Поуке и беседе светих отаца

[Тавита]

Старац Пајсије

О приземној логици у односу на духовни свет

Старче, какво место има логика у духовном животу?

- Која логика? Светска? Ова логика нема никаквог места у духовном животу!

Анђели, светитељи улазе ти кроз прозор, видиш их, разговараш са њима, одлазе...

Ако ово покушаш да објасниш логиком - нећеш успети. У наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањима и недоумицама. Зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком.

Насупрот томе, вера у Бога привлачи божанску силу, и преокреће све закључке људске. Чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста.

Све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако.

Ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нећеш спознати тајне Божије;

све ће нам изгледати некако чудно ( наопако ). Онај ко мисли да тајне Божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом,

личи на безумника који хоће телескопом да види Рај.

Логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса.

Католици су својом логиком дошли дотле да испитују Св. Причешће у хемијским лабораторијама, како би видели да ли је то заиста Тело и Крв Христова.

А свети су, вером коју су имали, често виђали Тело и Крв Христову на кашичици.

Још мало па ће почети да посматрају светитеље кроз ренген- зраке, не би ли проверили њихову светост!

Одбацише Духа Светог, ухватише се за логику, и сада се баве белом магијом!

Једно католику доброг настројења, који се, јадничак, заплакао због тога, рекао сам:

" Једна од најбитнијих разлика између нас је ова: ви се држите мозга, а ми вере. Ви негујете рационализам, и уопште - само људски фактор.

Својом логиком ограничавате силу Божију, јер божанску благодат остављате по страни.

Ви у освећену воду стављате конзерванс, како се не би покварила.

Ми покварене ствари кропимо светом водом и оне постају ваљане.

Верујемо у благодат која освештава, и освећена вода нам траје и по двеста, и по петсто година.

Никада се не квари"

[Тавита]

"Гордост је искривљена логика.

Логика која у себи носи егоизам, има и гнездо демона.

Када та логика прожме и наша дела, тада се предајемо ђаволу."

"Када продре логика, не могу да се разумеју ни Јеванђеље, ни свети Оци"

"Јеванђеље и светска логика се не дају усагласити.

У Јеванђељу је љубав. У логици је интерес.

У Јеванђељу се каже: Ако те ко потера једну миљу, иди са њим две.

Где је ту логика? Ово је више лудост!

Зато се они који усаглашавају Јеванђеље са светском логиком саплићу."

"Старче, у чему греши човек који брзо доноси суд о људима, стварима и ситуацијама?

- Када мозак ради покренут смо логиком, управо то ће бити резултат.

Добро је за људе који се сувише ослањају на разум, да Бог узме шрафцигер и да га мало окрене.

Колико се разум више празни, толико се човек више пуни благодаћу.

Када кажем "разум", мислим на људско расуђивање, на егоизам, на самоувереност.

Оног тренутка када човек схвати да не расуђује исправно, и када каже себи:

"Расуђујем на светски начин; мом расуђивању недостаје божанско просвећење, погрешићу;

зато не треба да користим то своје расуђивање", Бог ће га просветити, те ће постати разборит и моћи ће да расуди шта је исправно."

[Тавита]

Старац Порфирије

ХРИСТОС ЈЕ ЉУБАВ НАША



Христос је радост, светлост истинита, срећа. Христос је нада наша.
Однос са Христом јесте љубав, ерос, одушевљење, чежња за Божанством.
Христос је све и сва. Он је љубав наша. Љубав Христова, односно љубав према Христу,
јесте љубав која се не може одузети. Из ње извире радост.

