Jump to content

Јасеновац без истине и покајања


Препоручена порука

Džeruzalem post: Hrvatska da se suoči sa svojim holokaustom

Autor članka Majkl Frojnd navodi da je Jasenovac poznat kao Aušvic Balkana i da je bio najveći u mreži logora koje je osnovala Nezavisna Država Hrvatska
 
hrvatski-istoricar-svestenik-stjepan-raz

TEL AVIV - Izraelski list "Džeruzalem post"  objavio je, povodom predstojećg ulaska Hrvatske u EU, članak pod naslovom " za suočavanje sa skrivenim hrvatskim holokaustom", u kome ističe da bi ta zemlja tek trebalo da se suoči s masovnim ubistvima koja su počinjenja u Drugom svetskom ratu.

Autor članka Majkl Frojnd navodi da je Jasenovac poznat kao Aušvic Balkana i da je bio najveći u mreži logora koje je osnovala Nezavisna Država Hrvatska.

On podseća da je Hitler dao zadatak Anti Paveliću, vođi fašističkog ustaškog pokreta da rukovodi Hrvatskom, a da se on zarekao da će je lišiti Srba, Jevreja i drugih manjina.

Idući stopama Nemaca, Pavelić je uveo rasne zakone protiv Jevreja, ograničenja na slobodu njihovog kretanja i zabranio im da se bave raznim profesijama.

Ustaše su ubile više od 30.000 Jevreja, što je činilo 75 procenata jevrejske zajednice pre rata, navodi autor, ali dodaje da su primarna meta Pavelića i njegovih kvislinga bili Srbi, kojih je tada bilo dva miliona.

Ustaše su čistile, kako je naveo, hrvatsku zemlju paljenjem srpskih sela i crkava punih vernika, sečom glava sveštenicima. Silom su ih primoravali da prime katolicizam uz pomoć i ohrabrenje biskupa Alojzija Stepinca. Međutim, u Jasenovcu su pokazali zversku okrutnost , ubivši najmanje nekoliko stotina hiljada ljudi u orgiji neopisivog divljaštva.

Jasenovac nije imao gasne komore, ni ubilačke mašine, tako da se ubijalo na staromodan način, noževima, šipkama, sekirama, pa čak i čekićima. Ako je Aušvic bio epitom za mehanizovana ubistva, Jasenovac je otelotvorenje ručno orkestriranog masakra, piše list.

Frojnd pominje i intervju koji je nedavno dao Jaša Almuli (95) autor i novinar, bivši predsednik beogradske jevrejske zajednice. On je Jasenovac oznacio varvarskim, ističući baš tu činjenicu da se ubijalo ručno.

Vrlo retko koristili su metke, rekao je on, opisijući da su ustaše sekle oči, vrat i bacali žive zatvorenike u peći od cigala i trovale decu. Ustaše su čak imale specijalan nož koje su zvale Srbosjek kako bi ubili što je više moguće Srba, navodi se u opširnom članku u magazinu izraelskog lista, na engleskom jeziku.

Takođe, se prenosi svedočenje jednog Jevrejina iz Bosne i Hercegovine Edaurda Sažera, kome su tamo ubijeni roditelji i četvoro od petoro braće i sestara. On je u intervjuu za Memorijalni muzej holokausta u SAD podsetio na praksu ubistva ustaša i mučenje zatočenika. Sažer je gledao s užasom kako je grupa Jevreja iz Sarajeva živa spaljena.

Nakon rata i osnivanja Jugoslavije, predsednik Josip Broz Tito nastojao je da potisne priču u Jasenovcu da ne bi stajao na putu stvaranja novog jugoslovenskog identiteta. Kao rezultat toga Hrvati nisu bili primorani da se suoče s prošlosću i crnim delima, što se nastavilo nakon raspada Jugoslavije i nezavisnosti Hrvatske.

Iako su hrvatski lideri putovali u Jerusalim da ponude reči izvinjenja u parlamentu - Knesetu, legat ustaša je i dalje veoma živ i čak ga cene neki Hrvati. Kao primer navode se memorijalne mise pre godinu i po u dve katoličke crkve u Zagrebu u i Splitu za Pavelića, iako je odgovoran za smrt stotine hiljada nevinih ljudi, navodi Džeruzalem post.

