Постмодерна естетска логика геј активизма

[Euthyphro]

Biljana zar je zabranjeno u umetnosti propitivati pojam 'lepog'? Ovaj pisoar sigurno nije najveći domet umetnosti ali nije ni prosto neko đubre. Dišan je značajan umetnik. Ima i 'gorih' stvari. Hoću da kažem da je prilično bzv odbacivati nešto jer se ne slaže sa mojim ukusom, ili jer ne prihvatam poruku koju delo šalje. Ima velikih umetnika čija mi je poetika i izraz duboko strana- ali da li to znači da su to budalaštine? Kad se pojavio Džojsov 'Uliks', kritičari su govorili kako to nije umetnost i upoređivali to delo sa telefonskim imenikom i raspravom o kanalizaciji. Umetnost ima pravo da bude destruktivna. Da parafraziram Endija Vorhola, radije bih držao ovaj pisoar u kući nego Monalizu, ali to je stvar senzibiliteta. Možda je ovo antiumentnost, so what? Po analogiji, često su u filozofiji najveći filozofi bili antifilozofi, Niče, Marks, Vitgenštajn itd. Ovakva umetnost nosi jednu destruktivnu poruku i zaista je kako je Vaske upotrebio lep izraz 'antikulturna'. To je nešto što mogu da razumem- Platon je smatrao da umetnost koja ne promoviše određene vrednosti mora biti proterana iz države ( including Homera i tragičare), u 'Zakonima' se divi egipatskom slikarstvu na uštrb grčkoj umetnosti. Meni je to totalitarno. Veliki umetnici su stvarali dela koja poput čekića propituju izdržljivost uvreženih estetskih kategorija. Sve je to stvar ukusa. Postmoderna umetnost nije tradicionalna ni u izrazu ni u poruci, ali može biti vrlo zanimljiva, i malo mi je teško kada čujem da se prosto tako etiketira kao glupost, budalaština, itd.

[RYLAH]

Када се нешто жестоко изрекламира као нека "модерна уметност", коју само одабрани и веома интелигентни људи, који се веома разумеју у уметност, могу да схвате и воле, потрчаће да га хвале, како не би испало да нису ни интелигентни ни одабрани, или да се не разумеју у уметност.

На томе се заснива оваква и сличне "уметности".

Ако кажеш да не постоји објективно мерило, стави Давида и писоар једно поред другог, па види шта је од та два уметност.

[Euthyphro]

стави Давида и писоар једно поред другог, па види шта је од та два уметност.

Rekao bih da je i jedno i drugo umetnost. Naravno, zašto bi 'lepo' bilo u fokusu umetnosti? 'David' je lep a Munkov očajnik je ružan, Bošove sablasti su ružne, Bejkonov papa je sablastan. Nema jednog univerzalnog merila- po kome mi možemo reći Leonardo ili Mikelanđelo su umetnost, Marina Abramović, Tomo Gotovac, Dišan i šta znam su nekakva 'onanija'. U pitanju je drugačiji izraz. Ili evo po analogiji, stavi Kvajna i Ničea jednog pored drugog- pa reci šta je filozofija. U umetnosti je slično. Ne postoji jasna definicija, već kako je Vitgenštajn rekao "sličnosti koje niču i nestaju". Dakle, ja ne želim da polemišem jer cenim i vaš stav. A nisam istoričar umetnosti nego čisto amaterski razmišljam. Možda i za hrišćanstvo može biti nekakve poruke u ovakvoj umetnosti- možda je to realnost u kojoj je nestalo 'lepo' kakvo smo znali. Može biti poučnog nečeg u tome. A da umetnost treba da, po svaku cenu, ima neku angažovanu poruku mi je odbojno, čak i kod Sartra pa i kod ovih ljudi koji smatraju da umetnost treba da afirmiše porodicu, tradiciju, itd. Taj stav je nešto najgrozomornije i u Hajdegerovoj estetici. Ali ovo su samo moji stavovi koji mogu biti glupi a amaterski sigurno jesu, tako da se nadam da mi nećete uzeti za zlo.

[Euthyphro]

Када се нешто жестоко изрекламира као нека "модерна уметност", коју само одабрани и веома интелигентни људи, који се веома разумеју у уметност, могу да схвате и воле, потрчаће да га хвале, како не би испало да нису ни интелигентни ни одабрани, или да се не разумеју у уметност.

Slažem se sa ovim u potpunosti. Čak šta više izgleda da je na parodiju ovog stava ciljao Manzoni kada je svoj izmet predstavio kao umjetničko djelo. I to je nekakva angažovanost- kritika onoga na šta je Biljana lepo poentirala kao tendenciju da svako ima legitimitet umetnika, kritika konzumerizma...

