Праштање – ментално и физичко здравље

[Зорица Бубало]

Не, ово причам из искуства, стварно ми труло више да пружам срце на длану, а за узврат само добијам ожиљке на истом...

Мало се шалим. Али, сви ми кроз то пролазимо.

[mcvija]

Да баш ће он свима да објави да га је жена преварила ако је одлучио да јој опрости. 

ово је у принципу тачно....али то би значило да ја смем красти све док ме не увате, односно не виде

[Лапис Лазули]

"слаб сам ти ја филозоф, не знаш ти мог кума

значи свештеници би нам требали бити узор, и што је нама "смртницима" дозвољено (први и други брак) њима није. а пошто су човек и жена када су у баку "једно тело", ако једно од њих превари више то нису. што значи ако попадија само једанпут превари попа,и ако се она каје или не, он то може опростити али више поп не може бити јер су престали бити једо тело. јер да би попа јопет хтио бити једно тело морао би се оженити, што му је изричито забрањено." ово сам био написао али је опет филозфија

свештеницима је дозвољен само један брак

ако га жена само једном превари она је блудница, а ако настави живети са њом и он би се рачунао  у исто (са ким си такав си)

тако да се он више жеити не може, а и живети са истом женом

nemoj tako,nisi ni ti los folozof lepo si ovo sve srocio,ipak ima smisla.totalno sam smetnula sa uma da svestenici smeju da imaju samo jedan brak.samo jedno jos pod pitanje:ako se prevara racuna kao rasturanje svete tajne braka,tj kako si naveo oni vise nisu jedno kad neko prevari,da li to znaci da i obicni mirjani ako ih prevari supruznik i oproste mu trebaju ponovo da se vencavaju sa istom osobom?

[mcvija]

nemoj tako,nisi ni ti los folozof lepo si ovo sve srocio,ipak ima smisla.totalno sam smetnula sa uma da svestenici smeju da imaju samo jedan brak.samo jedno jos pod pitanje:ako se prevara racuna kao rasturanje svete tajne braka,tj kako si naveo oni vise nisu jedno kad neko prevari,da li to znaci da i obicni mirjani ako ih prevari supruznik i oproste mu trebaju ponovo da se vencavaju sa istom osobom?

е па то питај учтељцу...хех то би било добро, да сваки пут кад преварим жену са њом се поново венчам и као да ништа није ни било...само би ми било мало 3х

ма не поништава прељубу поновно склапање брака (то је чини ми се дозвољено у исламу, привремено се разести чандркнути нешто са стране и поново се венчати да би се избегао блуд)...ваљда би требало прво да се раведу да би се поново венчали. од овог би се могла направити нова тема, јел могу особе које се разведу поново ступити у брак

[Зорица Бубало]

ово је у принципу тачно....али то би значило да ја смем красти све док ме не увате, односно не виде

Не, уопште није добро поређење.

 

Како сте написали у вашем тумачењу попадија је погрешила а друга страна, тачније поп без обзира на то да ли јој опрашта или не више није са њом једно тело (разведени су) и сад као треба поново да се венча а то му није дозвољено.

 

Дакле, није он варао па да га нису ухватили него је био варан и смогао снаге да опрости. На пример покрио је то својом жртвеном љубављу и одлучио да остане у том браку.

 

Е, сад да ли у канонима тако нешто пише немам појма.

Али, имам право да верујем да би му Господ опростио ајде да тако кажем ту лаж. 

 

Иначе, постоје случајеви, додуше ретко када је друга страна заиста у стању да опрости. Али то је усудићу се рећи лудачка љубав.

Моја бака деди није замерала што то ради. Ишла је дотле да је њеној супарници спремала ручак и били су сви заједно у добрим односима.

 

Касније се баки указала прилика и радила је у Немачкој. Никада га није преварила а све паре које је зарадила слала је деди који је остао са децом.

 

Када сам је питала зашто је то радила и како је уопште могла тако да функционише.

Рекла је да је она њега толико волела да би му дала и своје очи и да јој је било довољно само да га види. Чак се и нашалила па мени га је било доста.

 

Ништа му није замерила. 

 

Дуго сам покушавала да схватим где је проналазила снагу да тако живи.

 

Тек када сам се духовно пробудила схватила сам да је бака заиста била обучена у Љубав која све сноси,све верује,свему се нада, све трпи.

 

Изгледа да је то био божији дар кога она није била свесна. Што бих ја данас рекла скривени верник.