Радост је сам Христос. То је радост која те чини другим човеком.
То је духовна "лудост", али у Христу. Ово духовно вино опија те као право, непатворено вино.
Ево шта о томе кажесвети цар и пророк Давид: "Штап Твој и палица Твоја, они ме утешише.
Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих" (Пс.22,5 ).
Духовно вино је чисто, непомешано са водом, непатворено, веома јако, тако да кад га пијеш, опијаш се њиме.
То божанствено "пијанство" јесте реч Божја која се даје чистима срцем (Мат.5,8)

Постите колико можете, вршите метаније колико можете,
уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни.
Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега.
Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство.
То је сверадосна радост која превазилази сваку радост.
Христос жели да се људи радују. Штавише, ужива у томе да шири радост, да вернике своје обогаћује радошћу;
жели "да радост наша буде потпуна" (1.Јов.1,4)

То је наша религија, тим путем треба да идемо.
Христос је рај, децо моја. Шта је то рај? То је Христос. Овде почиње рај.
То је потпуно иста ствар: они који овде на земљи живе Христом, доживљавају рај.
То је тако како вам кажем. То је исправно, истинито, верујте ми!
Наш је задатак да се потрудимо, да нађемо начина да уђемо у светлост Христову.


Није важно вршити формалне дужности.
Суштина је у томе да будемо са Христом,
да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света.
Да се препусти божанској љубави.
Тако ће и Он заволети нас. Тада ћемо имати у себи радост коју нам нико и ништа не може одузети.
Више од свега, Христос жели да нас испуњава радошћу, јер Он јесте Извор радости. Ова радост јесте дар Христов.
У њој ћемо познати Христа. Не можемо Га познати, међутим, ако Он не позна нас. Ево шта о томе каже свети цар Давид:
"Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који га зидају; ако Господ не сачува град, узалуд не спава чувар" (Пс.126,1)

[Тавита]

Све ово наша душа жели да стекне. Ако се на одговарајући начин припремимо, благодат Божја ће нам то дати. Није то тешко.
Ако задобијемо благодат, све постаје лако, радосно; све постаје благослов Божји.
Божанска благодат стално куца на врата наше душе и чека да отворимо, да уђе у наше ожеднело срце и да га сасвим испуни.
Пуноћа је Христос, а са Њим Пресвета Богородица. Пуноћа је Света Тројица. Како је то све лепо!


Кад волиш, можеш да живиш на бучном централном тргу у Атини, на тргу Омонија, а да и не знаш да се налазиш на Омонији;
нити примећујеш аутомобиле, ни пролазнике, нити ишта друго. Сам си са личношћу коју волиш.
Живиш њоме, радујеш се њој, она те надахњује. Зар све ово што вам говорим не одговара истини?
Замислите, међутим, да та личност коју волите јесте Христос.
Христос у уму твоме, Христос у срцу твоме, Христос у васцелом бићу твоме, Христос свуда.


Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва.
Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом.
Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот.
Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов.
Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе.

[Тавита]

Један треба да буде наш циљ - љубав према Христу, према Цркви, према ближњему.
Љубав, служење Богу, чежња, сједињење са Христом и са Црквом јесте рај на земљи.
Љубав према Христу и према ближњему, према свима, према непријатељима.
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје. То је хришћанство.


Преко љубави према брату нашем, постићи ћемо да заволимо Бога.
Ако то и желимо и хоћемо, ако смо достојни, божанска благодат долази преко брата нашега.
Кад љубимо брата, љубимо Цркву, па према томе љубимо и Христа.
У Цркви се налазимо и ми. Када, дакле, љубимо Цркву, љубимо и сами себе.


( ЖИВОТ И ПОУКЕ СТАРЦА ПОРФИРИЈА КАВСОКАЛИВИТА)

[Жика]

Једини безбедан и неукрадиви иметак јесте(иметак) душе,тј. врлински и богоугодни живот,богопознање и вршење добрих дела.Богатство је,напротив,слеп водич и неразуман саветник.Упропашћује своју неосетљиву душу онај ко богатство употребљава на зло и на сласти.

Свети Антоније Велики

[Тавита]

?????? ???????? ? ?????????? ?????? ?????(??????) ????,??. ???????? ? ?????????? ?????,??????????? ? ?????? ?????? ????.????????? ??,????????,???? ????? ? ????????? ????????.??????????? ????? ?????????? ???? ???? ?? ????????? ??????????? ?? ??? ? ?? ??????.

????? ???????? ??????

Bogat je onaj sa dusom cistom.. u kojoj su riznice mira... 0205_whistling

[Тавита]

ТРИ СУ КРСТА У ЖИВОТУ ЉУДСКОМ, ЈЕДАН ОД ЊИХ СЕ МОРА НОСИТИ

Кад смо ми, поклоници Гроба Господњег, били на страшној Голготи, видели смо место где је био Крст Господњи.Лево и десно налазе се места где су били крстови двојице разбојника. Свега три крста.