[obi-wan]

Poštujem to mišljenje koje je takođe legitimno. Ali možda ovakav tip umetnost upravo upozzorava na ideju kraja umetnosti. Možda se umetnost zasitila sebe i svoje forme. Nazvati sve to budalaštinama je pomalo preterano. Instalacija je potpuno legitimno sredstvo umetničkog izražavanja.

Postomderna je svakako vapaj za smislom, u to nema sumnje, ali nikako sva i nikako svakakva postomderna, upravo zbog nedostatka i jednog zdravog kriterijuma.

Stavise, rekao bih da je bas manjina postomderne upravo vapaj za smislom, a, na zalost, vecina, isprazna misaona gimnastika po principu "ja tebi vojvodo, ti meni serdare"...

Ili, kako rece Aleksandar...

Када се нешто жестоко изрекламира као нека "модерна уметност", коју само одабрани и веома интелигентни људи, који се веома разумеју у уметност, могу да схвате и воле, потрчаће да га хвале, како не би испало да нису ни интелигентни ни одабрани, или да се не разумеју у уметност.

[Биљана]

Biljana zar je zabranjeno u umetnosti propitivati pojam 'lepog'? Ovaj pisoar sigurno nije najveći domet umetnosti ali nije ni prosto neko đubre. Dišan je značajan umetnik. Ima i 'gorih' stvari. Hoću da kažem da je prilično bzv odbacivati nešto jer se ne slaže sa mojim ukusom, ili jer ne prihvatam poruku koju delo šalje. Ima velikih umetnika čija mi je poetika i izraz duboko strana- ali da li to znači da su to budalaštine? Kad se pojavio Džojsov 'Uliks', kritičari su govorili kako to nije umetnost i upoređivali to delo sa telefonskim imenikom i raspravom o kanalizaciji. Umetnost ima pravo da bude destruktivna. Da parafraziram Endija Vorhola, radije bih držao ovaj pisoar u kući nego Monalizu, ali to je stvar senzibiliteta. Možda je ovo antiumentnost, so what? Po analogiji, često su u filozofiji najveći filozofi bili antifilozofi, Niče, Marks, Vitgenštajn itd. Ovakva umetnost nosi jednu destruktivnu poruku i zaista je kako je Vaske upotrebio lep izraz 'antikulturna'. To je nešto što mogu da razumem- Platon je smatrao da umetnost koja ne promoviše određene vrednosti mora biti proterana iz države ( including Homera i tragičare), u 'Zakonima' se divi egipatskom slikarstvu na uštrb grčkoj umetnosti. Meni je to totalitarno. Veliki umetnici su stvarali dela koja poput čekića propituju izdržljivost uvreženih estetskih kategorija. Sve je to stvar ukusa. Postmoderna umetnost nije tradicionalna ni u izrazu ni u poruci, ali može biti vrlo zanimljiva, i malo mi je teško kada čujem da se prosto tako etiketira kao glupost, budalaština, itd.

Sviđa mi se kako si ovo napisao! Lijepo i 'pitko' si to obrazložio! Nema nejasnoća!

Ono što sam ja htjela istaći jeste da nije sve umjetnost što se deklariše kao takvo!

U jednoj stvari se ne mogu složiti sa tvojim stavom a to je da "umjetnost ima pravo na destruktivnost"!

Naravno da ima pravo, ali gdje je tu onda ljepota!? Ili šta je to u destruktivnosti lijepo!?

Kako je i sam Platon naveo da se ljepota može shvatiti kao manifestacija dobrote, a destrukcija nije ništa što je dobro, a samim tim i lijepo!

Ako Bog da pa i ja završim svoju "umjetnost" da li to znači da imam apsolutno sva prava na umjetnost!!? Da li to znači da će sve ono što ja napravim biti umjetničko djelo!? Biti nešto lijepo i dobro!!?? Pa Bože moj, ja imam slobodu umjetničkog stvaranja!

Naravno da neće

[Euthyphro]

Postomderna je svakako vapaj za smislom, u to nema sumnje, ali nikako sva i nikako svakakva postomderna

Slažem se. I neće ostati sve od postmoderne. Ostaće samo ono što je bilo vredno. Kao i generalno u umetnosti. Ali generalno u postmodernoj ima važnih dela i važne poruke. Ako je postmoderna umetnost u stanju da slomi nekakve vrednosti- tim gore po te vrednosti. Ono što vredi, što je istinska vrednost može samo postati aktualizovana zahvaljujući i takvoj umetnosti. Neka bude destruktivnog u umentnosti- tada ćemo videti ono što se ne može uništiti. Ona može samo da uništi ono što je ionako lažno u tradiciji ili religiji.

