Kako treba da izgleda novi drustvenopoliticki sistem za kojim se traga. Sta zadrzati a sta menjati. Kako ga nazvati.

[Dragan Radomirovic]

Добра тема.

Не треба ништа мијењати. Некаквим декретом, револуцијом итд...оно што треба да отпадне или оде на маргину људске историје отиће.

Државе ће све више губити на значају, а нације ће остати на ономе на чему и треба да остану. Језичкој, културној или социјлошкој равни, без неких идеологија које се неће моћи реализовати више.

Технологија која се развија онемогућава многе тајне да се чувају. Информација брже путује, много више људи је свјесно околине и стања у друштву.

Наравно испирање мозга и утицај на масе неће бити елиминас, добиће нову димензију. Сад о томе се може развити читава тема за дискусију.

Углавном, много веће могућности за чињење добра су на помолу, нажалост паралелно томе много веће могућности да се чини и зло.

Државе ће све више губити на значају, а нације ће остати на ономе на чему и треба да остану. Језичкој, културној или социјлошкој равни, без неких идеологија које се неће моћи реализовати више

Kljucna stvar / promisljeno i odmereno , jos bih da dodam da

.

[Dragan Radomirovic]

vo

Bogu Bozije a caru carevo, ne moze samo Bogu Bozije a caru sipak, ako se ne placa porez nema besplatnih skola vrtica zdravstva i socijalne politike a onda raste nesigurnost grabezljivost, kriminal

[Dragan Radomirovic]

Kao prvo, zašto mora da postoji dualizam selo-grad? Pa i grad je samo veće selo. Niti su ljudi na selu moralniji od ljudi u gradovima. Čovek je čovek, bio u gradu ili u selu. Svakoj naprednoj državi potrebni su gradovi, ovako je bilo uvek, ili barem najčešće, u ljudskoj istoriji, tako da gradovi trebaju da budu oslonac društva, ne selo. Nije selo učinilo Rusiju velikom, nego Moskva i Petrograd. Niti je Vizantiju upravljalo selo hiljadu godina nego Carigrad. Šta je Izrailj bez Jerusalima, da'l je Atina selo, Sparta ili Rim? Gradovi su, dakle, potrebni, isto kao i sela; prvi radi privrede, industrije, administracije, infrastrukture itd., drugi radi poljoprivrde i prirode. Priroda, tj. flora i fauna, je jako važno za jedno društvo i treba u mnogim stvarima da ima prioritet. Potrebna je koeksistencija gradova i sela, a mislim da bi dobro bilo da se na prvom pogledu ne bi ni videla granica gradova i sela.

Dualizam gradova i sela, mislim, da su nam ubacili komunisti, jer neobrazovani komunisti, dobivši vlast, morali su da ućute obrazovani gradski stalež ili buržuaziju kako su oni rekli, pa su Srbiju vezali za selo a srpsku kulturu za seljačku kulturu. Ovo lepo vidimo u onome što se danas prezentuje kao srpska nošnja, što je ustvari bila najjednostavnija svakodnevna odeća kmetova, ali ne ona stara, narodna nošnja, kada su ljudi znali da se za te i te prilike doteraju. Ili gde su nam ostali šeširi, šubare, like, pa i fesovi ako hoćemo, te gde su nam kožne i konjaničke čizme do kolena i tako dalje..? Ali zato svuda vidimo onu meni glupu šajkaču, i naravno opanke.. Da se malo prisetimo naše dedovske i pradedovske kulture, e ovo bi bilo lepo, onomad kad smo znali za gitare, tambure i violine, za gajde, frule i gusle, umesto za harmoniku koju su nam doneli španski borci tj. komunisti ili, oprostite mi, cigansku trubu. Dobro su nam oštetili kulturu, i mi se samo korakom po korak oporavljamo. Jer narod se navikao na ciganluk i teško mu je da se odvikne, jer ne zna, i još nemamo dovoljno kapacitete da obnovimo što se bilo izgubilo. Eno, Hrvati se ponose svojim tamburaškim orkestrima, to im je nacionalni brend i ljubomorno brane, a ono su ustvari primili od nas. Ono je bilo kod nas, i trebalo bi da bude kod nas, umesto neka folkerka da nam u svom kratkom miniću mrda svojom debelom zadnjicom..

