Претражи Живе Речи Утехе

https://www.nedeljnik.rs/svestenik-nenad-ilic-moje-pismo-sa-protesta-je-podrzao-veliki-broj-svestenika-i-vernika/ Sveštenik Nenad Ilić: Moje pismo sa protesta je podržao veliki broj sveštenika i vernika "Na jučerašnjoj liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i 'ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga'. To je crkveni stav", rekao je Ilić za Nedeljnik.rs Ana Mitić 15/04/2019 Foto Igor Pavićević Sveštenik Nenad Ilić čije je pismo pročitano na protestima u subotu i jedan od prvih sveštenika SPC koji ih je javno podržao, kaže za Nedeljnik.rs da je posle toga dobio podršku velikog broja sveštenika i vernika. Zvaničnih reakcija iz same SPC, zasad, nije bilo. “Ne verujem da iko iz Crkve daje podršku tome da može neko na vlasti da se ponaša kao vlasnik naše zemlje i svega u njoj. Da može da ima potpunu vlast nad medijima kojima kontroliše proces izbora, i da to da li će da razgovara sa svojim narodom kome treba da služi zavisi od njegovog raspoloženja. Na jučerašnjoj Liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i ‘ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga’. To je crkveni stav. Da je to tako dokaz je velika podrška mom pismu od strane verujućih ljudi i velikog broja sveštenika. Ne moramo mi stranački da se opredeljujemo ali obaveza nam je da reagujemo na nepravdu i zloupotrebe. Srbija vapi za tim da konačno krene dalje. Ko će u tome najbolje služiti odlučiće narod, ali tek kad počnemo normalno međusobno da razgovaramo i kad mediji prestanu da budu bilo privatno oruđe”, rekao je Ilić za Nedeljnik.rs o reakcijama na njegovo pismo. Ilić koji je na službi u Holandiji, nije mogao da dođe na proteste, jer, kako je objasnio, subotom nema letova za Amsterdam, a služenje liturgije je njegova najvažnija obaveza koju nikako nije mogao da preskoči. “Nije bilo nikog ko bi mogao da me zameni”, kaže Ilić. U pismu koje je na protestu pročitala njegova supruga Anastasija Ilić, sveštenik Nenad Ilić je poručio da pojedinačni glasove iz Srpske pravoslavne crkve ne treba da zbunjuju. “Crkva se ne bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, ona ima obavezu da stane u zaštitu vernog naroda. Ne treba da vas bune pojedinačne redakcije, crkva nema glavni odbor”, napisao je Nenad Ilić. “Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču i u miru jedu izvaganu dobit. Od njihove galame mudrac ne dolazi do reči. Laskaju glupaku i nasilniku samo da dodu do prvih mesta. Pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika da bi skrili svoje zlo. Nemoćni su da učine pravdu narodu, nego ga zastrašuju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena. Haraju za sebe i prijatelje svoje, jer znaju da neće dugo”, citirao je sveštenik Ilić reci vladike Nikolaja. Patrijarh Irinej je nedavno rekao: “Ne vidim koristi za narod od podsticanja na takve proteste u Beogradu”. Patrijarh Pavle je svojevremeno sa studentima “probio” kordon tokom protesta 1997. godine. Sveštenik Nenad Ilić je nedavno u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio i o tome šta za njega znače ovi protesti. “Od kad sam posle trideset i četiri godine života stupio u Crkvu ‘punom nogom’ i srcem, doživljavam je kao porodicu, familiju. Možemo da se razlikujemo u mišljenjima, da se raspravljamo, pa čak i žučno, ali ostajemo familija. Ostajemo bliski i kad se uvredimo zbog nekog od naših. Patrijarh ne vidi korist za narod od protesta. Dobro. On je naš deda, čovek u ozbiljnim godinama, i ne mora nužno dobro da vidi sve oko njega. Pogotovo ako ga skole obećanjima i lažima neki van familije, a moćni. Možemo s njim da se slažemo ili ne, njegovo mišljenje moramo ozbiljno da prihvatamo, ali možemo i sinovski da se sporimo. Mnogi, pa i ja među njima, mislimo da protesti imaju smisla. Da kad vlast koja nije baš hrišćanska i ne čini dobro, zatvori normalne kanale komunikacije, mora i na ulicu da se izađe i da se bude i malo glasniji. Ne samo da ne podržavam nijednu posebnu stranku, ne podržavam ni ovakav stranački sistem u celini. Ali nije mi jasno odakle mogu da se pojave ti novi ljudi koje mnogi priželjkuju, ako se nezadovoljstvo ne zatalasa i želja dobije aktivnije oblike”, rekao je on. On je ubeđen da “narod kojem je raznim manipulacijama oduzeta mogućnost da izrazi nezadovoljstvo vlastima koje bi trebalo da služe narodu, ima pravo da se oglasi”. “Nismo svi u našoj crkvi jedinstveni u tome. Ima različitih mišljenja – ali to ne znači da ona mogu da ugroze našu porodičnu slogu. Važnije od dešavanja u bilo kojoj državi u kojoj živimo jeste održavanje dvojnog državljanstva, u kojem Carstvo Božije ima prvenstvo”, dodao je. Intervju sa Nenadom Ilićem, koji je je jedan od najmodernijih glasova Srpske pravoslavne crkve, ranije pisac i reditelj, privatno otac četvoro dece, u kojem je za Nedeljnik govorio i o “slučaju” sina Bogdana – jutjubera poznatog po nadimku “Baka Prase”, koji je izazvao histeriju u Srbiji – o vaspitanju dece, crkvi, veri, patrijarhu Pavlu, podršci protestima, o vlasti, manipulacijama i izborima, čitajte OVDE.

