Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату - Сећање на хероје

[Милан Ракић]

Наредник Јефта Арсић, пилот-ловац

Јефта Арсић је рођен 10. септембра 1912. године у Станчевцу код Прешева. Након Подофицирске школе за авио-механичаре, уписује Пилотску школу и Школу за пилоте-ловце. Априлски рат га је затекао као пилота у склопу 36. ловачке групе на аеродрому Режановачка коса код Куманова.

Погинуо је 6. априла приликом одбране Куманова од напада немачког ваздухопловства. И Јефта је одлучио да изведе "таран" и тиме са собом у смрт, поведе и једног немачког авијатаичара...

Наредник Ратомир Милојевић, пилот-ловац

Ратомир је рођен 26. септембра 1914. године у Нишу. Након Подофицирске ваздухопловне школе, у Мостару завршава и Пилотску, односно Школу за пилота-ловца. Као ловац, дочекао је Априлски рат у Куманову.

Полетео је 6. априла да се супростави непријатељу. Како то у застарелом Хокеру није могао учинити конвенционалним средствима, следећи пример командира ескадриле, капетана Војислава Поповића, извео је "таран" и тако елеминисао једног Швабу, али се и он тада сурвао на земљу и погинуо.

[Милан Ракић]

Наредник Верољуб Стојадиновић, пилот-ловац

Родољуб се родио 3. фебруара 1916. године у селу Медвеђа код Трстеника. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу У Новом Саду. Потом је отишао у Мостар у Пилотску школу, а обуку за ловца 1938. године, завршио је у Нишу. Уочи Априлског рата, био је пилот у саставу 36. ловачке групе у Куманову.

Полетео је 6. априла у сусрет непријатељским летелицама, али је у једном дуелу његов Хокер био погођен на малој висини тако да Верољуб није имао довољно времена да напусти неуправљиву летелицу у којој се срушио и погинуо на лицу места.

Капетан Ото Сеп, пилот-ловац

Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство и у Новом Саду завршава Пилотску школу. Потом у Земуну у Шестом ловачком пуку завршава обуку за ловца, а у Белој Цркви обавља гађање и обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у ловца. Рат га је затекао на дужности ловца у 110. ловачкој ескадрили у Косанчићу код Лесковца.

Приликом извођења задатка пресретања у рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију, оборио га је један немачки Месершмит, изнад села Дулене код Рековца. Ото Сеп је и сахрањен у том селу.

[Милан Ракић]

После II светског рата, припадници РВ и ПВО са аеродрома Скопски Петровац и Савез бораца општине Куманово, храбрим пилотима Петог ловачког пука, на месту где је био аеродром Режановачка коса, подигли су спомен обележје...

 

[Милан Ракић]

Погинули припадници Трећег бомбардерског пука Треће мешовите ваздухопловне бригаде

Мајор Бранко Фанедл, пилот-ловац

Бранко је рођен 30. маја 1903. године у Сиску. По завршетку Војне академије, службовао је у пешадији и ауто јединицама, да би 1928. године ступио у ваздухопловство. Завршио је Пилотску школу у Новом Саду, а ловачку школу и школу гађања је привео крају 1937. године. Ипак, прешао је на бомбардерску авијацију и Априлски рат га је затекао на дужности Команданта 64. групе Трећег бомбардерског пука на аеродрому Обилић код Приштине.

Првих неколико дана Априлског рата, Фанедлова јединица је извршила неколико спектакуларних задатака, од којих се нарочито истиче уништавање једног дела немачке Панцир дивизије код Страцина у Македонији, када је група од 34 наша авиона на челу са Фанедлом изненадила Немце, те ови нису испалили ни један метак. Такође, Фанедл је командовао и разарањем два немачка аеродрома у околини Софије. Када је ипак његова јединица морала да се повуче у ужу Србију након силовитог налета непријатеља, 12. априла је Фанедл полетео на задатак да нападне немачке колоне на путу Ћуприја-Јагодина и Крагујевац-Топола, са примарним задатком уништавања моста на Великој Морави код Ћуприје. Када се група од 12 наших авиона стуштила на непријатеља, Немци су их ипак дочекали и четвороцевним флаковима дејствовали по нашим бомбардерима. Авион у којем се налазио мајор Фанедл је оборен код села Буковаче у близини Јагодине.