Када смо се спустили у једну пећину иза Голготе, показали су нам место где је Света царица Јелена открила крстове. Она је открила три крста: Крст Христов, крст покајаног разбојника и крст непокајаног разбојника.

Свега три крста.

Драга браћо моја, и сада су свега три крста који људи носе. Један је крст праведника. Други је крст покајаног грешника. Трећи је крст непокајаног грешника. Који је крст најлакши? Крст означава страдање. Једно је страдање праведника. Друго је страдање покајаног грешника. Треће је страдање непокајаног грешника. Које је страдање најлакше? Најлакши је онај крст који се носи са вером и надањем. Најлакше је оно страдање које се држи на крилима вере и надања. Двојица знају зашто страдају, а трећи не зна.

Праведник зна да страда по вољи Божијој, ради добра других људи и ради свога већег савршенства- као што се гвожђе ставља у огањ да од њега постане тврди челик.

Покајани грешник зна да због својих грехова страда ради свога очишћења- као што се платно бије и гњечи и трља да би се убелило- покајани грешник страда у овоме свету да не би страдао у ономе.

А непокајани грешник не зна зашто страда. Он оптужује свакога само не себе; он страда без вере и надања. Зато је његово страдање најмучније. Зато је његов крст најтежи.

Познате су нам речи Господа Исуса Христа: Јарам је мој благ и бреме је моје лако. И заиста је вера у Бога лакша него ли неверовање....

Ето вам браћо. Три пута. Једним од њих се мора поћи. Ето вам три крста. Један од њих се мора носити у овоме животу- или Крст Христов, или крст покајаног разбојника, или крст непокајаног разбојника. Свега су три крста у животу људском...

Св. Владика Николај

[Тавита]

О ПОКАЈАЊУ

Може ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере, да му не ће ништа учинити, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје, и плачевно молити се Богу, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар, који га лечаше, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије, и црнци весели метнуше све оне хартије, и њихова страна теразија претеже, јер друга страна беше празна. "Шта ћемо ми метнути?" саветоваху се ангели. "Потражимо неко добро у животу његовом!" И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје.

[Тавита]

Чујете ли браћо шта Христос каже? Као Ја што бејах покаран, бијен, као што огладнех, ожеднех, бејах распет и пролих Своју крв љубави ваше ради, да бих вас избавио из руку ђавлових, тако и ви треба да љубите Бога и своју браћу и, буде ли то протребно, да пролијете и крв из љубави према Богу и брату своме. Савршена љубав је да продаш све што имаш и да то даш као милостињу, а да се сам продаш у роба и опет све што добијеш да даш за милостињу. На истоку беше један владика коме су из епархије узели стотину људи у робове, а он продаде све што је имао и откупи их. Али син једне удовице остао је заробљен. И шта је владика урадио? Обријао се и отишао да умоли господара који је држао дете да ово ослободи, а да њега самог задржи, како се и зби. Он је живео у великом одрицању, док га због његовог трпљења Бог није удостојио да чини чуда. Касније га је господар ослободио и он је поново постао архијереј. Такву љубав Бог жели да и ми имамо. Има ли некога међу вама са таквом љубављу? Не! Не продај се ти сам, продај само своје ствари и пружи милостињу. Не можеш то да урадиш? Дај пола, дај трећину или четвртину. Ни то не можеш? Не узимај хлеб своме брату, не гони га, не клевећи."

