Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[R.Žiskar]

  On 19. 3. 2013. at 11:13, Ignjatije рече

Сам Исус је био против претераног држања за форме без схватања и примене суштине.

Дакле, ако схватимо и применимо суштину, онда не морамо ни на литургију, ни да се придржавамо поста, ни да идемо у цркву? Која је граница "претераног држања"? Мислим, по тој логици, они који верују у Бога али не иду у цркву, не иду на литургију, не придржавају се заповести и тако даље, представљају оно како православци треба да се понашају?

  On 19. 3. 2013. at 11:13, Ignjatije рече

У то време није постојао пост као данас, тако да се не може ни односити директно и конкретно на њега. Из цитата можеш извући поуку како да се поставиш када си код оних који не посте.

Дакле, пост важи само кад си у кући и кад те нико не гледа а чим крочиш напоље  или ти неко дође ко не пости, боље је да прекинеш пост да не би испао лицемер? Па, мени ту нешто не штима.

Дакле, треба ли да кријемо да постимо? И то да кријемо тако што нећемо да постимо?

[Volim_Sina_Bozjeg]

imam pitanje da li je post obaveza ili podvig?

 

savrsen post uzdrzanja od mrsne hrane zlih misli necistih zelja slasti itd... da li je to obaveza ili neka vrsta podviga?

[Ignjatije]

  On 19. 3. 2013. at 11:25, R.Žiskar рече

Дакле, ако схватимо и применимо суштину, онда не морамо ни на литургију, ни да се придржавамо поста, ни да идемо у цркву? Која је граница "претераног држања"? Мислим, по тој логици, они који верују у Бога али не иду у цркву, не иду на литургију, не придржавају се заповести и тако даље, представљају оно како православци треба да се понашају?

 

 

Ма дај. Ко је то рекао. Суштина је љубав, чишћење душе од страсти и њено уздизање ка Богу, јединство са Богом. Пост томе и служи. Пост и све што си споменуо (одлазак у Цркву, Литургија,држање заповести..) нису сами себи циљеви него средства за остваривање суштине коју сам поменуо, зато су и потребни.

[R.Žiskar]

  On 19. 3. 2013. at 11:33, Ignjatije рече

Пост томе и служи.

Ако пост томе служи, зашто би требали да се стидимо пред другима ако постимо и да прећутимо некоме ко нам у време поста послужи мрсну храну?

И да ли то важи ако нам неко у време поста понуди и мржњу, лаж, превару, треба ли и тада да прећутимо да постимо? 

[malina :)]

@@R.Žiskar, 

 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/977/tekst/stvaralacki-odnos-prema-postu/

[R.Žiskar]

СУШТИНА ПОСТА

Према речима пророка, пост се састоји у томе да обучемо нагога, да нахранимо гладнога, да свој хлеб поделимо са ближњима. Суштина поста изражена је у речима: „Ако даш гладноме хлеб од душе твоје“ (ст. 10). Пост је време када би требало да заборавимо на себе и да научимо да се жртвујемо ради других. Време поста нам је дато управо зато да бисмо своје животе размотрили у тој перспективи. То је далеко важније и далеко теже него једноставно уздржавање од неке хране.

 

Моје мишљење је да ово треба да буде основа живљења а не само начин који ћемо да практикујемо у време поста. Јер, која је сврха поста и оваквог начина живљења ако по завршетку поста одбијемо да обучемо нагога, да нахранимо гладнога и да свој хлеб поделимо са ближњим?

 

Уколико за неодржавање телесног поста често можемо да нађемо неко оправдање (болест, путовање, недостатак материјалних средстава и сл.), онда за то што се над својом душом не трудимо како би доликовало, немамо никаквог оправдања.

 

За све може да се нађе оправдање, није то спорно. Али, како кажу, ко хоће нађе начин а ко неће нађе оправдање. Да ли је то што можемо да нађемо оправдање за неодржавање телесног поста заиста пут којим треба да се иде?

Углавном, ово је по мени пресудно за ову тему:

 

Понекад ме питају: „Шта да учиним ако ме током поста позову на прославу нечијег рођендана или неког догађаја? Могу ли да једем оно што домаћица понуди, или да одбијем мрсну храну?“ Сматрам да би ово питање требало другачије поставити: да ли би уопште требало поћи, или не?

 

Пост има своју сврху. За некога је то једно, за некога друго. Неко се одрицањем од мрсне хране макар навикава на одрицање као такво и самим тим ће му сутра, ван поста, бити лакше да подели оно што има са другима. Ако почнемо да тражимо оправдање зашто све можемо да прекршимо телесни пост, зар нам неће тада бити лакше да нађемо оправдање и за кршење духовног поста?