Капетан I класе Никола Теофилов, пилот

Никола је рођен у месту Ковно у Царској Русији 24. јула 1904. године. Његова породица је пребегла у Србију након победе Револуције. Никола је завршио Пилотску школу у Новом Саду, а обуку за бомбардера са школом гађања је спровео у Белој Цркци 1934. године. Био је пилот бомбардера До-17 на аеродрому Обилић код Приштине.

Погинуо је у посади са мајором Фанедлом, 12. априла 1941. године, када су након бомбардовања немачке моторизоване јединице оборени изнад села Буковче код Јагодине

[Милан Ракић]

Наредник Фрањо Рибич, летач-механичар

Фрањо је рођен у месту Свети Петар код Марибора 2. фебруара 1911. године. Завршио је Морнарички машинску школу у Кумбору, али је прешао ваздухопловство и 1939. године завршио обуку за летача-механичара и летача-стрелца. Рат га је затекао на тим дужностима у бомбардерској ескадрили у Обилићу крај Приштине.

Био је у посади са мајором Фанедлом, када је њихова летелица након бомбардовања немачке колоне код Јагодине погођена. Авион се срушио код села Буковче у близини Јагодине.

Капетан I класе Милутин Стокић, пилот

Милутин Стокић је рођен 2. октобра 1906. године у Свилајнцу. Војну академију је завршио 1. октобра 1930. године, а онда је ступио у ваздухопловству. Ту је завршио прво школу за извиђача, да би се онда обрео у новосадској Пилотској школи. Звање војног пилота је стекао 1938. године. Иако је био у саставу Трећег бомбардерског пука, рат га је затекао на дужности командира 3. ескадриле извиђача у Трећој армији, на аеродрому Тетово.

Када су Немци ушли у Скопље, његова ескадрила је пребегла у Грчку, на аеродром Лерин. Из Грчке је 9. априла полетео на извиђање немачких положаја код Битоља, али је том приликом налетео на ПА ватру, коју је отворила заштитна батерија немачке Панцер дивизије и Милутинов авион је погођен пао у ширем рејону Битоља.

[Милан Ракић]

Поднаредник Слободан Радивојевић, летач-механичар

Слободан је рођен 1. јуна 1919. године у Чачку. Завршио је Ваздухопловну механичарску школу у Новом Саду, а потом и обуку за летача-механичара и летача-стрелца. Рат га је затекао у извиђачкој ескадрили Треће армије на тетовском аеродрому.

Када је као летач-стрелац полетео 9. априла 1941. године са капетаном Стокићем на задатак извиђања непријатеља код Битоља, тамо их је дочекала ПА ватра којом је срушена њихова летелица и обојица су погинула.

Наредник Стојан Пуљевић, летач-радиотелеграфиста

Стојан је рођен у селу Црница код Подгорице 20. јуна 1907. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу, а потом редом и курсеве за бомбардера, стрелца и на крају за летача-радиотелеграфисту. Рат га је и затекао на тој дужности на аеродрому Обилић код Приштине, авион До-17.

Погинуо је 10. априла на Карпатима у авиону До-17 када се један део летача из састава Трећег пука одлучио да прелети за СССР. Због слабе видљивости, ударили су у планину.

[Милан Ракић]

Наредник Петко Милојевић, пилот

Петко је рођен 14. октобра 1912. године у Ужичкој Пожеги. Завршио је прво Подофицирску ваздухопловну школу, а затим и Пилотску школу у Мостару. Пилотско звање је стекао 1938. године. Априлски рат га је затекао на дужности пилота бомбардера До-17 у Трећем бомбардерском пуку.

Када је дошло до повлачења пука са територије Космета, Петко је са својом посадом решио да жив не падне Швабама у руке и предузео прелет за СССР. Међутим, на том путу су се испречили Карпати, у које је њихова летелица због лоше видљивости ударила 10. априла.

Наредник Миленко Грујовић, летач-радиотелеграфиста

Миленко је рођен у Сирчи код Краљева. Након завршене Подофицирске ваздухопловне школе, завршио је и курс за митраљесца бомбардера, а потом и за радиотелеграфисту, да би 1937. године био промовисан у ово летачко звање. Априлски рат га је затекао на тој дужности на авиону До-17, аеродром Обилић код Приштине.

И он је нажалост погинуо тог кобног 10. априла, када је део летачког састава након повлачења са Космета решио да пребегне у СССР. Полетели су из Пожеге, али су ударили у Карпате због магле и слабе видљивости.

