Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Aquilius Cratus]

То где сам се ја сместио - о томе нећеш ти да судиш.

 

Ne moram jer si ti vec to odradio.

 

Шупљих ли речи.............- па нисам дошао на исповест код мог парохијског свештеника но на форум на коме полемишем са оним који дели савете - непримењујући их на себи.

 

Nije bilo reci o men i i tebi ne formu nego o negativnim pojavama u nasoj zemlji vs negativnim pojavama u drugoj zemlji tako da ti je ovaj spin malo nizak.

 

Хајде, конкретно - о каквим клеветама је реч ?

 

 

Spominjes neko izjedacavanje zrtve i zlocinca sto u kontekstu kritike mog pisanja na ovoj temi moze samo neko ko ima nameru da klevece.

[Aquilius Cratus]

Не знам за друге , али ако би се десило у истом контесту,тј. предавање,  рекао бих , мудро збори човек , треба куповати домаће . Зашто мислиш да ако неко воли своје, мрзи туђе ? Није ни чудо што свугде видиш нацисте .

 

Nije ovde prica o kupovini nego o otimanju i unistavanju tudjeg. Profa je oteo nesto sto nije njegovo i unistio. To je za osudu i u USA i u Japanu pa tako bi trebalo biti i u Srbiji i Hrtvatskoj. 

[nedeljko]

Spominjes neko izjedacavanje zrtve i zlocinca sto u kontekstu kritike mog pisanja na ovoj temi moze samo neko ko ima nameru da klevece.

Па ко је, човече, тебе споменуо међу оне који би да изједначавају оно што се не може изједначити ?

Не надај се да ја мислим да сам већи патриота од тебе или Звонка - само су нам погледи на друштвено - политички збивања у земљи и свету дијаметрално супротни.

[Avocado]

Јеси чула за оно "рђавом је све рђаво".

 

 

Reče čovek kojem je sve potaman i ispravno...

[Aquilius Cratus]

Па ко је, човече, тебе споменуо међу оне који би да изједначавају оно што се не може изједначити ?

 

 

Jako mi je drago ako me ne ubrajas u te ljude koji izjedacavaju zrtvu i zlocinca ali je nejasno zasto si to pomenuo u raspravi samnom. Ali sad vise nije ni bitno.

[DYNABLASTER]

Nije ovde prica o kupovini nego o otimanju i unistavanju tudjeg. Profa je oteo nesto sto nije njegovo i unistio. To je za osudu i u USA i u Japanu pa tako bi trebalo biti i u Srbiji i Hrtvatskoj. 

to je laz, nije unistio jer nije imao masinu za ispravanje vode, vidis kako ti oces da budes naucnicki tacan a fulas osnovno greengrin

[Aquilius Cratus]

to je laz, nije unistio jer nije imao masinu za ispravanje vode, vidis kako ti oces da budes naucnicki tacan a fulas osnovno greengrin

 

Jao jadan ja ode mi dusa u naucnicki pakao.

[Grizzly Adams]

Па ваљда је свима очигледно да овај "патриотизам" који смо имали до сада не само да не функционише, већ има катастрофалне резултате. Ако волимо свој народ и своју земљу, морамо да нешто променимо у томе како гледамо на ствари.

 

Не може вечито да буде "неко други крив". Без обзира да ли ти је други наудио, мораш да гледаш шта можеш код себе да промениш да ти буде боље. Јер друге једноставно не можеш да мењаш, само себе.

[DYNABLASTER]

Jao jadan ja ode mi dusa u naucnicki pakao.

ahahahahahahahahhaaa 0110_hahaha  e brate zato sto si ipak posten pola ti se prasta a pola dodaje :lol: .smil.

[Aquilius Cratus]

ahahahahahahahahhaaa 0110_hahaha  e brate zato sto si ipak posten pola ti se prasta a pola dodaje :lol: .smil.

 

pivo  pivo  pivo

[Милан М.]

Јер друге једноставно не можеш да мењаш, само себе.

 

[DYNABLASTER]

Bravo majstore!

[Grizzly Adams]

Љубав и значи да промениш себе.

[Срђан Шијакињић]

Нису "народи" злочинци и жртве, већ појединци. Сваки злочинац има име и презиме, као и жртва.

То је у принципу тачно, само ако гледамо историју некако је највише тих појединачних жртава на овом несрећном Балкану било баш српске народности. И да, у историјском контексту, српски народ јесте жртва, после толико борби и смрти, на страни савезника и европске цивилизације ми смо прошли најгоре од свих народа око нас. Не причам ово да бих упирао прстом у злочинце већ да бих дао свој микродопринос да се не заборави да су путеви које смо бирали увек водили у крв, нашу а и туђу, и да не бисмо сличне икад опет изабрали. Да нагласим, пошто ово и овде ипак ваља посебно нагласити, и многи злочинци, појединачни злочинци су били Срби и много жртава појединачних је било других народности.