Urbanom BeograDŽaninu, Željku Mitroviću, U nadi da ćete razumeti jezik nas, seljaka, koji ne samo da smo pogazili već i preorali Vaš Beograd, šaljem duboko izvinjenje. Za sve ste u pravu. Ako se osvrnem u prošlost, major Dragutin Gavrilović, čuvenim govorom nahuškao je vojnike da izginu pri odbrani Vašeg Beograda, a u toj ludosti da udari na daleko jače Austrijske jedinice i sam je teško ranjen. Ne razumem zašto je uzurpirao Vaš grad čak iz tog malenog, seljačkog Čačka. Fašisti sa Zapadne Morave su, da Vas podsetim i Ratko Mitrović, Filip Filipović, Dragiša Mišović, Radenko Mandić, a Miloš Minić se drznuo da stane i na čelo prestonice, kao gradonačelnik. Ne znam koliko volite poeziju, ali obavezno sakrijte od dece dela Branka V.Radičevića i Vladislava Petkovića Disa. Ovaj potonji je takve poput Vas, opevao u poemi "Naši dani". Ne, nemojte se sramiti ukazanom čašću, to je ipak nevešto pisalo jedno neuko seljače pre gotovo 100 godina. Izvinite i za sav primitivizam kojima su Puriša Đorđević i Radmila Bakočević bojili vaš beli grad, a Vama je ipak najviše beo, ako me razumete… Žao mi je što glumci poput Sonje Savić, Miodraga Radovanovića – Mrguda i Dimitrija Ilića nisu ostavili traga u kinematografiji koliko Vaše Kursadžije. Ne znam da li u sijasetu Vašeg medijskog carstva postoji i n-ti kanal Pink sport, ali se kladim da ste čuli o poreklu i neuspelim karijerama Dragana Kićanovića, Radmila Mišovića, Uroša Tripkovića, Željka Obradovića, Vlade Jovanovića… Kao roker, šta ste i mogli naučiti od đilkoša sa Morave, Bore Čorbe. Svakako nije ni dorastao dubokoumnim singlovima čiji ste Vi vlasnik - "Pričaj mi gadosti" i "Majmune" . Kao vrsnog bas gitaristu zašto bi Vas zanimao način na koji neki tamo provincijski, Jimi Hendrix, muzikom virtuzno prenosi emocije. Ipak, valjalo bi se pokloniti njegovom veličanstvu, Radomiru Mihajloviću Točku. Braći Teofilović takođe. Znate, jednom ste nas baš uplašili. Govorili ste da su Vas trovali svastika i zet, mada više sumnjam na Amidžića zbog onih gadosti kojima kažnjava skoro skroz gole goste, ali nikad dovoljno ogoljene za naciju gladnu tuđeg veša. Čistog ili prljavog, svejedno. Nadam se da Vaša familija nije pribegla najsurovijoj metodi – izlaganju reality sadržaju duže od 15 minuta ili pak muzici koju forsirate. Mi smo već kontaminirani ružičastim smećem, jer moguće da kao seljaci i ne razumemo kvalitet kojim nas obasipate i sav taj ušmrkani glamur. Ili nas, pak doživljavate kao familiju, gde se ljubav izražava trovanjem. Kako vidim, Vaša ružičasta deca, visokofrekventnih tonova i tih tako modernih đanizovanih imena su stasala za Arenu, da lavovski brane novi talas urbanizacije Beograda koji su Vam seljani poput Miroslava Ilića, Dobrivoja Topalovića, Milana Babića godinama urušavali. Zaista sam zgranuta činjenicom da se čak i đilkoškinja, Vera Matović, osmelila da kupi višemilionsku vilu u Vašem komšiluku, a sa sobom useli i dela Save Šumanovića, Uroša Predića i Paje Jovanovića. S pravom se ljutite što dišete isti vazduh, Dedinjski! Biti Beograđanin je stanje uma, a tad mi se nekako uvek prikaže Vaša slika kako veličanstveno, zauvek masne kose, dirigujete Dverima ispred zdanja Pink imperije. Pokojni Trivan se i pomalo ljubomorno, retorički pitao: "Zašto neko misli da je bolji od drugih samo zato što je imao "sreću" da njegovoj majci pukne vodenjak na koordinatama neke od beogradskih opština?” Ne znam za vodenjak Vaše majke, ali verujem, da se većina Vaših sugrađana ponosi skupinom akademika, intelektualaca i eksperata koje ste okupili u idiličnom sanatorijumu lokaliteta Šimanovci. Tu ste pribavili, njima za ljubav, mnogo umetničkih dela iz čitavog sveta. Nadam se da niste enterijer oskrnavili i slikama Nadežde Petrović, jer ta provincijalka je život izgubila kao dobrovoljna bolničarka na frontu, umesto da se držala četkice i štafelaja…Ni sama ne znam zašto joj je Ivan Meštrović, u znak velike časti i prijateljstva, izlio bistu koja danas krasi