Још два припадника Трећег бомбардерског пука, наредник Живота Којадиновић, летач-механичар и наредник Душан Миливојевић, летач механичар су погинула, али нажалост немам њихове слике. Они су настрадали 8. априла када су њихове авионе оборили немачки Месершмити док су бомбардовали немачку оклопну бригаду код Качаника.

[Милан Ракић]

Уочи 29. новембра Дана Републике оне пређашње, те 1973. године грађани села Буковче и Рибница, односно локални одбори Савеза бораца су подигли споменик посади Дорниеа До-17, која је оборена изнад њиховог села док је бомбардовала непријатељску колону код Јагодине. Споменик је подигнут у част мајора Бранка Фанедла, капетана Николе Теофилова и наредника Фрање Рибича. То је уједно и једини споменик подигнут неком припаднику Трећег бомбардерског пука ЈКВ.

 

[Перса]

Хвала Милане,

за труд и стрпљење,

Ово је заиста дивно да на насем сајту Поуке имамо причу. srcee

[Милан Ракић]

Дејства и губици Четврте бомбардерске ваздухопловне бригаде

Четврта ваздухопловна бригада је као што је речено негде на почетку ове приче, била састављена од два бомбардерска пука, Првог и Седмог.

Први бомбардерски пук је имао две групе са по две ескадриле. 61. група са 201. и 202. ескадрилом је била у Давидовцу код Параћина, док је 62. група са 203. и 204. ескадрилом базирала у Бијељини. Наоружани су били Бленхајмима и задатак им је био дејствовање по немачким аеродромима, комуникацијама и јединицама у пограничној зони Румуније и Бугарске (северно од планине Балкан) и по јужном делу наше територије (Вардарска бановина). Овај пук је у прва три дана Априлског рата имао веома успешна дејства по покретима немачких трупа око Скопља, Бујановца и у Качаничкој клисури. Такође, 12 Бленхајма је полетело из Бијељине и дејствовало по немачкој Панцер дивизији код Страцина и тада су непријатељу нанети велики губици, који га ипак нису успели зауставити. Као што рекох, дејствовали су до 8. априла, а потом је аеродром Давидовац био завејан и обавијен маглом, тако да се са тог летелишта није могло дејствовати. А већ 10. априла када се магла мало разишла, било је касно за икакво дејство, јер су Швабе већ биле пред Параћином. Пилоти су кренули у повлачење за Бијељину са намером да пре тога изврше дејство по непријатељу који им је био за вратом. Међутим, на полетању су се због дубоког снега слупала два авиона, а остали су успели да се домогну Бијељине. Нажалост њихов прелет у Семберију, није остао непримећен, те је следећег дана, 11. априла, немачка ловачка авијација извршила дејство по том до тада вешто скриваном и маскираном летелишту. и уништила неколико авиона. Узрок томе је вероватно била издаја и неспособност и неке "необичне" одлуке мајора Крсте Лозића (граниче се са издајом, али то није никада доказано, оправдано је неспособношћу), који је на командном месту наследио погинулог Команданта, легендарног Ферду Градишника (који је настрадао 8. априла). Лозић је наиме нардеио да се 11. априла авиони извуку у јутарњим сатима из шуме где је оно што је преостало било добро сакривено и да се спреме за дејство 12. априла. Пилоти су се бунили и предлагали команданту да то не ради, јер ће немачки извиђачи "наћи" авионе и дејствовати по њима. Но Лозић је био доследан свом наређењу, тако да је 16 преосталих Бристол Бленхајма, испоручено Немцима на тацну 12. априла у 6 сати. Неколико Месершмита је завршило посао кажу за 17 минута. Уништили су 15 машина, а Крсто Лозић као командант, тада није ни био на аеродрому. Претходну ноћ је "загинуо" негде у Бијељини... Остао је само један Бленхајм, који се након тог напада винуо у ваздух и кренуо пут Никшића, где је по инструкцији требала да буде крајња тачка повлачења, али није стигао до тамо... Код Зворника га је уништила наша ПВО. Тиме је престао да постоји Први бомбардерски пук и буквално, јер је ово била последња летелица. Преживело људство пука, из Параћина и Бијељине су се пешице повлачили према Сарајеву...

