Jump to content

Праштање – ментално и физичко здравље


  

22 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте праштали другим људима ?



Препоручена порука

Ствар је јасна.

Ми треба да опростимо свима, јер само тако у нама неће бити зла. При том, није наше да размишљамо да ли се тај коме опраштамо каје или не. Када тако поступимо, цео "случај" иде пред виши суд.

Препуштамо на тај начин Господу улогу судије, јер само је он компетентан да суди. А Он ће праведно да процени ко се кајао а ко не и да тако праведно пресуди, јер само Он зна све - што је предуслов за правичност.

 

Дакле, ми кад судимо никад не можемо бити заиста праведни и тиме чинимо грех и ми.

 

Ми имамо право да проценимо да ли нас неко угрожава и да се бранимо, али то је нешто друго.

Не опраштати значи гајити мржњу  и не дозвољавати јој да исчезне. А мржња од Господа није.

Господ је заповједио праштање безусловно - "Не судите...да вам се не суди", али пошто је људима тешко да опросте (тј. да се не свете) и онда кад се други каје, или је повреда била случајност, рекао је и оно што би био први степен опраштања "Кад се покаје, и поново погријеши, па се покаје, да му опростиш". Зато је и апостол рекао "не свети се и не враћај зло за зло, јер ...тако угљевље ужарено мећеш на главу његову", тј. пушташ мјесто Божијој правди и евентуално

гњеву. Чак је и у Старом завјету писано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ (чувено око за око је добрано извађено из контекста).

Како опростити онима који се не кају? А злочин је огроман  и вапије за осветом, или за правдом? Као за Јасеновац? "Крв брата твога вапије са земље мени". То значи не вратити зло за зло, не изједначити се са злотвором. То је оно "опростити, не и заборавити", (научити лекцију о змијској мудрости поред безазлености за убудуће). Ко има право и да суди и да опрашта? Савршени. Богочовјек. Достојевски је то лијепо објаснио. Суд је Његов и "тешко њима од гњева Јагњетовог" кад дође час.

Нама је заповијеђено (само) да праштамо, и ради нашег и ради добра других. Јер убрзо бисмо сви остали без очију, као што је примијетио владика Николај. И још да се молимо за непријатеље, "да не пропадну ради нас грешних", да их Господ просвијетли, и да их доведе за њихово добро до покајања. А то је "ужарено угљевље на главу њихову". Његова је ствар хоће ли их довести до покајања казном, просвјетљењем, милошћу, итд. Човјек Исус је молио Бога Оца да опрости мучитељима "јер не знају шта раде"; а Бог Син ће да суди јер му је тако дано од Оца...

Кад претрпимо велико зло, то опраштање "јер не знају шта раде" је једини начин да се преживи... психолошки, духовно, па и физички... А кад се поштено изанализира, бар оно што спада у област обичних међуљудских односа, (не холокаусти разни), и оно што нам изгледа дефинитивно лоше ако не и зло, највише се своди на то "не знати". Алтернатива праштању, том унутрашњем допуштању и трпљењу те мањкавости, је да се међусобно уништавамо, и да себе уништавамо, у разним нијансама самоповређивања и повређивања до убиства и самоубиства, Јасно нам је речено да је боље да то не чинимо. Има лијеп текст о томе код нашег Златоуста - претрпи зло, па ће се смањити количина зла у свијету. Велики опраштају. Тако говори и мудрост и других народа (Ганди). (Елем, и рече Ганди, да ви хришћани више личите на Христа, Индија би давно била хришћанска...) Да смо ми хришћани бољи, и сви око нас би били много бољи, и све би било боље...

Проблем је што нас људска љубав и лојалност тјера да злопамтимо и зло-вратимо непријатељу који нама а још више нама драгим особама зло чини. Али љубав према Богу се исказује поштовањем Његових заповијести. Он је то јасно рекао "доказаћеш да ме љубиш ако заповијести моје држиш", а не ако ми говориш "Господе, Господе". А Његова заповијест је љубав и опраштање (без вредновања и суђења, и даље у том правцу). Јесу ли лаке? Нису. Јесу ли природне? Нису. Није лако бити хришћанин. Много је лакше не бити хришћанин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Згодно ти ово размишљање, кад видимо колико смо зли а опет волимо себе , тако можемо и са непријатељима. Шта нам смета њихова злоћа да би их волели!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Понекад треба велика снага да би се нешто опростило . Бог каже да треба да опростимо и то треба да радимо.

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ko tebe kamenom ti njega hlebom.

Nije precizirano kolko star taj hleb sme da bude :))

  • Волим 1

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Згодно ти ово размишљање, кад видимо колико смо зли а опет волимо себе , тако можемо и са непријатељима. Шта нам смета њихова злоћа да би их волели!

Treba postupiti tako, samo sto je tesko kada su rane sveze... 

 

"Gospod govori coveku" - slusajuci ovo, mnogo sam se utesila!

Kyrie Eleison 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
×
×
  • Креирај ново...