Свакодневна читања

[JESSY]

Петак прве седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. III, 1-14.

Гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, 2. Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, 3. Педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог. 4. И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари. 5. И чиниће силу у народу један другом и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштеног. 6. И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком. 7. А он ће се заклети у онај дан говорећи: Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљину, не постављајте ме кнезом народу. 8. Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе Његове. 9. Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло. 10. Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих. 11. Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове. 12. Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! Који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог. 13. Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. 14. Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.

На веч.:

Пост. II, 20 - III, 20.

Надеде Адам име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22. И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23. А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. 24. Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 25. А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота. 1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? 2. А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; 3. Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. 4. А змија рече жени: Нећете ви умрети; 5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. 6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 7. Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче. 8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9. А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? 10. А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. 11. А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? 12. А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. 13. А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. 14. Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. 16. А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар. 17. Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 18. Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 19. Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. 20. И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.

Прич. III, 19-34.

Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. 20. Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. 21. Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; 22. И биће живот души твојој и накит грлу твом. 23. Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. 24. Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. 25. Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. 26. Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. 27. Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. 28. Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш. 29. Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге. 30. Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло. 31. Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов. 32. Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. 33. Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. 34. Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат (Прич.3,34). Особито се присети ових речи када кренеш на исповест. Ништа тако као гордост не веже језик да каже: "Грешан сам". Смири се пред Господом, не поштеди себе, не убој се лица људског. Откриј своју срамоту да би се умио, покажи своје ране да би се исцелио, кажи све неправде своје да би се оправдао. Што безосећајнији будеш био према себи, већу ће сажаљивост Господ на теби пројавити, те ћеш отићи са слатким осећањем помиловања. То и јесте благодат Господа нашег Исуса Христа, која се даје онима који себе смиравају искреним исповедањем својих грехова.

[JESSY]

Субота прве седмице Великог Поста - Св. великомученик Теодор Тирон Свето Писмо - читање за данас

Јев. 303 (1:1-12)

Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

2.Тим. 292 (2:1-10)

Чедо Тимотеју, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, 9. За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Мк. 10 (2:23-3:5)

У вријеме оно, иђаше Исус у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено! 25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника и даде их онима што бијаху с њим? 27. И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради. 28. Зато је Син Човјечији господар и од суботе. 1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве. 3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину. 4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

Јн. 52 (15:17-16:2)

Рече Господ Својим ученицима: Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. 19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. 20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. 24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. 25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. 26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. 27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

[JESSY]

Недеља прва Великог Поста. Торжество Православља Свето Писмо - читање за данас

Јев. 329 (11:24-26,32-12:2)

Браћо, вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; 25. И више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу гријеха, 26. Сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. Угасише силу огњену, текоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; 40. Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. 1. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере.

Јн. 5 (1:43-51)

У вријеме оно, хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! 44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. 46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! 47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. 48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. 49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев. 50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. 51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.

[JESSY]

Понедељак друге седмице Великог Поста Свето Писмо - данашње читање

На 6-м часу:

Ис. IV, 2 - V, 7.

Овако говори Господ: У дан онај усијаће Бог у савету са славом на земљи, да узнесе и прослави остатак Израиља. 3. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 4. Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже. 5. Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон. 6. И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда. 1. Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету. 2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. 3. Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. 4. Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 5. Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази; 6. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ. 7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

На веч.:

Пост. III, 21 - IV, 7.

Начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22. И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. 23. И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; 24. И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. 1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа. 2. И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. 3. А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског; 4. А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 5. А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. 6. Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? 7. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

Прич. III, 34 - IV, 22.