plato ispred Gimnazije. Možda se čudite, ali đilkoši imaju i škole, a ova je baš toliko stara, da je čak osnovana i dve godine pre Prve Beogradske. Pitate nas da li smo očistili naše selo, pa smo zbunjeni da li da izbrišemo i istorijske činjenice. Rođeni brat Stefana Nemanje, Stracimir, još u 12-om veku, podigao je kraljevski manastir, današnju crkvu Sv. Vaznesenja Gospodnjeg. Četvrta u rangu srpskih Bogomolja, podignuta kao vladarska zadužbina još pre Hilandara, Žiče i Studenice, tri puta je kroz istoriju pretvarana u džamiju, ali su je meštani vraćali pravoslavnim korenima. O tom prkosu Vam pričam, sazdanom čak i u najvećem fikusu na Balkanu, nezvaničnom simbolu Čačka koji već 48 godina neustrašivo i hrabro odoleva zubu vremena. Ako ste nekim slučajem religiozni, molite Boga da Patrijarh srpski Irinej ne pomisli da je i on došao da gazi Vaš grad. I jedan prijateljski savet, nemojte se zamerati Šumadiji, jer kao što je Siniša Kovačević negde napisao "Voda kojom se gasi Milanovac, Kragujevac i Čačak, nekim čudom se pretvara u benzin. Pitajte Turke, Austrijance, Nemce.." Mada, da vam za kraj nešto objasnim. Te nesretne 2000-e, Džo, nije bagerom gazio Beograđane, već sistem u kome ste Vi bili kandidat za poslanika na listi SPS-JUL. Jedan momak, kome ste Vi otac, nije pravio razliku među svetlima na semaforu, niti se pitao da li da zaustavi svoj prebrzi džip, ali jeste pregazio 17-ogodišnju Andreu Bojanić, i zamislite čuda, nije bio u zatvoru. Neka deca ovih dana jesu, jer su odbila da gaze svoj obraz i dostojanstvo. Devetnaest godina kasnije, opet jedan Čačanin, predvodi Beograđane protiv Vaše BeograDŽOVANije. Gradovi metropole ili oni koji pretenduju da to postanu su unikatni po energiji ljudi koji njima cirkulišu i hendikepu da svoje stanovnike prebrajaju po geografskoj širini pucanja vodenjaka njihovih majki. Beograd je daleko od perfektnog grada, ali ga u toj nesavršenosti savršeno obožavam. Ali, ako ste Beograd Vi, Vaš sistem vrednosti i Vaša televizija, još ponosnije ću isticati da sam seljanka iz Čačka, tvrdog akcenta i još ponosnije udata za Beograđanina, koji ono što nije mogao da bira, ne iznosi kao svoj ljudski kvalitet. Uostalom, ni Vaš sin nije mogao da bira tatu, niti način odgoja. Birao je možda samo model BMW-a. Draga Tanja, svaka vam čast. Napisali ste baš ono što se roji u glavama mnogih od nas, bez obzira odakle smo. Samo bismo se ogradili od jednog - ima nas, Beograđana, koje Boško Obradović ne predvodi nigde i nikad. Na ulici smo jer nam nije dobro. U tom smislu naši napori da nam bude bolje se minimiziraju povezivanjem sa bilo kojom trenutnom opozicionom opcijom. Pozdrav od Trivanove redakcije. Izvor: Noizz.rs

Pismo patrijarhu Irineju: SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste poglavar čitave naše Crkve U nastavku prenosimo pismo Saveza za Srbiju upućeno patrijarhu Irineju, povodom njegovog jučerašnjeg obraćanja u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja. ——————— Vaša Svetosti, Veoma smo začuđeni Vašim jučerašnjim govorom u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja SRJ. Nismo uopšte razumeli zašto su tim tragičnim povodom tema Vašeg obraćanja bili građanski protesti koji traju već četiri meseca širom Srbije. Patrijarh Pavle je u složenim i kriznim istorijskim situacijama uvek pozivao na dijalog i mirio zavađene strane u našem društvu i nije se mešao u dnevnu politiku. Setimo se njegove ogromne uloge u smirivanju društvenih tenzija i 1991, i 1997, i 2000. godine. Očekivali smo od Vas da ćete nastaviti tim putem i pozvati predstavnike vlasti da otvore dijalog sa opozicijom i organizatorima protesta, jer je to jedini način da se teške društveno-političke krize rešavaju mirnim putem. Ako je ukinuta parlamentarna debata, ako nema slobode medija, ako je partija na vlasti uzurpirala sve državne institucije, ako jedan čovek tajno pregovara o predaji Kosova i Metohije, ako nam sva deca odoše u inostranstvo zbog