Праштање – ментално и физичко здравље

[JESSY]

Mi ne učimo iz jakih propovedi. Ponekad i najkrasnorečivija propoved ne proizvodi nikakav utisak, a ponekad samo mala reč sve preokrene u nama, izmeni ceo naš život, jer naučna rasudjivanja ne dopiru do srca, već samo teše razum. Prepodobni Jovan Lestvičnik priča kako je jedan velmoža tražio oproštaj od svakoga ko je ulazio u manastir, govoreći: «Oprosti mi brate u meni je nečisti duh».

I tom rečju «oprosti» dostigao je najveće smirenje, koje mu je dalo bezmetežni mir i pokoj. I mi ćemo danas uzeti reči Spasitelja, Koji kaže: «Jer ako opraštate ljudima grijehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš Nebeski; ako li ne opraštate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac vaš neće oprostiti vama grijeha vašijeh» (Mt. 6, 14-15).

Apostol Petar je pitao Gospoda Isusa Hrista: «Gospode! Koliko puta ako mi sagriješi brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?». A Gospod odgovara: «Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset» (Mt. 18, 21), to jest beskonačan broj puta do samog groba. Pokrenimo tri razmišljanja: zbog čega treba da opraštamo jedni drugima, kako se opraštalo u drevno vreme a kako u naše i kako mi treba da opraštamo.

Mi treba da opraštamo uvrede iz tri razloga pre svega zato što ako ne oprostimo onda ni Gospod nama neće oprostiti; potom ako budemo surova srca Gospod neće primiti naše molitve; i na kraju uzajamno opraštanje je potrebno jer donosi neizrecivu duhovnu radost.



Treba opraštati, jer nam Gospod neće oprostiti. Ako budemo surova srca onda Gospod neće primiti naše molitve, jer On ne može da oprosti surova srca. A i kakva će biti naša molitva ukoliko nekoga rastužujemo, ukoliko nosimo uvredu u srcu? Takvo srce ne može u potpunosti da se prepusti molitvi. Ne možemo da zadobijemo umiljenje i duhovni mir.

A ukoliko oprostimo, kako lako postaje na srcu i kako slobodno i radosno dišu grudi! Setite se kako nam je teško ako nas uvredi neki čovek, kako ne želimo da se sretnemo s njim, i kako nam je neprijatno da vidimo njegovo lice. Ali treba reći: «Oprosti», kako ta reč u trenu preporadja dušu, kako postaje lako i svetlo na srcu; neprijatelj sada postaje voljeni čovek, i mi smo spremni na sve za tog nekadašnjeg neprijatelja.

Eto zbog čega treba da opraštamo jedni drugima. Jovan Lestvičnik priča da je u jednom manastiru bio monah po imenu Kir, koji je neverovatno mnogo trpeo od bratije. Svaki dan bi ga terali od stola viukali na njega a on je sve trpeo i ćutao. I kada su ga pitali kako može da podnese toliko uvreda, on je odgovorio: «Monah treba da trpi trideset godina, a ja ću podneti još petnaest». I zbog velikog opraštanja Gospod ga je ubrojao u svete.


Verovatno se sećate žitija Alekseja, čoveka Božijeg, koji je na očevom pragu bio i vredjan i bijen, i poliven pomijama, a on je sve trpeo jer je imao svepraštanje. Iz žitija prepodobnog Doroteja se zna da je on ispunjavajući poslušanje u bolnici, ako bi nekog slučajno uvredio, taj bi odlazio negde i gorko plakao. I kada bi ga starac Dorotej našao i pitao: «Šta se desilo čedo?», - ovaj bi gorko ridajući govorio: «Oče uvredio sam brata svoga».

Dorotej mu je odgovarao: «Čedo seti se da vredjaš ne bližnjega svoga, već Samog Gospoda». I kada bi video da je taj čovek već dovoljno otplakao rekao bi: «Gospod će ti oprostiti čedo, sada ćemo započeti novi život i trudićemo se da ne činimo zla bližnjima». Kako mi treba da opraštamo? Bližnjima treba da opraštamo u rečima, delima i osećanjima. Ako nam se neko sveti, čini zlo, otima od nas nešto, progoni nas iz jednog mesta u drugo, mi sve treba da podnosimo sa trpljenjem, sećajući se zaveta svepraštanja. Ako nas neko uvredi rečju, i osudjuje treba ćutati.

