ŠOKANTNO!!! Svadja sv. Vasilija velikog i sv.Grigorija bogoslova

[Макрина]

Слабији су се шокирали и кад су гледали серију о Достојевском, јер се уклапа у шаблон предрасуда о светитељу за живота, како трипују многи православни, а камоли како ће се шокирати када буду ово читали. То је нормално, јер људи због своје склоности бивају склони идеализацијама.

Одлично је писмо и треба што више преводити да људи виде из каквих је све свађа и препирки излазило велико пријатељство и љубав. Нису они велики само због дела, већ превасходно због живота.

Тако је.

[Srdjan]

Слабији су се шокирали и кад су гледали серију о Достојевском, јер се уклапа у шаблон предрасуда о светитељу за живота, како трипују многи православни, а камоли како ће се шокирати када буду ово читали. То је нормално, јер људи због своје склоности бивају склони идеализацијама.

Одлично је писмо и треба што више преводити да људи виде из каквих је све свађа и препирки излазило велико пријатељство и љубав. Нису они велики само због дела, већ превасходно због живота.

Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати. (Мт. 7:18)

[marko_13]

Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати. (Мт. 7:18)

Свађа није суштински елемент "дрвета", тако да не одлучује о томе да ли ће добре или лоше плодове давати, ако дође до помирења и покајања.

[Srdjan]

Свађа није суштински елемент "дрвета", тако да не одлучује о томе да ли ће добре или лоше плодове давати, ако дође до помирења и покајања.

Наравно, али суштински елемент је срце, тј. клица доброг у срцу. Тако да из свађе саме по себи не може изаћи велико пријатељство и љубав, јер то зависи од срца, тј. дрвета. Добро у срцу даје добре плодове, тј пријатељство и љубав, понекад и преко препирке.

[w.a.mozart]

s vadja je po meni pokazatelj da su ljudi iskreni jedni prema drugima- imam prijateljicu koja kaže-kad god vidim idealan par (momka i devojku) odma su mi sumnjivi... s vadja znači da se pokazujemo onakvima kakvi jesmo i naravno,zbog mimoilaženja u mišljenju se svadjamo-opasno je ako se stalno svadjamo oko istih stvari

[Лазар Нешић]

s vadja je po meni pokazatelj da su ljudi iskreni jedni prema drugima-

Да, као што ми рече једном једна чувена попадија:

добро је да се свађате у браку, јер ако не научите да се свађате, пропашће вам брак.

(То сам се ја жалио што сам склон свађи, не само у браку, итд, а после се кајем и остало)

[Макрина]

Да, као што ми рече једном једна чувена попадија:

добро је да се свађате у браку, јер ако не научите да се свађате, пропашће вам брак.

(То сам се ја жалио што сам склон свађи, не само у браку, итд, а после се кајем и остало)

Што би рекла мати Макарија:

И бију се!..Нека,нек се побију,нек се посвађају...помириће се ако има љубави...све је то брак.

[Лазар Нешић]

Да.

Нисам успео да нађем доктора да преведе, али сам умолио неког другог. Тако да до вечерас постављам превод са оригинала. Испашће можда само мало боље од овога који већ имамо, али макар ће бити аутемтично, колко-толко.

[Лазар Нешић]

НАПОМЕНА:

Намерно сам задржао стил писма, као и стил оновремене византијске епистоларне књижевности, реторике, тј. логотехније.

Дао сам вишезначне речи у ( ) заградама, а понешто и сам додавао у [ ] заграде, ради веће јасноће.

Наравно, ово је само једна скица превода, нацрт за један будући бољи превод.

Свако ко буде имао неки бољи предлог за превод нека се јави, па ћемо исправљати заједно.

Дакле, ево превода:

XLVIII писмо светог Григорија Богослова,

упућено светом Василију Великом

(PG 37, Epistolaе, XLVIII, 42-44)

Престани да зло говориш (βλασφημῶν = да хулиш) о мени, као о необразованом, неспретном (σκαιοὺς = леворуком) и недружељубивом човеку, који није ни живљења достојан (ζῆν ἀξίους), само јер сам се усудио (τετολμήκαμεν = имао храборости, окуражио) да схватим шта морам претрпети (πεπόνθαμεν = подносити, пострадати). Јер никакву другу неправду не учиних, што сам можеш потврдити, нити сам свестан умешаности у неко мало или велико зло против тебе, нити ћу ово признати (συγγνοίημεν = исповедити). Једино што знам јесте да сам преварен (ἠπατημένοι = обманут, заведен, зачаран, изигран), па иако то видех прекасно, ипак схватих.