[Justina]

Да баш ће он свима да објави да га је жена преварила ако је одлучио да јој опрости. 

 

Ma to da je zena svestenika prevarila uopste i nije vazno.

Barem ne po pitanju svestenickog braka.

Ali sta i kako ako je svestenik neki lik koji voli zensko vise nego otadzbinu?

To je OK za crkvu ili kako?

[Зорица Бубало]

Ma to da je zena svestenika prevarila uopste i nije vazno.

Barem ne po pitanju svestenickog braka.

Ali sta i kako ako je svestenik neki lik koji voli zensko vise nego otadzbinu?

To je OK za crkvu ili kako?

Не бих се сложила подједнако је важно и у једном и у другом случају и у било ком браку.

 

А на ово ваше питање одговорила бих као лаик да је и он обичан човек са врлинама и манама. Само је његова одговорност пред Богом већа због свештеничког чина који носи.

 

Није уопште ок ако то ради. Чак шта више често ми моји пријатељи и колеге сугеришу ево овај твој поп вара, пије, вози тај и тај ауто...

 

Мој одговор је да је то јако тужно јер није успео да буде достојан чина који носи и нажалост многе људе управо то одбија од цркве.

 

Али поента вере није да гледамо шта свештеници или било ко други ради, него да сами себе исправљамо и поправљамо.

Дакле да својим примером наведемо друге да се заинтересују и провире у цркву.

 

Тачније немам ја ништа од тога ако осудим свештеника на пример што вара, пије или не знам шта ради. То је његов избор и његов проблем.

Сам ће за то да одговара. А шта на пример ако се он у неком тренутку преуми као покајани разбојник на крсту. Шта да радимо ми који смо га осуђивали. 

 

На крају крајева какви смо ми као људи такви су нам и свештеници. Не долазе они са других планета.

 

Али, не сме се заборавити чињеница да као и у сваком послу и у цркви постоје свештеници који су ревносни и пожртвовани.

Само што увек боду очи ови други. Људи се увек за њих лепе.

 

 

Е, сад ако ме питате зашто се такви људи не рашчине, односно надлежни из цркве брже не реагују. Стварно не знам. Сложила бих се да су мало спори у доношењу неких битних одлука.

[Justina]

 

 

 

 

Е, сад ако ме питате зашто се такви људи не рашчине, односно надлежни из цркве брже не реагују. Стварно не знам. Сложила бих се да су мало спори у доношењу неких битних одлука.

 

Brat ovog svestenika je vladika

[mcvija]

Не, уопште није добро поређење.

 

Како сте написали у вашем тумачењу попадија је погрешила а друга страна, тачније поп без обзира на то да ли јој опрашта или не више није са њом једно тело (разведени су) и сад као треба поново да се венча а то му није дозвољено.

 

Дакле, није он варао па да га нису ухватили него је био варан и смогао снаге да опрости. На пример покрио је то својом жртвеном љубављу и одлучио да остане у том браку.

 

Е, сад да ли у канонима тако нешто пише немам појма.

Али, имам право да верујем да би му Господ опростио ајде да тако кажем ту лаж. 

 

Иначе, постоје случајеви, додуше ретко када је друга страна заиста у стању да опрости. Али то је усудићу се рећи лудачка љубав.

Моја бака деди није замерала што то ради. Ишла је дотле да је њеној супарници спремала ручак и били су сви заједно у добрим односима.

 

Касније се баки указала прилика и радила је у Немачкој. Никада га није преварила а све паре које је зарадила слала је деди који је остао са децом.

 

Када сам је питала зашто је то радила и како је уопште могла тако да функционише.

Рекла је да је она њега толико волела да би му дала и своје очи и да јој је било довољно само да га види. Чак се и нашалила па мени га је било доста.

 

Ништа му није замерила. 

 

Дуго сам покушавала да схватим где је проналазила снагу да тако живи.

 

Тек када сам се духовно пробудила схватила сам да је бака заиста била обучена у Љубав која све сноси,све верује,свему се нада, све трпи.

 

Изгледа да је то био божији дар кога она није била свесна. Што бих ја данас рекла скривени верник.

