи Милан и Богданка и деца Милена (19) и Марко (17). У забаченом селу Горња Суваја једва преживљава ова намучена породица. Болест мајке и проблеми са леђима који су снашли оца након тешких грађевинских послова које је обављао, додатно су оптеретили ову породицу. Породици Ђукић обезбеђено је 10 коза и 10 јарића Наша организација им је обезбедила 10 коза и 10 јарића, којима је увећан сточни фонд и који ће им због болести оца бити од сада главни извор прихода. Уз козе обезбеђен је и мањи пакет прехрамбених намирница. Вредност помоћи износила је 750€ плус превоз 100€. Момчило и Андријана Чоловић са купљеним грађевинским материјалом Други део посете Крајини започињемо сутрадан обиласком породица у Книну и околини. Прво смо посетили породицу Чоловић из Рашковића код Книна. У породици живе родитељи Јандрија и Жана, са децом Андријаном (14) и Момчилом (8). Захвалница од породице Чоловић за све донаторе организације Срби за Србе Породица Чоловић Породица тренутно покушава да оспособи за живот своју кућу коју граде већ годинама и да се преселе. Стога им је обезбеђен грађевински материјал у вредности од 1.300€, након чије уградње ће успети коначно да се преселе и добију свој кров над главом. Породици Букоровић уручена је половна фреза Недалеко одатле у самом Книну обишли смо самохрану мајку Даворку Букоровић, која у општинском стану живи са два сина Марком (21) и Луком (12). Захтев ове породице је био да се обезбеди фреза са којом би на имању својих родитеља у селу недалеко од Книна обрађивали земљу и бавили се озбиљније земљорадњом. Син Марко је у тренутку посете био на сезонским пословима, али свакако ће он бити један од носилаца пољопривредних послова на сеоском имању. Половна фреза плаћена је 1.150€. Млада породица Зеленбаба из Жагровића Последња породица у Книнској општини била је породица Зеленбаба из Жагровића, коју чине родитељи Бранислав и Лана и њихова дечица Илијана (3) и Јан (1). Овај млади брачни пар помогли смо куповином 11 оваца, које ће им бити од велике помоћи у тренуцима када недостаје сталног запослења. Вредност ове помоћи износила је 750€. Илијана Зеленбаба са својим овчицама Идући ка западном делу Далмације, где смо посетили још три помогнуте породице, свратили смо и до породице Калат у месту Радучић крај Кистања, где смо поразговарали са овом четворочланом породицом о потребама и потенцијалној помоћи око куповине плаца, на ком би била изграђена њихова нова кућа. Породица Калат коју смо помогли куповином свиња за узгој пре три године и даље живи у туђој кући у селу коју изнајмљује, а надамо се да ћемо уз помоћ добрих људи прикупити потребних 4.000€ колико је тренутно неопходно да ова породица коначно добије свој кров над главом. Породица Стегњаић са обезбеђеним материјалом за фасадну изолацију Прва станица у овом делу Далмације који смо обишли, била је Кула Атлагића. Тамо је посећена породица Драгана и Милене Стегњаић, који имају ћеркице Марину (6) и Николину (3). Њима смо за потребе стављања спољашње изолације на кућу, купили материјал за фасадну изолацију у вредности од 1.000€. Породица Стегњаић са обезбеђеним материјалом за фасадну изолацију Након Стегњаића, идемо до мора тачније до Доњег Карина и у госте код породице Иваниш. Још једна породица која жели да своју повратничку свакодневницу учини бољом и лепшом унапређењем пољопривредне делатности. Нова фреза за породицу Иваниш Купљена је нова, већа и квалитетнија фреза за коју је наша организација издвојила 1.300€, док је породица додала још новца како би купили оно што ће задовољити њихове потребе. У породици живе родитељи Предраг и Сандра, са децом Давидом (17) и Теодором (15). Нажалост мали Давид је одвојен од своје породице због лечења и терапија које има у Београду. Породица Цебара са прикључном машином за фрезање воћњака и винограда Последња породица коју смо обишли на подручју Далмације, била је породица Цебара из места Кашић, које је током одбрамбено отаџбинског рата било на првој линији фронта и које је доста пострадало. Ову вредну и предузимљиву породицу чине родитељи Драгиша и Милијана и три ћерке Маја (18), Ана (13) и Сара (10). За потребе даљег развоја воћарства и повртарства којима се претежно бави ова породица, у договору са њима купљена је половна прикључна машина за фрезање воћњака и винограда у износу од 1.500€. У нади да ће им достављена помоћ бити од великог значаја за будуће послове, опраштамо се са добрим домаћинима. Остаци тврђаве Мачков камен