Седми бомбардерски пук такође са две групе, базирао је на аеродромима Прељина код Чачка (66. група-211. и 212. ескадрила) и Горобиље (Добрић) код Ужичке Пожеге (67. група-213. и 214. ескадрила). Задатак ове јединице је било дејство по непријатељским објектима и јединицама на територији Албаније као и по непријатељским покретима на територији Вардарске бановине. Део пука који је био у Прељини је дејствовао првих неколико дана Априлског рата и то на два италијанска аеродрома у околини Скадра. Тада су уништени и важни мостови на рекама Дрим и Бојана. Такође, пук је пружао подршку јединицама наше Треће армије, која је једина и имала нека офанзивна дејства у Априлском рату, бомбардујући непријатељске покрте у Качаничкој клисури, око Криве Паланке, Куманова и Страцина. Ова пак група која је била у Пожеги, помало одсечена од света, није ни дејствовала, јер је командант Хинко Драгић, својим пилотима говорио да нису добили наредбу за полетање, а ови нису ни имали ни могли како да се информишу, јер су укинута сва комуникациона средства. За њих практично рата није ни било, док тамо негде 10/11. априла нису сазнали да им је непријатељ готово поробио земљу. Тада је један део њих из Горобиља прелетео у Прељину, оглушивши се о Хинкове наредбе, одакле су покушали прелет за СССР. Нико није успео да прелети Карпате... Сви су изгинули... Преостали су са неколико авиона одлетели за Никшић... 

[Милан Ракић]

Погинули припадници Првог бомбардерског пука Четврте бомбардерске ваздухопловне бригаде

Пуковник Фердо Градишник, пилот-ловац

Фердо је рођен 1899. године у селу Велики Лешнов у Истри. Након завршене Војне академије, 1922. године ступа у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача, а потом после Пилотске школе, постаје и пилот-ловац 1925. године. Они који га се сећају и који су оставили записана сећања о овом честитом Словенцу кажу да је био један од најбољих, ако не и најбољи наш пилот између два светска рата. Да је као представник нашег војног ваздухопловства диљем Европе учествовао на ваздухопловним "утакмицама" како су се тада звали аеромитинзи са такмичењима пилота у акробатском, навигационом и борбеном летењу. У земљи је затекао такође огромну репутацију, али је након завршених школа тактике и оператике, крајем 30-их прешао на бомбардерску авијацију на командне положаје. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта Првог бомбардерског пука у Бијељини.

Прва два дана пуку нису издавани задаци, а пошто је Фердо наредио скривање летелица и маскирање летелишта, три дана су Немци "зврјали" над Семберијом, али нису могли да пронађу где је Фердова јединица. Трећег дана, 8. априла, пук добија наредбу да дејствује по непријатељском покрету јединица у Качаничкој клисури. Фердо је повео своје момке и први је и дејствовао по колони тенкова на путу Скопље-Куманово. Остало је нејасно до данас, да ли је Фердо починио грешку и авион увео прениско у објекат дејства, те је ударни талас, односно експлозија бомби које је изручио на немачке тенкове оштетила Градишников авион, те се он срушио, или је то учинила ватра немачких флакова која је оборила још неколико наших авиона, но то је био крај овоземаљског живота за храброг Словенца Ферду, који за разлику од (треба рећи мањине) неких својих земљака, није "подвио реп", него се ставио на чело својих летача у покушају да пружи отпор непријатељу.

Наредник водник Живан Јовановић, пилот

Живан је рођен у Малој Крсни 14. новембра 1908. године. Завршио је Ваздухопловну школу за авио-механичаре, а потом је отишао у Мостар у Пилотску школу, где се обучавао за пилота транспортних авиона и авиона бомбардера. Пилотско звање је стекао 1936. године. Рат га је затекао као пилота у Првом пуку у Бијељини.

Погинуо је 8. априла бомбардујући непријатељску колону на путу Скопље-Куманово, када је оборен његов Бристол Бленхајм.

[Милан Ракић]

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Василије Мировић, пилот

Василије је рођен 1. новембра 1907. године у Липову код Колашина. Пилотску школу је завршио у Мостару 1928. године, а школу гађања и ноћног летења 1931., односно 1935. године. За време Априлског рата, обављао је дужност пилота у Првом бомбардерском пуку у Бијељини.

Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања колоне немачких тенкова код Куманова. Оборила га је немачка противавионска артиљерија.