katastrofalne ekonomske situacije – onda nemamo izbora i moramo na ulice, moramo na proteste. Vaša javna negativna ocena o protestima je direktno mešanje u dnevno-politička pitanja i otvoreno stajanje na stranu vlasti, što neko na Vašem položaju nikako ne bi trebalo da čini, jer SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste Poglavar čitave naše Crkve koju čine vernici različitih političkih opredeljenja, pa i opozicionih prema ovoj vlasti. Mnogi građani, a posebno vernici, koji učestvuju na protestima povređeni su Vašom reakcijom i nerazumevanjem naše mirne i nenasilne borbe za osnovne demokratske vrednosti koje su dovedene u pitanje. Vaše reči se tumače kao davanje podrške jednoj diktatorskoj i kriminalnoj vlasti, a to je neprimereno i sa mnogo nižeg položaja nego što je tron Svetog Save na kome se Vi nalazite. Duboko uvereni da ćete nakon upoznavanja sa drugom stranom i svim činjenicama ispraviti ovu svoju ocenu o stanju u kome se nalaze naše društvo i država pod ovom vlašću, stojimo Vam na raspolaganju za svaku vrstu razgovora i upoznavanja sa stavovima svih građana koji opravdano protestuju protiv aktuelne vlasti u više od 100 gradova i opština u Srbiji. Savez za Srbiju Извор: https://savez-za-srbiju.rs/pismo-patrijarhu-irineju-spc-nije-u-vlasnistvu-sns-a-vi-ste-poglavar-citave-nase-crkve/#.XJkWpclKjX4

Vučiću stiglo preteće pismo sa potpisom "Pavelićevi križari, ustaški gerilci" I. M. Jasnić | 15. 12. 2017 - 22:10h | Komentara: 51 Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću danas je stiglo preteće pismo potpisano sa "Pavelićevi križari, ustaški gerilci" i poslato iz Hanovera, u Nemačkoj. Foto: RAS SrbijaPismo poslato iz Hanovera stiglo na Andrićev venac Kako je za "Blic" rečeno u Predsedništvu, pismo koje je upućeno na Vučićevo ime stiglo je danas na Andrićev venac u trenutku dok se predsednik Srbije nalazi u poseti Kubi. Pismo je napisano na lošem hrvatskom jeziku, kao da ga je sastavljao neko ko ne koristi redovno hrvatski jezik. Deluje kao da je odštampano na štampaču, nema dijakritičke znake (kvačice) i puno je slovnih i pravopisnih grešaka. Foto: RAS Srbija "Aleksandre Vučiću, ustaške udruge dijaspore poručuju: Za dom spremni! Sprema se nova Oluja i Bljesak. Naš ustaški poglavnik i vodja bio je i ostao Ante, a prezime mu dobro znate Pavelić Ante. Borac za katoličanstvo protiv pravoslavlja. Pavelićevi križari ustaški gerilci svim četnicima poručuju: za vas četnike imamo tri milijarde metaka. Ubit ćemo trećinu svih Srba, a drugu trećinu deportirati ćemo u logore i poslednju trećinu natjerati ćemo u katoličanstvo ono što ste nekad bili. Srpske žene ćemo silovati da radjaju ustaške križare i gerilce", piše u pismu. Foto: RAS SrbijaFotografija iz pisma Uz pismo je stigla i fotografija na kojoj su Adolf Hitler, Ante Pavelić i Herman Gering. Vučić se sutra vraća iz posete Kubi gde je boravio na poziv kubanskog predsednika Raula Kastra. http://www.blic.rs/vesti/politika/vucicu-stiglo-pretece-pismo-sa-potpisom-pavelicevi-krizari-ustaski-gerilci/f1mdp05

Otvoreno pismo Arnou Gujonu Poštovani gospodine Gujon, video sam danas na Fejsbuku da se nešto žalite na medije i novinare u Srbiji i smatram to konačno Vašim prvim pravim korakom na putu da postanete punopravni Srbin. Pravi Srbin se stalno nešto žali na Fejsbuku, jer, svi su ga zajebali, svi ga mrze, a on je dobar, učinio bi slepom samo kad bi znao još nekog slepog čoveka, izuzev tog svog komšije s kojim se već godinama sudi oko strujomera, osećaj “Srbijo zar si ovo zaslužila i poslednji koji izađe nek ugasi svetlo” ne napušta dušu i neprestano treperi na vrhu usana, međutim sva žalopojka i kuknjava na mrežama ni izbliza ne može da obriše taj vaš humanitarni rad u korist Srba sa Kosova. Pravi Srbin ne pomaže drugom Srbinu, jer je najsrpskije ne pomagati drugim Srbima. Ovde kad vidiš da neko pomaže nekom ko je u nevolji logično pitaš “Odakle je ovaj?” – Francuz. – Aham – i klimne se glavama u znak međusobnog