Праштање – ментално и физичко здравље

[JESSY]

O, ti, užasna osobo, da znaš samo kako si me povredio/la, zbog toga što si uradio... Šta si ono beše uradio?

[Дијана.]

Mislim da je razlog mog lakog praštanja kad mi neko učini nažao očajna memorija

Takodje, blagoslovena sam tim 'zdravim potiskivanjem' iliti sposobnoscu zaboravljanja... ne samo da oprostim, vec i zaboravim, oslobodim se...

[DankaM]

Takodje, blagoslovena sam tim 'zdravim potiskivanjem' iliti sposobnoscu zaboravljanja... ne samo da oprostim, vec i zaboravim, oslobodim se...

 

Nja, slažem se, čak i kad ne zaboravim, posle nekog vremena i nije previše važno. Kao što reče onaj lik iz klipa: PogrEši čovek

[Srdasce]

Već sam postovala....ali...Mislim da sve ono što je bilo najteže, da je baš zato i vredelo. Možda sve treba pogledati iz jedne druge i drugačije vizure. To sam shvatila. To ne znači, da ja tebe tapšem po ramenu. To ne znači, da ja kažem u sebi sada: "Ma, super je što si /ste mi naneli zlo. " To samo znači, da ja u sebi i dalje misliću dobro i lepo. Da ne dozvoljavam da mene to promeni i više isporemeti, od onoga šta i kako, koliko možda jeste. To znači samo, da ću i dalje, brinuti najdivnije. Nabrižnije. Gde ću spoznati, da recimo možda nisu znali drugačije. Gde neću misliti da je to kazna za nešto grešno učinjeno. Već da je to lekcija koju moraju spoznati sami. Da je to nesnalaženje. Kao kada ljudi čine gluposti i pogreške, recimo iz straha. Neznanja. Zavedenosti. Gledati na to, kao na veru i nadu, da jednog dana se srećemo kao ljudi, neki drugačiji ljudi. Gde ja mogu da uradim sve, ali ne mogu da te povredim. Gde mi ostaje nada, da sve se rešava jednog dana na drugačiji način, veći i mnogo smisleniji, u vidu ponašanja, upravo onog, gde shvataš kako se ponašaš.

 

Mislim da se sve upravo rešava, kada nešto u tebi, pusti. Kada otpusti. Možda je to taj oproštaj. Možda sam i ja...uspela. A da i ne znam. Ili da istog nisam svesna. 

[Дијана.]

.Mislim da sve ono što je bilo najteže, da je baš zato i vredelo. Možda sve treba pogledati iz jedne druge i drugačije vizure. To sam shvatila. 

 

Mislim da se sve upravo rešava, kada nešto u tebi, pusti. Kada otpusti. Možda je to taj oproštaj. Možda sam i ja...uspela. A da i ne znam. Ili da istog nisam svesna. 

@Srdasce  

 

Vaš je bol samo lomljenje ljuske koja zatvara vaše poimanje 

Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo, tako i vi morate upoznati bol.

Mnogo ste svoga bola sami odabrali.

To je gorki napitak kojim liječnik u vama vida vaše bolesno Jastvo.

Stoga vjerujte Ljekaru, i popijte njegov lijek tiho i spokojno;

Jer njegovu ruku, ako i jest teška i tvrda, nježno vodi ruka Nevidljivoga, 

I posuda koju donosi, ako vam i peče usne, načinjena je od gline što ju je Grnčar ovlažio svojim svetim suzama.

 

Jer, kao što vas ljubav kruni, tako će vas i razapeti.

Jer, koliko vam pomaže da rastete, toliko vas i potkresava.

Kao što se uspinje na vašu visinu i draga vam najnježnije grane što dršću na suncu, 

Tako će vam sići u korijenje i protresti ih dok prianjaju uza zemlju.

Khalil Gibran

[Srdasce]

@Srdasce  

 

Vaš je bol samo lomljenje ljuske koja zatvara vaše poimanje 

Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo, tako i vi morate upoznati bol.

Mnogo ste svoga bola sami odabrali.

To je gorki napitak kojim liječnik u vama vida vaše bolesno Jastvo.

