Idemo na Mars?

[Grizzly Adams]

То ти не можеш да знаш.

Do sada slobodno trziste nije izrodilo nijedan revolucioni proizvod. Uglavnom je unapredjivalo vec izrodjene.

Tako da mozda si u pravu, ali do sada nemas nijedan dokaz takve tvrdnje. Ja ne znam nijedan revolucioni proizvod koji je stvorilo (od korena) slobodno trziste.

Нико не може да предвиди тачан след догађаја, али могу да будем сасвим сигуран због примера које видимо свуда око себе. Све што слободно тржиште направи увек је квалитетније и јефтиније од онога што прави држава.

То је закон економије - слободно тржиште управља ресурсима оптималније од било којег централног планера.

[Grizzly Adams]

Al od jednom postajes socijalno pravedan.

Нема то никакве везе, само објашњавам последице одређених акција. Слобода доноси социјалну правду сама по себи.

[Juan Valdez]

Нико не може да предвиди тачан след догађаја, али могу да будем сасвим сигуран због примера које видимо свуда око себе. Све што слободно тржиште направи увек је квалитетније и јефтиније од онога што прави држава.

То је закон економије - слободно тржиште управља ресурсима оптималније од било којег централног планера.

Да, али држава нити централно планира, нити прави било шта на универзитетима. Универзитети су аутономни, држава само финансира поједине пројекте, а пролазе пројекти које прихвате остали научници. Нема ту апсолутно нигде било каквог централног планирања. И подвлачим још једном, не може теорија материје да се вреднује по законима економије, братеееее! Ту је апсолутно бесмислено говорити о понуди, потражњи, ресурсима. То је неки сасвим, сасвим други свет, нема благе везе са економијом.

[Grizzly Adams]

ОК, говорио сам пре свега о производњи. Што се универзитета тиче, исто то раде и приватни универзитети. Не истражују они тамо само лименке за кока-колу...

[Juan Valdez]

ОК, говорио сам пре свега о производњи.

Ту се слажем. Чак би и за Насу могао да се сложим у повеликој мери, да не дужим.

Што се универзитета тиче, исто то раде и приватни универзитети. Не истражују они тамо само лименке за кока-колу...

На приватним универзитетима држава исто финансира фундаменталне пројекте.

[Grizzly Adams]

Да, али нема потребе.

[Juan Valdez]

Да, али нема потребе.

То ти кажеш, а ја ти тврдим да много трчиш пред руду и многи други који су у све упућени далеко боље од теби би ти рекли исто и то не из страха од губљења посла. Ти исти би у року од једне минуте добили бар десет далеко плаћенијих послова са идентичним квалификацијама. Греби га, брате, не може све увек да нам се уклопи у идеалан систем. Све треба да буде једноставно, али не једноставније од тога.

[Avocado]

[Grizzly Adams]

Они могу да буду "упућени" колико желе, али чињеница је да живе од новца који је насилно одузет од других људи. И ту се завршава дискусија. Остали људи када желе да раде нешто "за своју душу", ринтају годину дана од јутра до мрака и штеде да би онда могали три месеца да се баве тиме. Не иду около са пендреком и отимају од других људи.

Што се истраживања тиче, она би се само одвијала другачијим, природнијим и логичнијим редоследом. Овако се сада улаже у нешто што ће нам требати тек за 300 година, а на рачун других ствари које су нам потребне сада.

[Milan Nikolic]

Негде сам читао шта је Наса донела корисно за живот на Земљи. Од противпожарних материјала, преко аеродинамичких облика за камионе (= уштеда горива) и много тога.

Ера хладног рата је нешто што је било специфично, а сада су ствари потпуно другачије. Међутим, остаје једна природна потреба човека за истраживањем свемира.

Наса сада чини паметну ствар препуштањем ниске-орбите приватним компанијама. Користи за Насу су вишеструке: изнајмљивање и коришћење лансирних постројења и томе слично.

За разлику од неких ''шарлатана'' који су нудили лет у свемир, сада ћемо имати комерцијалну понуду на прави начин, где ће се новац од богаташа преливати у радна места - у изградњи су две комерцијалне летелице од којих је једна лепа и мала верзија Спејс Шатла, која ће путовати до М.С.Станице и крстарити орбитом. Са друге стране, Наса тиме жели да омогући несматано бављење вишим циљевима, летовима даље од ниске-орбите и то је један неповратан изазов за цело човечанство.

[Grizzly Adams]

Хахахаха... Па у томе и јесте поента брадер.

[Juan Valdez]

Они могу да буду "упућени" колико желе, али чињеница је да живе од новца који је насилно одузет од других људи.