Господ се гордима противи, смиренима даје благодат. 35. Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота. 1. Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост. 2. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој. 3. Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје, 4. Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. 5. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. 6. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. 7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. 16. Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. 17. Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. 18. А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. 19. А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути. 20. Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. 21. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог. 22. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега истиче живот (Прич.4, 22). Стекавши страх Божији, исповедивши се и причестивши се Светим Тајнама, Хришћанин у себи обнавља благодатне изворе који су потекли у нама светим крштењем, а који су потом толико пута били затрпавани нерадом и падовима у грех, да би затим толико пута опет били очишћавани покајањем. Сад су они поново очишћени од последњих падова. Чувајмо их, барем од сада, да се опет не затрпају непажњом, расејаношћу и небригом за оне делатности којима се одржава њихова чистота и њихов исправни ток. Продужимо пост, не дајмо осећањима на вољу, не прекидајмо усрдне молитве и сузе, не заборавимо дела љубави, потрудимо се око слушања речи Божије, а више од свега разговарајмо са Господом који је у нама, и том беседом подржавајмо у себи страх Божији и ревност за богоугађање, у чему се и састоји извор нашег духовног живота.

[JESSY]

Уторак друге седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. V, 7-16.

Тако говори Господ: виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. 8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. 9. Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога. 10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу. 11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. 12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових. 13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. 14. Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. 15. И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; 16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

На веч.:

Пост. IV, 8-15.

Рече Кајин Авељу братом својем: Пођимо у поље. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. 9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 10. А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. 11. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 12. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. 13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 15. А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

Прич. V, 1-15.

Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко се искрено каје? Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: "Зар сам ја чувар брата свога?" (Пост.4,9). Бог хоће да омекша његово камено срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на њему. Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама. На то треба обратити посебну пажњу! Уједно, међутим, треба и веру своју васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божије, премда и јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати шта се жели - спасење или погибао!

[JESSY]

Среда друге седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. V, 16-25.

Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом. 17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 19. Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо. 20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко. 21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића. 23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 24. Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог. 25. Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

На веч.:

Пост. IV, 16-26.

Oтиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута. 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Прич. V, 15 - VI, 3.

Сине мој, пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за се, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој, 21. Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће. 1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, дајеш руку своју туђинцу. 2. Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Чини, сине мој, што ти заповедам, и спашћеш се.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Када су Мојсије и Арон почели да заступају свој народ пред фараоном, са жељом да буде отпуштен, као одговор је следило отежавање радова угњетених Израиљаца до тог степена да народ узропта на своје заступнике: Омразисте нас фараону (Изл. 5,21). Исто то осећа и душа грешника који се каје. Јер, када страх Божији и савест, тј. унутрашњи Мojcej и Арон, почну да одушевљавају душу да се подигне на ноге и да стресе са себе бреме греховног ропства - радост пролази све њене делове. Но, тада ни непријатељ не спава. Он је притишће помислима о тешкоћама које произилазе из [наводне] несавладивости греха и на њу наводи страхове са свих страна - страх за лично благостање, за спољашње односе, за част, па чак и за живот. И дешава се да човек прекида са покајањем, иако је тек је почео да се каје. Но, охрабри се брате! Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом (Ис.5,16). Бог је јачи од непријатеља. Завапи ка Њему и чућеш исто што је чуо и Мојсије: Сад ћеш видети шта ћу учинити фараону (Изл.6,1). Враг нема власти над душом. Он је само може застрашивати ужасним привидима. Међутим, не дај се, претрпи, иди напред храбро говорећи у себи: "Чак ако и смрт дође, нећу напустити ово дело и поћи ћу смело тамо где ме зове Господ, духом покајања који сада делује у мени".

[JESSY]

Четвртак друге седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. VI, 1-12.

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 3. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. 8. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 9. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. 10. Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 11. А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, 12. И потом ће Бог продужити људе, и умножиће се преостали на земљи.

На веч.:

Пост. V, 1-24.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. 2. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени. 3. И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит. 4. А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери; 5. Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре. 6. А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса; 7. А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери; 8. Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре. 9. А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана; 10. А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери; 11. Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре. 12. А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила; 13. А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери; 14. Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре. 15. А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда; 16. А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери; 17. Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре. 18. А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха; 19. А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери; 20. Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре. 21. А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала; 22. А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; 23. Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година; 24. И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.

Прич. VI, 3-20.

