Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Дејан]

О коме “гостопримство“ је овде реч, када се госту не поштује вера и његово послушање према Цркви? Ја не бих ишао код оне који неќе да поштују моје право да постим. 

Možda ljudi ne znaju da postite,možda u kući nemaju ništa posno da vam ponude...

[Лазар Нешић]

Слабо се мешам са људима, најчешће нигде не идем, углавном седим кући и гледам своја посла, тако да немам тај проблем ...

Кад бих морао негде ићи, гледао бих на пост разборито: с ким сам, где сам, кад сам, итд. па бих тако и просуђивао према оној: свој типик остави у својој келији и не носи у туђе.

[Дејан]

Па и то што кажеш. У земљи где се 80% изјашњава као Правослани и где је понос бити Православан, гледајући на друге вере као секте, а где реално 2% људи пости, онда стварно не треба да се стиде, него ових 2% "залуђеника" за веру.

pre koju deceniju je bilo ponos biti član partije,sad je ponos nešto drugo,promenila se moda....

Nema potrebe nametati svoje vidjenje sveta drugima,mi Hrišćani imamo svoj put oni svoj...popravljajući sebe mi popravljamo ovaj svet a ne popravljajući druge...

[Драгана Милошевић]

Проценим сама . Није сав штос у храни него у љубави према домаћину. На пример јуче сам била детету на четврти рођендан. Људи пали с ногу док су спремили и ја да бупнем: Хоћу гибаницу. Зарила би им нож у срце.

[draganzzz]

Aj da ispostujemo domacina pa mu pomognemo i unesemo 2 tone uglja kad mu stigne! .smesko.

[Rašo]

Велика је ствар пост, но љубав је још већа. Ако се постом демони прогоне, страсти укроћавају, тело умирује, дух сређује, љубављу се Бог усељава у човека. Сам је Господ нагласио пост као неопходан, но љубав је истакао као главну заповест. У првој половини прошлога столећа владао је Охридом Џеладин-беј, одметник од султана и самостални господар, а црквом је у то време управљао митрополит Калиник. Џеладин-беј и Калиник, иако разне вере, били су врло добри пријатељи и често један другог посећивали. Догоди се да Џеладин беј осуди 25 хришћана на вешала. На Велики Петак требало је да буду обешени. Митрополит, сав узбуђен због тога случаја оде ка Џеладин-беју и стане га молити да ублажи казну. Док су они разговарали, стигне и време ручку, и беј позва митрополита да руча За ручак је било спремљено јагњеће месо. Митрополит се извини да због поста не може остати на ручку и спреми се да изиђе. Жао буде беју и рекне митрополиту: "Бирај, или ћеш јести са мном и 25 људи ослободити од вешала, или нећеш јести и пустити их на вешала":
Митрополит се прекрсти и седе за ручак, а Џеладин ослободи осуђене од смртне казне.

 

Владика Николај: Охридски пролог, Расуђивање 27.јануар

[draganzzz]

Ne nego ce vladika da kaze, pucaj ja i sada drzim post! .smesko.

[Orthophill]

Možda ljudi ne znaju da postite,možda u kući nemaju ništa posno da vam ponude...

 

Ваљда имају чашу воде... 

 

А приќа о Џеладин-бег и Митрополит Калиник, не видим да има неку везу са овом тему. Једно је јести мрсну храну да би неко не умро, а друго је јести мрсну храну због нашег стомакоугоѓењу и неко чудно смирење. 

[Дејан]

Ваљда имају чашу воде...

ne znam ja se osećam mnogo arogantno kad trubim pred sobom kako postim,sad ne tubim više ja,sad to radi moja majka umesto mene,:"Znate,Dejan posti ali on će da jede"

Dobila je zabranu da to radi

[malina :)]

Није крајност, него искрен пост, без увијања, такав сам и приватно, што би писао или говорио да би се некоме свиђало, био би онда лицемер. А ја никога не осуђујем, него констатујем, таква нам је реалност. А сигурно је пост да истртљамо по форуму како постимо, шта постимо, какви смо кад постимо, који подвиг имамо у току поста, колико се молимо и слично.

Константно уваљујеш другима да лицемерно посте ако се послуже мрсном храном код домаћина који је у време поста нуди. Ти у томе видиш кршење поста, а они виде нешто више од те хране. Није проблем да ти видиш пост онако како видиш (као искључиво храну), то је твој став и ок поштујем, али није у реду да прозиваш друге који се не воде твојим мерилима. Има оних који сматрају да је поштовање домаћина изнад хране, па ће тако пре погазити пост него човека, јер полазе од претпоставке да је домаћин из љубави изнео оно што је имао како би их угостио и треба сад да га стављају на стуб срама што није изнео посно, а још горе осуђивати га што и сам не пости. Дакле, слободно ти изједначавај пост са храном, али то ти не даје за право да проглашаваш друге лицемерима, фолирантима и слично.

[draganzzz]

Kad smo vec kod svakakvih domacina, ja sam gostovao kod nekih mojih rodjaka skoro pa otvorenih ateista,

 

koji su znajuci za moje opredeljenje itekako spremili i izneli pored ostalog i posne djakonije.

[Дејан]

Jedan status sa fejsa

 

За све оне који ПОСТЕ на сав глас кад уђу у пекару или продавницу, а посебно док се возе аутобусом и причају телефоном, ево шта Свети Јован Златоусти каже о томе:

„Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ.

Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног – своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње“.

Дакле, маните се изјава типа ЈА ПОСТИМ са нагласком на П јер је одвратно слушати квазиверништво и рекламирање. Толико.

[feeble]

http://www.youtube.com/watch?v=fC2qfrsDe8E

[malina :)]

Ево, цитираћу те, па ти види да ли сам искарикирала нешто

Од сада цео пост идем по гостима, нећу осетити пост. 

 

Па више сам поносан на пост и на моју веру и то ћу јавно свакоме рећи, па и код некога у гостима, него на те неке форе које су кренуле по Православљу да не увредиш некога ако нећеш да узмеш мрсно, то ми је лицемерно. Пре би требало ти људи да се стиде што не посте (причам о Србији где је "већина"  Православна).

Него, ја сам о твом ставу изнела мишљење да га поштујем и не треба да ми се свиди да би га поштовала, али ваљда могу да коментаришем на њега?

[Лидија Миленковић]

Пошто сам рођена 8. априла, најчешће ми је рођендан током поста. Тако беше и за мој 40. рођендан.

Моја мајка, душа моја, поранила, да ме "ухвати" у кревету, и изненади посном тортом.

Ствар је у томе што је премазала  торту  обичним шлагом који је умутила са водом. Знала сам да у том шлагу има млека у праху, али сам појела парче торте које ми је пружила, не желећи да јој покварим радост.       

  Још пар пута сам се свесно омрсила за време поста, и то када сам  хранила мало дете, и  сркнула из кашике да проверим да ли је храна ОК за бебиронче.

У свим осталим ситуацијама, се захвалим, кажем да постим, направим неку комбинацију са салатом и хлебом, и тако испоштујем и домаћина и пост.