Опет нетачно и појма немаш шта причаш. Истраживања живе од тог ”отетог новца”, а не истраживачи. Истраживачи се финансирају из других извора, рецимо као предавачи и плате зарађују као и сви остали људи.

И ту се завршава дискусија.

Нема фрке, али онда немој ни да дискутујеш.

Што се истраживања тиче, она би се само одвијала другачијим, природнијим и логичнијим редоследом. Овако се сада улаже у нешто што ће нам требати тек за 300 година, а на рачун других ствари које су нам потребне сада.

Али то тако не функционише. Фундаментална наука не истражује оно што ће нам требати за 300 година, него истражује нешто за шта се уопште нема благог појма да ли уопште има било какву практичну примену. Можда ће имати за 300 година, можда никад, а можда баш у року од пет година то реши неки горући проблем. Управо у тој инхерентној неизвесности лежи највећи проблем аргуманта да фундаменталну науку треба тржишно вредновати. И на крају, углавном скоро све нађе неку примену, али често на тотално неочекиваним местима, на местима која нико жив није могао ни да претпостави, а камоли да планира и да улаже паре.

[Avocado]

Хахахаха... Па у томе и јесте поента брадер.

Ne gledamo svet kroz iste naocari, te ne vidim bas kako ta poenta ide u prilog uskracivanju drzavnog finansiranja istrazivanja...

[Млађони]

Нико не може да предвиди тачан след догађаја, али могу да будем сасвим сигуран због примера које видимо свуда око себе. Све што слободно тржиште направи увек је квалитетније и јефтиније од онога што прави држава.

То је закон економије - слободно тржиште управља ресурсима оптималније од било којег централног планера.

To da je kvalitetnije i jeftinije je tachno. Ali slobodno trziste nikad nije napraivlo nista revolucionarno, dok je drzava narpavila sve do sada revolucionarno. T.j drzavno finasirana istrazivanja.

Али то тако не функционише. Фундаментална наука не истражује оно што ће нам требати за 300 година, него истражује нешто за шта се уопште нема благог појма да ли уопште има било какву практичну примену. Можда ће имати за 300 година, можда никад, а можда баш у року од пет година то реши неки горући проблем. Управо у тој инхерентној неизвесности лежи највећи проблем аргуманта да фундаменталну науку треба тржишно вредновати. И на крају, углавном скоро све нађе неку примену, али често на тотално неочекиваним местима, на местима која нико жив није могао ни да претпостави, а камоли да планира и да улаже паре

Slobodno trziste bi UNISTILO naucni napredak.

Nauka se fokusira u cilju znanja radi znanja.

A biznis se fokusira u cijlju znanja radi para.

Znanje ne donosi uvek pare. Posebno ne naucno znanje.

[Grizzly Adams]

To da je kvalitetnije i jeftinije je tachno. Ali slobodno trziste nikad nije napraivlo nista revolucionarno, dok je drzava narpavila sve do sada revolucionarno. T.j drzavno finasirana istrazivanja.

Наравно да јесте направило пуно тога револуционарног, али је ствар у томе да тржиште унапређује ствари постепено и еволутивно водећи при том рачуна о приоритетима људи. И онда људи не примете шта све нису имали пре 10 или 20 година, а шта имају данас.

Са друге стране, државни програми праве велику штету економији, тј. народу, зато што ресурсе несразмерно усмеравају у једну ствар и онда ми видимо нешто "револуционарно", али не видимо све оно што је због тога уништено и уназађено. У ствари видимо, али тек касније када то изазове економске и финансијске кризе па се онда чудимо "зашто" и "одакле" оне долазе. Државни програми су увек деструктивни по економију.

То је елементарна грешка коју чини већина "мејнстрим" економиста - занемарују оно што није очигледно. Заборављају да ресурси које они тако "мудро" желе да употребе за своје "генијалне идеје" имају алтернативне могућности употребе. И једино тржиште "зна" и може да те ресурсе правилно усмери, јер је таква природа ствари. Ради се о "расутом знању" - ни један појединац не зна шта је свима другима потребно.

Slobodno trziste bi UNISTILO naucni napredak.

Nauka se fokusira u cilju znanja radi znanja.

A biznis se fokusira u cijlju znanja radi para.

Znanje ne donosi uvek pare. Posebno ne naucno znanje.

Ово је толико наивно и погрешно да не вреди ни коментарисати. Слободно тржиште је створило и омогућава научни напредак. Без тржишта наше највеће научно достигнуће до дан данас била би ватра, можда и точак.