И заиста, [епископски] трон оптужујем (αἰτιώμεθα = кривим, нападам), који те одједном уздиже (ὑψηλότερόν = преузнесе) надамном. Уморан сам од отпужби због твојих дела, као и извињавања онима који јасно познају наш пређашњи и садашњи [живот]. И бивајући у овој ситуацији, морам се најподсмешљивијем (γελοιότατον = најкомичнијем, најругалачкијем) и најјаднијем (ἐλεεινότατον = најбеднијем, најништавнијем) од свега подвргнути: да будем неправедно третиран и оптуживан, због [догађаја који] ми се управо дешава.

Остали ме отпужују за једну или другу ствар, како је коме воља (βούληται = како се коме свиђа), сваки на свој начин и у мери [своје] љутње (ὀργῆς = беса, срџбе, јарости) према мени. Најсрдачнија (φιλανθρωπότατοι = најчовекољубивија, најхуманија, најљудскија) против [тебе] оптужба и презир [јесте]: што си ме одбацио (παρερρίφθαι = одгурнуо, склонио по страни) када ти више не бејах користан (τὴν χρείαν = потребан, од вредности), као најобичнију (ἀτιμότατα = бешчасну, безвредну) ствар (σκευῶν = робу, опрему, крпу) или као ништавну (μηδενὸς = ни за шта добру) даску, која подупире (ἐρεισμάτων = подржава, одржава, чврсто стоји) грађевину, а која се одбацује (ὑφαιρεῖται = одузима; буквално: извлачи под нечијим ногама) и по којој се пљује (διαπτύεται = попљувану).

Али, оставимо на миру оптужитеље ове, нека причају шта им је воља [ὅ τι ἂν λέγωσιν = шта им се прича], јер нико слободу језика ограничити (ἐφέξει = затворити) не може. [Али можеш] свакако одбацити (игра речи μισθὸν κατάβαλε = отплатити дуг) та блажена, празна (κενὰς = испражњена, ташта) надања која си хулитељски (βλασφημούντων = бласфемично) измислио, [ради] којих ме и малтретирају (ὑβρίζων = грде, вређају), жустро поступајући са мном, због мог узалудног [ревновања] у стварима овим.

Што је до мене, објаснићу (δηλώσω = доказаћу, избистрићу) [своју позицију] као што јесте и [молим те] не буду љут. Јер, оно што рекох у моменту страдања (πάθους = патоса, из душе, увишене емотивности) изнећу ти јасно (ἀπεφθεγξάμην = отворено говорећи), а не кључајући (ζέσας = киптећи) од беса и увреде због ствари које се десише, нити изгубих моћ расуђивања (λογισμοὺς = снагу закључивања), те бејах необазрив (ἀγνοεῖν = направити погрешан корак) у ономе што говорих. „Нећу се лаћати оружја“ – [говорио сам] – „нити се учити [ратној] тактици; не учих је ни раније, када време за то одговарајуће изгледаше и кад се многи наоружаваху у љутитој помами. И ти знаш каква беспомоћна (ἀσθενῶν = слабашна, млитава) ово може бити болест (ἀρρωστήματα = немоћ, слабост). Нећу се тући са Антимом аријанцем (ἀρήιον Ἄνθιμον), иако је престарели ратник, јер сам огољен (ψιλός = разголићен) и неборбен, подложнији ранама [него ратовању]. У том случају, сам се против њега бори, ако тако волиш (φίλον = ако ти је тако драго), јер потреба често слабе чини ратницима. Или, пак, потражи саборце (πολεμήσοντας = са-ратнике, браћу по оружју), ако он [=Антим] краде твоје муле, блокира пролазе или, слично Амалику, држи на одстојању Израел.“ Но, уместо овог, у свему ми даруј спокојство (τὴν ἡσυχίαν = тишину, мир, безмолвије, исихију).