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 367
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ма ово неможе бити истина, неко је преварио те Јевреје, заправо зли Срби су их преварили.

Хрвацка је једна демокрацка држава на прагу ЕУ.

Ово је чиста пакост!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Епископ липљански Г. Јован одржао предавање у Музеју Холокауста на Поклоној гори у Москви

15 субота јун 2013

 

IMG_5171.JPG

 

13. јуна 2013. године у 14 часова у Музеју Холокауста на Поклоној гори  у Москви одржано је предавање Његовог Преосвештенства  Епископа липљанског Г. Јована (Ћулибрка) на тему „Историографија Холокауста у Југославији”. Његова књига под истоименим називом која је недавно издата у Србији, заснива се на магистарској дисертацији Преосвећеног Владике Јована.

Организатори сусрета били су комисија Друштвене коморе за Међунационалне односе и слободу савести и Амбасада Србије заједно с Руским јеврејским конгресом, Центром и Фондом „Холокауст”. Седници су присуствовали представници дипломатских корова Белорусије, Израела, Летоније и Србије, државни и друштвени прегаоци Русије, представници религиозних и друштвених организација и новинари. Ова манифестација је још једна у низу седница посвећених историји Холокауста на територији СССР, Источне и Југоисточне Европе, које се одржавају од 2011.г. – Народ који није искусио бол и патњу није у стању да осети патњу другог народа. За Србе холокауст, геноцид, није само општељудски проблем, то је жива рана српског народа, – рекао је епископ Јован. У његовој књизи се говори о страшним убиствима Јевреја, Срба и Рома на територији Југославије, о постојању концентрационог логора на територији Хрватске, о томе како није само немачка војска, већ су и мештани убијали народе који су живели поред њих.

IMG_5050.JPG

Председник Фонда „Холокауст” Ала Гербер је у свом излагању истакла да „историјска истраживања посвећена трагедији Холокауста, попут историографије владике Јована, треба да постану предмет интересовања Цркве, јер се појава као што је Холокауст тиче свих народа. То је невоља, трагедија, Апокалипса.”

У свом излагању изванредни амбасадор Србије у Русији Славко Терзић, такође је истакао да народи не треба да забораве трагедију геноцида и да треба да се боре против духа историјског ревизионизма који се запажа у последње време. Истакао је да је амбасада Србије увек спремна да учествује у манифестацијама посвећеним сећању на Холокауст.

Након предавања Преосвећени Владика Јован дао је интервју за Радио “Глас Русије”.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 months later...

Нажалост , многи одобравају али мислим да има многих који се стиде.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... I nažalost, niti žrtve dobijaju prostora u medijima (ovde) niti oni koji se stide (tamo). I dalje uglavnom gledamo nacionalističku utakmicu kao masku...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Епископ Липљански посјетио стратишта у селу Млака у Славонији

mlaka2-720x375.jpg

 

Преосвештени Епископ липљански г. Јован, у име Патријарха Српског као администратора Епархије славонске, у пратњи директора Секретаријата за вере Владе Републике Српске г. Драгана Давидовића, посетио је 30. јануара 2014. године храм Светог Илије и стратишта српског народа у селу Млака.

 

Господин Давидовић је дошао вођен посебном бригом за очување стратишта која су била у саставу концентрационог и логора смрти Јасеновац, са циљем да се сећање на жртве сачува. Једина два српска села на левој обали реке Саве која су обезбеђивала везу између Козаре и Славоније била су Млака и Јабланац. Дванаест километара путем низводно а двадесет и три реком Савом, били су удаљени од Јасеновца. Због свог, у време другог светског рата стратешког, положаја били су на првом удару усташких снага. Млака и Јабланац су се налазили и у такозваном сигурносном појасу око логора Јасеновац што је био додатни разлог за истребљење ова два села.

На плавном подручју реке Саве, у селу Млака, пре Другог светског рата живело је око хиљаду и две стотине становника који су се бавили узгојем стоке и обрадом земљишта. Због честог изливања Саве број култура које су се могле узгајати био је минималан те је најзаступљенији био кукуруз.