[о.Небојша]

Треба видети кога ћемо увредити Господа Бога или ближње ако будемо мрсили. Заповест из Св.писма је дана у доба кад још нису били установљени постови у облику у ком их Цркваданас држи, кад је било чистих и нечистих јела, све зависно ко је у ком народу живео, а нико не наводи канон којим се онај ко крши Св.Четрдесетницу одлучује од Цркве, а ако је клирик да се расчињује _

Требамо се питати да ли нас ти људи нуде мрсном храном из незнања или да би после имали материјал којим ће блатити Православље. Знао сам једнога свештеника који је све попуштао, који је хтео да буде другар свима, како би и они пришли Цркви, али бадава. Често су знали да му кажу : Какав си ти поп, лутао си с нама био овде и онде, мрсио,...  али никада нису рекли да је грех што су и они исто чинили.

Затим да ли би неки муслиман хтео да прекине свој пост јер га неко љубазно нуди храном или би пробао чварке и сланину да не разочара домаћине или би нуђење схватио као увреду.

Има доста људи који због здравствених проблема не смеју узимати масну храну или алкохол. Да ли и њих треба нудити док не из пристојности не наруше своје здравље ?

[Batman]

U čemu je problem ako uzmemo kod domaćina čašu vode ili sok ili jabuku, ne moramo prase, da ga ne bismo odbili.

 

Meni se nikada nije desilo da neko insistira da uzmem meso ako mu kažem da ne mogu ili mu kažem da je u toku post.

 

Kakav je to domaćin koji to ne bi poštovao.i šta ćemo mi u domu takvog čoveka.  Prava je retkost da se neko nadje u takvoj situaciji: da ćemo našim odbijanjem uvrediti nekog dobrog domaćina.

 

Ipak ako nam se to ikada desi, možemo da postupimo kao sveti Oci, da uzmemo jako malo, da ubrzo odemo, a onda da žešće postimo sledećih par dana.

 

P.S i da se naravno bičujemo u tajnosti gringrin

[Драгана Милошевић]

Слажем се, али не пада ми на памет да трубим около о посту.Пре ће моја мати да ме прекаже. Није штос да одаберем недељу за причешћивање и онда да то време проведем у гостима и да се хвалим.

[pink panter]

Zaključak je da manje skitamo u postu , pogotovo kod ljudi koji nas nude posnom slaninom jer ima dosta crvenog na njoj. .smesko.  .smesko.  .smesko.

[Снежана]

nije mi samo jasno u čemu je uvreda ako nekome ljubazno kažeš:"Ne, hvala, ja postim"?

[Драгана Милошевић]

На теми Пост и поштовање домаћина смо рекли да храна није суштина па нам ипак представља потешкоће кад нисмо на свом терену. Питам се како комуницарати у току поста са људима који не живе црквеним животом: и овако уопште? О чему разговарати и остати при том у границама поста.? Обично се све своди на трачарење, оговарање, на жалост псовање итд.

Да ли:

а) ћутати

б) повести разговор о Богу, насилно малтене

в) празнословити као по обичају.

Искрено , мени је ово много већа препрека него храна.Најрадије бих ћутала и испала непристојна у друштву, у кући и сл.

[Драшко]

На пример разговоре почети простим питањем "како си?" Свако воли да добије пажњу. Можда саговорнику треба неко да га саслуша.

 

Теме које би иначе водиле трачарењу, усмерити на конструктивни ток. 

 

Водити теме о књигама, уметности, спорту, музици чему год лепом.

[malina :)]

  On 19. 3. 2013. at 12:43, R.Žiskar рече

Понекад ме питају: „Шта да учиним ако ме током поста позову на прославу нечијег рођендана или неког догађаја? Могу ли да једем оно што домаћица понуди, или да одбијем мрсну храну?“ Сматрам да би ово питање требало другачије поставити: да ли би уопште требало поћи, или не?

 

Пост има своју сврху. За некога је то једно, за некога друго. Неко се одрицањем од мрсне хране макар навикава на одрицање као такво и самим тим ће му сутра, ван поста, бити лакше да подели оно што има са другима. Ако почнемо да тражимо оправдање зашто све можемо да прекршимо телесни пост, зар нам неће тада бити лакше да нађемо оправдање и за кршење духовног поста?

Ипак је требало да копираш пасус до краја, а не да извучеш из контекста!

 

Понекад ме питају: „Шта да учиним ако ме током поста позову на прославу нечијег рођендана или неког догађаја? Могу ли да једем оно што домаћица понуди, или да одбијем мрсну храну?“ Сматрам да би ово питање требало другачије поставити: да ли би уопште требало поћи, или не? Ако смо одлучили да пођемо, онда ће, мислим, наше седење међу радосним људима и одбијање понуђене хране - а што ће послужити као неми прекор за све који не посте - бити неисправно. Господ Исус Христос је рекао: А кад постите, не будите суморни као лицемери, јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте... А ти када постиш, помажи главу своју и лице своје умиј. Да те не виде људи где постиш, него Отац твој (Мт 6,16-18). Христос овим речима показује да пост има спољашњу и унутрашњу страну.

[Srdjan Kotur]

Evo u petak je utakmica protiv Hrvatske, društvo se organizuje, zovu i mene. Šta činiti?