[marija]

Сва покривена лишћем, смоква је била наизглед дивна, али се није удостојила благослова од Господа, будући да није имала плода. Плода, пак, ниje било зато што није било унутрашње плодотворне силе. Колико таквих смокава има у наравственом смислу! Наизглед је све у реду, а унутра нема ничега. Има људи који су озбиљни, часни и све по хришћански испуњавају, али који духа живота у Христу Исусу немају. Због тога и немају плодова живота. Оно што је у њима само се назива плод, премда у ствари није. У чему је, пак, дух живота у Христу Исусу? О томе можемо рећи: у њему је једно од Господа, а друго од нас. Од Господа је плодотворна духовна сила, а од нас је само пријемник те силе. О последњем више треба да се побринемо. Његов корен је осећање да гинеш, и да би, кад не би било Господа, заиста погинуо. Из њега се, за сав живот, при свим делима и напорима, рађа скрушеност и смирење у срцу. Осим тога, пошто је будућност неизвесна а непријатеља има много, и пошто је спотицање могуће у сваком тренутку - јављају се страх и трепет у грађењу спасења и непрестани вапај: "Како сам знаш, спаси ме!" Тешко ономе ко се утврђује на било чему другом осим на Господу. Тешко ономе који се труди за било шта осим за Господа! Стога ти, који се трудиш на делима која се сматрају богоугодним, запитај себе за кога се трудиш? Ако савест смело одговори: "Само за Господа", биће добро, а ако не, онда зидаш кућу на песку. Ето неколико указања о унутрашњем плодотворном духу. По томе и остало разуми.

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

[marija]

Ђаво Богочовеку приступа са искушењем (Лк.4,1-13). И од људи ко бива ослобођен од тога? Онај који врши вољу лукавог не трпи нападе, него само бива усмераван на све веће и веће зло. Чим, пак, човек почне да долази к себи и да помишља на нови живот по вољи Божијој, одмах се покреће сва војска сатанска: како који зна жури да расеје добре мисли и намере покајника. Ако не успеју да га од тога одврате, они се старају да ометају добро покајање и исповест. Ако, пак, ни у томе не успеју, труде се да

посеју кукољ усред плодова покајања и напора у очишћењу срца. Не успеју ли да улију свој дух, покушавају да искриве добро. Одбијани у унутрашњости, нападају споља. И тако до краја живота. Чак ни умрети не дају у миру. И по смрти јуре за душом док не прође ваздушна пространства у којима лебде и имају своје јазбине. "О како је то неутешно и страшно!" За верујуће, међутим, ту нема ничег страшног. Јер, над оним ко је богобојажљив они немају никакве силе, већ само галаме унаоколо. Трезвоумни молитвеник пушта стреле на њих, и они се држе далеко од њега, не смејући да му приступе. Јер, они се боје истинског пораза. Они у понечему успевају само због наших пропуста. Уколико ослабимо у пажњи, или дозволимо да се заведемо њиховим призрацима, они почињу да нас смелије узнемиравају. Ако се на време не опоменемо свог пропуста они нас опкољавају, а уколико се душа досети преваре - опет одскачу и из далека посматрају не би ли опет како пришли. Тако дакле, буди трезвоуман, бди, моли се, и непријатељ ти ништа неће моћи учинити.

[Тавита]

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.
3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).
4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.
6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.
7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.
8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.

[Тавита]

Kratke pouke oca Pajsija Svetogorca

Kada pokušavamo se osloboditi od strasti i nikako ne uspijevamo u tome, onda se to događa ili zbog našeg egoizma ili pak zato što kritiziramo i osuđujemo bližnje.

***

Trebalo bi da se podvizavate dok ste mladi, jer kada ostarite ništa ne možete da učinite. Starijim ljudima smeta čak i propuh koja prodire kroz ključanicu.

***

U naše vrijeme mladi zauzimaju čudan stav: oni bi učile a da ne pohađaju školu (često učestvuju u školskim štrajkovima i slično), da imaju visoka zvanja bez napornog rada i da svoje fakultetske diplome dobiju u kafićima u kojima sjede i zabavljaju se.

***

Početak kraja kršćanske porodice nastupa onda kada žena zadrži svoje djevojačko prezime. Blagoslov Božji udaljuje se i na njegovo mjesto dolazi pomutnja. Jedno dijete uzima majčino, a drugo očevo prezime i porodica počinje da propada.

***

"Oče želio bih naći dobru djevojku i oženiti se."

"Ako bi svi tražili samo dobre djevojke, što bi bilo sa svim ostalim ženama? Hoćemo li ih baciti na otpad?"

***

Kada se probudimo na noćnu molitvu trebali bi da zablagodarimo Bogu za san i da se pomolimo da ga podari i onima koji pate od nesanice i uzimaju tablete da bi zaspali.