Ali ako srce ne izdrži, ako ispliva na površinu gorčina uvrede, onda treba sebe ukoravati, govoreći za onoga koji nas je uvredio: «Možda sam ja vredjao još više i radio gore stvari». I ako budemo opraštali od sveg srca, od srca čistog i koje ljubi, i ukoravali sebe za svoje grehe, onda će i nama milosrdni Gospod oprostiti u Budućem Životu. Amin.



preuzeto sa:

  http://www.pravmir.ru/article_3836.html

[Margareta]

Znam da bih trebala, ali mi je jako teško. Kad me neko uvredi,više ga nikad ne gledam istim očima. Ne svađam se, desi se i da ne reagujem, samo stavim do znanja da sam povređena, ali ne odgovaram... Ali sa tim osobama je od tog trenutka gotovo, gubim poverenje u njih.

[JESSY]

  On 11. 7. 2013. at 16:45, Margareta рече

Kad me neko uvredi,više ga nikad ne gledam istim očima. Ne svađam se, desi se i da ne reagujem, samo stavim do znanja da sam povređena, ali ne odgovaram... Ali sa tim osobama je od tog trenutka gotovo, gubim poverenje u njih.

да, тешко је....али ипак, ипак треба још једном покушати, још једном се потрудити....дати оном другом још једну шансу.....размислити, размотрити, проверити....на крају и питати ....можда је био неспоразум....никад се не зна....

[keka]

  On 11. 7. 2013. at 18:21, Joана рече

да, тешко је....али ипак, ипак треба још једном покушати, још једном се потрудити....дати оном другом још једну шансу.....размислити, размотрити, проверити....на крају и питати ....можда је био неспоразум....никад се не зна....

i sta dobijemo time... nista... samo sebe jedemo iznutra... gubimo mir....

e da mogu kao @@Margareta, al ne, ne ... ja moram sto puta proveriti... okrenuti izvrnuti...

i na kraju isto... pi...

[JESSY]

  On 11. 7. 2013. at 20:29, keka рече

i sta dobijemo time... nista... samo sebe jedemo iznutra... gubimo mir....

e da mogu kao @@Margareta, al ne, ne ... ja moram sto puta proveriti... okrenuti izvrnuti...

i na kraju isto... pi...

добијемо много....неки унутрашњи мир....ми смо дали све од себе....и дошли до истине.....онда то прихватиш и идеш даље....више се онда не враћаш и не анализираш....

[keka]

  On 11. 7. 2013. at 20:49, Joана рече

добијемо много....неки унутрашњи мир....ми смо дали све од себе....и дошли до истине.....онда то прихватиш и идеш даље....више се онда не враћаш и не анализираш....

znas da sa mnom nije tako... tacno je da dobijes mnogo.. ali ja mir izgubim... 

[Zero]

Nekad sam i ja takav bio, ljudi su me povređivali, bolelo je, ali ja nisam mario, išao sam dalje. Prosto nisam gubio veru u njih. Nekako sam danas otupeo  Sama činjenica da se ne mogu setiti kada sam se zadnji put posvađao sa nekim ili da sam nekome oprostio mi govori da sam jednostavno zastranio u pogledu ljudskosti, u pogledu ljubavi...
 

  On 11. 7. 2013. at 20:49, Joана рече

добијемо много....неки унутрашњи мир....ми смо дали све од себе....и дошли до истине.....онда то прихватиш и идеш даље....више се онда не враћаш и не анализираш....

 Slažem se da treba praštati, ali pravi oproštaj znači da smo u potpunosti krenuli dalje i zaboravili na tu uvredu, povredu, ma kakva ona bila. Nekada sam mogao to. Svaka čast takvim ljudima!