таман кад помислим да љубави нема деси ми се овакво "разочарење"....у ствари не знам је ли то љубав или лудост али ми се прича свидела

[JESSY]

Пред отпочињањем Великог поста, ми треба да се помиримо са свима и да свима опростимо. Недеља праштања је толико важан догађај да би било добро да се зна штаје то истинско праштање? Ви ћете рећи вероватно као и увек: све наше невоље долазе од тога што не опраштамо једни другим. А мени се све чини да је ужас нашег положаја у томе што је одвише људи који ће пре опростити "свима" него ли суседу најбезазленију ситницу.
Истинско праштање је немогуће без исповедања пуноће вере и истинско праштање је немогуће без живота по вери, без одбацивање сваке лажи и свакога зла. Што човек дубље живи духовним животом, а то значи што више сазнаје како је страшан грех и тим јаче он потребује праштање од Бога и од другог човека. И утолико је спремнији да опрости.
Драги пријатељи! Ми нисмо са вама просто браћа и сестре у Христу, ми смо браћа и сестре по несрећи греха, блиски једни другима том везом која нас обједињује као грешнике. Као што се каже "сва Црква је Црква оних који се кају и пропадају". Испунимо се састрадањем једни према другима и молимо Бога да нам свима опрости. Свака немоћ другога открива и моје сопствено несвето лице и моју беспомоћност и крхкост. И наше покајање и наше ревновање за правду Христову, помаже нам да схватимо: чак и ако човек погреши једном или двапут, или седам пута седамдесет седам пута - није тачно да ће он увек грешити. Опростимо један другом. Ад - то је прошлост која испуњава садашњост, уништавајући је тамо где нема праштања.
Ми смо призвани да схватимо две ствари. Прво - да је праштање немогуће тамо где нема признавања греха и друго - праштање је немогуће ако оно не исходи од Бога.
Одрицање греха чини праштање у крајњој мери излишним. Ми живимо у свету, где се све чини да се избрише у масовној свести и сам појам греха и пониште Заповести Божије и морални закон. Ако више не постоји морални закон, то не постоји ни грех и неразумљиво је о каквом праштању може бити реч.

[JESSY]

Не треба да будемо обманути и тиме да се врло често у наше лукаво време одрицањем греха врши чак признавање греха. Ми сви без изузетака, у овој или оној мери, нарушавамо заповести Божије. У Светом Писму је речено: "нема човека који није сагрешио" (3 Цар. 8,46). И уколико сви тако поступају, грех није страшан и он већ као да није грех.
Савремени човек често иште помирење да не би био захваћен непријатним, негативним осећањима и да не би себи компликовао живот. Ово значи "праштати не праштајући", обмањивати и себе и друге. Страшније од свега као и увек је равнодушност, правити се као да је све у реду, жеља да се не види човек, да се он заборави, мислити да се опростило окретањем од човека и затварањем срца. Но, горчина која остаје може прерасти у мржњу.
Као што је у покајању опасније од свега самооправдање, тако је и овде. Наша душа - психа палог човека је тако испуњена самооправдањем или како се сада говори "има толико механизама одбране", да је наше праштање као камелеон. Оно може примати боју сваког окружења и мимикрирати у псеудо - праштање, чак и до потпуног губитка својег лица. Ово може присуствовати у нашим личним односима једних са другим и у нашим оценама догађаја и лица у којима се открива савремена Апокалипса.
Да би опростили човеку који нас је увредио, треба почети од малога - осмелити се да се погледа у оно што се догодило. А надаље, постарати се да се увиди све у стварном светлу и реалној димензији, ни у коме случају не чинећи од муве слона, да се огањ непријатности и презрења не би преметнуо на све људе и све вредности.

[JESSY]

Драгоценије од свега је учинити први корак ка другоме, и тај корак ће бити чврст ако ми пођемо потирући сваки грех. Тако и ступимо у Велики пост, и тако идимо читавог живота, као што кажу свети оци: макар и пузећи, али туда.
Ми знамо да је немогуће решити било који озбиљан проблем без љубави и постоји само једно средство против мржње - љубав. Само на томе путу происходи постепено рађање љубави, као преображај гусенице у лептира. Пост и молитва - су два крила. То је потпуна промена (таква је тајна покајања), то је умирање за себе, но оно даје крила! Праштање је чудо. Оно се твори Богом из ничега. Ми увек говоримо да се за недељу праштања треба унапред припремити. Но, праштање није резултат припреме, ма каква она била. Праштање се не може саздати. Оно се добија изнад смрти, изнад мере, изнад очекивања. Оно пониче из ничега. Оно је благодат. Овде је тачка нашег личног додира са Богом. И са Крстом, јер "где се умножио грех, тамо изобилује благодат". И ова благодат нас преображава и чини другачијим. И само примивши од овог живота сувишком, ја могу штедро давати другоме. На самоме делу, како се молити за оне који нас убијају, ако праштање не исходи од Бога? То је Божији дар, а не наше достигнуће. Зато се наше помирење, једних са другима, утврђује у Светој Тајни исповести - Тајни покајања и у току Великог поста оно треба да буде нарочито дубоким.
Ето висине праштања - обретања Господа и један другог у Њему. Помирење које има за циљ само земаљско, на крају крајева, своди се на тајну антихриста, на причу о виноградарима у којој се каже:
"Ово је наследник. Ходите да га убијемо и да присвојимо наследство његово" (Мт. 21, 38). Њих већ не интересује Христос него само вредности које је Он оставио.
Говорити да треба окренути леви образ када нас ударе по десном - је најчистији идеализам, маштарија, уколико верношћу правди Христовој, не отворимо себе љубави Христовој, мученог због осуђивања свих неправди света и ако не примимо благодат Бога који је већи од срца нашег, како каже Св. Јован Богослов (1 Јн. 3, 20).