Stoga vjerujte Ljekaru, i popijte njegov lijek tiho i spokojno;

Jer njegovu ruku, ako i jest teška i tvrda, nježno vodi ruka Nevidljivoga, 

I posuda koju donosi, ako vam i peče usne, načinjena je od gline što ju je Grnčar ovlažio svojim svetim suzama.

 

Jer, kao što vas ljubav kruni, tako će vas i razapeti.

Jer, koliko vam pomaže da rastete, toliko vas i potkresava.

Kao što se uspinje na vašu visinu i draga vam najnježnije grane što dršću na suncu, 

Tako će vam sići u korijenje i protresti ih dok prianjaju uza zemlju.

Khalil Gibran

 

Istina, Dijanice. Baš divan odlomak. Dokle god se trudiš, upinješ...ništa ne vredi. Kada nešto u tebi stane...ono samo dođe. Taj smiraj .  I nešto u tebi aminuje. I nešto u tebi mahne. I nešto u tebi, pozdravi. Nešto u tebi  (se) oprosti. Čudan osećaj. Skroz čudan.

[Дијана.]

Nista vrijedno ne moze propasti... ono sto nije, treba pustiti... zato don't worry be happy

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sve vam je oprošteno prilikom Krštenja reče Spasitelj i to isto misli do kraja vremena...

 

Hoćemo li naučiti i mi da praštamo?

[Дијана.]

Zato što smo tvrdi na ljubavi, zato su nam date zabrane: da osuđujemo i da zlo-pamtimo i zlo-vratimo... Opraštanje je pozitivan iskorak ka ljubavi...

[Arsenija]

  Molitve na jezeru-Vladika Nikolaj
LXXIV
Pogleda Otac s Nebesa i vide me sva u ranama od nepravde ljudske, i reče: ne sveti se.

Kome da se svetim Gospode? Povorci stada, što ide na zaklanje?

Sveti li se lekar bolesnicima, što ga sa samrtničke postelje ruže?

Kome da se svetim? Snegu, što kopni, i travi što se suši? Sveti li se grobar onima, što se spuštaju u grob?

Kome da se svetim? Neznalicama, što misle, da mogu još nekome u svetu naneti zlo osim sebi. Sveti li se učitelj nepismenoj deci, što ne znaju čitati?

Večnost mi je svedok, da svi oni što su brzi na osvetu spori su u čitanju i razumevanju njenih tajni.

Vreme mi je svedok, da svi oni što su se svetili, gomilali su otrov u sebe, i otrovom izbrisali sebe iz knjige živih.

Čime se hvalite, osvetnici, pred protivnicima svojim, ako ne time, što vi možete ponoviti njihovo zlo? Ne kazujete li time: i mi nismo bolji od vas?

Bog mi je svedok: i vi i vaši protivnici podjednako ste bezbrižni i podjednako nemoćni za dobro.

Videh trešnju, kojoj deca oguliše koru i spališe, kako davaše svoj zreo plod toj istoj deci.

I videh, krave, koje ljudi mučahu velikim teretom, kako strpljivo daju mleko tim istim ljudima.

I suze mi udariše na oči: zašto priroda da bude milostivija prema ljudima nego čovek prema čoveku?

Priroda mi je svedok, osvetnici, - samo je onaj moćniji od svojih zlotvora, ko je nemoćan ponoviti dela ovih.

Osveti nema kraja, i potomci nastavljaju delo svojih otaca, i odlaze ostavljajući ga nesvršena.

Po širokom drumu juri zlo, i od svakog novog megdana dobija snage i maha, i umnožava svoju svitu.

Mudar se sklanja s druma, i ostavlja zlo da juri.

Lajava psa brže umiri jedan komad hleba nego hrpa kamenja.

Onaj ko je učio ljude: oko za oko, - učio ih je, kako će svi ostati slepi.

Kome da se svetim, Oče moj nebeski? Povorci stada što idu na zaklanje?

Ah, kako su žalosni svi zlotvori i svi osvetnici! Zaista, kao stado što ide na zaklanje, a ne zna kuda ide, pa se bode i stvara klanicu pre klanice.