Каква је корист, након свега, борити се око младунаца (буквално, оних који још сисају = γαλαθηνῶν) и живине других људи, као да се боримо за душе и каноне [црквене]? Зашто митрополију лишити управљања славног (λαμπρῶν = раскошног, величанственог, узвишеног) Сасима или оголити и разоткрити своје скривене планове, које прикривати треба?

Што се тебе тиче, буди храбар (ἀνδρίζου = мужеван, мужаствен), преузми управљање и привлачи све свом начину мишљења, као што река сакупља бујице пролећне; не преузноси (прецењуј) пријатељство и блискост (συνήθειαν = интиму) над оним што је правично и побожно, не брини се каквом ће те особом сматрати због делања твога, већ се једино предај Духу (Светоме).

Што се мене тиче, само једно задобијам од пријатељства твога: да пријатељима не верујем и да не чиним (ποιεῖσθαί = правим, стварам) ништа од Бога вредније.

Epistolae XLVIII

οὐ παύσῃ βλασφημῶν ἡμᾶς ὡς ἀπαιδεύτους καὶ σκαιοὺς καὶ ἀφίλους καὶ οὐδὲ ζῆν ἀξίους, ὅτι συνιέναι τετολμήκαμεν ἃ πεπόνθαμεν; οὐ γὰρ ἄλλο γε οὐδὲν ἀδικοῦμεν, αὐτὸς ἂν εἴποις, οὐδέ τι σύνισμεν ἡμῖν αὐτοῖς ἢ μικρὸν ἢ μεῖζον περὶ σὲ κακοῖς γεγονόσι, μηδὲ συγγνοίημεν· πλὴν τοῦτο μόνον ἔγνωμεν ἠπατημένοι, ὀψὲ μὲν ἄγαν, ἔγνωμεν δέ.

καὶ τὸν θρόνον αἰτιώμεθα, ὡς ὑψηλότερόν σε ἡμῶν ἀθρόως ποιήσαντα. καὶ κάμνομεν τὰ σὰ ἐγκαλούμενοι καὶ ἀπολογούμενοι πρὸς τοὺς σαφῶς εἰδότας καὶ τὰ πρῶτα ἡμῶν καὶ τὰ νῦν· τοῦτο γὰρ ὧν πάσχομεν τὸ γελοιότατον ἢ ἐλεεινότατον, τοὺς αὐτοὺς καὶ ἀδικεῖσθαι καὶ ἐγκαλεῖσθαι, ὅπερ νῦν ἡμῖν συμβέβηκεν.

Ἐγκαλοῦσι δ' ἄλλοι μὲν ἄλλο τι καὶ ὅ τι ἂν ἕκαστος βούληται, κατὰ τὸν ἑαυτοῦ

τρόπον ἢ τὸ μέτρον τῆς ὑπὲρ ἡμῶν ὀργῆς· οἱ φιλανθρωπότατοι δέ, ὑπεροψίαν καὶ

περιφρόνησιν καὶ τὸ παρερρίφθαι ἡμᾶς μετὰ τὴν χρείαν, ὥσπερ τῶν σκευῶν τὰ

ἀτιμότατα καὶ τοῦ μηδενὸς ἄξια ἢ τῶν ἐρεισμάτων ταῦτα ὑπὲρ ὧν αἱ ἀψῖδες, ἃ μετὰ

τὴν πῆξιν ὑφαιρεῖται καὶ διαπτύεται.

τούτους μὲν οὖν χαίρειν ἐάσωμεν καὶ λέγειν ὅ τι ἂν λέγωσιν· οὐδεὶς ἐφέξει γλώσσης αὐτονομίαν. καὶ σύ μοι τὸν μισθὸν κατάβαλε τὰς μακαρίας καὶ κενὰς ἐλπίδας, ἃς κατὰ τῶν βλασφημούντων ἐξεῦρες, ὡς διὰ τιμὴν ὑβρίζων τοὺς κούφους ἡμᾶς καὶ προχείρους πρὸς τὰ τοιαῦτα.

