Поуке и беседе светих отаца

[Тавита]

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу

уносе само божури. (Св. Николај Жички)

[Тавита]

Побожни православани хришћанин

Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни

хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима

који ходе у тами, у рукама ђавола.

...Душа и Христ су ти непходни...то двоје чувај - немој да

их изгубиш... (Св. Козма Атолски)

[Тавита]

Осуђивање Бога

Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења,

човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова

Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега.

(Ава Мојсеј)

Зле мисли

Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум.

(Преп. Јован Синаит)

Лењост и гордост

Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да

није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не

уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или

приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака

ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме,

погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни.

(Св. Филарет Московски)

[Тавита]

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља -

преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и

очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте.

Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити:

непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против

злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које

те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не

успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и

љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду.

Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије.

Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко

невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје

фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости.

Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако

ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да

унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду

тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој

степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном

труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије

једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа

стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као

оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако

си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да

би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење

мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај

се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти

претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи

мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио

од себе.(Преподобни Нил Сорски)

[marija]

(845) Нико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење рађају оговарање. Зато га у своме излагању и стављам на ово место, одмах из његових родитеља.

Оговарање је пород мржње. То је танана а крупна болест, скривена и подмукла пијавица, која сише и слаби крв љубави. Оговарање је лицемерство љубави, узрочник оскврњења и оптерећења савести, уништење чистоте.

Неке девојке греше јавно и без срама, а друге потајно и са више стида чине још горе ствари него прве. Тако се нешто може видети и код срамних страсти. Много је тајно, изнутра покварених девојака [тј. страсти]: лицемерство, лукавство, грешна туга, злопамћење, оговарање у срцу. Видљиво, оне представљају једно, али унутра гледају на друго.

Када сам једном приликом чуо неке људе како оговарају, ја им запретих. Делатељи овога зла су у своју одбрану наводили да тако чине из љубави и бриге за онога који је био предмет оговарања. А ја њима рекох: Онога који тајно оклевета ближњега свога, тога отерах (Пс.100,5). Ако заиста волиш ближњега како кажеш, помоли се тајно, а не да исмеваш човека. То је начин који је угодан Господу. А и ово нека ти не остане непознато, па ћеш се чувати да не осудиш људе који се спотакну: док је Јуда био ученик Христов, разбојник је припадао убицама; и чудо, како да се у једном магновењу зби са њима таква промена!...

Ко хоће да победи духа оговарања, нека кривицу не приписује ономе који је пао, већ демону који га је оборио. Јер, нико баш нарочито не жели да греши против Бога, мада нико од нас не греши принудно.

Знао сам човека који је јавно згрешио, а тајно се покајао. (848) И онај кога сам осудио као блудника, беше већ пред Богом невин, умилостививши га искреним обраћењем.

Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА

Поука X

[marija]

Почетак гордости је тамо где се завршава таштина; средину представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властитих подвига, хвалисавост у срцу, мржња према прекору; а крај је одбацивање Божије помоћи, уздање у своје властите снаге, демонска нарав.

Сви који хоћемо да избегнемо пад у ову јаму, чујмо: ова страст се често и радо храни благодарношћу. (Она нас испочетка и не наводи сасвим отворено да одбацимо Бога). Видео сам људе који су на речима захваљивали Богу, а у мислима величали сами себе. То јасно сведочи онај фарисеј, рекавши: Боже, хвала ти (Лк. 18,11)!

Где се догодио пад, тамо се претходно настанила гордост: друго објављује долазак првога.

Од једног часног старца чуо сам следеће: "Претпоставимо да има дванаест бестидних страсти. И једна од њих, тј. гордост, ако је заволиш свесно, у стању је да заузме место свих осталих једанаест страсти".

Гордоуман монах осорно одговара. А смиреноуман не одговара ни на који начин.

Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА

Поука XXII

О БЕЗГЛАВОЈ ГОРДОСТИ

[marija]

(823) Као што вода, када се мало по мало сипа на ватру, потпуно угаси пламен, тако и суза истинског плача гаси сваки пламен гнева и плаховитости. Стога сад и прелазимо на безгневље, по логичном реду.