Ne tražim osvetu, Oče moj, ne tražim osvetu no tražim, da mi daš more suza, da mogu oplakati žalost onih, što idu na zaklanje, a ne znaju kuda idu.

[Trifke]

Neznam mozda je vec neko o ovome i pisao na ovakav nacin kao sto sam ja iz iskustva jer me je mrzelo da citam ovaj ogroman broj stranica, ali mogu vam reci da stvar nije jednostvana. U mom slucaju ja sam bio prevarena strana. Kako sam se osecao. Odvratno! Sta sam uradio? Otisao u dugu setnju po kisi! Posledice te setnje? Posle nekoliko sati vratio se kuci umoran i spreman da oprostim.

Kako su izgledali tih nekoliko cosova? Odvratno. Bol u stomaku, bura u glavi. Pravi pakao. Srce ti se lomi na dva dela. Prva misao: Ubicu je! Druga misao ali ti je volis. Ma sta volis ?Kako je mogla da te izda? Ona tebe ne voli kako ti nju mozes voleti/ Ali to je strast. Savladala je. Ma kakva strast to je podlost, mogla je to durgacije da resi. I tako to milioni raznih misli koje se vrzmaju u glavi i sa desna i sa leva. Muka je to velika. Nije za dzabe Gospod dozvolio razvod samo iz tog razloga. U tim trenucima se zaista pokazuje vera. Koliko zaista zivite u Hristu isa Hristom i zbog Hrista.

Ja predlazem svima da oproste.

Kako> Pa ja sam poceo sa mislju da je nju pre svega Bog stvorio i da je ona njegova kci. On je meni nju pozajmio. Da li sam se ja odnosio prema njoj kao prema Bozjoj kceri? Ne uvek. Znaci nemam prava da ne oprostim Da li sam ja izvrsio preljubu? Fizicki ne ali u srcu mnogo puta. Znaci i ja sam isti kao i ona.

 

Eto mog malog priloga. Nadam se da ce ovo nekome pomoci!

[Justina]

 

 

 

 

Kako> Pa ja sam poceo sa mislju da je nju pre svega Bog stvorio i da je ona njegova kci. On je meni nju pozajmio. Da li sam se ja odnosio prema njoj kao prema Bozjoj kceri? Ne uvek. Znaci nemam prava da ne oprostim Da li sam ja izvrsio preljubu? Fizicki ne ali u srcu mnogo puta. Znaci i ja sam isti kao i ona.

 

Eto mog malog priloga. Nadam se da ce ovo nekome pomoci!

 

 

Polako, dan je jos dug, mozda bidne nesto i fizicki.

 

Ja se ne zamaram s takvim stvarima jer je za mene i ljubomora nepoznata stvar.

 

Verovatno bi ne bi bilo pravo ako bih saznala, ali ne bih od toga pravila cirkus.

[Trifke]

Polako, dan je jos dug, mozda bidne nesto i fizicki.

 

Ja se ne zamaram s takvim stvarima jer je za mene i ljubomora nepoznata stvar.

 

Verovatno bi ne bi bilo pravo ako bih saznala, ali ne bih od toga pravila cirkus.

Odavno smo razvedeni tako da nema snse da bude fizicki.  A o tome sta bi bilo najbolje je da ne govoris jer  bi se mogla iznenaditi. Duh je srcan ali je telo slabo i ne uvedi nas u napast.

[Данче*]

Nisam sklona varanju,laganju i preljubi i ne oprastam preljubu,kao sto i nisam mogla da predjem preko toga i oprostim,vec samo sam se lepo razvela i imam svoj mir i ne dam ga nizasta na ovom svetu!

[Nikolajj]

Pa ako oprostite preljubu taj ce neko opet uciniti istu stvar, jer ce znati da moze sebi da dozvolji tako nesto ponovo i ponovo,

 

dokaz da nisi musko, dokaz da nisi zensko.

 

 

ja ne vidim ljubav da cveta,  ako se prelazi na preljubu, potom oprostaj.

 

ne znam kako je iz  zenskom  ugla, al za muskarca je totalan udarac.

 

ako se takve stvari desavaju, ondak zajedno zivite uzaludno...

 

 

neka vam bude rec DA DA - NE NE

 

 

Il vam je  ljubav ili nije.