Праштање – ментално и физичко здравље

[Margareta]

Nikad. Preko toga i preko udarca ne prelazim.

[Guest - . . .-]

Увео бих једно питање:

 

Шта рећи о опраштању прељубе због деце?

 

јасно је да има много оних који неће да се разведу једино и само због деце, да деца не би патила.

[Duška Mitrović]

Гласала сам да не бих,а образложење је следеће,ако некога волиш искреном и чистом љубављу као што волиш и самог Бога,не постоји то искушење пред ком би неко требао да поклекне и учини прељубу.Прељуба се своди на страст,а ако нисмо способни да се одупремо њој,онда немамо ни довољно љубави да волимо и самог Бога и онда смо спосбни и Њега да издамо зарад неких ситних,пролазних овоземаљских задовољстава.Брак је светиња и ко улази у њега мора бити спреман да носи тај крст и да га поштује до краја овоземаљског живота.

А тој особи бих опростила прељубу у смислу јер немам права никога да осуђујем и да судим јер то има право само Свевишњи,али не бих дефинитивно остала у браку са таквом особом.

[Toma]

Oče, mislim da je to pitanje spremnosti na žrtvu.

 

Ako se već dogodila ta gnusnost, kako mislim

da ću najviše ličiti na Hrista Isusa?

(I to na Njega Koga ubijaju a on se moli Ocu za njih.)

 

Ako se osoba odluči na NE opraštanje u praksi (= razvod),

to po tu osobu i po decu ima odredjene konekvence.
A ako se osoba odluči na opraštanje u praksi (bez gundjanja,

prebacivanja, cinizma....) onda i to ima odredjene konsekvence

po tu osobu i po decu.

 

Ima ta rečenica sv. Apostola Pavla, koju ljudi retko citiraju:
"Zašto radije ne trpiš štetu, zašto radije ne trpiš nepravdu?"
Osećam da se radi o 'količini' i 'kvalitetu' ljubavi ... nekako...

[Walter]

U redu, ali eto Hristos je oprostio onoj preljubnici. Mada, nije joj bio muž.

 

To se nikako ne moze porediti.. a i u samom Pismu se vidi da je tako ... A i sam vidi$ da nije tako

[obi-wan]

@Duska Mitrovic

 

Dobro nam dosli na forum...

[Млађони]

Много су све те ситуације компликоване, нема ту црно бело, да или не. Међуљудски односи су одувек били и биће компликовани, јер смо одговнорни једни за друге. Па тако и ми можемо да будемо одговорни делимично за прељубу која нам се деси, можемо да е проузрукујемо неким намерно лошим понашањем и слично. 

 

Све зависи од услова, ситуације, начина и слично. 

 

 

У принципу мој одговор је у већини случајева да, само што ту љубав не станује више, то би била готова ствар.

[Gerhard]

A kako je moguće oprostiti a ne voljeti? Zar ne bi trebalo da sve činimo iz ljubavi?

[Walter]

Na to se pitanje ne može unaprijed dati odgovor

 

To apsolutno nije tacno.. 

[Млађони]

A kako je moguće oprostiti a ne voljeti? Zar ne bi trebalo da sve činimo iz ljubavi?

 

Ако мене питаш и ако се асоцира на оно љубав више не станује ту, мисли се на обострану љубав мушкарца и жене. Та љубав више не станује. 

[Toma]

Ljubav je ponajviše - odluka.
Odluka koju potom prate misli, reči, dela....

[Walter]

A sta je sa pokajanjem?

 

Pokajanje je potpuno druga stvar i ono zavisi od onog ko je ucinio preljubu a ne od ovog kome je ona uchinjena....

 

Tako da ako ga bude bilo to potpuno menja stvar... 

[Hello_Kitty]

Zamislite situaciju,muz i zena zive zajedno,7 godina u braku,uzeli su se nakon zavrsene srednje skole,studiraju zajedno.On je muz kakvog bi svaka zena pozelela,voli zenu,sve radi da bude srecna.I desava se sledece: Zena saznaje da on nju vara,kada ga pita u vezi toga , on jednostavno odlazi od kuce,nakon nekoliko dana dolazi zeni na kafu,pocinje da ju posecuje,svaki dan dodje kod nje a u medjuvremenu sa ljubavnicom dobija dete,i oni se i dalje vidjaju iz dana u dan.On zivi sa tom ljubavnicom i detetom,zenu posecuje svakodnevno i to traje vec dve godine.

E sada mi recite sta bi ste savetovali toj zeni?

[obi-wan]

Sto se tice teme - naravno da bih oprostio, ne oprasta samo onaj/ona koji i ne voli.

 

Izuzetno volim svoju zenu, i - kao sto su neki ovde za sebe napisali - ni ja ne bih mog`o da zamislim zivot bez svoje zene. Ali bas to i jeste razlog da bih joj (cak i ovo) svakako i bez ostatka oprostio. Da li bih bio povredjen? Itekako, smrtno povredjen. Ali bih joj oprostio.

 

Uostalom, oprastanjem se znatno, visestruko uvecava sansa da se preljubnik/ca vrati supruzniku.

Nista tako ne greje srca i ne otapa ohladnelost i zaledjenost uma kao oprastanje.

 

Oprastanje je zivot, neoprastanje je samotrovanje, duhovno samoubistvo.

 

Konacno, kao sto zuti car rece, obavezno treba i onaj prevareni da potrazi uzroke u sebi - da nije slucajno i sam kriv u tome, bar pomalo.

 

Ako ti supruznici vec imaju decu, onda je svakako veliki podvig i blagoslov da se njih radi i radi njihovog svetlog detinjstva podnese zrtva i ostane u braku. Mada ni ovo ne moze svako, u stvari malo ih moze ovako nesto.

 

...

 

"Ako voljena odlazi od tebe, pusti je neka ide... ako ti se vrati, dobio si je zauvek... ako ti se ne vrati, nikad je u stvari nisi ni imao..."

I sve isto u drugom rodu, naravno...

[Toma]

Zamislite situaciju,muz i zena zive zajedno,7 godina u braku,uzeli su se nakon zavrsene srednje skole,studiraju zajedno.On je muz kakvog bi svaka zena pozelela,voli zenu,sve radi da bude srecna.I desava se sledece: Zena saznaje da on nju vara,kada ga pita u vezi toga , on jednostavno odlazi od kuce,nakon nekoliko dana dolazi zeni na kafu,pocinje da ju posecuje,svaki dan dodje kod nje a u medjuvremenu sa ljubavnicom dobija dete,i oni se i dalje vidjaju iz dana u dan.On zivi sa tom ljubavnicom i detetom,zenu posecuje svakodnevno i to traje vec dve godine.

E sada mi recite sta bi ste savetovali toj zeni?

 

Nju bih savetovao da svome mužu ponudi da se odluči sa kojom

ženom (samo jednom) će živeti - sa svojom suprugom ili sa ljubavnicom.