Безгневље је чежња за понижавањем, исто онако ненасита као што је код сујетних људи ненасита тежња ка похвалама. Безгневље је пораз природе, који се испољава у неосетљивости за увреду, неосетљивости која произлази из великих подвига и обилног зноја.

Кротост је непокретно стање душе, која се не мења било да трпи разноврсна понижења или да слуша похвале.

Почетак безгневља је ћутање уста када је срце узбуђено. Средина је, ћутање мисли при тананом узнемирењу душе. А врхунац, непоколебљиви мир и поред тога што дувају нечисти ветрови.

Гнев је израз потајне мржње, тј. злопамћења. Гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио. Плаховитост је запаљивање срца у невреме. Огорчење је непријатно осећање, које се гнезди у души. Гнев је променљиво стање нарави и ругоба душе.

Као што тама нестаје када засија светлост, тако и мирис смирења потискује сваку горчину и јарост. Има људи склоних гневу, који се не брину о лечењу и искорењивању ове страсти. Они, јадници, не мисле на оно што је речено: Тежина га срџбе његове обара (Сир.1,22).

Поука VIII

О БЕЗГНЕВЉУ И КРОТОСТИ

[marija]

Изласку сунца претходи светлост зоре. Тако је и кротост претеча смиреноумља. Чујмо, стога, саму Светлост, којим редом говори о тим врлинама: Научите се од мене, вели, јер сам ја кротак и смирен срцем (Мт.11,29). Према томе, да бисмо јасно могли погледати у сунце које се рађа, природно је да морамо најпре бити осветљени извесном слабијом светлошћу. Немогуће је, немогуће је видети сунце, пре но што се појави светлост зоре, као што показује само својство поменутих врлина.

Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА


Поука XXIV

[marija]

Пре него што легнеш у своју постељу, пронеси кроз свој ум и размисли о овоме:



Прво: Захвали сведржитељу Богу што ти је благодаћу својом даровао да минули дан проведеш жив и здрав.

Друго: Питај себе, и испитај савест своју, идући постепено и подробно разгледајући све време протеклог дана, почевши од тренутка када си устао из постеље, и приводећи себи у сећање:

куда си ишао: шта си радио. с ким си разговарао. и шта, сети се и с највећом пажњом испитај и сва своја дела која си учинио, речи које си изговорио. мисли које си имао. н то од јутра па све до вечера.

Треће: Ако си што добро учинио у току дана, не сматрај да је то од тебе већ од самога Бога који нам дарује сва добра без наше заслуге, Њему то приписуј, и захвали. и моли се да те у томе добру утврди, и да ти помогне и подари да и остала добра чиниш.

Четврто: Ако си пак што рђаво учинио, реци себи да је то дошло од тебе сама, и од твоје немоћи, или од рђаве навике и воље; кај се, и моли Човекољупца да ти изволи даровати опроштај за то, обећавајући чврсто да то у будуће нећеш више чинити.

Пето: Са сузама моли свог Творца да се смилује и дарује ти ову ноћ тиху, мирну, чисту и безгрешну; а сутрашњи дан да ти подари да потпуно проведеш у слављењу Његовог светог имена.

Шесто: Ако нађеш да ти је узглавље (превише) меко, уклони га, па на његово место стави (нешто тврдо као) камен Христа ради. Ако ти при спавању буде зима, потрпи говорећи да други уопште не спавају. (Патерик, Реч четврта).

[Vizantiona]

Ушао неки старац у апотеку и упита апотекара:

- "Имате ли лек против греха?"

- "Имамо" одговори апотекар и поче да набраја:

          "Стави корен послушања,

          сабери цветове душевне чистоте,

          иситни лишће трпљења,

          сакупи плодове нелицемерности,

          не напијај се вином прељубе,

          све то исуши постом уздржања,

          стави у лонац добрих дела,

          посоли сољу братољубља,

          додај доброту и милостињу,

          и онда у све сипај прашак смирења

          и коленопреклоњења.