[Дика Израиљева]

"Србска великодушност често је прелазила у слабост. И то у велику и убитачну слабост - у сервилност. Ту слабост показали су у турско и аустријско време Срби избеглице у Русију и у Румунију. Колико је србског народа остало тада на овом страшном ограшју балканском, толико се, у току времена и у неколико махова, преселило у Русију и у Румунију. На овоме страшном ограшју балканском данас има осам милиона Срба. Толико треба да их има у Јужној Русији и у Румунији. Међутим, у Русији нема ни једног јединог. Све се слило и прелило у друго. А у Румунији, која је по крви половином србска као и хрватска, има само једна шака Срба, само као једна преостала стража од пропале војске. Брат је брат, и они православни и ми православни хајде да се назовемо Русима и Румунима! Да се није тако катастрофално мислило, данас би ми имали у Јужној Русији милионе Срба а и у Румунији. Та невероватна слабост, та Ахилова пета, показала се и у време католичко -православне Југославије. Католици су нам браћа, говорило се, вера не игра никакву улогу, главно је крв и језик (као код волова што је главно крв и рикање) а историја, а галерија славних христољубивих царева и краљева, а Косово, а устанак, а Кунамово и Кајмакчалан, а многи милиони бораца за крст часни и слободу златну, а барјаци србски, - то је све ништа: све те висине ми ћемо срубити и нивелисати и уравнити да будемо једнаки. То је језик београдских политичара и историчара. Чак одликоваћемо Карађорђевом звездом с мачевима и орденом светога Саве Немањића најљуће наше мучитеље и слуге римске теократије и бечке аутократије. И још ћемо ставити на равну ногу с Душаном, Милутином и Карађорђем највеће издајнике Словенства, Православља па чак и Хрватства, лажне краљеве Томислава и Звонимира. У историји Југославије остаће овековечене две лажи: лажна историја и лажна политика. То је дошло од србске великодушности, претворене у жалосну сервилност. Ако се Срби не излече од те очајне слабости, они ће бити серви а не Срби и у свакој хетерији и у свакој новој комбинованој држави на Балкану. А свакако ће се излечити искуством из 1941. године, када су доживели да их изда не један Вук Бранковић, и не десет њих, него цело једно племе, цео један народ - ако се народом може назвати - друге вере. Душан се називао: цар свих Срба, Бугара и Грка, па се не зна да је овако био издан ни од Бугара ни од Грка".

 

 

"Национализам балканских народа може се лако ублажити хришћанским сазнањем. Уколико хришћанско сазнање, а то је познавање истине Божје, буде се повећавало утолико ће се оштрине национализма ублажавати. Не да ишчезне него да се ублажи и оплемени вером у Христа и служењем Христу".

 

 

"Национализам србски је универзално хришћански, никад уски и глупи шовинизам. Овако би се могао дефинисати србски светосавски национализам: Уређивати своју кућу и сувишком своје снаге и свога блага помагати сваком народу да уреди своју кућу. Или: Служити Христу Богу на својој земљи и у својој отаџбини, и по могућству и са претеком служити Христу Богу по другим земљама, блиским и далеким, тја до Русије и до Горе синајске, чак и до крајева васељене. Хришћански национализам у универзализму и универзализам у хришћанском национализму. Срби су једини носиоци овога идеала, великим делом и до сада оствариваног, а уз Србе још једино Руси од чланова православне фамилије народа Божјих на земљи. Има ли што спасоносније за сав свет"?

 

 

"Свађа између цркве и државе увек је производила јеретике и безбожнике. У србском народу после угушења богумила, није било никакве јереси. А безверник, ни један једини, није познат од времена Немање па све до кнеза Милоша Обреновића, до најновијег времена, када смо се као слободан народ погледали лицем у лице западне Европе, у лице ове злокобне по свет хемисфере, ове нагрђене од јереси и безверства.

 

Од тада смо ми постали злокобни по сами себе. Нова србска аристократија, такозвана интелигенција, постала је очарана Европом као добром, полацманила се, и свом душом се оделила од свога народа и од народне праволинијске историје, премда је фарисејски гатала о народу и о народним правима, и речју и пером и делом одвраћала је народ од царства небеског и прикивала му душу за благо земаљско и шарени пепео овог пролазног света. Свак је био готов да се похвали службом у двору или министарству или на универзитету, а нико службом Христу Богу. То је почетак најновије и страшне трагедије србског народа. Грешила је и стара аристократија србска, (ако се уопште може говорити о србској аристократији), баш и она теодулска, али је, грешећи, могла увек окренути се Богу и рећи познате молитвене речи: Господе, ашче и согрјешихом, од Тебе не одступихом. Давила се понекад у греху, али није испуштала из руку коноп спасења. Кајала се, испаштала драговољно своје грехе и спасавала се. Нови дављеници србски пак одступили су од Христа Бога, па давећи се нису имали у рукама коноп спасења".

 

Св. Николај Жички (публиковано прије појаве Владимира Димитријевића, тако да се ријечи српског свеца не би приписивале овом (не)православном "публицисти", који је, својатајући Николајева дјела и изигравајући "савјест" Цркви, у великом мјери допринио да се Николаја неки православци и стиде, јер је он, тобож "ревнитељ" као и Влада и разне Владе - злоупотребљивачи ријечи светачке)