***

Snažan je onaj koji dobro žvače, a ne onaj tko mnogo jede. (ovo se primjenjuje na duhovno učenje)

***

Ponekad stotinu demona mogu napasti našeg bližnjeg koji se odvažno suprotstavlja. Događa se međutim da dođe vrijeme kada Bog dopusti da on padne. Budući skrušen po prirodi, on prezire samog sebe i kaže: "Nikada se neću popraviti i umrijet ću u grijehu."

Njegov pad postaje uzrok njegovog smirenja i on počinje izobilno da zadobiva blagodat Božju.

Mi vidimo samo pad njegov i počinjemo ga osuđivati zbog čega i sami bivamo osuđeni, dok blagodat Božja odstupa od nas.

***

Kako bi Bog bio sretan ako bi se đavo pokajao.

***

Veoma je sebično da mislimo kako smo sposobni popraviti druge ljude.

***

Naši  bližnji koji su umrli čeznu za našim molitvama kao što zatvorenici čeznu za posjetima svojih rođaka.

***

Mnogi grješnici su se spasili samo zato što nisu osuđivali druge i što su bili svjesni svoje grješnosti.

***

Naša je dužnost da bol svojih bližnjih učinimo svojim vlastitim.

***

Djeca se uvijek moraju truditi da pokazuju poštovanje prema svojim roditeljima. Kada im se suprotstavljaju i kada ih ne poštuju, blagodat Božja ih napušta i ona postaju podložna demonskom uticanju i djelovanju.

Mnogi ljudi dožive pakao još u ovom životu jer im je srce prepunjeno strastima.

***

Često se događa da rat tijela potiče od tuge. Kada čovjek nije u stanju da nadvlada svoj bol, demon ga navodi da traži utjehu u tom smjeru. Međutim osjetljivi ljudi osjećaju nakon toga još veću uznemirenost.

***

Vrijednost materijalnih dobara stalno raste, dok ljudi neprestano gube svoju vrijednost.

***

Živite na najjednostavniji mogući način. Ne otežavajte vlastiti život. Previše udobnosti pretvara ljude u robove.

***

Roditelji koji imaju retardiranu djecu ne trebaju tugovati zbog toga, jer su njihove duše već spašene. Naprotiv, trebaju biti sretni, jer će njihova djeca otići u raj bez ikakvog napora. Što još može roditelj poželjeti za svoju djecu? Ukoliko nedostatak svog djeteta budu promatrali sa duhovne točke gledišta, oni će od toga imati koristi, jer će ih Bog nagraditi.

***

Kada vidim da kršćani plaču  jer su im roditelji umrli, uznemiren sam jer oni ili ne vjeruju ili ne razumiju da je smrt samo putovanje u život drugačije vrste.

***

Svetost se ne može podvesti pod određene standarde. Svako od nas posjeduje svoj vlastiti put kojim biva osvećen. Ako se netko spasio podvizavajući se na bademovom drvetu, to ne znači da vi morate činiti to isto. Ako je neko činio stotinu metanija(zemni 1312_womens), vi ne morate da činite to što je on činio. Ako je pak neki od svetitelja pazio na disanje izgovarajući Molitvu Isusovu to ne znači da treba da ga podražavate.

***

Dok su sasvim mala, djeca su slična anđelima. Kada pak dođu u tinejdžerske godine i u njihov život stupe tjelesna zadovoljstva, pretvaraju se u male zvijeri.

***

Razina ljubavi naše prema našim bližnjim određuje razina naše ljubavi prema Kristu. Zamislite da siromah dođe kod nekoga i zatraži košulju, i da mu taj čovjek da najbolju košulju koju ima. To pokazuje da on mnogo voli Krista, jer je siromašnom bratu dao svoju najbolju košulju.

***

"Oče moram da vam se požalim. Mom prijatelju niste rekli isto što i meni povodom istog pitanja."

"Svakom dajem onaj vitamin koji mu nedostaje."

***

"Oče zašto su današnji ljudi toliko nesigurni?"

" Zato što osiguravaju svoje automobile, svoje kuće, pa čak i svoj život. Budući svjetovno osigurani, duhovno se osjećamo sasvim nesigurno."