U jednoj stvari se ne mogu složiti sa tvojim stavom a to je da "umjetnost ima pravo na destruktivnost"! Naravno da ima pravo, ali gdje je tu onda ljepota!? Ili šta je to u destruktivnosti lijepo!?

Verovatno svi teže lepoti. A ponekad je izazov da se i u ružnom vidi lepota. Da se i u nakaznom prepozna nedovoljnost nakaznog. Gledam Munkov 'Vrisak'. Kako je to nakazna slika! Ružna, sablasna! A opet se taj krik izvija u nešto, u nešto izvan same slike. Munkov Vrisak pokazuje svet lišen Boga, svet ružnog, depresivnog, lik na slici vrišti ali mi taj vrisak ne čujemo, kao u noćnoj mori kada čovek pokušava da vrisne pred nečim užasnim a ne uspeva da ispusti glas...ta slika je vakuum, svet lišen Boga. Ružno tako može biti poziv na lepo. Ružno može biti i fascinantno. Bolest, smrt, propadanje, degenerisanost- sve to može biti predmet umetnosti. Možemo biti opčinjeni i pred takvim delima. Potreseni. Ganuti. Nije lako reći kakve bi konkretno emocije umetnost morala da izazove, niti šta bi trebala da prikazuje.

[Natasa.]

Када се нешто жестоко изрекламира као нека "модерна уметност", коју само одабрани и веома интелигентни људи, који се веома разумеју у уметност, могу да схвате и воле, потрчаће да га хвале, како не би испало да нису ни интелигентни ни одабрани, или да се не разумеју у уметност.

http://piletetkino.com/2009/12/carevo-novo-odelo/

[R.Žiskar]

http://en.wikipedia.org/wiki/Congo_%28chimpanzee%29

[Александар Милојков]

greengrin greengrin greengrin

[obi-wan]

Estetika je stvar ličnosti.

Daleko bilo da je tako...

[obi-wan]

Neka bude destruktivnog u umentnosti- tada ćemo videti ono što se ne može uništiti. Ona može samo da uništi ono što je ionako lažno u tradiciji ili religiji.

Ovde treba jedno malo sire objasnjenje. Inace je vrlo diskutabilna tvrdnja...

[Euthyphro]

Ovde treba jedno malo sire objasnjenje. Inace je vrlo diskutabilna tvrdnja...

Naravno da je diskutabilna. To je samo jedan probni pravac u kome pokušavam da razmišljam a ne nekakvo tvrđenje iza kojeg bih stao bez obzira na sve. Samo diskutujemo Većina dela koja su provokativna po religiju i ne dotiču se Hrista. Oni se koncentrišu na nekakve karikature. Niče, npr. o Hristu često govori pozitivno, naravno samo kao o čoveku, ali ono što je stvarno predmet njegovog prezira je 'lažni hrist', antihrist o kome govori Dostojevski u Velikom Inkvizitoru. Karikatura koja je zamenila Boga u nedostatku autentičnog svedočenja života u Hristu. Neka savremena umetnost i mislioci propituje te koncepte, neka ih demaskiraju, poput Ničea. Kada se sruše idoli lažnih hristosa tada ćemo moći da vidimo Njega kakav jeste, kao Boga spasitelja, a ne kao izgovor za licemerje i mržnju. 'Bog' koga, npr. Azdejković mrzi nije naš Bog, jer on ga još ne poznaje. Kada se izvrši ta dekonstrukcija lažne religije, religije koja se svela na sumorni moralizam, tada ćemo biti prinuđeni da potražimo Boga koji zaista jeste istinit. Tu dekonstrukciju milostivo prepuštam postmodernizmu, gnevnim ateistima i dr. Možda će kada oglođu tu ljušturu videti nešto zanimljivo. Niče govori o smrti boga,itd. Ali to nije neka jednoznačna stvar. Bog je mrtav, ali da li znamo da živimo bezbožno? Smrt boga je zanosna misao za Ničea ali i zastrašujuća- to objašnjava priča o ludaku koji kao Diogen čoveka, na ulici traži boga. Kada se sruše karikature boga, moraćemo da potražimo nešto autentično. Tako da uprkos mračnim pojavama savremene umetnosti, itd. vidim ipak nekakav optimizam. Nešto tragalačko.

[Баба]

[DankaM]

Ja u Blicu našla drugačiju fotku