Imamo mnogo da radimo, ali Bog će dati da dovršimo posao.

Za ostalo: Sloboda, istina, demokratija, odgovornost za svoje bližnje, za društvo, za narod, za sve ljude, jedna dobra i zdrava etika i moral, naravno pravda i tako dalje. Ne trebaju nam ideologije, osim ideologije slobode i ljudskosti. Ko, recimo, želi da bude bogat, neka bude bogat, njegova je sloboda; ali neka primi i odgovornost za svoje ljude i neka radi i za svoje društvo, iskreno i bezlicemerno. I ako sam nije voljan, onda ćemo mi malo da mu pomognemo, tj. uz socijalne zakone i ostalo, kako bi se i takozvani mali čovek obezbedio. Zato i rekoh da nam ne trebaju nikakve ideologije, ni komunizam ni kapitalizam niti što šta drugo, nego jednostavno sloboda (i ljubav) i odgovornost. Ovo je dovoljno, iako zvuči da je malo. Ali nudi mnogo, više nego svaka ideologija. Šta nam trebaju politički programi i Gospod mili zna šta sve, valjda znamo šta nam je potrebno: Sloboda, jedinstvo, socijalna pravda i solidarnost, bezbednost, i ako neko navali na nas da dobije po nos! Četiri, pet stvari, jednostavno.. Ali čovek voli da komplikuje, da filozofira, jer ako mnogo filozofira i brblja onda je mnogo pametan i mi moramo da mu aplaudiramo iako sem gluposti nije ništa rekao.

Ko, recimo, želi da bude bogat, neka bude bogat, njegova je sloboda; ali neka primi i odgovornost za svoje ljude i neka radi i za svoje društvo, iskreno i bezlicemerno. I ako sam nije voljan, onda ćemo mi malo da mu pomognemo, tj. uz socijalne zakone i ostalo, kako bi se i takozvani mali čovek obezbedio. Zato i rekoh da nam ne trebaju nikakve ideologije, ni komunizam ni kapitalizam niti što šta drugo, nego jednostavno sloboda (i ljubav) i odgovornost. Ovo je dovoljno, iako zvuči da je malo. Ali nudi mnogo, više nego svaka ideologija

bliss jeeee Ovo ti je dobro mislim svidja mi se, A sto se tice dualizma selo grad u gradu nema potrebnog bioloskog elektriciteta/

Odavno je poznat utiaj promene jonizace vazduha u prirodi na čoveka. Elektricitet u vazduhu najčešće primećujemo s promenom vremena ili nailaskom ciklone. Nagli porast pozitivnih jona pred oluju loše utiče na ljude, dok izrazito povećanje negativnih jona nakon oluje osvežava i stimuliše. Zagađeni vazduh velikih gradova oblikuje stalnu ciklonu s velikim manjkom negativnih jona.

U zatvorenim prostorijama, kancelarijama i modernim stanovima negativnih jona ima još manje, posebno ako su ti prostori građeni od armiranog betona (Faradayev kavez), upotrebom centralnog grejanja i klimatizacije, TV monitora i računara te zagađenjem dimom cigarete ili niskom relativnom vlagom vazduha i drugim.

Razna merenja pokazuju slične rezultate u različitim industrijskim područjima.

Jedno takvo merenje pokazuje količinu negativnih jona po cm3 vazduha:

• 
  na selu: 800 - 1800,
  
• 
  ulici većeg grada: 200 - 450,
  
• 
  zatvorenom prostoru veće poslovne zgrade: 30 - 50.
  

Sva ta neprirodna stanja odražavaju se na čoveka pojavom brojnih simptoma koje neki nazivaju "bolešću civilizacije", a drugi "simptomima bolesnih zgrada".