***

Najbolji biznis je otvaranje tvornice koja proizvodi pozitivne misli.

***

"Oče ja uopće nemam strpljenja. Kako da ga zadobijem?"

Otišao je u svoju ćeliju i donio mu vrećicu bombona. Dao mu ih je i rekao:

"Uzimaj dvije dnevno ali nemoj da ih žvačeš. Budi strpljiv i sačekaj da ti se otope ustima."

***

Što da vam kažem djeco moja? Danas obično samo slušate i učite. Ne pokušavate ništa od toga da primijenite na svoj život.

***

Imajte strpljenja, jer ne postoji drugi način da danas koračate kroz život. Budite strpljivi i nemojte sve uzimati pretjerano ozbiljno. Pođite do velike tržnice i kupite sebi malo bestrašća.

***

"Oče, kažu da je poslije černobilske katastrofe sve zagađeno. Što da radimo"

" Kada bi bile zagađene samo neke oblasti, ja bih vam rekao da ih izbjegavate. Kako je međutim sve zagađeno, osjenite se znakom križa i jedite sve, tako da vam neće naškoditi. Tako ja radim."

***

Mi kršćani treba da prihvatimo žalost a ne da pokušavamo da je se oslobodimo. Žalost je neophodna kao način koji će nas dovesti do savršenstva.

***

O osuđivanju svećenika

Iz iskustva znam da su ljudi podijeljeni u dvije kategorije. Treća kategorija ne postoji, ljudi pripadaju ili prvoj ili drugoj. Prvi podsjećaju na muhu. Glavna osobina muhe je da nju privlači nečistoća. Kada se, na primjer, muha nađe u bašči punoj cvijeća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primijetiti i zaustavit će se na nekoj nečistoći koju nađe na zemlji. Počet će da kruži okolo i osjetit će se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muha mogla da govori, a vi zatražili da vam pokaže ružu, odgovorila bi: "Ja uopće ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gdje da nađem smeće, toalet, blato." Postoje ljudi koji podsjećaju na muhu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvijek traže loše strane, poništavajući i odbijajući prisutnost dobra.

Druga kategorija ljudi su oni što podsjećaju na pčele, čija je glavna osobina da uvijek traga za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletjela. Kada bi se pčela našla u sobi prepunoj nečistoće, sa komadićem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu nečistoću i sletjela na bombon. Kada biste od pčele zatražili da vam pokaže gdje se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: "Ne znam, mogu ti reći samo gdje da nađeš cvijeće, slast, med i šećer. "Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one hrđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvijek trude da prikriju zlo kako bi zaštitili bližnje, naprotiv, ljudi prve kategorije se trude da pokažu zlo i da ga iznesu na površinu.

Kada neko dođe kod mene i počne da optužuje druge ljude, dovede me u tešku situaciju i ja mu navedem ovaj primjer. Tada mu kažem da odluči kojoj kategoriji želi da pripada, kako bi mogao da nađe ljude iste vrste i da se sa njima druži.

[Тавита]

"A budući da je čovek prizvan da bituje po obrazu Božijem ..., on,
čim se ne kreće putem oboženja, počinje da oseća prazninu u sebi,
oseća da nešto nije u redu. On pokušava tu prazninu da ispuni raznim
sadržajima, ali ipak ne pronalazi istinsku sreću. Čovek, gušeći se,
stvara izmišljeni, površni, mali i ograničeni svet, u kome sam sebe
porobljuje i zatočuje. On organizuje svoj život tako da nikad nema
mira, da nikad ne biva sam sa sobom. I ono što neki¸ pokušavaju sa
drogama, to on pokušava sa bukom, napetošću, televizijom, radijom
(izgovarajući se "hoću mozak da odmorim"), i informacijama o svemu i
svačemu: da zaboravi, da ne razmišlja, da ne brine, da se ne seća da
je na pogrešnom putu i da se udaljava od (svoga cilja (...). A koji je
to onda konačan cilj? To je oboženje, sjedinjenje čoveka sa Bogom, ali
ne na spoljašnji i sentimentalan, već na istinski način"

(Arhimandrit Georgije Kapsanis).