Претражи Живе Речи Утехе

Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije. Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka. Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.

Milica Jevtić (10) bori se sa cerebralnom paralizom i svojom upornošću i hrabrošću izborila se da ne koristi kolica. Međutim, sada je morala ponovo da se vrati u njih kako bi mogla da ide u školu. Milica Jevtić iz Osečine od kuće do škole "Braća Nedić" ima nešto manje od kilometar puta. Od završetka novembarskog mini-raspusta, kada je ostala bez ličnog pratioca, na časove koji počinju u osam sati ujutro, pošto su joj roditelji Mirjana i Slobodan već od sedam sati na poslu, mora taksijem ili je do škole i nazad vozi baka u invalidskim kolicima. Milica je iz kolica sama uspela da ustane pre dve godine, nakon tri operacije i više ciklusa rehabilitacije, a sada ponovo mora da ih koristi jer je ostala bez ličnog pratioca. Pratilac je na bolovanju, a škola i opština ne mogu da se dogovore ko će da plaća zamenu i prevoz. - Zbog Miličine dijagnoze cerebralne paralize i otežanog kretanja, nadležne institucije su nam odobrile ličnog pratioca, pa je u skladu sa zaključkom opštine, škola na početku školske godine sa nama sklopila ugovor kojim Milica dobija ličnog pratioca, čija je obaveza da je dovozi i odvozi od kuće do škole i obratno. Nažalost, Milica ličnog pratioca nema od 13. novembra kada nam je pratilac poslala SMS da je bolesna i da ne radi. Kontaktirali smo i direktora škole, ali je on odgovorio da je to naš problem i da mi treba da obezbedimo prevoz - pričaju roditelji. Nekoliko dana kasnije, porodica je dobila pismeno obaveštenje direktora škole Zorana Petrovića da je "lični pratilac na bolovanju od 16. novembra i ne može da odvodi i dovodi dete". Informacije do kada će biti na bolovanju i da li će škola angažovati zamenu, međutim, Jevtići nisu dobili. Samo tražimo ono što nam pripada po zakonu i što nam je odobreno. Kada taksi, koji smo godinama plaćali, ne dođe po nju, u školu je u kolicima vozi baka. Možete misliti kakva je to ponovo trauma za dete koje se od rođenja bori i koje je uspelo pre dve godine da ustane iz njih i da stane na svoje noge, ali kilometar puta ipak sama ne može da pređe - ogorčeni su roditelji, koji su žalbu uputili prosvetnoj inspekciji i zaštitniku građana. U Opštinskoj upravi Jevtićima su objasnili da je po ugovoru o ličnom pratiocu škola dužna da obezbedi prevoz. Ali dok škola ne raskine ugovor, opština ne može da raspiše novi tender. Direktor: prevoz problem Direktor škole Zoran Petrović kaže da će lični pratilac uskoro doći sa bolovanja, ali dodaje da prevoz i dalje ostaje problem. "Devojka koja je lični pratilac tek skoro je položila vožnju, a nema svoj automobil. Nekako smo se snalazili do sada, obezbeđivali vozača za nju i učenicu, ali su propisi promenjeni, pa prevoz treba da obezbedi opština", tvrdi Petrović. izvor