razumevanja. Na konstataciju da je nekom u Srbiji potrebna pomoć odgovara se pitanjem “A ko će meni da pomogne?”, može da se i doda konstatacija o tome da je nevolja zaslužena, uz izveštaj o glasanju na izborima, pomoć je uvek poslednja solucija. Drugo, ne znam kakve konvoje pomoći dovlačite na Kosovo, ali bilo bi gotivno kad bi iz te vaše Francuske mogli da šaljete neku robu koja može da se valja u pograničnom pojasu da svi imamo neke koristi, malo da procveta biznis, da se pomogne multinacionalna kosovska siva ekonomija, a ne samo da pomažete onim Srbima što već godinama bandoglavo sede 24/7 u enklavama na Šiptarskom nišanu. Treće za koga ste glasali? Kako to mislite vas ne interesuje politika? Prosečnog Srbina politika ne interesuje samo na dan izbora, al zato svim ostalim danima, red politike, red rijalitija, red politike, red rijalitija . . i uostalom čuo sam u tom vašem intervjuu da vas ne interesuju podele, kako to mislite da vas ne interesuju podele? Pravi Srbin bi potpuno izgubio životni smisao kad bi neko dirnuo u naše podele, vakseri i antivakseri, Ceca ili Karleuša, Prva ili Druga Srbija, Ravnozemljaši i normalni ljudi . . prosto, podela je hrana za postojanje Srbije. Četvrto, žalite se da niste dobrodošli u Francuskoj, a eto sad kao niste dobrodošli ni u Srbiji, “velkam tu d klab mister Gujon” pravi Srbin nije dobrodošao nigde, a najmanje je dobrodošao u Srbiji, još ako traži neka prava i dostojanstvo, onda je dobrodošao samo u ludnici u Kovinu. Srbin je u Srbiji građanin drugog reda, jedini ko je iza Srbina u Srbiji je NeSrbin koji živi u Srbiji a nije migrant, strani špijun, diplomata ili vlasnik fabrike koja dobija subvencije od Srbije da upošljava građane drugog reda da rade poslove koje neće da rade građani trećeg reda u Kini. Peto, Vi im dovlačite pomoć, a oni u skupštini Kosova dižu rukice sa ratnim zločincima koji su im vadili bubrege i valjali po vašoj Francuskoj i ostalim zemljama koje mogu sebi da priušte organe sa crnog tržišta. Pišem vam sve ovo jer imam konkretan predlog za Vas, podnesete zahtev da otvorimo ovde kod mene u Perlezu neku francusku fabriku bilo čega, zaposlimo fiktivno pola sela, država plaća radna mesta, zaposleni dobijaju svoj “kat”, kao nešto radimo, a u stvari poslujemo sa gubicima, ne plaćamo porez i ostale dažbine, izvlačimo lovu nekoliko godina i posle zatvorimo ovu, otvorimo neku novu fabriku u Knićaninu i hopa, novi krug, sve ista priča . . Mislim i ja sam Srbin i meni je potrebna pomoć, a vidim da ste Vi dobar čovek koji nije u fazonu “A ko će meni da pomogne?” pa reko da vam dam ideju . . Unapred zahvalan Amitz Dulniker “…I onda oni mene ne poštuju i bla bla bla . . šmrc, šmrc . .” – Alo Arno, uozbilji se čoveče, daj da radimo neki posao, šverc, subvencije, a ne da mi kukumavčiš tu nad konvojima punim pelena i mleka u prahu . https://amitzdulniker.com/2017/12/02/otvoreno-pismo-arnou-gujonu/

"Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zdravo, balije, četnici i ustaše! Zdravo, mrzitelji, hajvani, besposleni i retardi! Ili kako god se volite nazivati samo kako biste izbjegli nazivati se 'ljudima', 'građanima', 'sunarodnjacima'. Zdravo vama kojima su anarhija i bezakonje štit i zdravo vama koji mislite da ste najpametniji, a niste se makli milimetar s mjesta..." Šokantan komentar na Fejsbuku, objavljen u prvim danima prošle nedelje obišao je čitav region nakon što ga je preneo Dnevni avaz. Napisala ga je novinarka iz Sarajeva Ika Ferer Gotić, nakon što je njena starija ćerka Saša (11), devojčica kubanskog porekla, odlučila da oduzme svoj mladi život bacanjem pod točkove automobila. Nije to bio dečji hir niti bezazlena dečja svađa: razgovor sa Sašinom majkom otkriva da je devojčica bila sistematski zlostavljana i da se ova porodica s vršnjačkim nasiljem, predrasudama i rasizmom bori već šest godina. Nedelju dana nakon, na sreću, neuspelog pokušaja samoubistva kćerke, Ika Ferer Gotić još se uvek bori s emocijama.