Ἐγὼ δὲ τὸ ἐμὸν ὡς ἔχει δηλώσω, καί μοι μηδὲν ὀργισθῇς. Ἐρῶ γὰρ ἃ καὶ παρ' αὐτὰ τοῦ πάθους ἀπεφθεγξάμην, οὐ τοσοῦτον ἢ τῷ θυμῷ ζέσας ἢ τῷ γεγονότι καταπλαγείς, ὥστε κλαπῆναι τοὺς λογισμοὺς καὶ ἀγνοεῖν ἅπερ ἔλεγον.

«οὔτε ὅπλα κτήσομαι, οὔτε τὰ τακτικὰ μαθήσομαι, ἃ μὴ πρότερον ἔμαθον, ἡνίκα καιρὸς εἶναι μᾶλλον ἐδόκει, πάντων ὁπλιζομένων καὶ μαινομένων (οἶσθα τὰ τῶν ἀσθενῶν ἀρρωστήματα), οὔτε τὸν ἀρήιον Ἄνθιμον ὑποσ τήσομαι, καίπερ ἄωρον ὄντα πολεμιστήν, ψιλός τ' ὢν καὶ ἀπόλεμος καὶ πρὸς τὰ τραύματα ἐπιτηδειότερος.

Ἀλλ' ἐκείνῳ μὲν αὐτὸς πολέμει, εἰ τοῦτό σοι φίλον (καὶ γὰρ τοὺς ἀσθενεῖς πολλάκις αἱ χρεῖαι ποιοῦσι πολεμιστάς), ἢ ζήτει τοὺς πολεμήσοντας, ὅταν σου τῶν ἡμιόνων λαμβάνηται, τὰ στενὰ τηρῶν καὶ ὥσπερ ὁ Ἀμαλὴκ ἐκεῖνος εἵργων τὸν Ἰσραήλ. Ἡμῖν δ' ἀντὶ πάντων δοῦναι τὴν ἡσυχίαν.

τί γὰρ δεῖ μάχεσθαι περὶ γαλαθηνῶν καὶ ὀρνίθων, καὶ τοῦτο ἀλλοτρίων, ὡς δὴ περὶ ψυχῶν καὶ κανόνων; τί δὲ τῶν λαμπρῶν σασίμων ἀποστερεῖν τὴν μητρόπολιν, ἢ γυμνοῦν καὶ ἀνακαλύπτειν τὸ τῆς γνώμης ἀπόρρητον, συγκρύπτειν δέον;»

Ἀλλὰ σὺ μὲν ἀνδρίζου καὶ κραταιοῦ καὶ πάντα ἕλκε πρὸς τὴν σεαυτοῦ δόξαν, ὥσπερ οἱ ποταμοὶ τοὺς χειμάρρους, μήτε φιλίαν μήτε συνήθειαν τοῦ καλοῦ προτιμῶν καὶ τῆς εὐσεβείας μήτε τοῦ ποῖός τις εἶναι δόξεις ἐκ τοῦ ταῦτα ποιεῖν φροντίζων, ἀλλ' ἑνὸς ὢν τοῦ πνεύματος.

Ἡμεῖς δὲ τοῦτο μόνον κερδανοῦμεν τῆς σῆς φιλίας, τὸ μὴ πιστεύειν φίλοις μήτε τοῦ θεοῦ ποιεῖσθαί τι προτι μότερον.

[w.a.mozart]

pdf verzija na scribd-u

link za download sa 4shared-a .pdf dokument

[Лазар Нешић]

хвала!

[Viktor Ljvovic]

Браво браћо, Лазаре и Волфганже, за превод.

[marko_13]

Реално, сада је много лакше читати. Хвала, изузетно писмо. И надасве корисно.

[Лазар Нешић]

Браво браћо, Лазаре и Волфганже, за превод.

Реално, сада је много лакше читати. Хвала, изузетно писмо. И надасве корисно.

138999

Ово је тек, здравље Боже, почетак рада на преводима.

Када ускоро буде заживело једно богословско интернет изненађење (које спрема о. Иван, а и још понеки од нас са форума који су већ укључени или ће бити укључени и позвани као сарадници), ово ће постати редовна рубрика, а ЖРУ место најпродиктивнијег превођења отаца (и осталих ствари) у СПЦ. Јер, крајње је време за тако нешто.

[marko_13]

Одлично. Унапред се радујем. Превођење са изворника је наш горући проблем.