Navedimo neke:

• 
  malaksalost (fizička i mentalna)
  
• 
  gubitak koncentracije
  
• 
  depresija i pesimizam
  
• 
  nervoza i povećana osetljivost
  
• 
  migrena i glavobolja
  
• 
  nesanica
  
• 
  teškoće disajnih organa
  
• 
  osećaj gušenja - kao da nema dovoljno kisika u vazduhu
  
• 
  hipertonija i srčane tegobe i druge
  

Osetljivima na klimatske promene takvi uslovi su neizdrživi i bitno smanjuju njihove radne sposobnosti uz izrazit osećaj nelagode. Tajna je u činjenici da kisik koji udišemo prodire kroz alveole pluća u krv samo zahvaljujući svom negativnom naboju. U protivnom nastaje osećaj gušenja - dišemo , ali bez ikakvog učinka. To se najjače vidi pred oluju kad je vazduh prezasićen pozitivno nabijenim jonima.

Istraživanja pokazuju da jedan negativan jon svojim nabojem omogućuje delotvorno vezanje od 10 do čak 80 molekula jona kisika, pa negativni joni uravnotežuju sve značajne biološke procese ljudskog organizma, pospešujući fizičku delotvornost mišića te hormonalnu i intelektualnu aktivnost.

Navest ćemo zanimljivo zapažanje kao rezultat merenja g. Yalcou-a u jednom pozorištu u Njujorku. Merenja izvršena pre izvedbe, u pauzama i nakon predstave pokazuju zapanjujuće povećanje pozitivnih jona a smanjenje negativnih, s početka prema kraju predstave, kao i jedno razumljivo zadovoljstvo publike koja izlazi iz pozorišta i olakšavajući udiše ulični zagađeniji vazduh, ali ipak sa više negativnih jona.

Posledice smanjenja negativnih jona u zatvorenim prostorima poznate su svima koji prisustvuju na sastancima i seminarima. U početku su svi učtivi i raspoloženi, postepeno ton raste, razgovori postaju čak agresivni iako temperatura vazduha nije porasla. To su simptomi pada negativnih jona u vazduhu i udisanja dima cigareta. Isti fenomen pojavljuje se u automobilu, čime se objašnjava tendencija agresivnosti vozača.

Joni se u prirodi stalno stvaraju ali i brzo nestaju, a broj im varira zavisno o meteorološkom i kosmičkom stanju, te o vlazi i zagađenosti vazduha. Negativne jone stvaraju kosmička i sunčeva zračenja, radioaktivnost zemlje, zatim kiša i prskanje vode te vatra (sveća je jak jonizator).

Novija istraživanja (prof. J.G. Metadier) pokazuju da hlorofil biljaka ne stvara neutralni kisik, već atome kisika s viškom jednog, obično dva elektrona (O 2- ili O 1-), koji se spajaju u dvoatomne molekule sa dva nesparena elektrona. Takve negativne jone kisika možemo nazivati "kisikoni" (prema engleskom - oxjons). Istaknimo da borove iglice proizvode više kisikona od drugog drveća, jer uz klorofil, u listu koji je u obliku igle, stvaraju i negativne jone na osnovu "efekta difuzora" (veće izbijanje elektrona na površini manje zakrivljenosti).

Već se dugo zna da je vazduh u borovim šumama lekovit a sada znamo i zašto. Vodopadi i prskanje vode joniziraju vazduh s negativnim jonima na osnovu tzv. "Leonardova efekta".

Negativni joni nisu samo neophodni za život , oni daju život i životnu efikasnost svim živim organizmima bilo bolesnim ili zdravim. Stimulišu sve funkcije, što su dokazala i merenja:

• 
  fizička snaga mišića (mereno na ergografu)
  
• 
  intelektualna aktivnost (merena na encefalografu)
  
• 
  hormonalna aktivnost (merena prema izlučivanju žlezda)
  

Kada su telesne funkcije normalne negativni joni su nedelotvorni, a važno je istaknuti da su neškodljivi, ali sa posledicom da mogu ponekad delovati u jednom, ponekad u drugom smeru. Na primer: ako je arterijski pritisak previsok negativni joni ga smanjuju, a ako je prenizak oni ga povećavaju.

Negativni joni također vrlo dobro prečišćavaju vazduh, posebno u kombinaciji sa niskom koncentracijom ozona. Naime, negativno nabijeni joni se vežu za zagađivače i

alergene, koji su pozitivno nabijeni. Novonastale veće čestice padaju na pod i uklanjaju se iz vazduha koji udišemo.

Većina lebdećih zagađivača i alergena su pozitivno nabijena. U područjima gde postoji visoka koncentracija negativnih jona, dolazi do menjanja naboja lebdećih zagađivača u negativan.