код Бенковца Слагалице, књиге и остало за играоницу у Жегару Искористили смо прилику и да оставимо неколико пакета са разним потрепштинама за пројекат играонице у Жегару, који је наша организација подржала, а који се очекује да буде ускоро завршен. Уз помоћ и ангажовање нашег дугогодишњег сарадника г-дина Банета Којића и његових пријатеља, брзо и успешно су прикупљене ствари које ће бити на корист будућим корисницима играонице. Слагалице, књиге и остало за играоницу у Жегару Породица Врцељ са материјалом за уређење соба У другом делу Васкршње акције у Крајини тежиште испоруке и обилазака породица било је на северу Лике, на Кордуну и Банији. Прва породица коју смо обишли током друге посете била је породица Јове и Јасминке Врцељ из Плашког, који имају четворо деце Тамару (9), близанце Небојшу и Дениса (6) и најмлађу Марију (2). Весела и разиграна деца породице Врцељ Са баком сви заједно живе у старој кући у две собе. Одмах до старе куће од добијене помоћи за обнову изграђена је нова кућа, која се мора изнутра у потпуности средити за живот. Како би малим Врцељима помогли да се што пре уселе у своје нове собе, испоручена је помоћ у виду ламината, подних плочица и лајсни за уређење подова у собама. Од вишка средстава обрадовали смо најмлађе и са два пакета слаткиша. Укупна вредност испоручене помоћи износила је 850€. Испоручена помоћ за породицу Брозић-Мићић Даље настављамо активности на подручју Кордуна. Долазимо до породице у Брозић-Мићић. Тешку ситуацију смо затекли у овој породици. Мајка Борка је готово потпуно слепа, а уз то се од скоро бори и са карциномом. Њено двоје деце Цвико (19) и Миланка (15) помажу колико могу, а син Цвико је успео и да се запосли од скоро. Скромна помоћ испоручена је за ову породицу, превасходно која би олакшала мајци Борки свакодневне послове око спремања јела за себе и децу, сходно стању у ком се налази. Купљен је мини пекач за хлеб, као и професионални блендер и нешто основних намирница. Вредност помоћи износила је 390€. Нови фрижидер за Вукобратовиће Друга породица коју смо обишли на Кордуну, овај пут у месту Војишница јесте породица Драгана и Драгане Вукобратовић. Са њима живе још и дечица Ана (5) и Никола (3). С обзиром на недостатак било каквог сталног посла, за оца породице смо наменили професионални тример, са којим би могао да одржава како своје домаћинство, тако да и другим људима коси по потреби. Уз тример купљен је један комбиновани фрижидер, тако да је вредност помоћи износила 650€. Професионални тример за породицу Вукобратовић Трећа породица на Кордуну коју смо посетили, а друга у месту Војишница јесу Пекићи, родитељи Мирко и Жељка и дечица Јасна (14) и Пантелија (10). Нажалост осим уобичајених проблема око недостатка запослења, ову породицу задесила је и трагедија на рођењу малог Пантелије. Јасна и Пантелија Пекић са пристиглим кухињским елементима Након рођења, примио је недозвољену вакцину која је проузроковала велике потешкоће у развоју говора, тако да Пантелија сада похађа школу за децу са посебним потребама која се налази у Карловцу. Све то умногоме отежава живот ове породице, а посебно су велики трошкови одвожења и довожења Пантелије из школе. Како би им бар мало олакшали услове живота, за њих смо испоручили кухињске елементе у вредности од 610€. Захвалница од породице Пекић из Војишнице Последњи део акције завршавамо обиласком четири породице са подручја Баније. Прво смо недалеко од Глине у месту Брњеушка, на самом крају опустелог села дошли до младе повратничке породице Ћуповић. Душко са својих 20ак година се решио на повратак из Србије на запустело огњиште, где је засновао породицу са супругом Драганом. Фижидер и шпорет за породицу Ћуповић У међувремену су добили двоје дечице Луку (2) и Лену (9 месеци). Доста су тешки услови живота у којима живи ова породица, а поготово је тешка била животна прича Душка коју је проживео док се није вратио у своје село. За њих смо испоручили кухињу, комбиновани фрижидер и комбиновани шпорет у вредности од 800€. Кухињски елементи за породицу Ћуповић Настављамо даље до Петриње и породице Николе и Анкице Мазуловић из села Петрињци. Ову породицу осим родитеља чине ћерка Данијела (18) и мали Данијел (6). Крава за породицу Мазуловић Најстарији син се оженио и не живи више у овом домаћинству. За Мазуловиће смо купили једну краву у вредности од 1.100€, која треба да се отели врло брзо, што ће бити значајни додатак за ову породицу, с обзиром да осим