Чини, сине мој, како ти заповедам, и спасавај се, јер си допао у руке злих за ближњег свог; бодри ближњег свог за ког си јемчио. 4. Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 5. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 6. Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 7. Нема вођу ни управитеља ни господара; 8. И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 9. Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 10. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 11. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 12. Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 13. Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 14. Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 15. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 16. На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 17. Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 18. Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 19. Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Не дај сна очима својима, ни веђама својима дремања. Отми се као срна из руке ловца, и као птица из руке птичара (Прич.6,4 -5). То правило је дужан да узме као кормило свако ко је у своме срцу и пред Богом решио да живи по Његовим заповестима. Ни он не треба да даје сна очима својим - наравно, не спољашњим, него унутрашњим, тј. очима ума, како би оне непрестано гледале на срце и пажљиво посматрале све што се у њему дешава, пружајући могућност ревнитељу да препознаје вражје замке и да избегава њихове опасности. Сада срце постаје поприште борбе са непријатељем. јер, ту он непрестано сеје своје, што се одражава на помислима. Премда нису увек нечисте на очигледан начин, оне су ипак већим делом прикривене привидном добротом и исправношћу. А ланац свих помисли је вешто сплетена замка. Ко им допусти да се развијају без пажње, не може а да не буде њима завезан, нити да избегне опасност пада. Ето због чега, брате, треба да држиш око твога ума строго пажљивим за све оно што се дешава у теби и око тебе. Гледај и испитуј шта ти предлаже твој неодступни саветник са леве стране и расуди због чега ти он то предлаже, чему те то води, те никада нећеш упасти у његове замке. Ипак, не заборави да сама пажња није довољна, већ да треба да се удружи са трезвоумљем, бодрошћу и непрестаном молитвом Господу. Споји све то и бићеш неуловив.

[JESSY]

Петак друге седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. VII, 1-14.

У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. 2. И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра. 3. Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог. 4. И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. 5. Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: 6. Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог. 7. Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити. 8. Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. 9. И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. 10. И још рече Господ Ахазу говорећи: 11. Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине. 12. А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа. 13. Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? 14. Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.

На веч.:

Пост. V, 32 - VI, 8.

Кад Ноју би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета. 1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

Прич. VI, 20 - VII, 1.

Сине мој, чувај заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21. Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. 22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23. Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24. Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25. Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. 26. Јер са жене блуднице спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27. Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? 28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? 29. Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31. Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33. Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35. Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. 1. Сине, чувај речи моје, и заповести моје сакриј код себе.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Неће дух мој до века пребивати са овим људима, јер су плот (Пост.6,3). У човеку постоје две супротности, а свест је само у једном - у личности људској. Карактер те личности се одређује с обзиром на то на коју ће се страну усмерити. Ако је на страни духа, и човек ће бити духован; а ако је на страни тела, и човек ће бити телесан. Дух ни у телесном човеку не нестаје, али бива поробљен и нема свога гласа. Он је ту поробљен и служи телу, као слуга господару, изналазећи за њега сва могућа задовољства. Исто тако ни у духовном (човеку) не ишчезава тело, већ се потчињава духу и служи му, губећи сва природна права - на храну због поста, на сан због бдења, на одмор због непрекидног труда и замарања, на насладу чула због усамљености и ћутања. Бог не пребива тамо где царује тело, зато што дух, као орган Његовог општења са човеком, ту не заузима свој прави положај. По први пут се приближавање Божије осећа кад дух почне да захтева своја права путем буђења страха Божијег и савести. А када и свест са слободом стане на ту страну, Бог општи са човеком и почиње да пребива у њему. Од тога часа почиње продуховљење душе и тела, целог унутрашњег и спољашњег човека, све док Бог не постане све и сва за тог човека. Тиме се човек, одуховивши се, обожује. Каква чудесна могућност, и како се ретко она схвата, поштује и тражи!

[JESSY]

Субота друга Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

Јев. 309 (3:12-16)

Браћо, пазите да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Бога живога; 13. Него бодрите један другога сваки дан, докле год то „данас" траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом гријеха. 14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну вјеру до краја чврсто одржимо. 15. Док се још говори: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша, као приликом огорчења. 16. А који су то што чуше и огорчише? Зар не сви који изиђоше из Египта вођени Мојсејем?