Aleksa Janković iz Niša, koji je zbog trauma od vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život 10. maja 2011. godine, danas bi napunio 20 godina. Njegova majka Dragana objavila je dirljivu poruku na Fejsbuku. Foto: K. Kamenov / RAS Srbija Dragana Janković, majka pokojnog Alekse - Draga mama, rešio sam da ti napišem pismo. Uvek mi ti pišeš i molim te nemoj samo da plačeš. Evo javljam ti se iz dalekog nekog sveta gde se živi sa osmehom svaki dan i svaki sat. Ovde nema tuge, patnje, boli, ovde nema podlih i odvratnih. Ovde te ne muče, ne tuku, ne hvataju za vrat, ne udaraju glavu o drvo, ovde nema haosa i laži. Ovde je mama mir!!! - početak je ove potresne poruke, nazvane "Rezerviši kartu u jednom smeru", posvećene Aleksi za rođendan. Ostatak pisma prenosimo u celosti: "Široka polja obasjana mirisom poljskog cveća, sunce toplo i vrelo, nebo plavo kao pučina. Ima ptica mama i cvrkuta, po koji leptir tek sleti mi na dlan. Možda je tvoj mama? Znaš imam drugare ima dece punoooo dece, sedimo često pa pričamo. Joj mama šta se tim mojim drugarima sve desilo!!! Pričamo onako svi zajedno tešimo jedni druge, delimo i dobro i zlo. To je drugarstvo, zar ne mama? Ej....imamo loptu pravu fudbalsku ...ja branim golman sam, sećaš se da su mi DRUGARI iz odeljenja poklonili golmanske rukavice, baš su bili tužni što odlazim, pa eto setili se..... Nisam Forlan još mi je kratka kosa, kažu mi da ipak budem Bufon. Dres ako se setiš pokloni nekom neka se dete obraduje, tako treba mama zar ne!? Nisam ljut što mi nisi kupila patike za rođendan, nema veze imam Nike i Puma nisam ih pocepao, mada mi viri palac ko tati pa cepa. Znao sam da ćeš se pitati da li mi je hladno. Nije mama! Toplo je proleće je, oblačim se slojevito kako si me ti učila. Orman mi je sređen ništa nisam razbacao. I dalje ne jedem boraniju...ne ljuti se odmah, sve ostalo da, nekad naručim jaja sa paradajzom uuuuu to volim. Slušaj napravi nešto sa višnjama neki kolač ili tortu nema veze što ja nisam tu, nema smisla da sestre ne probaju. Čuvaj kosti za Šareta i suv hleb nemoj da bacaš, znam da ga voliš ali te podseća na mene. Mama uradi TO, nije on kriv što sam otišao. Hteo sam još da ti kažem da su mi neki matori ovde par puta lomili vazu za cveće nema veze mama ....budi jaka. Što se rođendana tiče neću ništa da pravim, mislim veliki sam 20. god ko pravi žurke u tim godinama. Molim te samo upali kandilo i sveću kraj ikone naše slave za zdravlje tvoje tate i seka. Obećaj mi da nećeš da plačeš, molim te mi obećaj.... Ako dolaziš ponesi mi neke sitnice i pusti mi pesmu da čuju drugari. I da... nastavi da živiš molim te živi, proćiće mama, prolazi ...samo im nemoj zaboraviti imena. Ja te čuvam majko, na levom ramenu, obrazu i u kosi. Mislim na tebe i dan i noć ! Kad budeš rešila da dođeš rezerviši kartu u jednom pravcu do stanice "SUNCOKRETI". Ja ću tu da te čekam, čim siđeš. Budi jaka, ti čuvaš moj osmeh od zaborava...nije vreme drži se. pa se vidimo....... Voli te i ljubi tvoj Aleksa!!! Posvećeno Aleksi za rođendan 20.03.1997-20.03.2017god MAMA " http://www.blic.rs/vesti/drustvo/danas-bi-napunio-20-godina-potresno-pismo-aleksine-mame-rezervisi-kartu-u-jednom/b6k0jhr

Drago moje ja, sjetih te se danas, i poželjeh da ti se javim. Oprosti meni što to skoro nisam činila, valjda obaveze koje mi namećeš, ili potreba da se damo najdražima iz okruženja, kao i onima manje dragima, ali tebi, koja si mi najbliža, ne stigoh. Znaš i kada ne kažem, ne pogledam, dođe momenat kada shvatim da nisam sama, da si ti tu, i budem jaka. Najmirnija sam kada sam samo sa tobom, mada me često kritikuješ, kidaš, lomiš...ipak, niko me ne očisti od jada kao ti, ne mazi kao ti, ne uvjeri u sreću, kao ti. Ti me najbolje poznaješ. Prihvataš me sa svim mojim slabostima, i ljubiš svaku moju manu, i ta potreba da me promijeniš, od tebe ne pada teško. Svako veče umiremo skupa, i svakog jutra se rađam sa tobom drugačija i zrelja. Hvala ti, drago moje, ja...hvala što me voliš, trpiš, bodriš i čuvaš. Hvala ti što me čuvaš od sebe, pa onda od cijelog svijeta. Hvala što mi ne dozvoljavaš da te vinem prema nebu, egoistično i bahato, već me tjeraš da te spustim bliže zemlji... bliže vodi. Hvala ti što si me naučila da budem jedno od djece zemlje, jedna od Drugih. Drago moje ja, nikada ti nisam rekla, jer kažu da je samoljubljivo, ali danas moram, zaista moram... sretna sam što si ti, baš ti, takva kakva jesi, JA. Do sledećeg obraćanja, budi mi dobro, sretno i veselo, kao što i jesi... ...i da, molim te, zahvali se dragoj Mireli na jučerašnjem trudu. Ispratila si je a nisi joj se zahvalila. Znaš šta je uradila za tebe, za nas. Volim.