To ima za posledicu magnetsku privlačnost među zagađivačima u vazduhu, uzrokujući njihovo međusobno gomilanje.

Tada postaju preteška da bi nastavila lebdeti u vazduhu i bezopasno padaju na pod, odakle ne mogu dospeti u vaš respiratorni trakt. Čak ako su udahnute pre nego su dospele na pod, te su čestice sada toliko velike da se zaustavljaju na "filterima" gornjih disajnih puteva.

Naravno, bez stalnog generisanja negativnih jona neki od tako uvećanih zagađivača se mogu vratiti u vazduh.

Neka istraživanja sugerišu da negativni joni imaju i biološki efekat na bakterije i viruse, uništavajući ih kontaktom u mnogim slučajevima.

Kao izvor negativnih jona u današnjim urbanim sredinama preporučljivo je, pa i neophodno, koristiti jonizator vazduha. Budući da su " mali " negativni joni , koji su bitni za žive organizme, vrlo nestabilni i brzo nestaju u zagađenom vazduhu (nekoliko sekundi do minute), jonizatori trebaju biti postavljeni u blizinu ljudi: na radnom stolu preko dana, u spavaćoj sobi tekom noći, u autu tokom vožnje.

Ukratko, negativni joni uklanjaju bakterije, vitaliziraju naše ćelije, povećavaju kapacitet kiseonika u krvi, poboljšavaju rad metabolizma, povećavaju moć koncentracije i budnost, uklanjaju umor, povećavaju otpornost prema bolestima, iznimno dobro utiču protiv glavobolje, nesanice, zatvora, alergija, astme, i mnogih drugih tegoba.

[Dragan Radomirovic]

svakom politicaru dati milionce i proterati ga na Havaje ili gde vec oce

da se oformi savet mudrih ljudi, izaberu sposobni da upravljaju i da se pita svaki gradjanin

E ovo bi nam se najvise isplatilo dobro bi prosli narocito ako se misli na dinare

[horatio]

Молим да ме се уброји у политичаре, и да ме протјерају на неко од тих острва. Пола милиона је довољно!

[Дејан1]

Kako treba da izgleda novi drustvenopoliticki sistem za kojim se traga. Sta zadrzati a sta menjati. Kako ga nazvati.

Какав год био неће ваљати ако нема промене изнутра.

Ја бих га назвао: Моја лична (р)еволуција.

[Dragan Radomirovic]

wc joj Termin "politička teologija" prvi put se spominje u čuvenom istoimenom eseju Karla Šmita "Politische Theologie: Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität" čija glavna teza oslikava vezu između političke organizacije društva i religiozne svesti koje to društvo poseduje. 1510_baby

Drugim rečima političko društvo uvek oslikava njegova verska ubeđenja, pa čak i kada je ono sekularno, ono neizbežno implicira na određenu formu civilne religije bighugbighug

Politička teologija je teologija polis-a, teologija koja se bavi društvenim strukturama, kulturnim pokretima, i ekonomskim filozofijama iz perspektive hrišćanske tradicije. bangin

[Dragan Radomirovic]

Какав год био неће ваљати ако нема промене изнутра.

Ја бих га назвао: Моја лична (р)еволуција.

Dobra ideja MLRkratija kao moja licna vladavina sobom ali znajuci da covek ne moze sam protiv sebe treba mu pomoc Crkve i Crkvene Zajednice

0228_hot

[Дејан1]

Dobra ideja MLRkratija kao moja licna vladavina sobom ali znajuci da covek ne moze sam protiv sebe treba mu pomoc Crkve i Crkvene Zajednice

0228_hot

Треба му много више од тога. Бар ја тако мислим...

[Pantera]

Putina za predsednika!

Utopija kao politički sistem je neostvariva! Slažem se sa Dragijem.

Možemo da se borimo svakog dana za sve što nam Gospod daje i budemo radosni i pozitivni.

[Dragan Radomirovic]

Nepogresiti necinjenjem nicega nicim ili ciniti bilo sta gresiti padati i ustajati uz Boziju pomoc, podvlaci pitanje da li je utopija isto sto i uninija a da li je svadja inat itd borba za istinu.