повремених сезонских послова на којима је ангажован отац Никола немају других прихода. Данијел Мазуловић са захвалницом за купљену краву У близини Костајнице, у селу Чукур обишли смо домаћинство Годића. Далибор и Мирјана имају две девојчице Тамару (3) и Монику (2). Мала кућица у којој живе на самом крају села, није условна за живот целе породице у којој су још и њихови баба и деда. Скоро је отац Далибор успео да уреди једну собицу за своје ћеркице али није било могућости и за опремање исте. Кревети за Тамару и Монику Годић Наша организација је купила два кревета са душецима, један орман и мали радни сто за ове слатке девојчице, како би имали свој скромни кутак за одрастање. Вредност испоручене помоћи износила је 650€. Ормар и радни сто за сестре Годић Након Годића долазимо до још једног младог брачног пара овај пут у селу Кнезовљани, породице Славише и Јелене Ранић, који имају синчића Николу (4). Ова породица очекује врло брзо и принову, тако да ће мали Никола добити друштво за одрастање. Како би помогли да ова породица дође до одређених прихода, за вредног оца Николу набављена је професионална моторна тестера у вредности од 500€. Моторна тестера биће од велике помоћи породици Ранић Последња породица у овој великој Васкршњој акцији коју смо посетили, јесте породица Игора и Гордане Црнојевић из места Велико Крчево. Игор и Гордана имају чак четири ћерке и то Адријану (16), Лидију (12), Милицу (11) и тек рођену Лелу (2 месеца). За ову бројну породицу наменили смо 1.250€ за куповину претежно црепа како би се заменила стара кровна конструкција. Део грађевинског материјала за кровну конструкцију куће породице Црнојевић Обишли смо и погон за производњу пелета у манастиру Комоговина, који је да подсетимо наша организација покренула заједно са Епархијом Горњокарловачком пре неколико месеци. Од тада додатно је набављен од стране Епархије погон за сушење и мешање смесе за прављење пелета, урађено је комплетно осветљење просторија, пробијен је део пута због лакшег прилаза камиона, завршен је значајан посао око админситрације и сада се још чека одобрење за употребну дозволу, тако да се очекује свакога часа да производња почне пуном паром. У склопу овог пројекта потребно ће бити да се обезбеди трактор породици Шестић, како би отац Ђука који ће бити запослен на производњи пелета, могао са јачим трактором да допрема стабла из оближње шуме. Процењена вредност трактора је око 5.000€, па се надамо да ћемо уз помоћ донатора као и до сада обезбедити ова средстава у најскоријем року. Трактор би користио вредној породици Шестић, како за потребе поменутог пројекта, тако и за њихове потребе око пољопривреде које имају. Погон за пелет На крају свега заиста би неправда била, када не би истакли својеврсан пример братољубља, испита положеног десетком из предмета Шта је то идеја Срби за Србе, а који смо имали на делу да видимо у изведби племените породице Бјелановић из околине Кистања. Ову шесточлану породицу имали смо прилику да помогнемо у неколико наврата претходних година, када смо се и ближе упознали са њима. У условима у каквим се налази и велика већина наших сународника на том подручју, а то је недостатак сталног запослења, социјална изолованост у засеоцима некада бројних и компактних Српских заједница и свим пратећим проблемима који су њихова свакодневност, нису заборавили на своју браћу у осталим крајевима која тешко живе. Великодушно су се понудили и поклонили чак петнаест коза, које су прослеђене као помоћ породицама Ђекић и Ђукић из Лике. Манастир Комоговина Ланац жртвовања за ближњег свог ком тежимо као организација из акције у акцију, а који смо имали прилику и да видимо и осетимо током нашег боравка у Далмацији, је једини начин који нам може обезбедити овоземаљски опстанак као народу, а што је још важније и задобијање царства небеског. У све тежем времену по наш народ, заиста као бисер сијају овакви примери, који нам дају ветар у леђа да наставимо још јаче нашу племениту мисију, јер осим просте испоруке материјалне помоћи видели смо да расте и развија се у срцима помогнутих клица доброчинства и братољубља. Деца су наша будућност! Користимо ову прилику да се захвалимо на гостопримству братству манастира Св. Недеље у Оћестову код Книна, свештенству Епархија Далматинске и Горњокарловачке без којих не би било могуће реализовати комплетну Васкршњу акцију и који су без обзира на све недаће са којима се свакодневно сусрећу увек на услузи свом народу.