Sin legendarnog Čkalje napisao dirljivo pismo tek rođenoj deci “Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati” (Duško Radović) “Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati” (Duško Radović) Kada dođu verski praznici i noći u kojima slavimo rođenja onih u koje verujemo ili ne, rodiće se mnogo dece i kod nas i u svetu. Znam da ste još mali ali ostaviću svakom po jedno pisamce kraj uzglavlja i možda će nešto ostati, negde daleko u pameti. Kada sam pošao u školu, pesmicu koju nisam dobro naučio toga dana stavljao sam ispod jastuka i sanjao cele noći. Ujutru su mi stihovi sami dolazili. Vi ste sada svi isti, i to su jedini trenuci u vašim životima kada će to biti tako. Imate iste krevete, neko ima malo više grama, neko centimetara manje. Neko ima malo više kosice. Ali, ste svi prepovijeni kao “kifle”. Nečija mama ima više mleka, a neko se već sada susreće sa nestašicom tog artikla. Razlike će, na žalost, početi da se javljaju već pri vašem izlasku iz porodilišta. Neko će otići svojoj kući gradskim saobraćajnim, neko taksijem, nekog će mama i tata nositi pešice, čvrsto privijajući na grudi, štiteći ga od vetra i hladnoće, a nekog će ispred privatne bolnice u kojima se porođaj plaća parama koje vaši roditelji ne mogu ni da zamisle, čekati velika crna limuzina. Šofer će vam otvoriti vrata i od tada će se sva vrata otvarati pred vama, pa i ona poslednja, Rajska vrata, ukoliko u toku života budete dobro “podmazivali” crkvu i popove. Razliku ćete uočiti i pri prvom upoznavanju vašeg novog doma. Neko će spavati u krevetu u kome su pre njega već spavali njegova braća i sestre. Neko će usled nestašice prostora spavati između mame i tate, neko u svom novom krevecu, kupljenom na kredit, a neko u velikoj, sunčanoj sobi, prepunoj igračaka. Nekog će čuvati, i kvariti od malena baka i deka. Nekog će majka rano izjutra još po mraku nositi u jasle, a nekog će buditi i uspavljivati slatki glasić guvernante. Neko će prvo ugledati na zidu vlagu, a neko Tapija. Kada pođete u školu, imaćete drugačije torbe, olovke. Nečiji mama i tata će odvajati od usta da bi kupili sinu Najke, i tako mu obezbedili da bude primljen u društvo. U srednjoj školi, za dobru ocenu, neko će dobiti mobilni telefon veliki kao noseći televizor, a neko samo toplu reč. Fakultete ćete studirati ovde ili u inostranstvu, u zavisnosti od materijalnog stanja vaših roditelja. Mnogi talentovani neće moći da nastave školovanje posle srednje škole. Nekoga posao već od sada čeka, a neko će ga tražiti, malo juče, malo danas, a dobiće ga … malo sutra. Muškarci i u odnosu sa ženama ne mogu da računaju na neku veliku ljubav. Jer, za ženu je čovek i od 25 godina star, ako nema para. Ali, ako je bogat, mladolik je i onaj od 80. I u vašem stvaranju postojala je razlika. Neko je došao na ovaj svet iz moranja, neko iz strasti, neko iz računa, planirano, slučajno … Ali, voleo bih da je većina iz ljubavi. I svi ste rođeni ovde, u ovoj zemlji. Mogli ste da se rodite u dalekoj Kini, ili u Japanu, i da imate kose oči. Da dobijete ime, tako što će mački zakačiti konzerve za rep, i pustiti je da juri ulicom. Mešavinom dobijenih zvukova, vi bi ste se zvali – Mjao, Jao, Tung, Tras, Bum … Mogli ste biti crnac u Africi, koga će juriti divlje zveri, ili crnac u Americi i spavati u kartonskoj kutiji, ili u vili na Beverli Hilsu. Mogli ste biti Mađar, Poljak, Francuz, Eskim … Ovde ste, Selma, Milica, Maša … Mirsad, Tomislav, Jovan … U školi ćete učiti da je ovo nekada bila zemlja sa šest republika i dve pokrajine. Kada su odnosi zahladneli, ona se smanjila, i to ćete povezati sa zakonom fizike, po kome se sva tela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju. Nekada je najviši vrh bio Triglav, a sada niko živ to više ne zna. U II Svetskom ratu, pa i kasnije, ljudi su ovde govorili različitim jezicima, i svi smo se razumeli. Onda je neko uveo slušalice i prevodioce u Skupštinu, i više se nismo razumeli! Uvek kada mi stariji zabrljamo stvar, kažemo – Na mlađima svet ostaje! Gde mi stadosmo, vi produžite! Još smo dužni, vi odužite … neka to ostane samo u pesmi. Ukoliko ovi stihovi postanu opterećujući, čitav svet je pred vama. Nekada je čoveku domovina ne tamo gde se rodio, već tamo gde može pošteno da radi i zaradi i živi dobro, sigurno i slobodno. Tako da i vi ulazite u ovaj svet i u ovu zemlju ne svojom voljom. Niko vas nije pitao. Možda bi se neki od vas i predomislili? Sad, šta