Прве усташке снаге које су долазиле у село већ почетком 1941. године били су припадници усташке заштите, такозвани Мачековци. На самом почетку рата на нашим просторима, после капитулације Краљевине Југославије, селом Млака су почеле патролирати усташке снаге те су почела и прва привођења ради успостављања власти НДХ. У априлу 1941. године ухапшено је шездесет виђенијих домаћина села Млака и одведено у логор Јасеновац. Након краћег задржавања враћени су кућама. Прва жртва села Млаке био је Миле Крлић који је ишао у логор Јасеновац да интервенише да се пусте ухапшени житељи његовог села.

Иако у великој несигурности, становници Млаке су живели на својим огњиштима све до априла 1942. године. Крајем 1941. године Млака је добила прву сталну усташку посаду – две сатније. Средином марта 1942. године у село долази римокатолички свештеник из Загреба који уз помоћ усташа организује покрштавање православних становника Млаке уз изговор да ће им на тај начин бити обезбеђен несметан живот. Након одређене припреме која је трајала десетак дана покрштавање је обављено у парохијском дому. Према сведочанству преживелих покрштавање се састојало у изговарању формуле: „Нисам више православац него чист Хрват.“ Један број становника села није био на покрштавању јер су успели да се сакрију или на неки други начин избегну привођење.

Међутим, и поред покрштавања за мештане Млаке наступили су ускоро најтежи дани. Пошто се почетком априла у селу окупио већи број усташа почеле су припреме за хапшења. Будући да се Сава била излила и да је већи део села био поплављен почело је одузимање чамаца од свих становника села да би се спречило бежање преко реке у још увек слободне крајеве под Козаром. Ипак на тај начин покољ су успели избећи мештани села Јабланац. Већ 13. на 14. април сви мештани Млаке били су похапшени и спроведени у сеоску школу и парохијски дом. Већ првог дана хапшења усташе су у селу убиле двадесет и шест људи и покопали их на ђубришту. Као разлог за одвођење људи у логор Јасеновац послужио је инсцениран догађај у селу. Наиме, усташе су донеле из Јасеновца три леша већ убијених логораша, обукли им усташке униформе и то представили као напад одбеглих сељана на њихове снаге. Због тога су решили да сви Млачани морају поћи у логор. Након неколико дана задржавања у школи и парохијском дому, прво су велики број жена и деце одвезли у Јасеновац а потом и везаних мушкараца. Мушкарци из села Млаке који су доведени у Јасеновац били у међу првим жртвама које су превезене у Доњу Градину и тамо ликвидиране.

Будући да су испразнили село, усташе су почеле са претресом кућа и са прикупљањем свега онога што су могли наћи: новца, драгоцености, хране и свега осталог. Ускоро је почело одвожење прикупљене хране и стоке из села лађама за Јасеновац и друга места.

Међу одведеним Млачанима у Јасеновац вршен је одабир на способне и неспособне за рад. Жене и деца су убрзо били транспортовани у логор Стара Градишка. Старији мушкарци су свој живот окончавали у Доњој Градини док су млађи слати за Земун и Старо сајмиште одакле су одведени на рад у Немачку и Норвешку. Иста подела је вршена и у Старој Градишки међу женама и децом. Овде су децу одвајали од мајки и држали их посебно затворене у најтежим условима. Веома ретко су добијали нешто хране тако да су већину времена проводили гладни. Из Старе Градишке су често одлазили камиони са децом који су их одводили на усвајање и поделу међу Хрватима и Немцима. Наравно, том приликом су им се мењала имена и на тај начин они су губили сваку везу са својим пореклом. Тек појединци су успели након рата да пронађу своје породице или бар да сазнају шта се са њима десило. Поред преживеле деце из села Млака која су имала срећу да буду на неки начин изведена из логора, познато је по имену 286 деце која су пострадала у селу и логорима.

Након протеривања становника села Млака, усташке снаге су користиле сеоска имања за узгајање неопходних намирница за издржавање логора и усташке војске. Као радну снагу на пространим млачким имањима доводили су логораше из Јасеновца. Постојало је погрешно тумачење да је Млака била женски логор управо због тога што су навећи број запослених на економији чиниле жене које су биле способне за рад. Међутим, на истим имањима али на другим врстама послова били су ангажовани и мушкарци. Жене су се обично бавиле пољским пословима око брања кукуруза, прикупљања сена и узгајања других врста док су мушкарци радили на извлачењу дрва из шуме.