 

[александар живаљев]

Нова Васкршња акција помоћи на КиМ

14 05 2017

Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе су у склопу велике Васкршње акције посетили 22. и 23. априла 15 породица на Косову и Метохији, тачније 8 у Косовском поморављу и централном Косову, 5 у Метохији и 2 на северу Космета. Укупна вредност испоручене помоћи износи 3.190.000 динара. Црква Пресвете Богородице у селу Бостане Тврђава Ново Брдо из 14. века Прва помогнута породица су Костићи из села Бостане. Породицу чине родитељи Срђан и Светлана и деца Вуксан (21), Јована (20) и Кристина (17). Нова кућа породице Костић је у изградњи Породици Костић обезбеђен је грађевински материјла за нову кућу Костићи су недавно започели изградњу нове куће у чему их је наша организација подржала набавком грађевинског материјала. Срби за Србе са породицом Аритоновић Друга помогнута породица су Аритоновићи из Великог Ропотова. Њих смо обрадовали кравом са телетом (крава се отелила неколико сати пре наше посете). Сара Аритоновић поред њихове нове краве и телета Вредни домаћин Миле оженио је Албанку Шкурте из Скадра, која сада планира да се крсти, а заједно имају двоје деце Сару (5) и Филипа (3). Живе од минималца и сопственог рада на домаћинству. Породица Николић из Великог Ропотова Урош Николић са другарицом У истом селу овог пута само смо обишли породицу Николић у циљу упознавања са њиховом ситуацијом и неопходном помоћи. Породицу чине мајка Данијела, отац Синиша и деца Сава (16), Милан (15) и Урош (7). Живе од минималца и обрађивања земље, а држе и 8 свиња. Изразили су жељу за кравом, шпоретом на дрва, замрзивачом, ормаром и компјутером. У некој од наредној акција видећемо шта ћемо од тога моћи да им обезбедимо. Породица Арсић на плочи нове куће која је у изградњи Срби за Србе са породицом Арсић Трећа породица коју смо помогли је породица Арсић из села Извор коју чине родитељи Драган и Светлана и две ћерке Тијана (20) и Тамара (17). Њих смо обишли у октобру прошле године када смо обећали да ћемо им помоћи када почну изградњу нове куће. Изградња је почела и овај пут смо их затекли у току истоварања обезбеђеног грађевинског материјала. Помогнута породица Стефановић из Кишнице Два кревета и веш машина за породицу Стефановић Породици Стефановић из Кишнице испоручени су 2 кревета и веш машина. Данило и Сузана имају децу Александра (22), Немању (20) и Александру (17). Немања има даунов синдром. Живе у кући која се налази у катастрофалном стању, али успешно приводе крају изградњу нове куће, па смо их стога подржали покућством које им фали. Старија сестра Николина Трајковић са близанцима Кристином и Василијем Трајковићи су пета помогнута породица у Васкршњој акцији. У њиховом домаћинству живе три генерације – деда Љубинко, бака Велика, родитељи Димитрије и Наташа и деца Николина (7) и близанци Василије (3) и Кристина (3). Породици Трајковић обезбеђена је столарија и електро материјал У селу Сушица у току су радови на изградњи њихове нове породичне куће, а ми смо их подржали куповином грађевинског материјала (за струју и столарија). Породица иначе живи од дечијег додатка (8.000 дин.) и социјалне помоћи (85 евра), а држе и 2 краве и свињу. Породица Савић из околине Липљана