je tu je! Pred vama je život. Živećete ga, najmanje onako kako biste vi voleli. Ništa od ovoga, što sam vam do sada napisao, ne morate zapamtiti. Ali, ovo probajte da zapišete negde, duboko u vašim malim glavicama. Vaša će vam zemlja biti samo onda lepa, ako i u drugim zemljama pronađete lepotu. Učite strane jezike da bi mogli da razgovarate i razumete se sa svetom. Poštujte i volite sve dobre ljude bez obzira na boju kože. Poštujte tuđu veru da bi i drugi poštovali vašu. Podelite radost sa prijateljima i proslavite u miru Uskrs, katolički Božić, Bajram, Pashu … Svo bogatstvo nosite samo u sebi. Volite životinje, volite prirodu, one su jedina istina. Budite po narodnosti ono što su vam otac i majka. Ali, budite srbin – po Tesli, budite crnac – po Net King Kolu, amerikanac – po Linkolnu, ukrajinac i rus – po Gogolju, musliman po Meši, hrvat po Tinu Ujeviću, albanac – po Majci Terezi, englez – po Tomasu Moru … Dotle, budite samo mali anđeli. izvor Tacno.net

Poznato je da su 2 pomenuta svetitelja slala jedan drugome pisma (jer VO VREMJA ONO internet nije postojao) Elem,evo čuvenog 48. pisma sv.Grigorija sv. Vasiliju... izvor http://www.ccel.org/....iii.xviii.html Grigorije Nazijanzin Vasiliju Prestani da o meni govoriš kao o neobrazovanom , sirovom i neprijateljski raspoloženom čoveku koji ne zaslužuje da živi samo zato što sam se odvažio i uspeo da sozercavam o načinu na koji se prema meni postupa. I sam si svestan da nisam pogrešio ni u čemu drugom i nemam grižu savesti koja bi bila izazvana lošim postupanjem prema tebi ni u malim niti u bitnim pitanjima a nadam se da nikada neće ni doći do toga. Znam samo da bejah prevaren-kasno sam to shvatio,na žalost-ali sam shvatio-a za to je glavni krivac tvoj tron koji te je izgleda iznenada izdigao iznad tebe-umoran sam od toga da me krive za tvoje greške i od toga da se izvinjavam ljudima koji znaju naš predjašnji a i sadašnji odnos. Zbog svega što moram da trpim ovo je definitivno najsmešnija i najušljivija stvar jer u ovoj situaciji ista osoba nepravedno strada ali i ispašta zbog svoje krivice a ja se trenutno nalazim u takvoj položaju. Različiti ljudi me okrivljuju za različita dela,svaki po svom ukusu, dispoziciji ili po meri ogorčenosti koju u njemu izazivam. Oni najljubazniji me kritikuju sa prezrenjem, omalovažavajući me. Ti isti me bacaju nakon što sam im poslužio,postupajući sa mnom kao što se postupa sa bezvrednim čašama i bokalima ili sa skelom koja je bitna dok se zgrada zida ali čim je zidanje završeno,majstori je sklanjaju. Pustićemo ih da žive u svom ubedjenju i nećemo sputavati njihovu slobodu govora. A da li mi ti,kao nagradu, isplaćuješ ta blagoslovena i prazna nadanja koja si osmislio radi zlobnih govornika,koji te optužiše za vredjanje moje ličnosti pod izgovorom da me poštuješ,kao da sam toliko lakomislen i tako lako zanesen pomenutim tretmanom. Jasno ću ti staviti do znanja sve što mi je na duši i ne smeš se zbog toga ljutiti. Reći ću ti ono što sam rekao i u trenutku patnji, ne u izlivu besa ili zaprepašćenja zbog onoga što se desilo tako da svakako nisam tada izgubio zdrav razum niti sam buncao. Neću se latiti oružija niti ću razradjivati taktiku- koju nisam izučavao ni ranije , kada je prilika bila prikladnija jer svi su se tada naoružavali u svojoj pomahnitalosti (znaš i sam koja je bolest slabića), niti ću izaći pred Antimusa, iako dotični nije ratnik za primer, jer i sam sam nenaoružan i nenaviknut na rat a samim tim i podložniji svakom ranjavanju. Bori se sam sa njim ako želiš (jer okolnosti često od slabića prave ratnike) ili nadji nekoga ko će se boriti kada ti uhvate mazge, dok stražari nad tesnacem,kao što u starini učini Amalek Izrailjcima. Daj mi pre svega tišinu. Zašto bih se borio za prasiće koji sisaju i živinu, i to ne moje vlastite, kao za duše i kanone ? Zašto bih mitropoliju trebalo da lišim proslavljenog Sasime ili da ležim nag i otkrijem tajne tvog uma kada bi trebalo da se pridružim onima koji ih prikrivaju. Da li ćeš onda biti muž i sve strane privesti svojim zaključcima,kao što reke čine zimskim bujicama, bez obzira na prijateljstvo i intimnost u činjenju dobra ili zbog reputacije koju će ti takav tok dogadjaja doneti. Predaj se Duhu. Iz našeg prijateljstva naučiću da ne verujem prijateljima niti da bilo šta poštujem kao Boga. ostavljam učenijima da daju istorijski kontekst dotičnog pisma ali bi bilo lepo da o istom prodiskutujemo