Поднаредник Слободан Ђорђевић, летач-стрелац

Слободан Ђорђевић је рођен 28. августа 1919. године у Крагујевцу. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу за авио механичара у Новом Саду 1939. године. Потом одлази у пилотску школу у Мостар, где завршава обуку за летача-стрелца(бомбардера) 1940. године. Рат га је затекао на тој дужности у Првом пуку у Бијељини.

Погинуо је приликом извршавања задатка бомбардовања непријатељске моторизоване колоне код Куманова. Био је у посади са Василијем Мировићем, када су њихов авион оборили немачки флакови.

[Милан Ракић]

Поручник Ђорђе Стефановић, пилот

Ђорђе је рођен 20. фебруара 1909. године у Суводолу код Смедерева. Након завршене Војне академије ступа у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача, да би 1938. године стекао и звање пилота. Као пилота бомбардера, Априлски рат га је затекао на аеродрому код Бијељине.

Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања немачке моторизоване колоне на путу Скопљу-Куманово, када је његов авион оборен.

Капетан I класе Никола Иванчевић, пилот-ловац

Никола је рођен 21. јула 1907. године у Подгорици. Завршио је редом Војну академију 1928. године, Школу за летача-извиђача 1930. године, Пилотску школу 1933. године, школу гађања 1934., ловачку школу и школу ноћног летења 1936. година. Априлски рат га је затекао на дужности командира 204. бомбардерске ескадриле Првог пука у Бијељини.

Другог дана рата, 7. априла Николина ескадрила је добила задатак да нападне немачку моторизовану колону на путу Крива Паланка-Страцин-Куманово. Иванчевић је водио своју јединицу, успешно дејствовао по непријатељу, али је ватра немачких флакова погодила његов Бристол Бленхајм, који је експлодирао још у ваздуху.

[Милан Ракић]

Наредник Стјепан Јурковић, летач-радиотелеграфиста

Стјепан је био родом из Царевца код Карловца. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу за везисте, да би 1940. године завршио и летачку обуку за ово занимање (РТГ). У Априлском рату је био распоређен као летач-РТГ у Првом ваздухопловном пуку у Бијељини.

Погинуо је 7. априла када је Бристол Бленхајм у којем је он био члан посаде, а којим је пилотирао капетан Иванчевић, погођен и оборен изнад Куманова.

Поручник Владимир Кинк, летач-извиђач

Владимир је био родом из Рајхенбурга (Брестаница) код Брежица, немачког села у Словенији. Војну академију је завршио 1936. године, а по преласку у ваздухопловство, 1939. године је завршио обуку за извиђача. Рат га је затекао на дужности летача-извиђача у Првом бомбардерском пуку у Бијељини.

Погинуо је 7. априла 1941. године када је Бленхајм у којем се Владимир налазио директно погођен немачким флаковима на небу изнад Куманова.

[Милан Ракић]

Погинули припадници Седмог бомбардерског пука Четврте бомбардерске ваздухопловне бригаде

Потпуковник Јован Басарић, пилот-ловац

Јован је био Теслин земљак. Рођен је у Смиљану 1897. године. Кадетску школу је завршио у Аустро-Угарској војсци. После слома Аустро-Угарске примљен је у нашу војску, у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача. У Новом Саду онда завршава Пилотску школу, да би 1927. успешно привео крају школовање добивши звање пилота-ловца. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта Седме ваздухопловне базе Седмог бомбардерског пука. Авиони су били на аеродромима у Прељини и Ужичкој Пожеги, док је Јован руководио радом базе у Мостару.

Погинуо је 6. априла 1941. године, када је италијанска авијација бомбардовала мостарски аеродром.

Капетан I класе Јефта Бошњак, пилот

Јефта је рођен 14. марта 1909. године у селу Поповац у Барањи. Завршио је Војну академију, а потом и Пилотску школу, а затим и школу гађања, бомбардовања и ноћног летења. Рат га је затекао на дужности командира 214. ескадриле бомбардера Савоја Маркети на аеродрому Горобиље код Ужичке Пожеге.

Погинуо је 11. априла 1941. године када је група пилота након издаје команаданта групе Хинка Драгића и суочена са сломом наше државе, решила да се не преда. Полетели су са намером да прелете у СССР. Одмах по полетању, приликом изласка из школског круга, у жељи да "узме" североисточни курс, Јефта је својим авионом због мале видљивости и магле ударио у планину код села Зарожје између Рогатице и Горажда.