[keka]

  On 11. 7. 2013. at 21:04, Zero рече

Nekad sam i ja takav bio, ljudi su me povređivali, bolelo je, ali ja nisam mario, išao sam dalje. Prosto nisam gubio veru u njih. Nekako sam danas otupeo  Sama činjenica da se ne mogu setiti kada sam se zadnji put posvađao sa nekim ili da sam nekome oprostio mi govori da sam jednostavno zastranio u pogledu ljudskosti, u pogledu ljubavi...

 

 Slažem se da treba praštati, ali pravi oproštaj znači da smo u potpunosti krenuli dalje i zaboravili na tu uvredu, povredu, ma kakva ona bila. Nekada sam mogao to. Svaka čast takvim ljudima!

...umorili se i ovi moji prsti od gledanja kroz njih... jel tako nekako?

[JESSY]

  On 11. 7. 2013. at 20:59, keka рече

znas da sa mnom nije tako... tacno je da dobijes mnogo.. ali ja mir izgubim...

али исто тако не верујем да можеш бити мирна и ако си откачила неког....јел` тако?

е сад....нема ту неког клишеа....сваки случај је за себе......и свака особа којој (не)треба праштати....не гледа се само један поступак....већ особа у целини....и наравно да све има своју границу....

...мислим да искључивост није никако добра....ако је неко прешао праг толеранције, онда завршиш сваку комуникацију и трудиш се да више о томе не размишљаш....јер нема никакве сврхе....

[JESSY]

  On 11. 7. 2013. at 21:04, Zero рече

ali pravi oproštaj znači da smo u potpunosti krenuli dalje i zaboravili na tu uvredu, povredu, ma kakva ona bila.

мислим да се од нас и не тражи да заборавимо, али да опростимо да....и наравно да је свима нама то много тешко....просто, да се потрудимо да будемо''мудри'' да би нама самима било лакше....

[Zero]

  On 11. 7. 2013. at 21:07, keka рече

...umorili se i ovi moji prsti od gledanja kroz njih... jel tako nekako?

Pa, nije baš... Mislim, jeste, ali kad sve sumiram, stoji ono da je čovek sam sebi najgori neprijatelj. Mada nikad nisam nikome u potpunosti otvorio srce da mogu da kažem da me je povredio, ali gledam unazad i mislim da sam ipak sam sebe najviše povredio... Na kraju krajeva, nije toliko teško oprostiti drugome, koliko je teško oprostiti sebi.

[keka]

sve sto vidim...vidim samo lazi, obmane... al eto budala...i uvek dam sansu... i tako, sama sam kriva 

[Zero]

  On 11. 7. 2013. at 21:15, keka рече

sve sto vidim...vidim samo lazi, obmane... al eto budala...i uvek dam sansu... i tako, sama sam kriva 

Nemoj tako... Ja ispadam licemeran, tražim veliko, a odbijam da se žrtvujem. Naša krivica stoji, ali ima nečega "bogolikog" u jludima, nečega što može zaživeti i ovekovečiti se, ako su obe strane spremne na žrtvu. Ja, kako mi se čini, i dalje nisam...

[keka]

  On 11. 7. 2013. at 21:20, Zero рече

Nemoj tako... Ja ispadam licemeran, tražim veliko, a odbijam da se žrtvujem. Naša krivica stoji, ali ima nečega "bogolikog" u jludima, nečega što može zaživeti i ovekovečiti se, ako su obe strane spremne na žrtvu. Ja, kako mi se čini, i dalje nisam...

ma jok... zasto licemer.. bar si iskren  :good2:

[Ljubičasta]

Pa prvo i najvaznije iz zdravstvenih razloga.Nositi gorcinu i gnijev prema nekom zbog uvrede nije zdravo ni u kom smislu.Tesko jeste,ali onaj ko prije svega zeli sebi dobro treba da drugima prasta jer se oslobadja onog sto ga koci da ide naprijed i poleti.Ne postoji ljepsi osjecaj od oprostaja osobi za koju ste mislili nekad da mu nikad ne biste mogli da oprostite.