          Стави на дан три кашике страха Божијег,

          облачи се у одећу праведности

          и не улази у пустоловине,

          јер ћеш се прехладити

          и поново разболети од греха."

Тако на пример преподобни Иларион Оптински и преподобни старац Амвросије, неким верујућим за умирење савести су саветовали да се подробно исповедају и то грехове од седме године. Исповедати се треба постепено нпр. 20-40 грехова у једној исповести.

Једној исповедници је свештеник прочитао разрешну молитву и демон у њеним устима вриснуо: "Шта си учинио? Цео живот сам писао њене грехе на хартији, а ти си у једном тренутку моју хартију учинио празном!".

[Тавита]

PREPODOBNI JEFREM SIRIN

1. Ne slusaj savete ljudi koji sebi ugadjaju, koji su sebe ucinili robovima stomaka i telesnih strasti.

2. Svako ko voli cistotu i celomudrenost postaje hram Boziji.

3. Neka tvoja ruka ne bude ispruzena radi uzimanja, vec neka radije bude ispruzena radi davanja (Sir. 4, 35).

4. Ko drugoga ogovara, sam sebe osudjuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mrznja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.

5. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdrazljivost je visokoumlje.

6. Nemoj davati svome srcu da bude zalosno, nego se tesi u Gospodu.

7. Slavoljublje je dusevna bolest, lukava strast.

8. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, vec se boj.

[Тавита]

PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK

1. Pre nego sto padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog covekoljubiv.

2. Kao sto voda moze izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe.

3. Mnogogovorljivost proizilazi ponekad od ugadjanja stomaku, a ponekad od tastine.

4. Zloba proistice iz uobrazenosti i gneva.

5. Licemerstvo proistice od samozadovoljstva i svojeglavosti.

6. Ima bolesti koje se dobijaju radi ociscenja od grehova, a ima i takvih koje treba da slomiju nas ponos.

7. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik cistote.

8. Nemoj reci da skupljas blago radi siromaha. Carstvo se Nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte.

9. Onaj ko place za sobom, ne zna za uninije.

10. Gordost je krajnja beda duse koja u svome pomracenju misli da je bogata.

11. Mnogi od nas nazivaju sebe gresnima, a mozda se odista i smatraju takvima.No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.

12. Ne skidaj dusevnog oka sa gordosti: medju svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti.

 

[Тавита]

Ikona Rajska lestvica, na kojoj su predstavljeni monasi kako se penju lestvicom ka Isusu ali i kako s nje padaju

[Тавита]

http://forum.krstarica.com/picture.php?albumid=1404&pictureid=11846

SVETI ANTONIJE VELIKI

1. Ne uzdaj se u svoju pravednost, istinski se kaj zbog ranijih grehova, obuzdavaj jezik, srce i stomak.

2. Kud god ides, uvek imaj Boga pred ocima; masta da radis imaj potvrdu u Svetom Pismu; i ne napustaj brzo mesto na kome zivis. Sacuvaj ove tri zapovesti i spasces se.

3. Kao sto su gordost i uznosenje uma sa visine nebeske djavola survali u bezdan, tako smirenje i krotost coveka uzvisuju od zemlje na nebo.

4. Ako neko uzme podvig cutanja, neka ne misli da vrsi vrlinu, vec neka u srcu smatra da cuti stoga sto nije dostojan da govori.

[Тавита]

PREPODOBNI STARAC AVA ISAIJA

1. Onaj ko se trudi da nadje sa cime bi uporedio Boga, huli na Boga. Onaj, medjutim, ko trazi kako da ga uspostuje, voli cistotu u strahu Bozijem.

2. Onaj ko, videci reci Bozije, sebe utvrdjuje na tumacenjima sopstvenog razuma, ne poznaje slavu Boziju i Njegovo bogastvo, a onaj ko govori: "Covek sam i ne znam", te uznosi slavu Bogu, stice bogastvo Bozije po sili svojoj i po pomisli svojoj.

3. Ljubav prema ljudskoj slavi radja laz, a ponizavanje sebe u smirenju u srce tvoje dovodi strah Boziji.