1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Мк. 6 (1:35-44)

У вријеме оно, отиде Исус на пусто мјесто и ондје се мољаше Богу. 36. И за њим похиташе Симон и који бијаху с њим. 37. И нашавши га рекоше му: Сви те траже. 38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао. 39. И проповиједаше у синагогама њиховим по свој Галилеји, и демоне изгоњаше. 40. И дође к њему губавац молећи га, и на кољенима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити. 41. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. 42. И кад му то рече, губа одмах отиде с њега, и очисти се. 43. И запријетивши му, одмах га удаљи. 44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсеј за свједочанство њима.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

 

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Изиђе [Исус] и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35). Господ се моли као човек, или боље, као онај који се очовечио, тј. људском природом. Његова молитва је заступничка за нас, но у исто време просвећујућа за Његову човечанску природу, којој је падало у део да, ходећи уским путем, усваја оно Божанско. У последњем значењу, она је за нас образац и пример. Апостол Павле учи да се Дух моли у онима који су га примили, премда, не сам, него побуђујући молитвена, стремљења у духу човечијем. Ето праве молитве - духовне молитве. Но, таква је она тек на своме врхунцу. Пут до ње јесте молитвени труд људи који траже очишћење и освећење. Усамљеност и ноћ су околности које одговарају томе труду. Сам, пак, напор се састоји из мноштва поклона са срдачним уздисајима. Труди се и одстрани сваку лењост, па ће се и Господ сажалити над тобом и дати ти дух молитве, који ће у теби почети да делује као дисање у телу. Само почни! Ево сад је најпогодније време!

[JESSY]

Недеља друга Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

Јев. 304 (1:10-2:3)

Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути. 13. А коме од анђела икад рече: Сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? 14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење? 1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо. 2. Јер ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули?

Јев. 318 (7:26-8:2)

Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Мк. 7 (2:1-12)

У вријеме оно, уђе Исус у Капернаум; и чу се да је у кући. 2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч. 3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. 4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји! 6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме: 11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. 12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.

Јн. 36 (10:9-16

Рече Господ Својим ученицима: Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се (Јн.10,9). Исто Господ говори и на другом месту: Нико не долази Оцу осим кроз мене (Јн.14,6). И још једном то потврђује када каже: Без мене не можете чинити ништа (Јн.15,5). Све вредно што у себи има Хришћанин, који је сав у Христу, добија једино од Христа. Његово оправдање је од Христа, и тело његово - такође је Христово. Онај ко се спасава, спасава се због тога што је обучен у Христа. Само у таквом стању он може да приђе Оцу. Ми смо отпали од Бога и зато смо изазвали гнев према себи. (Суђење по) правди Божијој одступа од нас и милост се Његова пружа ка нама и прима нас, који се приближавамо, само ако се приближавамо Њему у Христу и Христом. Печат Христов се отискује на целој природи Хришћанина. Онај ко га носи поћи ће усред сенке смрти и неће се уплашити зла.

Да бисмо били такви; ми имамо тајне - крштење и Причешће, које у грешницима, по крштењу, делују покајањем. Но, и то је од стране Господа. У наш удео, пак, спада да у своме духу образујемо погодна расположења за њихово примање - веру, која исповеда: "Ја сам пропао, но спасавам се само Господом Исусом Христом"; љубав, која ревнује да све посвети Господу, ништа не штедећи; и наду, која се не нада на себе, него је уверена да неће бити остављена од Господа, очекујући сваку помоћ од Њега, било унутрашњу било спољашњу, током целог свог живота, све док човек не буде узет тамо где је и Он сам.

 

[JESSY]

Понедељак треће седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. VIII, 13 - IX, 7.

Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан. 14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским. 15. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 16. Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. 17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ. 18. Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 19. И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? 20. Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 21. И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. 22. А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму. 1. Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. 2. Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. 3. Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен. 4. Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански. 5. Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу. 6. Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни. 7. Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

На веч.:

Пост. VI, 9-22.

Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 13. И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16. Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 17. Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути. 18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19. И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

Прич. VIII, 1-21.