 

Протојереј Александар Шаргунов,
Ничег великог не бива без жртве

 

http://www.manastirulesju.org.rs/files/oprastanje.pdf

[JESSY]

 

Праштање – ментално и физичко здравље

 

Праштање је филозофија и начин живота сваког правог Христовог следбеника. 

Две највеће психолошке препреке у нашем животу, које нас спречавају да доживимо искрени мир у души су осећај кривице и осећај огорчености. 

 Кад ви повређујете друге људе онда имате осећај кривице, (тад нам треба кајање),а кад други људи повређују вас, онда сте огорчени, озлојеђени (ту треба праштање).

 Идући кроз живот, ми бивамо повређени од других људи. Бивали сте много пута повређивани у прошлости, а бићете још много пута у будућности, некад намерно, а некад ненамерно. Ако не научите како да отпустите тај осећај повређивања, који вам наносе други, он ће се све више нагомилавати у вашем животу тј у вашем унутрашњем свету.

……………………………………………………………………………………

 Разлози због којих морамо редовно опраштати другима;

1. ПРВИ разлог је што је Бог опростио нама.

Он је свакоме од нас опростио и опрашта безброј много пута. Зато и ми морамо да опраштамо другима. Ако не опраштамо другима, понашамо се као немилостиви слуга из новозаветне приче и дочекаће нас тешка казна.

 2.ДРУГИ РАЗЛОГ је што су љутња и озлојеђеност само-мучење.

Кад год носите огорченост и озлојеђеност према некоме, увек је много више болно за вас, него за особу према којој то осећате. Та особа можда чак ни не мисли више о томе. Повредили су вас у прошлости, заборавили су на то, наставили су са својим животом, а ви сте још оптерећени тим што се десило пре годину дана или пре 10 година, или можда кад сте били дете.

Ваша прошлост је у прошлости и више вас не може повредити, ОСИМ ако је се ви чврсто држите. Ако дозвољавате људима, који су вас повредили у прошлости да вас и даље повређују у садашњости, тиме што им то још памтите и враћате у своје сећање, онда чините велику глупост. Јер ништа из ваше прошлости вас више не може повредити, осим ако ви то не дозволите својом огорченошћу, а огорченост је грозно само-мучење.

У Библији, у књизи о Јову, пише; ”Доиста безумнога убија гнев и лудога усмрћује срдња.” (Књига о Јову 5, 2)

Кад год имате став ”Ух, што сам љута на ту особу, никад му нећу то опростити”, онда чините сулуду ствар, која највише повређује вас саме.

 Читала сам извесне анализе у АХА- журналу, ”Американ Харт Асосијешн Ђурнал”, где се тврди да, ако сте бесни на некога и нећете да отпустите из себе то осећање, онда сте физички у великој невољи.

Људи који у себи носе огорченост имају;

- двоструко веће шансе да добију мождани удар,

 - 3 пута веће шансе да добију срчани удар,

 - 3 пута већу шансу да имају операцију за уградњу бај-паса и

 - 4 пута већу шансу да добију увећани холестерол.

 Закључак је да фактор ризика по ваше здравље није само оно што ћете јести, већ и оно што вас изнутра изједа. То је оно што вас разбољева.

 У Библији пише; ”Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи…..а други умире ојађене душе, који није уживао у добру.” (Јов 21, 23 – 25)

 Ви нисте од Бога створени да носите љутњу и огорченост кроз живот. Ношење љутње и огорчености очито носи тешку казну за собом, а то је боравак у затвору свог болесног тела и огорченог ума.