Услови рада су били више него нељудски. Скоро свакодневно мокри, у блату и води, без могућности да одржавају основну личну хигијену, жене и мушкарци су били приморани да раде од изласка до заласка сунца а највише у дугим летњим данима. Усташе које су пратиле лоограше на рад врло често су се над њима иживљавали те је велики број њих окончавао свој живот на месту где су радили. Убијене логораше усташе су бацале у сеоске бунаре, закопавале на ђубришта или једноставно бацале у реку. Скоро свакодневно до Млаке су допловљавали лешеви убијених логораша из Јасеновца. Због свега тога, Млака и њене њиве су претворене у једно велико гробље не само Млачана већ и многих других логораша Јасеновца који су доведени са разних страна.

Међутим, одвођење на рад била је и прилика да се побегне, тако да је један број логораша успео да надљудским напорима дође до слободе. Неки су у том покушају изгубили живот.

Након свих стравичних догађања у селу Млака током Другог светског рата, 1945. године, након окончања рата, у село се вратило свега стотину и шездесет становника.

Приликом посете, владика Јован и г. Давидовић су се упутили у стање храма, који је девастиран у прошлом рату, околних стратишта, као и два споменика подигнута у овом селу, и изразили уверење да је неопходно приступити обнови и озбиљнијем обележавању стратишта у Млаки и очувању спомена жртава нашег Новог Косова.

Приликом посете цркви, владику Јована и Драгана Давидовића срео је г. Дагоберт, Аустријанац који умировљеничке дане проводи у Млаки и понудио се да помогне приликом обнове цркве, рекавши: „Чуо сам да је у овој цркви пострадало много људи, и зато она мора да се обнови, јер праштати морамо, како нас учи наша вера, али заборављати не смемо!“

 

Извор

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

http://www.youtube.com/watch?v=Wu2u4XLtG70

 

Сведочанство жене која је преживела усташки дечији логор.

 

Неке ствари су заиста монструозне, поготово опис како католичке нечасне сестре поступају са децом па чак и својом сопственом.

 

Свакако погледати коме још није јасно ко су усташе и ко су католици у хрватској у време другог светског рата.

NATO STEP BACK NO PLACE FOR YOU IN SERBIA!!!

EU YOU WILL NOT CONQUER LAND OF THE SERBS!!!

СРБИНЕ БРАТЕ ЗАР ИМ ВЕРУЈЕШ? ЖЕЛЕ НАМ ЗЛО ЛИЦЕМЕРИ ЗАПАДА, НЕ ДАЈ СЕ ПРЕВАРИТИ!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"utopiju" знам већ годинама јер је присутан на форуму на коме сам ја модератор (форум пријатељ божији) реч је о провокатору, љубитељу бескорисних и бескрајних расправа. Увек је у праву и не прихвата нити један аргумент ма како подкрепљен био (класична секташка заслепљеност и затвореност). Омиљене две теме су му брањење усташа и сотонизовање Срба. Саветујем да не улазите са њим у расправе јер не воде ничему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"utopiju" знам већ годинама јер је присутан на форуму на коме сам ја модератор (форум пријатељ божији) реч је о провокатору, љубитељу бескорисних и бескрајних расправа. Омиљене две теме су му брањење усташа и сотонизовање Срба. Чувајте се те аветиње.

 

Шта да се ради брате свуда има кукоља...

 

Зато имамо и ове администраторе и модераторе да жању... и сажижу.

 

Ја се први јављам да сваку глупост и неумесност са моје стране бришу одмах без опомене.

NATO STEP BACK NO PLACE FOR YOU IN SERBIA!!!

EU YOU WILL NOT CONQUER LAND OF THE SERBS!!!

СРБИНЕ БРАТЕ ЗАР ИМ ВЕРУЈЕШ? ЖЕЛЕ НАМ ЗЛО ЛИЦЕМЕРИ ЗАПАДА, НЕ ДАЈ СЕ ПРЕВАРИТИ!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • 1 month later...

Јасеновац - 22. април 1945 - Дан сећања на жртве геноцида

 

Да воскреснет Бог и расточатсја врази Јего

и да бјежат от лица Јего ненавидјашчи Јего... (стихире Пасхе)

 

 

Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу - Доња Градина.

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BE-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%BE-r3275

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...