Породица Савић живи у Сувом Долу покрај Липљана. Чланови породице су Миодраг, Славица и деца Александра (25), Маја (24), Борислав (22) и Матеја (3). Обезбедили смо им грађевински материјал. Породици Симоновић уручен је грађевински материјал за кућу Седма породица коју смо помогли су Симоновићи из Батуса. У кући живе Данијела и њени синови Миљан (25) и Милош (16). Стриц Милош са братанцем Николом Како се Миљан оженио са Марином, већ имају двоје деце Николу (3) и Невену (7 месеци) и формирају засебно домаћинство донирали смо им грађевински материјал за уређење њиховог дела куће (комплетна столарија, стиродор са унутрашње стране...). Бака Данијела ради као чистачица, али ова вредна породица живи превасходно од пољопривреде захваљујући наслеђеним машинама. Породица Шобота поред материјала за замену кровне конструкције Последња породица коју смо помогли са територије централног Косова је породица Шобота из Племетине. Њих смо такође посетили први пут у октобру прошле године када смо се уверили у катастрофално стање њихове кровне конструкције. Стога смо им у овој акцији обезбедили грађевински материјал како би заменили комплетну конструкцију. Породицу, иначе, чине родитељи Владимир и Марија и деца Живорад (17), Жарко (15) и Теодора (13). Поглед на термоелектрану у Обилићу У Метохији смо овог пута помогли укупно 5 породица, у Великој Хочи три и у Гораждевцу две. Акценат је био на набавци прикључних машина. Породици Мицић уручена је половна фреза за обрађивање винограда Прва од њих је породица Мицић из Велике Хоче коју чине родитељи Ивица и Нена и деца Јована (10) и Стефан (8). Мицићи живе од социјалне помоћи и дечијег додатка, а од наше организације добили су половну фрезу за обрађивање њиховог винограда. Помогнута породица Михајловић из Велике Хоче Друга породица коју смо помогли у Великој Хочи је породица Михајловић. Дејан и Санела имају чак четворо деце – Ђурђицу (15), Михајла (13), Николину (8) и Бориса (6). Живе од минималца (11.000 дин.) и обрађују своје њиве. Стога смо им купили плуг, циклон и фрезу. Нова фреза олакшаће пољопривредне послове породици Накаламић Породица Накаламић Ненада из Велике Хоче добила је нову фрезу. Ненад има супругу Биљану и децу Крунислава (19), Кристину (16) и Кристијана (7), а са њима живи и Ненадов брат Новица. Посадили су 50 ари малине и шљиве, тако да ће им ова фреза бити од велике користи. Угреновићи са новим тракторским прикључцима (плугом, тањирачом и косачицом) У Гораждевцу посећујемо породице Угреновић и Димитријевић. Ђорђе Угреновић је рањен на Бистрици 2003. године у пределу руке и испод срца. Преживео је и данас има своју породицу. Живи са мајком Љубицом, супругом Наташом и троје деце – Милицом (5), Димитријем (3) и Павлом (2). Ђорђе ради као помоћни радник у школи и бави се пољопривредом. Стога смо им купили тањирачу, косачицу и плуг. Милица Угреновић из Гораждевца На жалост, за злочин на Бистрици у којем су мучки убијена 2 српска дечака и још четворица рањена до дана данашњег нико није одговарао. То је један од разлога зашто смо недавно учествовали у финансирању постављања система за видео надзор у Гораждевцу. Породица Димитријевић из Гораждевца Породицу Димитријевић из Гораждевца чине деда