Сине мој, премудрост проповедај, да те разум послуша. 2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 3. Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче: 4. Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 5. Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се. 6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право. 7. Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 8. Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 9. Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање. 10. Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 11. Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 14. Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила. 15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 16. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 18. У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 19. Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра. 20. Путем праведним ходим, посред стаза правице, 21. Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Страх Божији ненавиди неправду (Прич.3,13). Ненавидећи је, он је и прогони. Прогонећи је, душа постаје чиста и права пред Господом. А то и јесте оно што сада са толиким трудом тражимо. Значи, васпостави у себи страх Божији и подржавај га у себи, те ћеш овладати најснажнијим средством за исцељење самога себе. Страх Божији ти неће дозволити да грешиш, него ће те терати да чиниш свако добро у сваком случају. И на теби ће се испунити заповест: Уклони се од зла и чини добро (Пс.33,15), коју пророк даје онима који желе истински живот. Но, како доћи до страха Божијег? Тражи и наћи ћеш. Ту се не може рећи: "Уради то и то". Страх Божији је духовно осећање које се на сакривен начин зачиње у срцу од његовог обраћења Богу. Ту помаже размишљање, помаже и принуђавање себе на стицање [спасоносног] осећања. Ипак, на самом делу, он је дар Божији. Због тога га тражи као дар и даће ти се. И када ти буде дат, само слушај без поговора шта ти налаже, па ће он исправити све твоје неправде.

[JESSY]

Уторак треће седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. IX, 9 - X, 4.

Овако говори Господ: знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре: 10. Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима. 11. Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове, 12. Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 13. Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама. 14. Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан. 15. Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп. 16. Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.17. Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 18. Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо. 19. Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог. 20. И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје, 21. Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 1. Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду, 2. Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж. 3. А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју? 4. Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

На веч.:

Пост. VII, 1-5.

Рече Господ Бог Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века. 2. Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову, 3. Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи. 4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио. 5. И Ноје учини све што му заповеди Господ.

Прич. VIII, 32 - IX, 11.

Сине, послушај ме, јер благо онима који се држе путева мојих. 33. Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити. 34. Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих. 35. Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа. 36. А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт. 1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 2. Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 3. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: 4. Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: 5. Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. 6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. 7. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 8. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. 10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. 11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Премудрост, Бог Слово, сачини себи дом - свету Цркву, и у њој удеси трпезу - реч Божију и свете тајне, посебно Свету Тајну Тела и Крви. И посла слуге своје, свете апостоле и њихове прејемнике, да све позову на вечеру (Прич.9,1-8). Много је већ позвано, али се још продужава позивање, да би се напунио читав дом. И вечера траје непрестано. Слава Господу који је према нама толико милосрдан! Хајдемо стога сви! Уђимо унутра и нека нико не остане иза врата. У ове дане поста је и позивање појачано и вечера је обилнија. Међутим, утолико ће нам се теже опростити уколико се лишимо вечере. Нека свако у својој памети добро уреже речи Премудрости: Онај који греши мени, сам себи чини нажао (Прич.8,35), и нека се сажали на себе.

[JESSY]

Среда треће седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. X, 12-20.

Кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових. 13. Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике. 14. И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне. 15. Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета. 16. Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ. 17. Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан. 18. И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне. 19. И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати. 20. И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

На веч.:

Пост. VII, 6-9.

Беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу. 7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. 8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи, 9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

Прич. IX, 12-18.

Сине мој, ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити. 13. Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна; 14. И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским, 15. Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем: 16. Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори: 17. Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан. 18. А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Чудесно је како Премудрост призива безумне: Ко је безуман, нека прибегне мени (Прич.9,4). Из тога следи да "умнима" нема приступа у дом Премудрости или свету Цркву. Сваку "умност" треба одложити при самом уласку у тај дом. Са друге стране, пошто су свака мудрост и знање у дому Премудрости, изван њега, ван свете Цркве, може се наћи само безумље, незнање и слепило. Како је дивно дело Божије! Улазећи у Цркву, остави свој ум, и постаћеш истински уман; остави своју самосталност и постаћеш истински независан; одбаци и целог себе, и постаћеш прави владалац самог собе. О, кад би свет разумео ову премудрост! Међутим, то је сакривено од њега. Не разумевајући Премудрост Божију, он виче на њу, и безумне "разумнике" и даље држи у њиховој ослепљености.