Можда мислимо да ћемо нанети штету ономе који нас је повредио, тиме што носимо љутњу и огорчење против њега, док заправо сами испијамо отров и уништавамо себе.

 Морамо научити да опраштамо, јер и нама свакодневно треба опроштај наших сагрешења од Бога.

Библија нас веома прецизно учи да не можемо примити оно што нисмо вољни да дамо.

Хоћете да вам буде опроштено? Онда морате научити да опраштате.

 

http://svetatrojica.wordpress.com/?app-download=nokia

[*Blue*]

da li ste vi nekom oprostili? Jeste teško ali nije nemoguće.

Da, ali nisam mogla istog momenta, lagala bih kada bih rekla drugacije. Proganjale su me misli osude sto je samo dusi mojoj nanosilo jos veci teret i muku, cak i kosmare... Molitva je ucinila svoje i sada kada je sve to iza mene i kada trezveno sagledam situaciju, promenilo me je na bolje. Neprijatelji su nam surovi prijatelji, oprostivsi njima, dusi svojoj mir donosimo.

 

[JESSY]

Право праштање – шта је то? ”А будите међу собом благи, милостиви, прашатајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.” (посланица Ефесцима4, 32)

Право праштање није неки јевтини језички термин, који олако саопштавате другима, само да би се сви осећали боље. То није прави опроштај.

Свето Писмо нас учи да се право праштање састоји од 4 дела.

1.ПРАШТАЊЕ ЈЕ СЕЋАЊЕ НА ЧИЊЕНИЦУ КОЛИКО ЈЕ НАМА ОПРОШТЕНО

”А будите међу собом благи, милостиви, прашатајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.” 

Ту лежи основа сваког искреног праштања. Ако не осећате да вам је опроштено, ни ви никоме нећете моћи да опростите. Али што год више осећате да од Бога примате милост и благослове, то ћете и ви бити све милостивији према другима. Што више осећате да вам је Бог опростио ваше грехове, то ћете више моћи и ви да опраштате другима.

2. ПРАШТАЊЕ ЈЕ ОДРИЦАЊЕ СВОГ ПРАВА ДА ВРАТИМО ИСТОМ МЕРОМ

У посланици Римљанима 12, 19 пише; ”Не чините освету за себе, љубљени, него подајте место гневу, јер је написано; Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.”

Живот много пута није фер, али Бог ће једнога дана да свима поднесе рачуне за њихова добра и зла дела. Тада ће да исправи све кривице и да надокнади све неправде. Уосталом, ко има већу моћ да донесе бољу пресуду, награду или казну – ви или Бог?

3. ПРАШТАЊЕ ЈЕ ОДГОВАРАЊЕ ДОБРИМ НА ЗЛО

Свето Писмо нас подучава; ”Љубите непријатеље своје, добро творите онима, који вас мрзе; Благосиљајте оне који вас куну и молите се за оне који вас вређају.” (Јеванђеље по Луки 6, 27 – 28).

Како можеш знати да ли си некоме стварно опростио? Ако можеш да гледаш у ту особу, у њену повређеност, не само у своју и молиш се за његово/њено благостање и да је Бог благослови сваким напретком.

Ви се можда питате; ”Како ћу икада моћи заборавити овој особи, која ме је тако тешко повредила?” Можда нећеш ни моћи, ако не допустиш да Божија Љубав уђе у твој живот. Само Љубав Божија ти може помоћи да учиниш тако нешто.

4. ПРАШТАЊЕ ЈЕ ПОНАВЉЕЊЕ СВЕГА ОВОГ, КОЛИКО ГОД ДА ЈЕ ПОТРЕБНО

”Тада му приступи Петар и рече; Господе, колико пута, ако ми згреши брат мој, да му опростим? До седам ли пута?” (Јеврејски закон је одређивао опроштај до 3 пута, тако да је апостол Петар дуплирао и додао још једно, надајући се да је то довољно великодушно). ”Рече му Исус; Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.” (Јеванђеље по Матеју 18, 21 – 22)

Колико дуго треба да наставите да опраштате некој особи? Колико год пута да је потребно. Потребно је да наставите толико дуго са опраштањем, све док бол повређивања не нестане, заједно са снажном жељом да се осветите.

Ипак, праштање и прихватање су две сасвим различите ствари.

Наша дужност је да опростимо другима, али да бисмо их поново прихватили на исто место у свом животу, потребно је време да се заслужи.

 

http://svetatrojica.wordpress.com/?app-download=nokia