Милован и синови Дејан, Бојан и Горан. Дејан је ожењен Сузаном и заједно имају децу Милутина  (5) и Страхињу (2). Фреза и дрљача уручени су породици Димитријевић Горан је ожењен Љиљаном, а у домаћинству са њима живи и прабака Дајана. Четири генерације сложно живе, само деда Милован ради и баве се пољопривредом. Од наше организације су добили дрљачу и фрезу. Срби за Србе са породицом Милентијевић На северу Косова и Метохије смо помогли у Васкршњој акцији 2 породице, обе на територији општине Звечан. Породицу Милентијевић из Кориља чине деда Живојин, његови синови Дејан и Илија и ћерка Јована. Илија је ожењен Снежаном и имају сина Милоша (3). Недуго после наше посете кренули су радови на постављању фасаде Завршени радови на изолацији и фасади куће породице Милентијевић На жалост, Илија води борбу са тешком болести, тако да им то изискује много енергије и средстава. Како имају велики проблем са влагом у кући обезбедили смо им материјал за изолацију и фасаду. Живковићима из Грабовца купљен је пластеник Последња породица коју смо помогли у склопу Васкршње акције на Косову и Метохији је породица Живковић из Грабовца. Миљан и Јелена живе са синовима Матијом (12), Александром (10) и Јованом (4). Њима смо помогли набавком пластеника. Ионако лоша перспектива за српски народ на Косову и Метохији из месеца у месец се погоршава. Притисци стижу са свих страна, посла нема, безбедност је све угроженија. Целокупна политичка ситуација додатно забрињава наше сународнике у енклавама, али и на северу покрајине, па са више страна стижу позиви на опрез и присутна је напетост. Ипак, како упркос свему томе велики број Срба не напушта своја огњишта, тако и свима нама широм остатка Србије и света треба та ситуација да буде подстрек да помажемо још више! Деца су наша будућност! Наша организација наставиће да помаже Србима на Косову и Метохији док постоји, а већ су у припреми нове акције. Радови на кући породице Стојановић из Страже ускоро треба да почну, а ми већ припремамо нову акцију за Видовдан. Позивамо вас да скромним редовним донацијама учествујете и пружате конкретан допринос у борби коју водимо за опстанак нашег народа!

 

[АлександраВ]

Свака им част! Бог им свако добро дао!

[АлександраВ]

Марко Лукић је „дете-лептир". Таква деца изискују пуно бриге и љубави, а хигијена им је више од пола здравља. Ипак, он нема чак ни купатило!!!
Живи у Горњој Румској код Шапца у прохладној кући са две дивне сестре, брижним родитељима и баком и деком, па му пажње и љубави не недостаје што се види чим се крочи у њихов дом, али су му хитно потребни бољи услови за живот!

Добри људи су се већ јавили да помогну око купатила, а Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију прикупљања средстава да бисмо малом Марку и његовој породици обезбедили нове прозоре, врата, кревете и другу неопходну помоћ!

Пређимо са речи на дела! Помозимо нашем малом хероју!

СМС на 7763 (100 дин. из Србије)
Позови 17763 (2 КМ из Р. Српске)
Динарски рачун: 160-279491-71
Pay Pal: [email protected], [email protected]
Донаторска платформа (VISA, Maestro...): http://www.srbizasrbe.net/donacije/
 

https://www.facebook.com/srbizasrbe/photos/pcb.1993027167386317/1993022704053430/?type=3&theater