[JESSY]

Четвртак треће седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XI, 10 - XII, 2.

Овако говори Господ: у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно. 11. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. 12. И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље, 13. И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. 14. Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. 15. И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. 16. И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске. 1. И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме. 2. Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ.

На веч.:

Пост. VII, 11 - VIII, 3.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске; 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, 15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, 16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. 17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. 19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. 20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. 21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре. 23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу. 24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. 1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. 2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана.

Прич. X, 1-22.

Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. 2. Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. 3. Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. 4. Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. 5. Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. 6. Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 7. Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне. 8. Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. 9. Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. 10. Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. 11. Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. 12. Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. 13. На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина. 14. Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. 15. Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. 16. Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. 17. Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. 18. Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. 19. У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. 20. Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. 21. Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. 22. Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

При многим речима не бива без гpеxa (Прич.10,19). Хришћани који су опрезни према себи сва чула називају прозорима душе. Уколико су они отворени, пропустиће унутрашњу топлоту да изађе напоље. Но, најшири отвор и најпространија врата, која у обиљу пропуштају ту топлоту, јесте језик коме се даје на вољу да говори колико и шта хоће. Колику штету пажњи и унутрашњем миру наносе сва чула заједно, толику наноси празнословље само, будући да се дотиче свих чула и чини да душа не види иако гледа, да не чује иако слуша и да не oceћa додир иако пипа. Што је за унутрашњи живот маштање, то је за спољашњи многословље. Ипак, многоглагољивост је погубнија, јер постаје стварност, и тиме задобија већу упечатљивост. Уз њу се лако привезују самоумишљеност, дрскост и самовољност - тј. разоритељи унутрашњег мира, који, слично бури, за собом остављају безосећајност и заслепљеност. И како је, после овога, могуће избећи грех при многословљу?

 

 

•  

[JESSY]

Петак треће седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XIII, 2-13.

Овако говори Господ: На гори високој подигните знамење, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. 3. Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје. 4. Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. 5. Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу. 6. Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег. 7. Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се. 8. И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен. 9. Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње. 10. Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју. 11. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу. 12. Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско. 13. Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.

На веч.:

Пост. VIII, 4-21.

Устави се ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату. 5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда. 6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 7. И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. 8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. 9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 10. И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега. 11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. 12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. 13. Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. 14. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува. 15. Тада рече Бог Ноју говорећи: 16. Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17. Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. 18. И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. 19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега. 20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице. 21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

Прич. X, 31 - XI, 12.

Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 32. Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина. 1. Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је. 2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост 3. Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. 4. Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. 5. Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 6. Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 8. Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. 9. Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. 10. Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. 11. Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 12. Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Безбожност пада у неправду (Прич.11,5). Нечастивост (безбожност) је неправилан однос према Богу или потпуни богозаборав, који прати неверовање у постојање Божије и Његово промишљање о створеноме. Друге душе, пак, будући стешњене притиском сличних нечастивих мисли, и желећи ипак да како-тако буду исправне личности, доносе решење: 6ићу праведан, частан и хуман, не бавећи се тиме да ли има неко изнад мене, који посматра, обавезује и тражи одговор за дела људска. И шта бива? Нема на њима благослова Божијег, јер га нису ни тражили, и дело њихово нема успеха. Савест их свакодневно опомиње за дела или неправде, или због нечасности или нехуманости. Они успевају да себе прикажу праведним једино пред људима. Ради свога оправдања, ако је потребно, они и чињенице o6pћy, криво их тумачећи. Ко је, међутим, чисте савести у својој унутрашњости, нема потребе за оправдавањем. Немарни према себи потпуно занемарују овај унутрашњи раздор, а они пажљивији се различито према њему односе. О, кад би бар неко од њих савесно погледао на тај раздор и, схвативши откуда је, потрудио се да га отклони! Он би и самог себе исправио и другима помогао да дођу у добар склад.